20. oktobar
| (;
7 ЈУЛ 1947 –
“"
а
Радни хероизам омладине на прузи Шамац—Сарајево
Рад са каменом није лак
рУуу У. тру у У. гру „У
у
Једна за другом експлодирале су мине. И с једнен с друге стране од Железничке станице Лашва, низ пругу, по“ дигла се прашина. Хиљаде Сит. них каменчића, који су доскора сачињавали стену, полете» по је ваздухом и пало у Босну правећи мале клобуке,
Путници из воза неки преа плашени, истрчали су на перон и посматрали дејство 0младинских мина.
— Пробијају 'Лашву, рекао је један путник и завртео сум њиво главом,
Попео сам се до штаба Осме секције, омештене У великој окреченој бараци. Рекли су ми да су студенти из Београ“ да дошли пре два дана и да се налазе на 42 деоници.
— Где су тачно сада, питај у телефонској централи. Ено, у оној бараци, доле.
У: телефонској централи, 34 повећим комутатором на из глед необично компликованим, седела је лепушкаста омладин“ ка и опретно давала везу коју су јој често тражили.
— Хајде, четрдесетдруга, чепрдесетдруга. Јесу ли ту сту“ денти из Београда» Да, да. У. реду, хвала.
За моменат је оставила слушалицу и рекла ми да је Четврта бригада студената меди“ цине данас први пут изишла на радилиште, које се налази одмах ту у близини.
Низ стрмо брдо сам се спу“ стио. узаним стазама, које направили омладинци. Од моста па докле око може да до“ пре, одмах изнад пруте, уздигла се висока планина. Наслагано стење пркосно се устремило на омладинце и СВОЈИМ оштрим ивицама као да је 0" помињало да ће свако ко покуша да га дирне рђаво про“ ћи. С леве стране шина, н= двадесетину _ метара дубине, брзо се преко многобројног ка мења ваља мутна Босна. То је усек Поганица у клисури Лаш. вау после Врандука један од најтежих објеката на Омла-“ динској прузи Шамац — Сарајево. у
Пошао сам преосталим рав“ ним простором између ових камених горостаса куда су с6 вијугајући, провлачиле желе-
зничке шине узаног колосека
Високо горе, где стење почи“ ње-да добија благ нагиб, везани конопцима омладинци Треће зајечарске бритаде РУ" шили су испод себе ситно ка мење. За непуна два месеца борбе на овом усеку Трећа зајечарска бригада проглашена је, три пута ударном. Стрпљи“ вим и дугим радом свакога дана су лагано савлађивали 080 пркосно стење.
Крај мене, и с једне и с друге стране, Зајечарци су сРУшено камење товарили у колипа и брзо га односили до кра“ ја насипа где су извртали колица, ·Посетите ресторан ЛИВАЦ 'имати одличан мени и расхлађена разноврсна пића,
Од 15 јула т. г, отвара се
су |
С(алетници |
„3 ГРОЗДА“ бивши „ШУМАТОВАЦ" Стаљинградска | ул. ЈИ 5 |
=" Хеј, друже, стани! Пале мине, викнуо је замном један омладинац, , Окренуо сам се да му се захвалим. Његово лице, преплануло од сунца и пуно беле прашине од камена. широко се насмејало., Поново је рекао:
ИРАКУ У ЈЕ КУ ои а Ме СУЛЕ
= —== 20 ОКТОБАР
Јрви дан београдских студената
__ на Прузи
пи Сад да чујеш кад нага“ Повећој групи, која се зачас ту створила, трчећи се придружила група нових омладинаца. И бојом тела, које се тек зацрвенело, и изразом лица отскакали су од Зајечара» ца, Хтео сам да питам оног о. младинца који ме је зауставио ко су ти, али ме је он претекао: — Погле' то су ти студенти из Београда. Данас су први пут изишли на рад, рекао је. Онда ме је изненада мунуо и, смејући се, наставио да прича: — Грдно ли се плаше мина! Уосталом, и ми смо тако пр. вих дана, Кад треба да се и спале, бежали смо колико нас ноге носе. Мислиш, све ће тебе да закачи, Сада, сада је већ друкчије.
То је био мој први сусрет са студентима на Прузи. Пришао сам њиховој групи, Поново је почело да пуца.
— Мораш, брате, да се склониш више, прича један студент некодицини која се оку“ пила око њега, Догод не упознаш докле лети камење.
Када је последња мина пу: кла, дат је знак за повратак. Опасност је прошла. Група
студената се одвојила од Зајечараца и отишла на своја места. Преко шина, прекривених балванима да се не би исоквариле, снагомилало се камење које је мина избацила Свако је узео своја колица почео да товари. Брзо су пунили колица и гурали их до насипа где су их истоварали. За кратко време шине су би ле чисте, Воз који је чекао У Лашви, могао је да прође.
У средину радилишта дотр» чао је до команданта бригаде омањи, дебељушкасти студент. стао мирно, поздравио стисну» том песницом и рекао:
— Друже команданте, прва норма је пала. Однели смо 78 колица земље и камења.
Ускоро за овом групом, која је прва пребацила норму, до» трчали су и други да рефери шу — норма је пала,
Обтшао сам цело радили, ште где су студенти радили. Задивљујући је елан којим су почели да раде. Још невешти, ненаучени на рад са стењем, јурнули су, мислећи да ће та; недостатак савладати пожртвовањем, И већ после три сата рада посустали су, уморили се. Када је дат одмор од 10 минута, сви су поседали на ка» мен, бришући зној. Чуо сам
једног омладинца који је ре: као:
— Знаш, брате, први дан! Почетак је увек тежак, али за пет — шест дана, док навикнемо,..! Да, за пет — шест дана док фавикну. Као ови Зајечарци до њих, и они ће откидати део по део пркосне Поганице, да направе пролаз својој прузи, АЕ ТТ о ране
Компресорима се буше мали отвори у које се стављају мине
ВА ни ти
Руке су још слабе, неочврсле. Месецима су држале само књигу. Али за пет — шест дана, када навикну... Као и друге десетине хиљада омладинаца — јуришаће на Пругу.
А за два месеца... _
Пиши, (бићемо ударна бригада. Вала, пробићемо Лашву. Душан СЛАВКОВИЋ
Пет омладинских брилада на раду за своје најмлађе другове
Оборено дрво омладинци уклањају на ивицу трасе, одакле ће га однети шумари
>Пионирска железница, која води у лионирски град, у 70 царство дечје маште, — то је била лепа У: спаванка, лепа дечја бајка, са којом су деца 'успављивана и варана у блиској прошлости код нас. Данас то није више бајка, то постаје стварност«,
(Из говора Нинка Петровића на свечаном отварању пионирске пруге).
ек је седам дана мину-
ло, а траса будуће Пионирске пруге носи на себи већ видљиве трагове рада, Се. дам дана, то је релативно кратак период, али када ради много руку, и то руку наше омладине, онда је ефекат рада такав да се изглед радили шта мења, не само сваког дана или недеље, него свког часа,
Гради се Пионирска пруга. Прва пруга овакве врсте у нашој земљи. Гради је омладина за наше пионире. Пионири имају већ свој град, своју републику, . а ускоро ће, захваљујући труду и раду омлади-
не, добити своју малу пругу,
која ће бити искључиво пионирска, Хтели су и пионири да
учествују у радовима, да и они граде, Али омладина је
одбила помоћ пионира, Није
лак посао копати земљу, гурати колица, равнати насип по највећој жези. / била најупорнија. да буду иримљени
Два пионира су Молили су и најзад су
— РАКОВИЦУ где ћете
нови Народни ресторан
бр. 31
узети у штаб. Један је курир, а други трубач,
Како пролази дан
У пола пет ујутру, далеко по Кошутњаку разлежу се звуци трубе, Устајање. Сунце већ провирује кроз дрвеће шуме која опкољава штаб. Свугде тишина, само звуци природе, слични неком _зујању, лебде кроз ваздух. Испред штаба, високо дигнутих руку, са трубом у устима, мали дечак свира устајање. То свира пионир који је примљен У штаб за трубача, Чим одјекну из свих барака гласови градитеља Пионирске пруге. Цео пропланак око барака. оживи, Настаје весело довикивање, умивање, прскање. После петнаест минута гимнастике, доручак и нешто пре шест бригадири и бригадирке одлазе на рад да тачно у шест сати започну.
На Пионирској пет бригада две студентске и три средњошколске, Бригаде су распоређене дуж целе трасе будуће. Пионирске пруге. Свака бригада има свој“логор. Логори се налазе усред шуме, близу места где бригада ради. Живот у логору је најживљи увече, кад се бригадири разговарају, дискутују 0 протеклом дану, или певају.
Бригаде раде од 6 до 12. Од 12 до 1 ручак, од 1 до 3 спавање или одмор, од 3 до 6 учење. Готово сви омладинци су ,дали обавезу да ће положити не. ки испит у идућем року. На радилишта ће долазити профе-
прузи ради
сори појединих факултета, КО-
ји ће: помагати студентима у савлађивању материјала. о сле свакодневних обавезних часова учења, од 6 до 8 часова омладинци се баве фискултуром и културно - просветним радом, Од 8 до 9 је вечера, 2 У 9 спавање,
_ На једном радилишту
Дубоко из увале у шуми, изнад 'Пионирске републике, допире жагор, Малене стазе
4
труба умукне
воде кроз жбуње и шибље ка ували, одакле се све јасније и јасније чују гласова. Још се не види“ ништа, овде густа, а стаза непрестано вијуга, Најзад, шума постаје ређа и стаза излази на чистину. На дужини од читавих 200 метара, толико се бар види од шуме, омладинци и омладинке, опаљени сунцем, раде, Чисте трасу будуће Пионирске пруге од хумуса, од шибља, ваде па. њеве, раскрчују шуму.
— Ово је бригада »Соња Маринковић«, бригада студената агрономије. Имамо пет чета у бригади, прича заменлк Команданта бригаде, од којих три раде на чишћењу трасе, а две на земљаним радовима.
Иако је већ било близу под. не, и летње сунце готово палило, омладина је живо радила. Уз весела добацивања, рад је лакше текао,
Једна група омладинаца вади из земље пањ великог дрвета, Руке енергично замахују, искачу мишићи, тела се повијају, а пањ стоји, Тешко је. ишчу. пати га из земље, јер се својим корењем дубоко зарио У њу.
— О-рук, довикују омладинци. И док зној лије с чела, низ плећа и груди омладинаца, тело упркос врућини постаје гипкије, покрети руку бржи и снажнији, А пањ још стоји.
Понеки омладинац мало превећ жуљевите
дахне, опљуне
јер је шума
" Гради се прва
Пионирска пруга
у нашој земљи
дланове, дохвати крамп живље и снажно га зарије У срце дрвета, Читав сат и по је мала група од пет омладинаца јури-
шала на дрво, М дрво је, нај-
зад, пало.
— Канту зноја си могао да накупиш од нас, прича један од петорице, али главно да је дрво пало.
Док се ова петорица одмарају у хХладу шуме, трасом се разлежу звуци рада. Сви раде вредно, хитро и спретно, Покаткад покоји омладинац, наслоњен на ашов, застане, Високо дигнуте главе посматра небо и дубоко удише ваздух шуме.
— Свеж ваздух, милина. Про.
сто мирише, Само да хоће сунце мало да се смири,
— Где су, болан, ове водоноше» Осуши ми се грло, жали се један, Издалека допире глас девојке . водоноше: »Ко хоће воде, другови, воде«.
Свежа, хладна вода заиста прија, Пријатно је осетити нешто хладно у телу кад сав гориш и чини ти се да земља и све око тебе гори од сунчеве јаре.
— Овамо, другарице, погибосмо од жеђи, смеје се неколицина. А ти и не хајеш за нас.
Неколико девојака имају само дужност да разносе воду. Оне ипак имају доста посла, јер бригадири зачас ожедне, треба донети много воде.
пали. Просто гори земља 'под ногама. Опаљена тела омладинаца новијају се, руке лете кроз ваздух. Ударају, копају, чисте трасу, крче шуму.
На. делу где се изводе 3земљани радови, ври, Колица шкрипе, преносећи земљу, Ашови се дубоко заривају, пре. врћу земљу. Тамо где је малочас био нераван терен, постаје раван; где је био природан насип, ствара се усек, а природан усек се затрпава и ства. ра насип. Све то раде омладинци под руководством стручњака, који су тачно предвидели шта где треба да буде. Стручњаци све предвиђају, само једно не могу. Никад не могу да предвиде када ће известан посао, који раде 0младинци, бити готов, Увек се преваре у предвиђању, Јер, то омладина ради, А омладина уме, хоће и воли да ради.
Подне. Уморни бригадири напуштају радилиште и одлазе на ручак, Мако уморни, пе-
Сунце
вају при одласку, и њихова песма одзвања далеко. Гради се Пионирска пруга,
Та Пруга ће бити нава радост у низу мкогих и многих радости које ће се пружити нашој деци, Та пруга ће бити не само радост деце, него н нова велика победа градитеља Пионирске и других пруга.
- Јованка ТЕРЗИН