20. oktobar
Кућа рибара са Чукарице
ЧУКАРИЦА
па А АН БАЗА КАНАЛА АКРМАРКРА МАРАКА МАРА
с-еј, разлеже се на Сави. Јутарња магла још лежи по глаткој површини 36 ленкасте воде. Глас рибара са „обале одјекује на другој страни реке и долеће за трен до другог рибара, који већ крстари Савом. . — Пожурио си, 8, поранио виче рибар са обале.
— Морам, док је вода мирна, док нема ларме. Кад нагрну купачи, ништа од лова. Одмахнуо је руком и загледао се У дубину воде, Бистри таласи 34пљускују чамац, нишу га.
Рибари Чукарице силазе на воду у само праскозорје, да искористе тишину. Јер, рибе беже од ларме, Гласови рибара, њихово довикивање, први су знаци да на том делу Чукарице почиње нов дан. А затим кроз .уснуло предграђе протутњи први трамвај који је дошао по раднике. Мало касније, над предграђем заурлају фабричке сирене у знак да се приближава време почетка рада. Улице га трен оживе, одјекујући од ужурбаних корака још поспаних радника. Трамваји се зачас напуне и одлазе да' разнесу становнике Чукарице у разне крајеве града, Улицама крећу потоци људи и сливају се у Фабрику шећера, Бродоградилиште, Југопетрол, „Девети мај“ и друга предузе-
"ћа Чукарице. Становници Чу-
карице почињу свој дан.
Пре првог светског рата Чукарица је била сеоце са малим бројем кућерака, Куће су углавном зидане у бливини Саве, да би се становништво у невољи прехранило рибом. То сеоце је било потпуно отсечено од града барама и мочварама КОје је стварала Сава. На месту где је данас подвожњак била је огромна, непрелазна бара.
Прошло је више од деценије. Сеоце Чукарица из дана У дан је расло. Земљиште је било јевтино и сиромашнији људи, махом радници, куповали су плацеве и зидали куће, Зидали су их без икаквог реда и плана, било им је важно само да имају кров над главом. И Чукарица је“ постала велико насеље. 1926 године највећом улицом тог насеља прошао је први пут трамвај. Тиме је на“ сеље везано са градом.
Многи делови Чукарице нису имали воду. Становници појединих крајева морали су ићи по два и три километра далеко по воду. Тражили су од бивших власти, молили да им се уведе вода, — узалуд. Само код Владе Илића ишло је петнаест делегација Чукаричана да траже воду,
— Ко вас је терао за зидате тако далеко куће, одговарао им је равнодушно Влада Илић.
И Чукаричани су навикли да иду по воду два или три километра далеко.
Кад су прошле године инжењери премеравали терен на Чукарици и нешто рачунали, настала је читава узбуна у Винодолској, Ивановој, Коларској, Тоше Јовановића и дру-
гим околним улицама Жене су провиривале иза наерених плотова и радознало посма-
трале, А кад се кроз насеље пронела вест да ће добити воду, није било краја радости. Двадесет година су ти људи по цичи — зими ишли далеко по воду. Двадесет година су они чекали дан када ће у својој кући моћи да отворе славину, да вода млазом потече, и, ево, тај дан долази, Они ће добити воду. Када је затреба“ ло поред стручне још и добровољне снаге, јавили су се на рад сви становници тог краја, чак и деца. За непуна два месеца сами грађани су постави ли преко 3000 метара водоводних цеви ми, најзад, добили су оно што су двадесет година узалуд прижељкивали — воду.
Нагиб који се благо спушта од Кошутњака _све. до обале Саве, начичкан је кућама. Горе, на Бановом Брду које је
припојено Чукарици, куће су 4 о лагте с“ ТО И МО“
дерне виле, Што се силази ниже, куће су све мање, неугледније. Крај обале Саве оне су већ сасвим трошне, мрачне и испуњене неким влажним за" дахом. Па ипак, и поред све разноликости кућа, поред свег нереда којим су зидане, Чукарица данас има изглед читавог малог града. Десет хиљада становника тог малог града, нај“ већим делом радника, живе мирним животом, испуњеним радом и настојањем да свој крај изграде и унапреде и да себи и својој деци створе лепши и удобнији живот,
У томе свом настојању граБани Чукарице су узимали пуног учешћа у свим фронтовским акцијама, _ Захваљујући њиховом залагању насеље Чукарица однело је прошле го" дине прелазну гаставицу као најбоље насеље Седмог рејона. А Седми рејон проглашен
је у међуградском седмомесеч-
ном такмичењу за најбољи ре“ јон Београда. Грађани Седмог рејона рашчистили су у раду на уређењу града 3500 кубних метара земље и одвезли 1300 кубних метара шута, На поправљању улица ископано је 1200 кубних метара земље; Скинуто је 2000 квадратних метара старе калдрме, а старом циглом је калдрмисано 3000 квадратних метара. Поправљено је 25 улица.
Грађани Чукарице нису радили само на улепшавању И оправљању улица свог краја. Они су силазили на Сењак ни у Топчидер, а грађани Топчидера и Сењака радили су и на Чукарици. Само тако, заједничким радом, грађани Седмог рејона успели су да постигну тако видне резултате и да 3аузму прво место у такмичењу. Грађани Чукарице добили су признање за своје изванредно залагање, Њихово насеље про" глашено је за најбоље насеље Седмог рејона.
“
Чукарица има две основне школе и једну мешовиту гимнавију. Она има библиотеку која броји преко 3000 одабраних књига. Других културних установа Чукарица нема, Иако се указује велика потреба, 2 свакако има и могућности, 22 уређење _ једне дворане за предавања и приредбе, још ни до данас у овоме насељу нема ни једног биоскопа, ни једне велике дворане, Грађани су принуђени да силазе у град ако желе да иду у биоскоп. Но, ни то није једноставно. Треба чекати често по читав сат на трамвај. Један од најактуелнијих проблема Чукарице је, свакако, веза с градом. Ујутру се на почетној трамвајској станици стварају читаве колоне радника. Требало би појачати саобраћај, нарочито ујутру кад радници одлазе на посао и поподне кад се враћају. Још увек не могу да се излече ране прошлости. Чукарица нема канализације (изузев једног дела Радничке улице), многе улице нису калдрмиса“ не, а „горњи“ крај још нема воде. Све су то радови које је требало изводити упаредо са зидањем и проширивањем насеља, Народне власти се труде данас, колико „је више могуће, да Чукарицу претворе у хигијенско и лепо уређено насеље. Само у идућој години калдр“ мисаће се низ улица, стара калдрма ће се поправити, Иизградиће се пешачке стазе. Грађани ће увек спремно помагати све акције народних власти, да њихово насеље буде што леп“ ше. Сигурни у народну власт, сигурни да ће и на њих доћи ред, да ће и они добити воду, заиста нешто најнеопходније, грађани _ „горњег“ краја из Изворске, Прашке, и Краљице Катарине улице кажу: „Чекали смо двадесет година, чекаћемо још мало, Не може све одједном“, 7. ТЕРЗИН
пп =
4112". 6 прића и
~
Кочијаши уцењују грађане за превоз дрва и угља
| Ју ерал је снабдевен угљем, Грађанство користи лепе дане и подиже своја сле-
довања. Дрваре су преко целота дана препуне људи који захваљујући о деброј организацији, брзо подижу своја следозвања, Ту су и кочијаши. И они имају свој ред. Њима је прописана цена за вожњу, али се
они, тога не дрне.
нажалост, Они формално уцењују.
На дрвари код уЛиона« (Пети рејон) кочијаши изигравају прописане цене. има је прописано да за вожњу једне тоне угља у било који крај Четвртог рејона, наплате 110 динара, али они без 140 динара неће уопште да возе. Чак су и нео-
ж
Ако један прихватаса бично »бомпактнис. наже цену; други је ју и сви заједнички почињу уцењивањем, МИ док човек стоји у безнаденној ситуацији; кочијаши се подругљиво смешкају. Не вреде никаква позизања на ценовник који је У дрвари истакнут на зидном месту: Правдају се тиме што је кукуруз скуп. Отсек за цене је свакако и о томе водно рачуна,
Надлетжне власти би требало да се позабаве оваквим случајевима, како би се свет могао што лавше н уредније да снабде угљем и дрзима.
Зорка МИРКОВИЋ Бацетина 5
5 ж
Зи УВ СШТАВАЈУ, КИ СЕ и
сви Оши којим ПОПАЗЕ ПО ЛСКАРСКУ ПОМОК СОБОМ ДА ПОНЕСХ, ХРАЦУ - НАЈМА ЊЕ. 2 ОБРОКА ЈЕР ЋЕ им ТРЕБАТИ ХО“ Стигих НА РЕМ
хуре Фр
34
Савет...
— Тако, да обавестимо људе да се не нађу у небрај
ном грожђу.
На новој пијаци старе и прљаве тезге
(Син рејон је добио — лепу пијацу на Сењаку, на месту окруженом парком и зеленилом. Пијаца са својим широким правоугаоним платоом за тезге оставља веома леп утисак. Међутим, пролазећи поред пијаце _ видео сам нешто што квари изглед нове пијаце. На средину су стављене старе нахерене тезге, склепане од различитих дасака, црне, прљаве,
жХ
Материјал за оправку зграде омета саобраћај
В" близу два месеца лежи пред зградом мађарског посланства, у Московској улици, граЂевински материјал, који закрчује половину Московске улице у простору између двеју побочних улица, Тај материјал је смештен ту ради оправке зграде мађарског посланства, која је тешко оштећена бомбардовањем. Радове на оправци зграде изводи грађевинско предузеће „Дом".
Предузеће „Дом" добило је дозволу од саобраћајног отсека милиције да тај материјал може поставити на улици. Али та дозвола не оправдава много руководство предузећа. Свакако да је било могуће пронаћи погодније место за смештај материјала. За
оправку зграде потребно је много мање материјала него за изградњу нове, па ипак на Булевару Црвене армије, прекопута Правног факултета, где се зида највећа зграда у Београду, потребан материјал не лежи на улици. Руководство предузећа „Дом" се правда да заиста није било могућности за смештај материјала на друго место. Међутим, Мађарско посланство" има доста пространо двориште. Вероватно да се у њему не би могао сместити сав материјал, али један добар део би. Други део се могао однети на неки празан плац и оградити, или, у крајњем случају, сместити на улици, али на много мањем простору. Овако смештен материјал претставља право ругло а сем тога смета саобраћају који је туда доста жив.
Грађевинско одељење Извршног одбора би требало Мало више да појача контролу по радилиштима и да свугде укаже на неправилност
приликом _ смештаја грађевинског
материјала. Ј. Т.
БООГРОЛЕНЕ СЛИКЕ
поломљене, разних величина и облика. Ове старе пиљарске тезге
претстављају заиста ругло за ову нашу лепу пијацу,
Када се већ уложило новца за изградњу ове сматрам да би се могле направити и нове тезге које би својом чистоћом биле у складу са целим објектом. Фронтовци Седмог рејона, који су дали доста добровољних часова радећи на нивелисању и изградњи пијаце Сењак, очекују да ће се ове ружне и
толико пијаце,
РАДОВИ НА ОПРАВЦИ ПОШТЕ БРОЈ 2 ПРИВОДЕ СЕ КРАЈУ
Приликом поправке ова велика зграда, у непосредној близини Станице добиће и складнију и мирнију фасаду
Укидање струје без проверавања да ли је рачун плаћен
(С нбеници Електричног предузећа Србије фили. јала Београд, који имају налог да укидају осветљење тамо где оно није плаћено, често пута круто схватају своју ду“ жност и укидају осветљење и тамо где то не би било потребно и где је неоправдано.
Четрнаестог _ овог – месеца службеник предузећа извршио је укидање индустриске стру“
АДМИНИСТРАЦИЈА „ГЛАСА“
ИМА НА ЛАГЕРУ ВЕЋУ КОЛИЧИНУ ОБИЧНИХ .
БЛОКОВА ЗА ПИСАЊЕ
од НОВИНСКЕ ХАРТИЈЕ У РАЗНИМ ДИМЕНЗИЈАМА
#
ОДОБРЕНА ЦЕНА ЈЕ 36 ДИН. по _ КИЛОГРАМУ ФРАНКО СТАНИЦА КУПЦА. ТРГОВАЧ“
КИ РАБАТ
16 од сто
је у мом стану у улици Војводе Вука број 8, иако су га станари зграде убеђивали да
“3 12620 „еф
нехигијенске тезге отстранити 64
њихове пијаце. Владимир ЖИВАНЧЕВИЋ
ж | |
Шта је са издавањем новог телефонског именика
та је са издавањем — новог
телефонског именика; Када ће изаћи из штампег То су питања која већ месецима поставља сваки пословни човек Београда и Земуна. Стари телефонски именик који је издат још 1945 године, застарео је. Ретко је наћи надлештво, установу или фабрику чији телефонски број није већ више пута мењан,
Пре нешто више од четири месеца „20 октобар" је, на основу добијених података из Дирекције пошта, писао да услед објективних тешкоћа телефонски именик неће ускоро моћи да изиђе из штампе. Објективне тешкоће су биле — сеоба многих надлештзва, реорганизација одељења у надлештвима, национализација ко-“ ја је захтевала промену имена приватних предузећа итд. итд Ипак, речено је да ће се уложити све снаге како би именик изишао из штампе што пре.
Међутим, именика још увек нема, Да би се нашао потребан телефонски број, треба окренути неколи“ ко бројева добијених из именика који су, наравно, погрешни, Телефонску централу на 08, где се да“ ју обавештења, тешко је добити. Број је готово стално заузет, Дирекцији пошта рекли су да сада постоје друге тешкоће, чисто техничке природе. Многе линије су преоптерећене, тако да прили-“ ком окретања неких бројева, те“ лефон одмах зазуји — знак да је заузет, Због тога ће многи телефони променити бројеве, Ако би се сада издавао именик, он би за врло кратко време застарео,
Овако гледиште Дирекције по" шта је неправилно. _ Објективних тешкоћа биће увек, Сигурно је
да ће се још за неко време вр“ шити сеобе неких надлештава, 5/ће увек техничких сметњи ита; Ако се и даље остане на овом становишту, ако и даље овакве „сметње буду разлог неиздавања телефонског именика, онда се те“ лефонски именик никада неће издати,
Већ је крајње време да послов“ ни свет Београда и Земуна добије нов, толико потребан телефон-
ски именик. ~ .
Несавесност купача,
је осветљење плаћено, Уместо на купатилу „Сигнал
да накнадно провери списак примљених уплата на благајни предузећа или да дође после подне, када се људи врате с посла, он је једноставно укинуо осветљење, Међутим, мој муж је још једанаестог овог месеца платио примљене рачуне, али пошто смо обоје запослени није имао ко да покаже службенику признанице, а он није хтео да чека. Чудно је да новац који је предат на пошти | о, м,, није ни после четири дана примљен и раскњижен у предузећу, а исто тако није исправан овакав рад једног службеника.
Даница Р, МЕДИЋ. Војвод~ Вука 8
ВБ ећ је писано о добром, модер“ ном уређају железничког КУ" патила „Сигнал“ на Сави,
Међутим, наши купачи не штују уложен труд и не старају се да то купатило, којим се и сами користе, остане на висини свога савременог уређаја. Они односе јело на терасе покривене лепим ситним песком и бацају хартију "
по“
отпатке по целој тераси, Што се хартија тиче, њих чувари некако стају У
покупе, али отпаци често о песку, м ако се тако продужи ова ће тераса бити сасвим прљава. сто тако несавесни купачи газе травњаке и на њих бацају огриске – од кукуруза и воћа, у Вера М, ИВАНОВИЋ
| (а “=