20. oktobar
а приведен АНЕ Брун ши Ер ве сан ТЕ и НА . И = 7 . но Га | Ри - 5 те Е 2 | 5 еп не Пао Ра Ги --47 НИ": НИ ЕР из % '
На =
9 МАЈ 1947
20 ОКТОБАР
Њу ___ Првомајско тонинчање додо 1 15 НОваТОр", 65 родмонолизотора, _ Прослава Првог
МОЈЕ
велика манифеста“ ција спремности радних маса за испуњење петогодишње; плана
еличанствена проспавапрао зника Првог маја ове године у Београду по масовном уче. шћу народа надмашила је све досадашње прославе овог празника. Преко 200.000 трудбеника продефФиловапло је у поворци, која је била дуга око 20 километара и која је трајала пет и по часова, д раног јутра огромне · масе народа слегле су се по главним Улицама којима је требало да прође поворна. Синдикалне подрушнице свих предузећа Београда, као и претставници предузећа, Рудника и фабрика из целе наше земље, сељаци, омладина и пионири закрчили су упице око Славије у којима су се сакупља_ ли ради формирања првомајске поворке. Дуж целог пута, од Сла вије па све до Теразија, којим је пропазила поворка, од раних јутарњих часова сакупљени гра. ћани закрчили су тротоаре и поздрављали ову величанствену поворку. Огромне масе радника сељана, народне интелигенције, омладине са одушевљењем и песмом, графиконима, макета. ма, транспарентима, заставама, државним и синдиналним, про. дефиловале су у грандиозној и масовној поворци, нанве Београд до данас није видео. Првомајска прослава била је смотра свих досадашњих успеха и напора на обнови наше земље: Проценти исписани на транспарентима, графикони,, макете, го_ ворили су о досадашњим великим "успесима и преброђеним тешкоћама и напорима учесни_ на ове поворке. Тога дана виде_ ла се и огромна, непобедиза снага народних маса, које су свесно приступиле тешним и напорним радовима, имајући стапно пред очима да без великог залагања нема боље сутрашњице: Све грађане, учеснине у овој прослави, може да испуни опра. вдано осећање поноса и гордости због резултата и успеха досадашњег рада нашег народа: Али, на првомајској прослави
"нису радне масе у Београду из.
~
неле само резултате својих досадашњих напора, већ је то био заветни дан када су оне ма. нифестовале своју спремност и решеност на крајње – залагање за испуњење нове велике битке У коју ступа цео наш народза · остварење — петогодишњег плана. Првомејска прослава би. ла је огледало спремности на, ших радних маса за испуњење плана.
За овогодишњу прославу ка. рактеристично је велико учешће сељака у поворци. Из Народне Републике Србије у поворци је учествовало преко 20.000, а из Војводине око 10.000 сељака, Овако масовно учешће сељака показало је да и наше сељачке масе празнују овај празник као свој и да је то празник и сељаха као и целог радног народа наше земље. Претставници радних задруга, као и делегације из појединих села, такође су одушевљено манифестовале своЈУ решеност да заложе све сна. те У испуњењу петогодишњег плана“
Овакве прославе, које наш народ никад раније није имаоси ко је имају сване године све масов_ нијии масовнији карактер, захте вају све бољу организацију повор ке. Организацију стално треба побољшавати да се не би дешавало да поворка предуго траје и да се извесне групе У оваквим поворкама сувише замаређу дуготрајним чекањем. Приликом овогодишње прославе све СУ групе и подружнице чекале од 7 часова ујутру на одређеном месту, а неке су од њих дошле на ред тек после 12 часова, Овај проблем би се евентуално могао решити тако да један део поворке долази из Ераља Милана а други Булеваром Црвене армије и да се на одређеном месту слију у јединствену поворку: Тиме би се о могућило краће трајање поворке и избегло сувишно замарање учесника. Такође су биле сувишне игре пионира дуж поворке У пред трибином, јер се тиме губило у времену и задржавала поворка а сем тога замарали како гледаоци тако и сами пио-
- нири.
Радници из предузећа као и претставници најбољих предузе.ћа из целе земље и остале синдикапне подрушнице и групе и-
зишле су организовано и У при-
мерном реду још у рано јутро и постројиле се за поворку.
По завршетку свечаности па све до дубоко у ноћ нроз свечано украшене и осветљене улице није се скоро могло проћи об огромне масе народа, а,
Резултати првомајског дела
ао резултат претходних
такмичења, овогодишњи мајски период дао је резултате који нимало не заостају за досадашњим радним успесима и који су чврста гаранција да ће прва година планске привреде протећи у знаку испуњавања и премашивања постављених за. датака. Овај део такмичења одликује се од досадашњих по томе, што је организација била боље спроведена него раније и што је критеријум за оцењивање успеха појединаца био много исправнији.
Боља организација састојала се нарочито у увођењу техничких норми, неопходних за рад у привреди, која је планска и организована, За проглашење ударника имао се чврст ослонац у техничким нормама. Том приликом норме су биле оно мерило, које није дозвољавало лутања и застрањивања.
И поред тога што су евиденција успеха и мерило за проглашење ударника, новатора и рационализатора били савршенији него досада, поред тога што је узиман строжији критеријум, првомајска такмичар. ска етапа у години 1947 дала нам је такође велики број но-
ватора, _ рационализатора, а просечно, према броју радника упослених у производним пре дузећима и ударника. Првомајско такмичење дало је укупно 15 новатора, 65 рационализатора и 1.085 ударника, од којих је новопроглашених било 771, по другипут проглашених 212, по трећипут 64 и по четвртипут 38. Од старих ударника њих 530 није освојило у овом такмичењу ударничко звање, што се објашњава тиме да је велики број руководилаца предузећа регрутован међу досадашњим ударницима, што су ударници из новембарског такмичења премештани у друга предузећа, или су отишли на друге, административне послове. Упоређујући број ударника, новатора ни рационализатора из овог такмичарског периода (из десет производних месних одбора) са бројем из нозембарског такмичења, а узимајући при томе већу објективпост и строжи критеријум приликом додељивања ових звања, број ударника је за око 25% већи од оног у новембру месецу, број рационализатора осам пута већи, а новатора скоро за четири пута.
Исрустба, грешће и пропусти
И овај део такмичења 0обогатио нас је многим искуствима, чијим ће се коришћењем други период такмичарске 1947 године моћи да учини ефикаснијим и савршенијим. Радништво Београда из сваког пропуста, из сваке грешке извлачи поуку ·.за свој даљи рад, што је један од главних чинилаца даљег успеха и даљих напредовања у производном процесу и у побољшавању животног с стандарда радних људи.
Оно што се десило у новембарском делу прошлогодишњег такмичења, поновило сену мајском делу нове такмичарске године: пропуштено време а не одмор. Нови такмичарски планови нису израђени на време, због чега је, иако такмичарски полет радних“ маса није - впао већ. је порастао, настунио. застој У такмичењу,
Приликом прављења планова често се дешавало да су они састављани од управног одбора синдикалне подружнице без претходнот продубљивања и саветовања на самим радним местима. За успех такмичења необично је важно да се планови праве одоздо, од личних и групних обавеза и тек на основу њих да се саставља, према производном плану, план такмичења.
Многа 'предузећа, нако су.
имала све могућности за увођење радних норми, нису приступила овоме послу, при чему одговорност за неувођење норми пада не само на управу предузећа, већ добрим делом и на управни одбор синдикалне подружнице, који није инсистирао да се техничке норме благовремено уведу. С друге стране, неплаћање по акордној стопи утицало је знатно на развој такмичења. У извештајима који су слати месним одборима скоро је општа појава да се број радника по норми обрачунава од укупног броја радника упослених у предузећу, а не од броја само оних радника за чије послове је могуће поставити норму.
Норме по предузећима још увек нису постављене сасвим реално, и У већини случајева оне су прениске, што доказује математски однос између броја оних радника који премашују норму и оних који је не испуњавају. Без обзира на продуктивност посла такође је узиман и проценат радника који учествују у такмичењу. То је било погрешно, јер се такмичење може да обавља само у оним предузећима и на оним пословима који су продуктивни,
Поједина предузећа су успевала да пребаце своје производне планове на тај начин, што су упосљавала већи број радника него што је то било потребно. На тај начин плапови су били испуњени, али су трошкови (производње повећани, · Многи такмичарски планови нису могли да буду остварени због слабе организације рада, при чему управни одбори синдикалњих подружница _ сносе такође одговорност, јер нису управи предузећа пружили потребну помоћ, и нису 'имали довољно упорности у отклањању техничких и других недостатака, Из извештаја се види да је лавна пажња обраћена побољшању квалитета производа, али се нигде не помиње проценат шкарта,
Већи успех такмичења био је ометен и због великог броја закашњења и изостајања са посла. Тако је већи број радника Београда био свакодневно отсутан с посла, било као болесна или употребљени за свршавање разних послова који са продукцијом немају никакву везу (куповина разних потреба, подела бонова, саветовања и тако даље).
Евиденција такмичења У 0вом периоду била је знатно боља него раније, али се опет поновила погрешка да подаци нису прикупљани на време, нити су на време достављани месним одборима, због, чега "донекле сносе одговорност и комисије при месним одборима. Неблаговремено отклањање погрешака такође је знатно утицало на успех такмичења.
Али, и поред свих пропуста, благодарећи огромном радном полету и одушевљењу, резул-
РОБЕРТ ПЕНКА
ЕДУАРД ПЛОВИЦКИ ,
тати овога дела такмичења су у Београду прилично обимни
Општи поглед на постигнуте успехе
Из десет производних –месних одбора планови пронзводње остварени су просечно за 99,82%. Поједина предузећа . успела су да знатно премаше _ своје производне планове. Тако је радни кодектив Бродоградилишта на Чукарици успео да свој план премаши за 25,55%, колектив металског предузећа „Пролетер“ за 14,3%, „Дитипа“ за 36,60%, трикотаже „Дунав“ за 29%, „Моравије“ за 5,2%, кожарског предузећа „Пролетер“ за 9,9% и Градског саобраћајног предузећа за 13%. Многа друга предузећа такође су премашила своје производне планове, што је уследило као резултат залагања читавих радних колектива, као резултат добре организације посла и повећане уштеде материјала.
Међутим, постоје предузећа која нису успела да испуне своје производне планове стопроцентно. Предузеће „Октобарска слобода“ испунило је план за свега 72,32%, предузеће „Филип Кљајић“ (кожарско)
за 813%, „20 октобар“ за 81,66%, __ „Радоје Дакић“ за 77,2%. Градско предузеће за
хлеб испунило је свој план за 80%, предузеће „Рекарл-Гума“ за 93,5%, „Анђа Ранковић« за 93%,. „Микрон-Нестор“ за 90,3% и Индустрија мотора за 90,65%. Код појединих предузећа ово ненспуњавање пла. на. проузроковано је оправданим објективним потешкоћама, али има и случајева да план није испуњен због недовољно добро опроведене организације како такмичења, тако и организације производње. Просечно смањење трошкова производње по предузећима Београда у мајском делу такмичења износи 6,64%. За то време постигнута је уштеда у сировинама за 7.07%. а У материјалу за 5,73%. Ова уштеда изражена У новцу износи 3,587.185 динара. . Квалитет производа У мајском такмичењу у просеку је побољшан за 9,17%. То побољшсње по појелиним струкама има разљичиту висину. Тако су металски ралници успели да квалитет својих производа пол бољшају за 4,25%, текстилни за 8,23%, кожарски за 2,9%, графички за 9,020/0,: дрводељски за 8,23%, бродарски за
ДУШАН ЈОВАНОВИЋ
РОБЕРТ ПЕНКА, бродоковач Бродо« градилишта на Чукарици добио је назив новатора због. тога што је израдио справу за исправљање крме, гра“ ника и за пренос разних тешких предмета. Његовим проналаском рад који је обављало 10 до 30 радника сада свршава свега четири радника, Пенка је пронашао и избијач за избијање болцна из носача лопата на бродовима. =
ЕДУАРД _ ПЛОВИЦКИ, — механичар Бродоградилишта на Чукарици, пронашао је справу за глачање карика код цилиндера експлозивних мотора, због чега је проглашен за новатора, Применом његове справе повећава се у“ штеда у времену за 66 од сто, а по бољшава се производња за 200 од сто, Истовремено побољшан је и квалитет рада за 70 од сто, Његов проналазк
самит
18,81%, хемичари за 290/), комуналци за 59% им радници индустрије исхране за 124%. Од укупног броја радника, намештећика и тех. особља У 10 производних савеза Београда по норми ради 425 % при чему 13,84% радника не достиже норму а 42,22% стално пребацује своју норму.
У мајском _ делу такмичен, годишњи одбор користило ј, просечно 474% _ од укупног броја радника. У појединиу предузећима тај проценат ју много већи. Тако је у Бродо, градилишту на Чукарици годи, шњи одмор _ користило 40 радника, а у предузећу за из. раду војне одеће 66%.
Најбоља поедузећа Београда у производњи
Приликом додељивања прелазних заставица Месног синдикалног већа, радни колектив Бродоградилишта на Чукарици однео је прелазну заставицу Месног синдикалног већа, као предузеће које је најбоље у производњи,
На Бродогралилишту Чукарица сви радници су били обухваћени такмичењем. Неоправдани изостанци су били сведени на најнижу меру, што је све скупа узрок великим ралним успесима. Радни колектив Бродоградилишта у току такмичења дао је 13 ударника, три новатора и десет рационализатора. Производни план предузећа премашен је за 25.55% са истовременим побољшањем квалитета за 3%. Правилним спровођењем одлука Четвртог пленума управни одбор синдикалне подружнице У многоме је допринео испуњењу планова. На Бродоградилишту је поди. зању стручних кадрова посвећена велика пажња. На седам разних стручних курсева стиче потребна знања 116 редовних посетилаца. У марту месецу са успехом је положило испите 99 бродоковача и заваривача, чиме је појачана стручна снага предузећа, а ускоро ће бити оспособљено још 82 купсиста за стручне послове. Културно-просветном раду у предузећу је такође посвећена велика пажња, а број неписмених смањује се из лана У дан.
Радни колектив Бродоградилишта има и своје културноуметничко друштво _— „Стеван
Бракус“, које има већи број секција у којима су попед рад. ника зачлањени и чланови њихоптих породица.
Радници Завода за израду војне одеће ; похвалу Месног син; злног већа јер су учествовали у са 98%. По утврђеним из
о/
радило је 92% од укупног бро-
НИКОЛА НИКОЛИЋ
од значаја је за све аутомобилске раднонице и тракторске станице. Својим другим проналаском Пловицки је омогућно искоришћевање постојећег материјала за дужм пернод времена при раду на проширивању болцни код клипова експлозивних мотора,
ж
ДУШАЊ ЈОВАНОВИЋ, бравар Бродоградилишта на Чукарици проглашен је за новатора јер је уградно у једној пећи цев у облику спирале и повезао је са водоводом, чиме је омогућно добијање довољне количине воде за Умивање свих радника из радионице, Његовим проналаском постиже ме. у“
штеда у гориву за 70 од сто, а такође и знатна уштеда у радној снази, ж
НИКОЛА НИКОЛИЋ, контролор о дељења доње манипулације у кожарском предузећу »Филин Кљајића дао је ндеју, нацрт и сам сарађивао на
ја радника, од којих је норму пребацивало 780/%, а није испу. њавало свега 13%. Код Војне
'одеће повећана је уштеда у сировинама за 2,8% а у по трошном материјалу за 90,
Неоправдани изостанци смање, ни су на 1,18%, док закашња, вања на посао није уопште било, У току првомајског так, мичења у овом радном кодек. | тиву проглашено је 126 удар, ника и шест рационализатора, Залагање радника омогућиле је колективу Војве одеће да про, изводни _ план пребаци 4 99,.66%. На културно-просвет, ном раду радни колектив Вој, не одеће такође је поститау знатне успехе. У предузећу по,
стоји фолклорна група са члана, хорска секција са 55 чланова и драмска секција са
20 чланова. Радни колектуј Војне одеће има такође Свој клуб и библиотеку.
Од стране Месног синдикал. ног већа похваље“ је радни колектив Југословенског штампарског предузећа, Колектив је успео да производне тро. шкове смањи за 5,89%, а цене производима да смањи за 304, | Норме из новембарског такми, чења _ повећане су за 6,90, Производни план испуњен је са 108%, док је квалитет по бољшан за 18,18. У Југо штампи је посвећена озбиљна пажња подизању нових кадро. ва. Основан је једногодишњи курс 38 стручно уздизање, ко. ји посећује 110 слушалаца. Ме. Ђутим, културно-просветном раду У предузећу није посве ћена довољна пажња.
Државно _ техничко-инстала терско предузеће „Дитип““ по. хваљено је зато што су сви радници упослени у предузећу учествовали у такмичењу, Они су успели да смање производ“ ве трошкове за 3,89/0, а да производни план пребаце за 36,60%. Истовремено је квали“
ЂОРЂЕ ЈАГОДИЋ
преправци машине за сечење кедећ на којој се кожа истовремено шири Применом овог новог строја ос" же се уштеда у радном времеву Јо 88 од сто, што, претворено у 19" изпоси 1.600 динара дневпо,
ж
ЂОРЂЕ ЈАГОДИЋ, машинбравар " жарског предузећа »Филил кљајић радио је заједно са Николићем 82 Еа струнсању нове машине за сечење ке дера и остварио је Николићеву иаеђи абог чега је проглашен за рациоваз“ затора.
ж
ЦВЕТКО ЂУРИЧИЋ, сарач предуе ћа »Октобарска слобода« пронаоао % нов начин за нзраду облога На Ми | кангар-машине, Ђуричић је папран машину за сечење неупотребеи. кожних отпадака који зе затим ме са ацетоном и иресују. На тај #8
="