20. oktobar

МР ИЕ а РА

ПРЕДГРАЂА ВЕОГРАЛ

Становништво Карабурме снаб дева'се водом из бунара

Карабурма данас

ТЕ трабурма — Црна бурма некада је било запуштено место обрасло коровом и шикаром, За време Турака било је то злогласно место које су људи помињали са страхом и зебњом. Ту су Турци уби. јали затворенике,

Еарабурму нису насељавали све до краја првог светског ра“ та. После рата ширио се вепики град, ницале су фабрике на Еарабурми, а упоредо с тим и станови за раднике,

По брежуљцима поред Дунава од Еланице све до Роспи ћуприје, Сланачког пута и циглане прума се насеље Нарабурма. То је типично београдско предграђе, Са кривудавим стрмим улицама, раштрканим ВУћерцима, уџерицама, малим не“ хигијенским становима, Вуће су просто наслагане једна на другу, нахерене и испуцале. Уз нене куће су мање баште, Идући даље вишњичким путем, пру“ жају се парцеле земљорадника —

баштована, који овде гаје поврће, '

Карабурма има само једну једноспратницу. Иначе су све приземне зграде са једном со-

бом или са собом и кухињом, у којима живи четири, пет па и више душа.

Нарабурма чини прелаз изме“ ђу града и села. У овом насељу живи прено 6.000 радних људи, Она је могла постати само онда кад су газдовали хапита“ листи,

Карабурма је постала стихиски. Зидана је неплански, на терену који клизи ка Дунаву и. који је подводан на више места, Успед тога трошне куће ислуца. ју, склоне су паду, у неним по друмима има воде, а станови су влажни и нездрави,

Карабурма. нема канализације "ни водовода. Грађани се снабдевају водом са бунара.

Има много кафана, Али то нису кафане, већ неугодне, пр. љаве, нехигијенске јазбине чији власници гледају да што више новца измаме од радника. У њима се радни човеон не може одморити ин освежити,

Један дан на Карабурми Живот на Карабурми почиње већ у четири сата ујутру, Цело

насеље оживи у то време. Рад ници се спремају и одлазе на посао, Пред пијацама и про-

давницама отежу се редови, домаћице журе на пијацу, деца У школу, мајке ·- раднице одводе децу у обданиште, Од 4 до 7 ча. сова ујутро Карабурма ври. Тандрчу хола сељака — баштозана који доносе воће и ловр. ће на пијацу.

Окд седам часова све замре. По улицама и двориштима, такорећи, нема живе душе. Тек ту и тамо промакне неки старац или старица, Нека деца, чији су родитељи на послу, играју се, ШРЕ

После два сата поподне поново оживе улице, радници долазе с посла и купују по пиљарницама намирнице и воће. И о" пет се Карабурма утиша, Људи се одмарају, Мало доцније излаза добровољне радне екипе да поправљају улице.

Предвече се Нарабурма одмара, Људи седе испред кућа, омладина понегде пева, чује се мжагор деце.

Рад фронта Радни свет Нарабурме; после

' напорног рада у производњи и

кратког одмора, иде свако пе подне да ради на уређењу Ви. шњичне улице. Изиђе увек 100 до 200 људи, Прошпле године ма. совним радом насули су шутом и некако поправили рђаво пу теве у својим улицама,

Мвадесет пета основна организација на Карабурми добила је у месецу мају прелазну заставицу од одбора Фронта Дру гог рејона као најбоља. Заслужили су је неуморни радници,

Неписмених има доста, Пошто скоро сви раде у производ“ њи неписменост се сузбија кроз синдикалне организације, Али ка том пољу нема још потпуних успеха, фронт треба да појача рад.

Зграда и просторија за приредбе нема, Она која сада тамо постоји, то је тесна и мала (бепулка. Синдикална дом, који ће се зидати на Карабурми, решиће питање просторија за кул. турно-просветни рад.

Проблеми Карабурме

Терен Карабурме је подводан и клизи ка Дунаву, Урбанисти ће решити у оквиру реконструнције Београда шта ће бити са Еарабурмом.

Али Карабурма има проблема који би морали и могли да се реше одмах.

Карабурма нема довољно Уличних електричних · светиљки, Лети је још како-тако, апи зими је тешко лутати по мраку. Грег ђани су на конференцијама транили да им се у све улице уведе електрично осветљење у да добију више сијалица, И још увек чекају...

Задрумне продавнице су 9творене од 6 до 12 часова пре подне а у шест часова почиње рад по фабрикама, Продавнице би требало да су отворене од 5 часова ујутро. Често и у 6 часова још нема робе, а домаћице морају дуго у реду да чекају. Задруге се нису добро повеза“ ле са баштованима и они односе робу а удаљеније пијаце. У 2 часа по подне, кад рад: ници излази из фабрика, за. дружне продавнице су затворене и да тада сви одлазе да купују код приватних пиљара.

Кафана има и сувише, Све су ружне, неугледне и прљаве Требало би отворити пристојан и чист градски. ресторан, тде ће радни људи добити јевтино пи ће и моћи да се одморе.

Карабурма нема лекара, Гра. ђани кану да неће нико у њихов крај; зато би требало да се власти позабаве овим пробле“ мом.

Као привремена мера, предвиђено је овогодишњим инве. стиционим планом Градског одбо“ ра да се изврши дренажа дунавске падине, На карабурми ће се ископати ровови у које ће се сливати сва сувишна вода и одводити у Дунав. На тај начин у подрумима нућа неће се више сакупљати вода нити ће се вланжити зидови станова.

Главни проблеми Карабурме недостатак канализације, водо водф слаби путеви, изградња бољих и лепших станова — решиће се ренонструкцијом Беотрада у току Петољетие.

Филип АЋИМОВИЋ >

ПР пр

У Ј ДР а == · у

Ста Ш! та И

же 4 у; о ДИ

Зашто Градска кафилерија не ради |

КО је 8 јула пролазио улицом Мајке Јевросиме (део између Влајковићеве И Палмотићеве улице) око један час поподне, могао је видети како пред кућом број 25 лилсава један коњ. Газда га је резигнирано напустио, кад се уверио да му нема помоћи. Трзао се јадан коњ, а пролазни“ ци су га обилазили без већег интересовања.

Ока четири часа поподне, у време најжешће жеге, на угинулом коњу већ су биле хиљаде муха. Нико се није постарао да се леш одвезе, или да се бар нечим покрије, због спречавања ројења муха. Свест о потреби предузимања хиги> јенско _ санитарних мера у оваквом случају — као да је била сасвим замрла у овом централном делу града.

Иако нисам становник те улице, одлучио сам да интерве» нишем. Позвао сам телефоном око четири и по часа Градску кафилерију, чија је дужност, поред осталог, да склања угинуле животиње с улица. Нико пре мене није обавестио кафилерију о догађају у улици Мајке Јевросиме. Кад сам упозорио службеника, који је ваљда био дежурни, да би црклог коња требало одмах одвести због смрада и муха, добио сам одговор да се до ујутру не може ништа учинити — јер кафилерија поподне не ради! Елем, због кафилериског радно“ времена животиње у нашом граду не би уопште смеле иркавати, јер нема ко да их склони! |

Надувени леш прележао је

непрекидно

на истом месту, непокривен, целу ноћ — усред Београда, као у неком забаченом селу. Зар се сме десити да Градска кафилерија главног града не ради перманентно, нарочито У доба овако јаких врућина2

Зар овако важна комунална установа, може да се правда = две и по године после Осло бођења — _ несташицом пре“ возних средстава, а можда "ак

и радног особљаР

! Јован" АТАНАЦКОВИЋ

• Грубо уништавање шума

! значају шума и зеленила О довољно се говори. Не

само да народне власти предузимају пошумљавање, него и грађани дају много до" бровољних часова у овим ра'

665 |.

довима, Разуме се да има доста и таквих грађана који немилосрдно уништавају и упро“ пашћују дрвеће, али је чудно када то раде и поједини слу-

жбеници _ приликом вршења дужности. У насеље Раковица (Миља

ковац) дошли су једнога дана неки службеници да обезбеде

Други службеник — други

прописи...

ана 18 јуна ове године путовао сам у Малу Моштаницу. Са собом сам водио и ловачког пса. Благајница на београдској железничкој станици обавестила ме је да за

пса треба да платим пола картако те и ја сам

је: 2 |

поступио.

Међутим, У возу, кондуктер при прегледу карата није уопште тражио карту за пса, (> поменуо сам га на то, али он МИ је одговорио да за пса ни-

сам морао ни да вадим карту,

пошто је релација мала.

Овај догађај ме је мало збу-.

нио, па како нисам познавао прописе о плаћању превоза за ловачке псе, при повратку из Мале Моштђанице поново сам питао благајника да ли треба да вадим карту за пса. И он је рекао да је не морам узимати. Ослањајући се на, ова два обавештења: кондуктера воза број 315 од 18 јуна и благајника у М. Моштаници — карту за пса нисам извадио. Али, на велико чуђење, у возу Ми

Куће слепљене једна

| |

“4 , Ра

фр о

је затражена карта и за пса. Кондуктер Ружилић, који — је тада био на служби, наплатио ми је 30 дихара на име казне и 5 динара на име карте за пса, Испричао сам му•све што ми се дешавало и навео да сам у Београду платио пола карте. На то ми је овај млади службеник, кога је тек 0бучавао неки старији кондуктер, показао књигу из које се видело да се за пса заиста плаћа свега 5 динара, Сутрадан, опет сам ишао у Малу Моштаницу и водио пса, Опет ми је благајница У Београду наплатила пола кар“ те тј. 9,50 динара. Није помогло никакво објашњење. Био сам принуђен да упитам једног кондуктера зашто постоје пиве тарифе: једна на станицама, а друга пр) возовима. Дабио сам једно, изгледе тачно, обавештење. Наиме, да благајнице мрзи да пишу за пса карту од 5 динара и много им је лакше да издају половину путничке карте, коју имају спремљену. Наравно, свеједно! им је што се путник на тај начин штети. у Чудно је да један стари кондуктер тако аљкаво врши слу-

жбу и даје тако произвољна обавештења, док кондуктер који је тек демобилисан (као Ружичић) и можда први пут на дужности, може тачно да поступа. Бранко СМИЉАНИЋ Димитрија Туцовића 39

уз дђугу, на перифериском насељу Карабурма |

· ди шумама и када

телеграфске . стубове и жице од додира грана и дрвећа. Они су гране ломили рукама и сада на све стране стрче патрљци грана.

Наравно да је за правилно функционисање телеграфа потребно обезбеђење жица и стубова и потребно је да се уклоне гране које ометају. Али, то треба радити у рано пролеће, тестерама и маказама, тако да се круне дрвећа уреде на одговарајући начин, а не сада у лето, када то шко“ после та квог рада остају рђави при-

зори на дрвећу. П. ПЕТРОВИЋ

Обавештења "о доласку возова

ред сваки долазак воза,

на железничкој станици чека много света, Неки долазе да сачекају своје рођаке и познанике, а многи долазе и

службено. еђутим, још увек се деша-

ва да воз не дође на време, 4 они који чекају не могу да се обавесте о томе колико воз касни, Разлог је тај што се табла на којој се бележи закашњење, налази на улазу и

они који су већ изишли на пе-'

рон, морају да се враћају на улаз и да се тамо обавештавају. Врло често се деси да воз баш дође у то време када они изиђу са перона и тако онај кога чекају, у међу“ времену и изиђе.

Ово би се могло решити врло лако постављањем једне табле на излазу или јављањем на неки други начин.

Павле КУКИЋ Чарла Чаплина 10

о ———<>—————

Кажњавање лица која бацају хартију по УЛИЦИ

вога, се месеца одржава,

ју недеље чистоће по многим рејонима, и та, је акција за. сваку похвалу. Међутим, постоји нешто што није предвиђено, а што би се могло спровести и изван недеље чи. стоће, у интересу уредности нашега, града.

Ми смо сведоци, свакодневног бацања, хартија, кутија од цигарета, трамвајских и аутобуских карата, на тротоаре, у олуке и на травњаке, Због тога је натп град неуредам. 'Греба _ само погледати травњак иза Албаније код аутобуске станице: мноштво хартија и карата... Тако је и на другим местима.

Стога сматрам да би треба-

ло организовати дане кад омладина или старији пионири дежурају по улицама и напла ћују пенал за сваку бачену хартију. То би допринело чиотоћи града, а сакупљени новац би се могао користити тамо где је најпотребнији. би ноптрола, допринела,

Контрола УЛИЧНИХ продаваца сладоледа

У недостатку посластичарну, ца, У појединим крајеви, ма града, још увек се појаљују улични продавци сладо, леда и' лимунаде са. својим ко лицима, Они обично стоје пред фискултурним теренима, купа, "тилима и школама. Не

Сладолед се продаје угдаћ ном откривен, а лимунада се пије из једне чаше која се не пере, И иначе, код ових трго. „ваца не може бити речи би. спуњавању _ најосновнијих ху, гијенских о прописа. _ Старији избегавају куповање ових про извода на улици, али деца ре довно наседају уличним прб, давцима, = _ Ју

су

(

У интересу свих грађања, требало би избегавати купог вину слаткиша на улици, а и“ сто тако надлежни би требало. да се позабаве отварањем спег цијалних продавница на купалиштима и фискултурним тег ренима, У сваком случају, оре гани за здравствену службу треба редовно да контролишу да ли се сви продавци придр« жавају издатих прописа о про даји слаткиша џи напитака по улицама,

п Пи Цетињска 2 |

Чишћење улица _ за време најживљег | саобраћаја

Т|рошае недеље отпутовала су 6 |

оградска деца коју је Извршну народни“ одбор послао на летов | Тих дана је пред београдском – Желе | зничком станицом било веома живо. | Од раних јутарњих часова па, све до | девет часова пре подне стално су «е сливале читаве колоне деце, која су одлазила | на летовање и опоравак. Пред улазом у станицу и на само тргу врило је од ужурбане деце, Ме ђутим, баш у то време, кад су деда пролазила, три чистача од којих дм станична и један улични, мирно су размахивали брезовим метлама ИДИ. зали облаке прашине, _ не озбирући се уопште на децу, |

Простор пред Железничком стани“ цом свакодневно пређу хиљаде „ ди. Разумљиво је да се тај простор. запрља, Али не би се смело дозћо лити да тај простор остане дуто че. почишћен, као што се то дешава У последње време, Преко станичног Тр. га пролазе свакодневно и болеени = здрави људи. Клицама које носе 60 лесни људи и клицама прашине ко“ ју дижу чистачи, може да се Зара и најздравији пролазник, а поготову дете, Зато би требало укинути прак. су чишћења улице 'метлом, Требало

би обезбедити црева за свакодневно

поливање трга. Ако би се станични

трг сваког дана по неколико пута 10

ливао, свакако да би се многе 60

лести избтгле, а наша деца = морала да гутају прашину,

Љубица ПОПОВИЋ Дечје летовалиште Аранђеловац

и васпитавању грађана у том смислу. | Даница ШЕВИЋ Доситејева 2!

У свему је потребна умереност,

(~ а свога прозора са задовој“ ством посматрам _ студенте

који живе у згради у Загребачко! улици број 1, која је својина Бе“ градског универзитета, Поподне 0" ни вредно уче и спремају се 37. свој будући позив. Кад падне 80" че, чује се свирка и песма из њи хових соба, То је симпатично к пријатно, али ипак — све има (80 ју Меру. Наиме, ови млади људи који иначе уједињују рад и 3898 ву, заборављају да у њихово! а колини има и других радних ље ди, који увече треба да имају 97" · мора. и

(ни готово сваке вечер певају до поноћи, или пусте грамофе. да се цела,улица ори. Исто ма дозивају се са балкона и сличне

р, ЂОКИЋ,