20. oktobar
г
18 ЈУЛ 1947
20 ОКТОБАР
КУЛТУРНИЖИВОТ
Паради ава а ни
ПРОПУСТИ НА АНАЛФАБЕТСКИМ ТЕЧАЈЕВИМА И ГРУПАМА
пример Коко но треба одажавити предавања
низу предавања која ор-
ганизују наше масовне организације у циљу клутурног уздизања народа, дешава“ ју се пропусти Који наносе 0вом сектору културно-просветног рада осетне негативне последице. Има случајева где ова предавања немају свога смисла и ефекта, јер претходно нису добро организована, не уносе се у њих довољно добровољности у окупљању радника, И, најзад, она се понекад одржавају само зато да би се испунио неки план, без обзира да
ли ће предавање присутни слу. '
шати и из њега нешто запамтити. Предавање „О хигијени“ одржано у „Октобарској слободи“ 8 овог месеца, треба да послужи као пример, како не треба одржавати предавања, заправо треба из њега извући корисну поуку, како се не би и даље понављале сличне грешке. Ово предавање је одржано у предузећу после радног времена, без икакве агитације и претходног упознавања радника о теми самог предавања. Ни управни одбор подружнице, ни културно = просветна комисија нису знали да ће се тога дана одржати предавање. Они су то сазнали тек онда, када је дошао предавач. Да би задржали раднике на предавању — после осам часова рада у пакленој топлоти која влада у предузећу — 0ставили су их да на сунцу, при жези од 35 степени слушају 0во предавање Без икаквог предомишљања затворили су капију, да не би неко отишао кући. За ово затварање капије није знао ни секретар подружнице ни руководилац културно = просветне комисије.
У даљем настојању да се расветли овај неправилан став према радницима и погрешном ·васпитавању,. установљено је да је персонални референт знао о предавању раније, али да о томе није обавестио никога. Једноставно је, после договора с предавачем, рекао да се морају радници на неки начин задржати на предавању, а предавач је после тога наредио вратару да никога не пушта и да затвори капију, што је овај и учинио.
Из свега се види да СИНДИкално руководство у предузећу није уопште учествовало У спровођењу организације предавања и да је читаву органи“ зацију спровео сам предавач. Да ли можемо допустити 0вакву · погрешну _ појаву У нашим синдикатима и небригу синдикалне организације, која остављају раднике после о: смочасовног рада да под ведрим небом, По највећој жези слушају ово предавање, Да ли можемо и даље дозволити да нам са стране организују предавања сами предавачи и затварају на очиглед свих радника капију, да би предавање, по њиховом мишљењу успело. Овакве појаве нису својствене ни нашој синдикалној организацији ни нашем државном уређењу, а вођење овакве политике у синдикату не може довести до корака напред У васпитавању и културном уздпизању радника.
Емил ПОПОВИЋ
"27-140 ОРОДАВНИЦЕ:
дузећа
свим
НАПОМЕНА:
6 „ОУМОДИ ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ
ЗА НАНЦЕЛАРИСКИ МАТЕРИЈАЛ
Дирекција предузећа: кв. Михајлова бр. 26, Тел.
т) Кнез Михајлова 26, Тел. 20-647 2) Теразије 12, Тел. 26-326 3) Народног фронта 4у 7 јули 79, Тел. 5) Кн. Михајлова 6) Земун 37-290 е 7) Московска 29, Тел. 20.285
ПРЕДУЗЕЋА: пева ме ама ИЕ грађанство, установе и преса канцелариским материјалом, уређајем и школским прибором, потребама за једнообразно КњЊИговодство-рачуноводство, Продају свих потреба за једнообразно књиговодство-рачуноводство, као и канцелариског продавница број 5.
у школској 1946-1947
У августу 1946 — године извршене су све припреме да у септембру отпочне рад аналфабетских течајева и група. Раздељени су по: писни листићи на којима је било неколико питања. Било је потребно да рејонске – комисије у заједници са уличним екипама, тачно испуне одговоре неписмених на постављена питања, ради стверања тачне картотеке неписемених. Међутим, пописни листићи нису били савесно испуњени, а за скоро половину питања нису унети одговори неписмених. На тај начин учињен је пропуст због кога се |Није могло да приступи потпуном уређењу картотеке неписмених; недостајао је тачан преглед неписмених до 45 година и преко 45 година, старости,
Приликом сређивања картотеке Земуна запажено је да су неписмени на, питање »желе ли да се описмене« одговарали »жели«, али они још нису описмењени. Из картотеке се не види да ли они похађају течајеве или групв.
Према попису из месеца септембра, Земун је имао 888 неписмених, а у Току ове кам пање описмењено је 836 теча. лаца, То значи да је остало још 552 неписмена, док — по картотеци данас има 836 неписмених, не рачунајући ту сезонске раднинке. Сличан је случај и са осталим рејонима. Скоро сви рејони унели су у картотеку и неписмену децу од 8, 11 и 14 година, што није требало урадити. Ту децу требало је уписати у оде љење за престарелу децу, да заврше основну школу и да доцније корисно послуже. у привреди, Овај пропуст треба у почетку шклеке 1947—1948 године потпуно отклонити, да ни једно такво дете не остане а да не заврши основну школу, без обзира да ли старате. љи те деце то желе или не желе.
Рејонске комисије у заједници са уличним екипама приступале су организовању аналфабетских _ сечајева И група тако да је у зимској кампањи радио велики – број течалева, игрупа на којима, је било обухваћено 8.736 неписмених полазника. Од тог броја до 1 јула 1947 године описмењено је до 25 година старости 696, до 45 година ста дости 1.078, преко 45 година старости 185, — Укупно 1.959 теочајаца. 1.777 обухваћених полазника напустило је течајеве и групе у току рада. И ту је учињен велики про“ пуст, Уличне екипе – морале су уложити много више трула да, се број полазника повећа, а не да већ обухваћени број полазника напушта _похађање ових течајева и гру: па. Можда су ту криви и сами руководиоци аналфабетских течајева и група. То су обично они руководиоци који нису с много воље и љубави приступили раду, па кад су то полазници осетили губили
30-724,
94, Тел. 21-007 21-287
52, Тел. 21-765 Маршала Тита 26, Тел.
као и
уређаја врши искључиво
су вољу за рад и напуштали похађање течаја и група. Они руководноци _ течаја и група који су радили с вољом и љу бављу, придобијали су симпатије полазника и на тим течајевима и групама постигнут је одличан успех.
По предузећима, је било извесних тешкоћа, али су сметње уклоњене на време и рад је текао нормално, Код предузећа где се ради на смене гледало се да се прикупе сви неписмени, те да заједнички раде и похађају течај. Ту се водило рачуна да се аналфабетски течајеви стално одржавају у једној истој просторији, што је омогућавало систем рада на смене. Досадашња искуства могу послужити у идућој кампањи на описмењавању неписмених, тако да се не дешавају пропусти као до сада.
Питању описмењавања не писмених до 45 година старости треба посветити пуну пажњу. Потребно је извршити свестану агитацију да се
тодини
неписмени ових годишта Укључе у течајеве и групе, како би се обучили писмености. Исто тако треба се повезати са руководиоцима аналфабетских течајева дотичне основне јединице и преко њих контролисати да ли сви неписмени похађају течај и ако не похађају настојати да се уклоне сметње које томе стоје на путу.
"Треба поставити организа“ цију на широку основу и не дозволити да се догоди да. читава. брига око течаја и
група падне на терет учите- |
љима или појединим организацијама, Учврстити заједничко планско руководство народних о власти, масовних организација, — културно-просветних друштава, као и појединаца, То су главни Мо менти о којима треба повести рачуна у току школске 19471948 године, како би се питање неписмености дефинитивно могло решити.
М. ЧУПИЋ
ИВАН РЕНДИЋ:
· СТВАРАЊЕ УМЕТНИЧКО-ЗАНАТСКИХ КАДРОВА
Водоноша
" Значај и задаци Школе за примењену уметност
д двадесет и деветог јуна
до 6 јула Школа за примењену уметност била је отворила изложбу радова својих ученика. На изложби ду били изложени радови из свих одељења школе: декоративног вајарства, графике, плаката, де-
коративног сликарства за сцену, за текстил и унутрашњу архитектуру.
Школа за примењену уметност основана је нешто пре рата. Али како је основ ове школе био погрешно постављен, школа је служила као
БРАНКО СТАНКОВИЋ; Сплавари
_ Филм |
припремна за Академију ликовних уметника, Тек после рата, 1945 године, школа је обновљена и њен рад постављен тако да стварно одговара својој намени.
Школа за примењену уметност има за задатак да изучава и усавршава све уметничке занате који стоје у вези са архитектуром и декоративном уметношћу. Она треба да омогући стварање уметничко-занатских кадрова са солидним школованим укусом, као и да створи кадрове стручњака и креаторе из области декоративне и примењене Ууметности. Само на тај начин створиће се стручњаци који ће моћи доцније да преузму водећа места у нашем уметничком занатству, индустрији, Као технички руководиоци и пројектанти текстила, кера-
мике, индустрије намештаја, штампе, стручњаци за декоративно _ сликарство, декора-
тивно вајарство, за сценско сликање и сценографију, пла“ кате, уметничку обраду метала и тако даље. Ова школа треба такође да да стручњаке који ће преузети воћство народне кућне радиности по селима и варошима, реорганизовати ову тако, важну страну
Наши нови филмови у раду
Уметнички филмови
едитељ „Софке" Радош Новаковић отпочео је рад са глумцима који ће играти главне улоге. По плану је предвиђено да се са тим радом заврши у току овог месеца и да се пробни снимци глумаца поднесу на сагласност Комитету за кинематографију и његовом уметничком савету, Истовремено у студију „Авала филм" ужурбано се ради на декорима за овај филм, Редитељ Војислав Нановић отпочео је рад са глумцима за филм „Као плима“. У ту сврху резервисана је једна кућица изван града где ће глумци заједно са редитељем решавати најважније глумачке задатке у вези са овим филмом. До краја овога месеца поднеће се Комитету за кинематографију и његовом Уметничком савету пробни снимци за овај филм. Загребачко предузеће за производњу филмова „Јадран“ врши прве припреме за снимање уметничког филма „Застава" према сценарију књижевника Јоже Хорвата
Документарни филмови
За филм „24 часа главнога града ФНРЈ" по сценарију и режији Теодора Балка, врше се последња снимања, Филм ће бити дугачак преко 1.500 метара, тако да ће Његово приказивање испунити читав један биоскопски програм,
Почела је синхронизација документарног филма „Уметност народа Југославије деветнаестог и двадесетог века“ по сценарију и режији Ота Бихаљи-Мерина.
Предузеће „Јадран“ отпочело је
- снимање филма о музичком живо-
ту Загреба. У филму ће учествовати најбољи музички ансамбли из Загреба: симфониски оркестар Радио станице, оркестар хора Народног казалишта и поједини истакнути музичари. _Изводиће се дела најбољих домаћих аутора.
Почео је рад на сценарију кратког документарног филма „О мабарским мањинама у нашој земљи." —и——————
Филмске вести
ћоши документарни филмов на иншернпационалним
филмским фестивалима
ПаК Интернационалном _ филмском
фестивалу у Брислу учество
вала је наша земља са три докумен тарна филма: »Трагом Четврте и Пе. те офанзиве« по сценарију Теодора Балка и режији Балка ин Жоржа Скригина; »Омладинска пруга ·Брчко — Бановићи« у режији Густава Га. зврина; »Жива из Идрије« у режији Николе Рајића и Миклоша Петровића Наши документарни филмови нам
шли су Код напредне филмске критике на врло добар пријем. Нарочи-
то је оцењена висока идејност наших филмова. У техничком погледу филм »Жива из Идрије« оцењен је као раван најбољим филмовима на фестивалу. На Интернационалном фестивалу У Локарну наша земља је учествовала са два документарна филма: >Омладинска пруга Брчко — Бановићи“ у режији Густава Гаврина н >Младина гради« у режији Франца Штиглица производња »Триглав — филме.
народне привреде и постави. ти кућну радиност на достој“ ну висину А поред тога, школа треба да спреми и кадрове наставника за стручне уметничко-занатске школе,
Код нас се врло мало уметника бавило проблемима примењене уметности, већина је остајала на пољу чисте ли. ковне уметности. Недостатак стручњака за примењену У“ метност нарочито се показао
приликом _ организовања _ великих репрезентативних изложби и у случајевима када
је било потребно давати дела из било које гране декоратив“ не уметности, Зато је потребно да се настоји да наша примењена уметност добија наш специфични карактер на сваком пољу, као што су то успели да остваре Руси, Пољаци, Чеси и други народи.
Да би ученици могли у потпуности да одговоре својим 3адацима, потребно је да се њихово школовање продужи на најмање шест година, како би дошли до довољне зрелости и потребног искуства. До сада је рад у школи трајао четири године, Ученик може постати свако ко има смисла за декоративну уметност и архитектуру, без обзира на школску спрему.
Што се тиче продужетка школовања, он би се могао спровести у два течаја: средњи течај, који би трајао четири године, а оспособљавао би ученике првенствено за занат“ ско-прерађивачку струку уметничког занатства, и виши, специјални течај, који би давао ученику могућност да се оспособи и усаврши у стваралчком пројектантском раду.
На тај начин створили би се кадрови који би стварно могли да одговоре задацима који се постављају пред њих у ислу» њењу Петогодишњег плана.
Поводом приредбе на летњој позорници на Калемегдану
Н“ летњој позорници на Ка лемегдану одржана је не давно приредба, коју је ортганизовао Фронт Првог рејона.
У концертном лелу програма узела су учешћа културно-уметничка друштва _— „Никола
Тесла“ и „Горан“. Програм је био испуњен песмом, фолклором и рецитацијом. Друштво „Никола Тесла“ иступило је са хором и фолклором, а „Горан“ _ само са — својим дуплим октетом., Мако је програм био добро одабран публика није могла да га оцени, пошто га није ни чула, Ветар је дувао И односио ЗВУК, који се, због отворене позорнице и онако губио.
„Приход од ове приредбе на«
мењен је за летовање ђака Прве мушке и Четврте женске гимназије. Одзив грађана био је велики, тако да је прикуп> љена прилична сума која ће омогућити ђацима да проведу неколико недеља на чистом ваздуху.
Међутим, потребно је осврнути се мало на приређивачки одбор, који није повео рачуна о публици, Зар није могао при“ ређивачки одбор да пронађе и инсталира један микрофон ко
је је неопходан за приредбе на летњим позорницама, Мно- |
ти грађани напустили су приредбу још пре свршетка, јер ништа нису могли да чују. Треба настојати да се овакви пропусти не понове,
та 1