20. oktobar
ЦРНИ радници, ко-
јих је данас много у Бео– траду, нису онакви какви су били пре рата. Нису то више повучени, натмурени људи који, уморни од прекомерног рала, промичу у подруме и страћаре са парчетом хлеба под мишком. Данас су то људи који ведро гледају на свој живот и будућност, поносни што дају свој допринос. за изградњу Београда, који је постао нова заједничка кућа свих народа Југославије.
По заједничким становима и на радилиштима живе и раде стари искусни радници ин полетни омладинци. Једни и други чине заједно нову снату, која ће уздизати наше грађевинарство, 5
На радилишту у Професор-
ској колонији акупила се гру-“ па омладинаца Шиптара. Добили су запослење на овом ради лишту и за два дана треба да отпочну с радом. Они немају стручних знања, али су скоро сви учествовали у разним 0младинским акцијама. Такмичење им је постало блиско, 38то сад, док с интересовањем прате рад двеју бригада, спремају се да и сами узму учешћа у такмичењу. Већ је сваки одлучио да заврши понеки курс. __— Мој брат је био неписмеп, физички радник кад је отишао из Призрена, — каже Селипи Самени. — Завршио је курс и сада је возач на трактору. А ја ћу на зидарски курс...
Њихов земљак Ариф Јусуф седео је пострани и писао писмо. Пришао је ближе и слуша омладинце. Сећа се са сетом свога тешког детињства и младости, па сада с радошћу мисли о новом животу омладине, Умешао сеп он;
— Моја депо, вама ће бити лако. Има ко да вас поучи, можете и штоле да учите, А ја,
био сам сам као птица кад па-'" дне с гране, У селу нису зна-.
ли да пишу. Нико није записао ни кад сам се родио, а у школу нико ме није упутио.
.-— Али ти си писмен, Арифер
— А питај ко ме је учио: Сам сам се учио, — наглашава он с поносом. — Питај овога једно слово, онога друго и као самоук научио сам и латиницу и ћирилицу. Нисам ишао на течај, само сам се пријавио да полажем испит. Нека ми се и потврди знање! Овде ми је ди плома, — рекао је и ударио снажно -у леви џеп на дима.
в
На обезбеђењу станова за трађевинске раднике учињено је врло много. Уз плаћање 90. динара месечно, они добијају засебан кревет у заједничким становима, Али проблем исхране још увек није решен. Радилишта су растурена по целом Београду. За мање грађевине не могу се отварати посебне мензе. Због тога су многи приморани да-се. хране по- народ“
ети кујнама пили да једу суву храну која својим квалитетом не задовољава. 7
— Нарочито нам је тешко за вечеру, каже – Крстивоје Ђорђић, који станује у становима у улици Гаврила Принципа. — Дођеш уморан с посла, а онда увече мораш да луташ по жујнама да те-упењују ка-
—
а == лнај
феџије. Кад би се некако удесило да добијемо вечеру у становима, било би нам много лакше н имали бисмо више снаге за рад.
Они који се хране но мензама могу добити вечеру, али за друге је то врло отежано; Тешко је и за раднике који врше 'утовар и транспорт материјала. Они раде на камионима и везани су за сва радилишта. Миле Алавања каже:
— Најбоље би било да нам се издају бонови који би вредели зг све мензе на радили штима ин где се задесимо да ТУ и једемо. Али још боље је да нам се вечера издаје у становима. Тако би се добро храни-. ли и они који у подне не могу да стигну на ручак.
Ово би се могло уредити ва тај начин, што би се вечера разносила камиовима у ст» нове. |
Нарочито је актуелно питање исхране Шиптара и муслимана. Они се држе старих 0бичаја и не једу јела зачињена машћу. Зато ће се основати њихове посебне кухиње. Лос.
да, међутим, то још није о_ стварено. У Професорској ком шонији, например, менза је вр~ > о добра и радници су задо=. вољни, али огроман број Шите |
тара не може да се коме ког“ ристи, Абас Исмаил каже: права хоће да нам да посебну храну, али неће да држи посебног кувара за Шиптаре. А ми нећемо да нам кува иста куварица. Она може да се забуни и да промеша јело њ стом кашиком! Предложили смо зато управи да постави јон једнот
уштрб њиховог одмора. 5 Досада су се сами старати 04: чистоћи, али тота више неће |:
људима Који изграђују · Београд;
да га ми између себе издржавамо, Још не знамо како ће се одлучити. |
Пред бившим Домом куштуре на Карабурми окупили су се радници. Ту су сада њихови станови, Неки вечерају, неки су полегали по трави. А с дру“ ге стране, дуж зграде Дома, наложене су ватре. У кутијама од конзерви кувају се вечере. На степеништу, на улазу У зграду, поседала је група Шипе тара окупљена око Даута Адемовића, који им чита новине.
Даут се стара за издизање својих другова. Физички умор није га савладао. Другови траже да их учи нисмености. има искуства у раду. У Прњ зрену је описменио 15 људи, али нема средстава за рад.
— Нема ко да ми помогне, не знам коме треба да се обратим. Две другарице, не знам одакле су, једном су долазиле да попишу неписмене и рекле да ће послати учитеља за Шиљ таре. Али још нико није до-, шазио. Пишите другарице, ја“ вас молим, да нам се помовнег Треба нам само материјал.
И Нелељом раднити перу сво-: је рубље. Чисти су и уредни. Али одржавање чистоће иде на;
бити. _ Надзорник Дома саопштио је да су антифашисткиње Карабурме одлучиле да се старају за прање њиховог рубља. Свима је лакнуло. Антажовање фроттовских организација, нарочито Антифашистичког фронта жена н
Шиптара за кувара, а по другим становима, значило
среских слетова фискул-
" турника који се од ' јуна одржавају широм наше земље, савезни слет фискултурника, кофи ће се одржати 22 м 23 јуна у Београду, даће општу слику нашег народног фискултурног _ покрета. Он ће бити највећи израз рада и циљева Фискултурног савеза Југославије и приказаће са 15.000 фискултурника, који ће на њему учествовати на дефилеу м гимнастичко-спортском наступу, напоре које радни народ _ наше земље, улаже за подизање своје физичке културе, како би могао да се са што више снаге, здравља и полета бори за испуњење и премашивање нашег Петогодишњег плана. Савезни слет ће бити манифестација братства и јединства наших народа, на њему ће _ учествовати _ фискултурници, претставници фискултурног покрета свих наших народних република, који ће на слету изразити специфичност народног живота м
“ фискултуре појединих република,
с једна страна, а с друге страже добиће се општа слика заједничког рада свих наших народа на подизању народне привреде, на подизању културе нашег радног народа. Као основне црте кроз све тачке _ савезног слета провлаче се масовност, свестраност, стално подизање квалитета нашег спорта, који су основни
Кј
ПЦ
њ |
"свих наших народа.
принципи на којима се развија наш фискултурни покрет.
На савезнам слету ће учествовати и београдске – фискултурне брганизације које ће наступити на дефилеу са око 9.000 фискултурника, а на гимнастичко-спортском наступу са око 4.000 фискуптурника. Београдска синдикална фискултурна друштва даће слику ба-
вљења _ фискултуром _ радничке класе: наше земље, а пионирску организација и активи _ Народне
омладине средњих школа и Универзитета даће приказ бављења фискултуром мародне _ омладине. Нема сумње да је то озбиљан задатак наше организације, али то је почастан задатак који ће још више ојачати, развити и омасовити фискултурни покрет У Београду. Ми се налазимо у данима када се врше последње припреме за савезни слет. У овом моменту је потребно потпуно залагање свих учесника у тим припремама, __ брз м оперативан рад свих наших слетских одбора, како би све задатке на време и у потпуности извршили.
Београд ће од 13 јуна живети У знаку слета. Почели су да пристижу у главни град наше Републике фискултурници целе наше земље. У Београду су се још једанпут _ искупили _ претставници Никада се
57 = Другови кочијаши и овако се може истоваривати цигља!
Београд пред Савезним слетом фискултурника
вису фискултурници Југославије У толиком броју скупили ма једно место као што ће то. битм у. слетским данима од 13 до 22 јуна.. Фискултурници су израз младости, здравог, веселог, културног живота нашег народа, њихов покрет м полет претставља слику јединственог полета нашег радног народа у спровођењу Петогодишњег плана.
Београд, као главни град "наше Републике, _ дочекује фискултурнмике Југославије. Он је домаћин претставника братске _ заједнице народа ФНРЈ, у њему ће се они међусобно упознати и још више
продубити _ братство и јединство наших народа. Фискултурници су смештени у логорима који су
размештени по целом _ Београду. Посета тих логора од стране активиста Народног фронта и синдикалних подружница, актива Народне омладине, фискултурних друштава, културних група и друштава, група ударника и новатора, група истакнутих _фискултуомика, приказаће Београд фискуљтурницима Југославије као истински главни град наше домовине,
Београд са радошћу _ дочекује претставнике фискултурника | Југославије и са њима ће заједно провести општенародни _ празник — Дан фискултурника 1947.
Милан ШАХОВИЋ
—- мат
„сматра
би велику: помоћ нашим грађевинским радницима. Растеретило би их од ситних послова који им коче правилан одмор и још више би их повезало за
"рад у Београду.
=
Најбоље су уређени станови у Дунавској улици. Зграде су нове, просторије светле и чисте, Креветски чаршави су бели и затегнути.
Радници се враћају с посла. Перу се и пресвлаче. После се окупљају по групама. Неки питу писма. Из дворишта се разлеже песма омладине.
Два старца Шиптара наложила су ватру у крају дворишта, Пуше на чибуке и гледају према банатској равници.
УУ
По повратку с посла
Разговарају о своме "родном крају, о овогодишњој летиви, о породицама. Сећају се ранијег живота пуног брига и патњи, када су снавали по пар»жовима и улицама, кад нису знали за купатила р добре постеље. Онда поново причају • данашњици и сутрашњем 6ољем животу. Не знају српски, али један од њих поносно каже: „Мој син — омладина Сарајево“. Разумели смо се син му је на Прузи.
Мрак се јаче спушта. Умођ= ни људи повлаче се у собе. Добар сан у чистој постељи 0окрепиће ,„ их да сутра с више снаге приону на посао, да граде нови Београд, за своју децу и целу Југославију. .
'Даница ПЕРИЋ
Нени од проблема наше локалне индустрије · и занатства
ап први Петогодишњи
план поставио је одговорне и велике задатке нашој локалној индустрији и занат“ ству. Ми смо дужни већ данас да одредимо тачне смернице даљег успешног развоја тако важне _ радиности за широке народне масе.
Наша локална индустрија и занатство не могу се подизати и развијати не водећи строго рачуна да ли исте гране већ постоје, какав је њихов капа“ цитет и каква је њихова сировинска база снабдевања, Дру“ гим речима, локална индустрија н занатство треба да буду надопуна савезној и републиканској индустрији. Мз овога проистиче да локална инду“ стрија п занатство своју сировинску базу треба да црпе углавном из сопствених, (локалних извора). Та сиров'пска база заиста ПОСТОЈИ.
Код нас се често криво схвата да материјал може и треба да дође само одозго“. Треба се ослободити, кад је реч о локалној индустрији и занатству од болести „великих посухвата“, и занемари вања основних задатака локалне индустрије и занатства: оборити и регулисати цене занатским услугама и на тај начин спречити црну берзу У ~актору занатства. Потребно нашу локалну индустрију и занатство првенствено ориугнтисати ка услужној и репафетурној радиности. Потребно га одмах прећи на планирање искоришћавања _ отпадака из свих грана индустрије и створити погодне радионице за прераду отпадака и претворити их у корисне артикле. Сваки индустриски рејон има У огромним количинама разно“ врсних корисних _ отпадака Ову улогу првенствено треба да узму на себе наше градске радионице. До сада се овоме није посветило довољно тпажње. На стотине вагона угље“
та
_ не прашине високог квалитета
налазе се на плацевима и по“ друмима, изложене пропадању, Брда шушке и пилотине на. лазе се по столарским радио
вицама и пиланама, Потребно
је створити једну или више брикетарница. Проучити више могућност рационалног коришћења и прераду у виду брикета и плоча, што би несумњиво корисно послужило гргђевинарству или за потребе домаћинстава. ,
Предузеће које хоће добро
чља газдује, а ми то данас морамо, не сме имати ништа на бацање, јер бацање је и онда када сировина или артикли леже · неискоришћени. _ Међу“ тим, поједина предузећа на стовариштима и магацинима држе сировине, а не траже купца и произвођача да их преради. Наше занатство може да преради огромне коли“ чине сировина и полуфабриката, односно све оно што се „бофл“,. „фелер“ ро“ ба. Да ли је у интересу наше
77 привреде да стоји „непотребна =>
роба“ Свакако да није. Требало би добро водити рачуна о магацинима и стовариштима, који држе полуфабрикате па чак и готове артикле, а ништа не покушавају да се исти прераде, дотерају и ставе на расположење тржишту. Преду“ зеће „Заједница“ _ месецима је држало грађу која је „про“ зукла“, а Градска четкара тра“ жи и мора да узима нову грађу,
Имамо низ примера само“ иницијативе и доброг _снала“ жења у нашем занатству. Обу“ ћарска задруга _ „Јединство“ бави се 50% разним репарату“ рама. Прикупља све старе ко“ жне отпатке, старе кожне а“ шне и прави веома укусне сандале. Од отпадака, који остају од прављења радничких одела, задруга „Србија“ прави лица за сандале, Неке наше за» матлије праве од отладака крупона ребраста пенџета“, Кожухарско-крзнарска задруга узела је неколико хиљада килограма разних крзнених 074 падака, прерадила их и стави“ ла на расположење тржишту, „Електро-манган“ из Земуна прави од старе амбалажне жице женске укоснице,
Међутим, с друге стране, кад је реч о амбалажи, има непр2авилног односа. Предузеће
„Земхеп“ не прима натраг од
занатлија _ амбалажне лимене кутије, које би могле поново да буду пуњене, Те кутије се гомилају код занатлија, а Но“ ве се проигводе, уместо да што мањи број амбалажних кутија циркулише. Велике количине празних лимених ку“ тија од конзерви налазе се по свим двориштима и плацевима, а да се нико није нашзо да тако скупоцен материјал преради у корисне артикле. Од тога материјала могле би се направити _ разноврсне дечје играчке и израђивати ситна кућна _ галантерија, кутије за маст за обућу и слично, > Међутим, овај материјал је изложен пропадању или се једноставно _ баца на ђубриште, Предузеће „Прерада“ доскора је прерађивало ове от“ патке и израђивало равне кутије. МИ то је сада престало, наводно због скупе прераде. Па чак и да је нешто скупља прерада овог материјала, она је у крајњој линији ипак јевтинија, зато што се нов лим може _ употребити У друге
' сврхе, онде где се не може У“ ·потребити отпадак, Предузеће
„Отпад“ такође није предузело
све мере да се прикупи овај
важан материјал, иако је исто. предузеће основано баш за и+ сту сврху.
Све ово јасно указује да је потребно што хитније преуре“
нарочито _
')
дити или створити нове ради“ |
онице га искоришћавање от падака. Можда би се могло размотрити и питање форми“ рање дирекције за прикупљање и откупљивање свих отпада
ка и некурентног материјала,
као и расподелу истог. . · „Љубомир ВУЊАК _