20. oktobar

зграда за радничке станове.

4 | Како да се спречи подизање прашине на градилиштима У циљу под а што ве»

__ћег броја стаћбених згра да У Београду, пре извесног

времена отпочела је у Професорској колонији _ изградња

А Ут 7 , МАРТ

"Ати, уколико радови више тапредују, за грађане овога краја, који се налазе у близини градилишта, настају све тежи дани. Приликом изношења земље пе води се довољна ратуна, тако да се дижу прави облаци прашине, То још не би било тако велико зло, да се у близини не налази Поликлитика Другог рејона, а у улици Чарла Чаплина Антитуберку“ лозни диспанзер. Није потребно доказивати од колике је штете ова прашина за здравље грађана, а нарочито за, здравље болесника.

Овај проблем мислим да ин. је нерешив, Улица 29 Новембра полива се или ујутру или ноћу. Људима који поливају ову улицу не би било тешко да скрену и У Цвијићеву улицу и да бар друго: или треће јутро скину волом онај дебео слој прашине, Сматрам да ће

- Управа градске чистоће пра-

вилно схватити овај доброна-

мерни предлот. ~ 9 Гојко БАШИЋ

Чарла Маплина бр. 1 . »

" ПОСТАВЉАЊЕ _ ЧУВАРА У ВЕЛИКИМ ТРГОВАЧКИМ РАДЊАМА

рје неки дан свратио сам у Народни магацин „На· Ме у Кнез Михајловој улици. дједном ме једно дете повуче за капут: „Чико, дај ми динар да купим сладолед!“ Познато је да кроз „Нама“ тролазе хиљаде грађана. Свима њима прети опасност од ове распуштене деце, која преко целог дана крстаре по радњи. Ово би требало на неки начин спречити, јер велики број посетилаца даје овој деци мо-

р84 | – = ==

гућност за крађе, а од тога.

могу страдати и купци ин пре. дузеће.

Зато сматрам да би у овако. "великим радњама требало по. ставити 2—8 чувара који би па-. зили на беспосличаре и који. би увек могли да спрече евен.

Ђорђе МАХ Вишеградска 20 #

САВЕСНИЈЕ __ ОБЈАВЉИ-

ВАЊЕ ДОЛАСКА ИМ ОДЛАСКА ВОЗОВА

туалне крађе.

· ана 8 јуна 1947 преко ми-_

крофона на железничкој станици објављено је да вечер-

њи загребачки брзи воз, касни“ 20 минута, путнички 40 мину

та, Нешто после 20 минута У

_ станицу је стигао брзи 803.

Путници су са жу' ом излази. ли, тако ла је после десетак

"минута перон већ био сасвим

празан; остала су само лица која су чекала друге возове. Тако је прошло н 40 минута, 2 путнички воз још не долази. Управа не даје никакво обаве-

штење о новом вадоцњењу, и.

стог вова. Тако је у ишчекивању прошао и један сат, а воза још никако није било, Најзал, после неких 1,20 часова

· задопњења дошао је загребач-

пре. се управљају.

хи путнички воз, Е

Сматрам да би управа Железничке станице, морала ла повеле мало више рачуна приликом давања извештаја о лоласку розова, Исто тако требало би свако ново задоињење

"да објави, како би заинтересо-.

вана липа могла према томе

х око пламена који

М. ПРЊАИЋ --

За 78

Пионири Београда прослаВИЛИ СУ свој дан

47477 АРА РРА РТ РеРтРт Ртатарртаа рт а

ЗАВРШЕНА ЈЕ ДЕЧЈА НЕДЕЉА

8 јуни — смотра успеха рада најмлађих.

да месеца су <6 спремали беотрадски пионири. Два месеца без прекида, у кружоџима и по групама, пионири су марљиво радили — учили и прорађивади школски материјал. Онда је дошао 8 јуни — дан смотре успеха рада У току прошле школске године. По парковима, у двориштима школа и по игралиштима уочи тога дана букнуле су велике ватре. Хиљаде пионира весело је забрујало. Разлегла се песма, полетна и млада, а је високо «укнуо, развило се коло, Одједаред је све умукло. Мећу пионире дошли су борци Југословенске армије и удартици са Омладинске пруге Брчко — Бановићи, Окупљени у мале групе пионири су са напрегнутом пажњом слушали

(Ото је Отсек ва цене

одредио да се ћевапчићи продају по 1 динар и да се из

једног килограма меса може да направи највише шездесет комада, у Београду је, као по команди, нестало ћевапчића. Већ сада се ретко у ком локалу може доћи до ћевапчића.

право, ћевапчића има још само у кафани „Каменовић“ која се налази у улици Булевар Црвене армије број 182, али и овде ови више не личе на ђеванчиће. Ћевабџија код „Каменовића“ џи даље ради по старом, јер од једног килограма меса, изгледа, да истерује око сто ћевапчића,

Остали власнипи локала, У похлепности са зарадом, пронашли су нов начин штекула-

ВЕЛИКЕ ЦЕ

"приче 6 великој н херојској

прошлости наших народа победоносним биткама из народноослободилачког рата. Ударници са Пруге оживљавали су оне дане невиђеног радног хероизма, када је за шест месеци положено 92 километра железничке пруге. Очи пионира су добиле јачи, сјај, а лица су говорила — када ћемо У ми да градимор»

Логорске ватре су биле почетак прославе 8 јуна. Сутрадан, рано изјузра, улицама Београда чврстим и одлучним кораком _ промарширали _ су одреди пионира. Са леве стране ступио је командант одреда и командовао;

— Лева, десна, један, два.

Тачно у осам сати трубе су објавиле почетак свечаности. Танки, пиштави гласови, од-

рута речи

ције. Уместо ћевапчића сада се праве пљескавице, при чему зарађују ништа мање од 240 динара по једном килограму меса, Ево, како они изводе 0ву мајсторију. Уместо да направе пет ћевапчића, ћевабциде исту ту количину меса ставе у једну пљескавицу за КОЈУ наплате 20 динара, Од једног килограма меса могуђе је на тај начин направити равно 12

Педаред су се утишали. Над пинирима је извршена смотра. Затим су прочитани резултати успеха у току прошле школске године, Најбољим одредима и четама додељене су прелазне пионирске заставе. На крају свечаности извршена је подела поклона, књига и друд гих награда најбољим пионирима. Стидљиво, обарајући главе прилазили су трибинама малишани, где су им њихови руководиоци _ везивали – црвене мараме око врата.

— За домовину, с Титом напред, =—— чврсто би рекли и -тоздрављајући _ стиснутим пе -сницама, отрчали би назад У

одред, горди на похвале које су добили. ;

претеча

пљескавица, Значи када би се придржали наредбе И. 0. од једног килограма меса заралили би само 60 динара, а овако зарађују по 240 динара. Поред ћевабџија, и многи други власници угоститељских и гурманских радњи просто пљачкају народ. Јагњеће пече. ње у овим радњама наплаћује се од 150 ло 200 динара, нако јелан килограм јагњећег меса

ж жхж

специјалним пиони-

подне композицијама одреди ра су отишли на излет до Топчидера, Столетна дрвета примила су хиљаде веселих мали-

После

шана у своју хладовину. Цело то после подне шумама Кошутњака разлегали су се раздрагани узвици деце. Тек око 18 часова, после програма и фискултурног такмичења, вратили су се пионири У Београд, весели и задовољни, Срећна младост.

Тако су пионири _прославили свој велики дан 8 јуни, дан завршетка школске године,“ току дета, мако ће се многи разићи, одлазећи на разна летоваљишта, ипак неће престати са радом у својој пионирској организацији, Новим снагама ући ће у нову школску годину.

(жива мера) стаје ол 30 до 40 динара.

Како с је ово најобичније пљачкање грађача, противу вакве врсте недазвољене трговине било би неопходно предузети потребне мере. Већ је крајње време да се једном за свагда онемогући свим тим несавесним трговцима бездушно

згртање ногна, _ Драгић Р. ВЕСКОВИЋ

Несавестан рад часовничара

прошлом броју „20 окто-

бра“, у рубрици „Фронтовци критикују, под наслоВОМ „Несавестан рад часовничара“ изашла је у ствари једна необјективна, нестварна критика. У своме чланку грађанин Драгиша Коруновић је навео, између осталог, да је недавно кад му је стао сат, сам га отворио и видео „да је пун прашите и скоро улепљен од нечистоће која је продрла унутра“ (његове речи). Кад му је часовничар Хрњичек рекао да је

Више савесности - мање дангубе

П ре извесног времена до шао сам у Београд са једном групом другова и другарица из унутрашњости. Желели смо да посетимо Зоолошки врт. Дошли смо пред благајну нешто пре осам часова, Мало смо сачекали, пошто на улазу стоји табла да је врт о творен од 8—19 часова.

Међутим, прошло је осам са. ти, а благајна се није отвара ла. Отворена је тек у 8,30 часова. Извадили смо карте, али сви смо били изненађени када смо на њима прочитали натпис: „Градско поглаварство града Беотрада.“

Требала би мало више па, жње у раду управе Зоолошког врта, како у погледу тачног почетка рада, тако и у погледу издавања карата. Зоолошки врт посећују људи из унутра шњости, којима је време 60равка ограничено и који не треба да га губе зато што на улазним вратима није тачно на. значено време отварања врта, А исто тако не би се смела дозволити да у заглављу карата

устоји име Градскот поглавар-

ства, када сви знамо да њих У нашој слободној земљи више нема.

Ваљево, улица Краљеваћа Марка 2

Драгојло БОЈКОВИЋ,

„сломљена осовина“ и да ће оправка стајати 200 динара Ко-

руновић му није оставио сат, дер није имао новаца. После извесног времена однео је сат своме пријатељу, часовничару, који га је онако пријатељски, иако је био „сав улепљен од прашине“, очистио за „десетак минута“ и — сат је прорадио.

Као часовничар и дугогодишњи мајстор, иако сам у целој

= Гле, гле! Мораћемо оставити тезге, јер за посластичаре нема контроле. + ћ | РМ аи 5

овој ствари потпуно незаинтересован, хтео бих да анализирам ову критику и да видим колико нам је користила. Мени се чини да се њоме није ништа учинило.

Ако је грађанин Коруновић као лаик, отворивши свој сат видео колико је он „пун пра: шине која је продрла унутра“, онда је на првом месту насликао свога пријатеља као лошег мајстора, који му је учинио пепријатељску услугу тиме што је мало дунуо У сат џп ставио зејтин на ту велику и улепљену прашину коју је чак и он као нестручњак и без помоћног алата видео а за коју треба утрошити пуно времена да би се уклонила. „Пријатељ“ је учикио зао чин према његовом сату, јер је подмазао прашину да га убулуће још више нагриза, те му је тако мало, али немајсторски, продужио живот. Сат ће му кроз крзтко време опет стати и заиста упропастити осовине.

Чим је пак сат после такве уоправке“ прорадио, јасно је да није била у питању сломљена осовина, Због тога је критика несавесне констатације мајстора била сасвим умесна, али не на онакав начин, Оваквом критиком стрпани су у нсту булументу сви београдски часовничари, (без обзира на њихову стручну спрему и моралне квалификације, што је основна и неоправлана грешка.

Јасно је да у данашњим усло--

вима живота и рада треба да имамо У перспективи не једну нето више градских часовничарских радионица, али не сз наменом да „жандаришу“, него да овбиљно раде и да своје мајсторске услуге ставе на расположење нашим грађанима.

Васа ДЕСПОТОВИЋ, часоввичар у Маршала Тита-бр. 17,

"ДР 6728 уде ут

Коко до се убложи

стонбено КрИЗО

аше народне власти пре.

дузеле су потребне мере да се део непродуктивног ста новништва исели из Београда, Ради се о исељавању оних · лица која су се у Београд доселила за време окупације из разлога који су анда били б. правдани, а који сада више не постоје. Известан број таквих лица већ је исељен, Ма. се трудбеника поздравиде гу са одушевљењем ове мере вла. сти,

Но станбено питање у Београду има и другу страну. Опште је познато да у центру наше престонице и данас жи. ве већином они људи који не раде у привреди, а који су се ту населили пре рата иди у време окупације. У – центру града има још доста настањених нерадника који користе удобне станове, док МНОГН радни људи станују на крај. њој периферији, удаљени од предузећа ни установа У коју ма су запослени. Чињеница је да у кругу наших разних пр. вредних – предузећа станују људи који са тим предузећи. ма немају никакве везе, а ра ници и намештеници који ту

. раде морају свакодневно да пешаче по неколико киломе“ тара да би дошли на посао. Услед тога они се замарају више него што треба, а свако. дневни издаци за превозна средства смањују њихову ре алну надницу.

Да ли би се могло УЧИНИТИ нешто да се ово стање поправи» Мишљења сам да би сео вим питањем требало да позабави и Станбено одељење ИО. Зар нема могућности да се изврши размена станова тако да у станове на периферији дођу они који не раде, а да се у близини надлештава и предузећа настане људи који ту радер Разуме се, ову размену не би требала вршити о трошку радног човека чији интереси то захтевају, већ о трошку нерадника који могу да станују и на периферији Ако наше Станбено одељење усвоји овакво решење, остало. би на синдикалним и фронтовским _ организацијама да укажу конкретне могућнгсти извршења ни ла помогну да се пронађу станови оних који не учествују У важним пословима привредне изградње, те да дају конкретне пред лсте за замену.

КЉаИЕ

ране овиа нова

: |

4 44 АЊА

Аби 22.)

НУЋА 0 КОЈОЈ СЕ __КИКО НЕ СТАРА

рел крај рата ишчезао је власник зграде у улица Московској 75, свакако не без разлога, По ослобођењу, згра“ ду је населила војска и до пре годину дана користила је 34 своје потребе. После Станбено одељење ИО усе лило је овде 8 породица (без

стана и једно привредно преду“ ·

зеће,

Међутим, ни један станар није закључио уговор о заку“ пу, нико се ни до данас није појавио да скупља закупнину. Настојника зграде нема, згра“ да пропада због неодржавања, а капија је, противно прони“ сима, увек отворена. Станари су полносили писмене нретставке Управи станбених 3708. ла и Пореском олељку при Че. твртом рејону, али ни то НУЈ помогло, Нико не долази 18 прикупља порез и остале Ла" жбине,

Тако, захваљујући мечијем бирократизму, државна Каса се оштећује, јер се од једне „напуштене зграде благовремено не убира приход. Привре. дао предузеће „Биохем“, Мо је смештено у сутерену, не Може у своје производне 700“ шкове ла унесе и трошкове 33 кирију, Назгоре је станатима. Они ће олјелном морати плате закупнину за голину витте лана. а потто се РАДИ чинећничким _ поволипама. | ће претстављати за њих огро мам излатак и оптерећење ,

Ваљла ће се после ове јави критике пренаћи неко 0 наллежан за ову зграду "УУ

фа је лужност ла се б њој 10

ви Влајко М. николић

то