20. oktobar
__ = = = вв = =
СТРАНА 8
Пред Поштанском штедионицом уређује се парк
у
Уместо закоровљеног брда, на коме су, у сред града, пасле козе и играла се деца, ускоро ће бити уредан парк
"
Основано Је: Градско ООеДЈЕ
за промеш грађевинским машеријалом
У пројекту је скоро оснивање градских предузећа за парфимерију и нирнбершку робу
из нужних и објективвих
разлога условило је 0снивање Градског предузећа за промет грађевинским материјалом, Предузећа која су досад обављала у Београду целокупан тај посао, у грађевинској сезони, која бива све пунњја, добијала су контингенте на реализовање и била су упућена да сама закључују уговоре и изврше реализацију. Како грађевинска предузећа немају трговачке организапије, неопходне за овакву врсту пословања, то се дешава-
ЈЕДНА РЂАВО ВОЂЕНА АКЦИЈА
џ многим улицомо „Недеља чистоће“ није успошно спроведено
Шта ће бити са смећем које данима лежи по тротоарима, изнесено из дво-
кције чишћења града по-
крећу се с пролећа, пре наиласка летњих жега. Тако је код нас до сада већ чињено и, захваљујући добрим организа“ цијама и готовости грађана, досадање акције дале су добре резултате.
Без обзира на то што је „Недеља чистоће“ покренута У време врућина, грађани ду је дочекали радо, јер се у свим кућама накупило много отпадака, које је ваљало уклонити, а које градски органи за одношење ђубрета нису хтели да приме у свом редовном послу. Чим су обавештени, грађани су изнели из својих подрума,
. дворишта, и са тавана све оно
што је сметало и кужило ва“
•"Адух У граду. Ту нарочито тре-
ба споменути кутије од конзерви, које су грађани раније чували за сабирне акције овог материјала, а које се сада више не користе у том смислу. Како је кутија од конзерви било У скоро свакој кући, и то у већим количинама, то градски органи за одношење ђубрета нису хтели да их примају и односе, правдајући се да ће запремити сувише места у камионима, Међутим, ове конзерве кужиле су ваздух и, зарђале, у кутовима дворишта, биле опасност за малу децу, која су се радо њима играла.
Међутим, изнесено смеће данима већ, у многим улицама, стоји по тротоарима, Дижу се летње олује, развејава се прашина и пепео, падају кише, пали сунце, — а те гомиле куже ваздух и полако се распростиру по читавим улицама, Тако у Четвртом рејону, тако У Првом: ју улицама Јовановој и Душановој, тако и на много дру“ тих места. Долазе пси и мачке, развлаче отпатке, грађани се саплићу преко старих канти и дотрајалих лавора и корита,
Распитали смо се код руководстава основних фронтовских
организација и код активиста који су гадужени за ову акцију: Зашто ,је то тако. Одгово“ рено нам је свуда исто. Чим је смеће избачено на улицу, позвани су камиони Градског предузећа за чистоћу, али они су долазили у произвољно време, Појмљиво је да екипе грађана нису могле да буду на месту да одмах убаце ђубре. Предлоге да се мало, сачека, док се грађани покупе, шофери нису прихватали, већ су, уз грдњу, одлазили, Дешавало се да се одмах, на лицу места, 0образовала екипа од случајно присутних грађана, али они нису могли да убаце ђубре, јер су поједини камиони били та“ ко високи, да их је немогуће било пребацити. Шофери су одбијали да отворе једну страну. ~
На много места, опет, шофери су говорили:
— Наређено нам је да не примамо Кутије од конзерви... Не примамо таванско смеће: черпич, стакло и малтер... Не примамо ислужено посуђе...
Други су, међутим, тврдили:
— Редовно, кујнско смеће, не долази у обзир, то ће се односити као до сада...
Дешавало се да су поједини камиони, у једној истој улици, на неким местима примали једно, а одбијали друго, а на другим местима обратно,
Шта је требало да раде грађани, који су радосно дочекали могућност да очисте своје домове од подрума до тавана, за своју и општу користе Да ли је требало да класирају ђубре, већ избачено на велике гомиле» Или, кад би то већ и чинили, по каквом мерилу, — шта је требало оставити, а шта вра“ ћати у куће»
· Настајала је пометња. Камиони су одлазили, а смеће је остајало на тротоарима.
А зивот и РАДУ ССОР_Ж
ои МУ
једна од највећих новотрадњи четврте Стаљинове пјатиљетке
историско - архивском
одељењу Лењинградског совјета може се видети један интересантан документ:
Пре тридесет година Петроградска општина („Городскаја дума“) примила је од руског инжењера Петра Торговатог пројект тунела који би се са. градио испод реке Неве. У о" ном времену пројект Торговатог претстављао је смео предлог — предлог да се у Русији подигне први подземни 06зект, По ауторовој замисли, тај објект био би сличан савременом метроу, Тадашњим градским главешинама најмање је било стало до новаторства и они су се сместа отресли пројекта, предавши га влади.
О ставу царске владе према смелој техничкој идеји Торго=
ватог најбоље сведочи одлука коју је Николај 11 написао на пројекту: „Издати му 200 рубаља и обавезати га Уз власторучни потпис да се убудуће не бави пројектима.“
Оличена у „самодршцу целе Русије“, царска влада сматрала је да је пројект подземног тунела фантазија, плод болесне маште. Несхваћен и исмејан од царских чиновника, Петар Торговати био је приморан да се одрекне свог пројекта. Али оно што је царској влади изгледало фантастично и нереално постало је стварност По доласку совјетске власти У годинама Стаљинових пјати. љетки саграђен је у Москви метро, и то најбољи на земљи“ ној кугли, А данас се гради
ришта, са тавана и из подрума!
И данас тако стоји као резултат и последица „Недеље
чистоће“. ж
Ко је крив га овакве последице ове у суштини добро замишљене акције, треба најенергичније извидети, У сваком случају организација није У целом граду, па ни у целим ре-“ јонима, ни улицама, функционисала сагласно, ма да су се грађани одазвали. скоро стопроцентно и били готови да се до краја заложе да акција успе. А шофере и органе Градског предузећа за чистоћу, који су пратили камионе, треба позвати на одговорност због данашње нечистоће у многим до сада чистим улицама, уколико и они сами нибду добијали погрешне упуте. Поред тога, тре“ ба што пре отклонити нежељене последице ове акције: кужне гомиле на тротоарима.
ло да нису била у стању да остваре своје контингенте. То је, мађутим, ометало правилан развој грађевинарства.
Увиђајући ове тешкоће, Извршни одбор је основао ово предузеће са искључивим 34датком да снабдева установе, предузећа и грађане грађевинским материјалом, под најповољнијим условима, што значи: најевтиније могуће цене и најбољи могући квалитет.
У кратком _ времену свога пословања, од оснивања, предузеће је широко развило своју делатност. Оно набавља и ставља на расположење потрошачима читав низ грађевинских артикала, међу којима: дрвену грађу, цемент, трску, креч, циглу, цреп, шљунак, бетонско гвожђе, кровну хартију, лим, жицу. ексере, итд.
За своје пословање предузе“ ће је уредило стовариште на дунавској обали, на крају Улице Болеслава Бјерута. Уређењем стоваришта на том месту, предузеће избегава трошкове око довожења робе камионима на стовариште, јер вагони стижу скоро непосредно на место истовара. То појевтињује цене роби,
За шлеповску као и соплаварску робу у пројекту је стовариште на самој обали, што, исто тако, искључује употребу камиона, као и утовара и истовара, па према томе омогућује ниже продајне цене.
Очекује се да ће све већим проширењем пословања. овог Градског предузећа знатно бити олакшана изградња нашег главног града.
У пројекту је да се, У најскоријем времену, оснују још два градска предузећа То су предузећа за парфимерију и нирнбершку робу.
До сада државни сектор није интервенисао у погледу ове две врсте робе, па су због тога цене биле баснословне и наметала се потреба оснивања градских предузећа са задатком да пруже робу што бољег квалитета по нормалним, ппиступачним ценама.
Излетници на Авалском Аруму
— Главе у јарак! Ауто на видику!
метро у Лењинграду и Кијеву. Изградњи метроа у Лењинграду приступило се још 1941 године, али рат је прекинуо радове, Сада су они поново отпочели и заузимају једно од најистакнутијих места међу ве. ликим новоградњама четврте Стаљинове пјатиљетке.
Из дана у дан радови добијају све већи замах. Сада се ради на првој траси _лењинградског метроа, која ће бити дугачка 11 километара. Траса се пружа од Автова до Московске железничке станице У Лењинграду, На првој траси лењинградске подземне железнице биће подигнуто осам станица: Кировски завод, Нарв ска капија, Балтичка, Витепска итд, Архитекти и конструктори теже да станице буду што једноставније и лепше. Аржитекти који раде на нацртима подземних објеката истичу да је архитектури и целокупном оформљавању станица задатак да одразе величину победоносне Стаљинове епохе, процват културе и уметности социјалистичке Отаџбине. Тематика архитектонског оформљавања низа станица метроа биће ве. зана за поједине епизоде херојске одбране Лењинграда 34 време Великог отаџбинског ра. та.
Значајне производне успехе градитељи лењинградског метроа постигли су у првомајском такмичењу. Они су пре рока завршили пробијање дванаест дубоких окана, Грађевинске бригаде већ се приближују траси тунела која се налази на много већој дубини него траса московског метроа.
Градитељи лењинградског метроа раде под изузетно сложеним околностима, На путу градитеља, који силазе. све дубље и дубље, стално искрсавају велике масе „течног земљишта“. Те масе отежавају уграђивање _ конструкција и претстављају опасност за подземне грађевине. У циљу от-
клањања опасности, предузете су све мере за претварање „течног земљишта“ у тврдо. Нарочито _ велике тешкоће
претстоје приликом радова испод Неве, Тамо ће препрека, о којој је реч, знатно компликовати грађење, Међутим, инжењери који граде лењинград ски метро предложили су да се борба против свих сметњи води помоћу компримираног ваздуха, Биће искоришћедфи моћни компресори, као и хиљаде других машина и справа, које ће изградити велики лењинградски заводи — Балтички, Кировски, Ижорски, „Електросила“, Ти заводи израђују данас одличне штитове 34 про-
18 ЈУЛ 1947,
Завршава се пијаца на Сењаку
Пијачне зграде су већ проради, Последњих да прилаза и откл
готове и пијаца ће на обављају се радови на уређењу ањању сувишне земље
ускоро моћи да
=== ру=——————_
ТЕШКОЋЕ ОКО СНАБДЕВАЊА БЕО
ГРАДА МЛЕКОМ
Шта омета рад Градског млекарства
Енергичном сарадњом фронтоваца, контролних органа и власти проблем би се могао решити 1
Ту еоград никако не излази из тешкоћа у снабдевању млеком. То доказују редови грађана пред млекарама; то доказује чињеница да ретко остаје млека за слободну, дистрибуцију грађгнима _ без карти, иако „Градско млекарство“, које врши снабдевање града, полаза од становишта да се разделе што веће количине свежега млека.
Међутим, док савесни грађа. ни стоје у редовима и купују млеко по максимираној цени од 9 динара, дотле велики број Београђана седи код куће и плаћа за млеко, донесено „на ноге“, од млекара — црноберзијанца 12 до 15 динара.
Не једном чуло се „оправ“ дање:
— Хоћу да пијем млеко, па макар платила и 30 динара...
Та и таква мишљења потпомажу постојање млекара - црноберзијанаца,“ помажу црно“ берзијанске цене од 15 динара. Исто тако, У свакој од безброј београдских млекара (што доказује уносност пословања) продаје се разводњен јогурт по цени од 15 до 20 динара и кисело млеко од 20 до 26 динара. Шта говоре те чињенице2
Говоре, пре свега, о несавесности великог броја грађана, који хоће по сваку цену да пију млеко, па макар на тај начин, често несвесно, помагали шпекулацију и онемогућавали нормализовање једне реалне цене млеку, а затим и о лабавости контролних органа, који или не виде, или неће да виде стотине свакодневних шпекуланата у граду.
Појмљиво је да произвођач неће да прода млеко по цени од 6 динара, ако зна да га у граду „кришом“ и „испод руке“ може продати по 12 и 15, скоро без бојазни од контроле и евентуалне казне, Осим то-
бијање тунела, – компресоре, хладњаче итд. Радници из индустриских
предузећа такмиче се међусобно за што боље и брже пре одређеног рока — изврше, ње поруџбина намењених изградњи метроа. На томе раде специјалне бригаде састављене од најбољих стахановаца,
Напоредо с проширењем радова на метроу Лењинграда, у те радове укључује се све већи и већи број радника омладинаца. Они долазе из ле. њинградских фабрика и завода, решени да узму учешћа У грађењу метроа и да тако овладају новим позивима и стручним знањима. Јер, градитељ метроа је човек са ви. "ше позива и струка. У току радова он пролази кроз разне струке — у зависности од тога који се радови у даном тренутку обављају. А по завршетку радова учеснику изградње метроа пружиће се могућност да овлада позивом возовође, или дежурног на станици, или диспечера саобраћајне службе итд.
Трудбеници мссковског метроа указују велику помоћ лењинградским градитељима. Многи Московљани данас руководе одговорним секторима радова на подземној железници Лењинграда. Велика група тих московских — стручњака
га, месни одбори и задруге У селима која треба да онабдевају Београд ништа нису учи нили, нити чине, да потпомогну одржавање одређене цене и Градско млекарство. Њима је сасвим равнодушно ко купује млеко и по којој цени га
купује.
Како се може поправити постојеће стањер
Први, основни корак, требало би да учине масовне организације, Оне би требале да пруже подршку, с једне стра- . не контролним органима и народној власти а са друге стране да утичу на несвесне и несавесне да се одупру ценама које су изнад одређених. Јер, заједничким отпором У том смислу, па и лишавањем млека за краће или дуже вре“ ме, дошло би се до резулта+ та, Приморали би се произвођачи да продају по нормираној цени од 9 динара, овде, У граду, или на месту производ“ ње по 6 динара,
Што се контролних органа тиче, неразумљиво је како се до сада није ништа учинило У смислу онемогућавања шпекулисања млеком. Да ли јетуу питању небрижљивост или Намерно предвиђање, — није јасно, Ма шта било посреди, крајње је време да се у смислу окончања _ шпекулације млеком предузму енергичне мере. А потпуно је јасно да би се отклањањем црноберзијанисања млеком створили далеко повољнији услови за пословање Градског млекарства, које је за сада паралисано 0“ вом нездравом појавом.
Треба пробудити и оживети комисије против шпекулације а исто тако мобилисати свесне фронтовце да организују бој» кот против шпекулације про дуктом неопходним за здраву и правилну исхрану Београда.
нити на аенин
предаје у стахановским школа“ ма, које су отворене у циљу што бољег оспособљавања за те велике радове у Лењингра“ ду, и преносе своја радна и скуства на лењинградске трудбенике. Боре се заједно са њима за остварење великог задатка — за довршење првог сектора радова на метроу средином 1950 године. М. ЈАКОВЉЕВ
Незапослени
ПИ
(грађевинске пословође)
ПОТРЕБНИ СУ
Грађевинском предузећу Србије, „Београд“
Запослење и преко зиме
Адреса: Београд, Теразије 39/1, тел, 22-451 и 22-863