20. oktobar

25 ЈУЛ 1947,

РАДНЕ АКЦИЈЕ АИОГЕНОВИМ ТРАГОМ

ФРОНТОВАЦА ЈЕМУНА

у прошлој недељи

рајем прошле недеље

фронтовци Земуна дали су за три дана 1.500 радних часова. Радови су се обављали на згради Народног одбора, на станбеној згради која ће бити четвороспратни колос, у постављању бетонске подлоге на путу железничка станица — Команда вазду-

хопловства, на преносу цигле код ||

циглане „Дунав“ и на калдрмисању улица, Посебна група од 120 службеника аеродрома, под руководством Фронта, радила је на ливници. Стручњаци ливнице кажу да је ова група постигла једне од најбољих резултата. Она је за 300 радних часова успела да пребаци 95 кубних метара земље, 15 мЗ шодера и 12 мз песка.

У недељу су колонисти из насеља _ „Сутјеска“ радили на ливници. Код копања темеља велике станбене зграде 40 кочијаша и два камиона пружили су своју драгоцену помоћ да се 128 кубика ископане земље одвезе са радилишта. На згради Народног одбора радила је стара група од 30 намештеника истог надлештва, На калдрмисању улица, уређењу травњака са парцелом — „Лазић“, затим на Вишеградском подвожњаку радило је 272 грађана. У овој недељи почело се са радом на изградњи нове зграде Дома глувонемих и слепих у Земуну. 40 грађана дало је 120 радних сати.

На свим радилиштима _ посао се одвијао без застоја, Сваки радни час корисно је употребљен,. Једино на циглани „Дунав" има извесних недостатака. Тамо је у недељу сто људи пренело 10.000 цигала под шупе. Фронтовци носе циглу са раздаљине од 250 метара. На том простору постоји узани колосек са поквареним вагонетима. Управа чије ништа предузела да вагонете поправи. Управа чак није направила ни дрвене носаче и фронтовци циглу преносе на рукама. Да су вагонети исправни сто људи могло би да пренесе за исго радно време 40.000 цигала. На насачима број цигала износио би 20,000.. Људи оправдано негодују, јер осећају да раде сасвим непотребан посао.

Добровољни рад фронтоваца на овој циглани знатна је помоћ нашој грађевинској индустрији.

Зато треба у свакој прилици настојати да се та снага што раци-

оналније искористи.

Младен ГАВРИЋ

МАПЕ и

— Шта тражите, децо»

20 ОКТОБАР

— За своје другове тражимо фабрике које примају ученике!

едељна и неглед

добробољних радова

У недељи од 13 до 20 јула радиле су добровољне рад не јединице Народног фронта на много радилишта у Београду. Осим тога у овој недељи отпочеле су свакодневно да раде и на аутоструди БеоградЗагреб, која је, осим стадиона ЦАДАЈА, први објекат савезног значаја на коме раде фронтов. ци.

Први рејон: Добровољне јединице су радиле на пет радилишта и то: канал стругаре „Ђуро Стругар“, Дринчићева 9, Вршачка 10 и 12, Средњотехничка школа и аутострада. На радовима је учествовало 506 фронтоваца, од којих 345 жена, а свега 161 мушкарац и дали укупно 1439 часова, Израђено је земљаних радова 177 кубика, очишћено и сложено 7100 цигала, а пребачено 14.000 комада цигала, Осим тога извршено је низ мањих радова.

Други рејон: (Недостају подаци). Трећи рејон: Радне јединице су радиле на 10 радилишта и то: Железничка и Никољска У.

лица, Генерала Жданова улица, аутострада, основна школа број 8, Сарајевска улица 5, Уређење насеља Нови Београд, угао Кнеза Милоша и Бирчанинове, Дом културе у шестом насељу, Др Кестера 5, Пошта број 2. Такође је било и не колико мањих локалних радсва на уређењу улица. На радовима је учествовало 1895 грађана, и то 1020 жена и 875 мушкараца, а дато је 6110 часова. Ископан је 341 кубик земље, пренето 13.519 комада цигала, а сложено 14.357 комада, извршено низ мањих радова.

Четврти рејон: Радило се на пет радилишта: – аутострада, Дом културе, резервоар водовода у Крајинској улици, станови које гради предузеће „Електроисток“ и улица Јужни Булевар. На радовима је учествовало 979 грађана од којих 587 жена и 392 мушкарца, а дато је 2888 часова.

Ископано је 158 кубика земље, издвојено и пренето 176.300 цилага и извршени мно ги мањи радови,

НА САОБРАЋАЈНОЈ ВЕЗИ БЕОГРАД—ЗАГРЕБ

Излет фронтоваца на аутостраду

Срему, код нелезничке станице _ Земун Нови ради свакодневно преко сто Фронтоваца с" Београда, на изградњи _ помоћног колосека, којим ће се односити потребан материјал за градњу аутостраде. Тај помоћни колосек ће бити дуг пет километара и рејонске бригаде фронтоваца раде свакодневно да би испуниле дату обавезу, и дале за два месеца 20.000 добровољних радних часова. Изградња је прошле године, ће носити име:

У

град,

атутостраде почела Аутострада аутострада

»Братства и јединства« и везиваће два највећа града наше земље, Београд и Загреб. Тај

пут ће бити важна саобраћајна линија. Биће широк 25 метара и то дужином подељен у два дела појасом травњака, како би се

кола супротних праваца боље мимоилазила: Аутострада ће бити покривена најбсљим ас-

фаптом, тако да ће бити идеалан терен за сва возила. Путницима · аутомобила, аутобуса и других возила биће обезбеђена удобна и пријатна вожња. Радови су у пуном јеку. Већ се ради на 24 километру од Београда. Ради се са најмодернијим машинама. Машике копају земљу, преносе је, поравњавају песак, равнају бетон.

Да би се фронтовци Београда упознали са објектом на чијој ће изградњи и они узети учешћа, и са радницима аутостраде, Народни фронт Београда организовао је излет. На излет је пошло око 1.600 фронтоваца из свих рејона Београда, Специјапна композиција однела је Фронтовце до Добановца, малог села у Срему, крај кога ће пролазити аутострада. Од Добановаца воз је кренуо новосаграђеним колпосеком нојим се довози материјал, ка селу Шимановцима» Колосек је ишао упоредо са насипом аутостраде. Радници са насипа су зиали да им

Београђани долазе У посету, и они су их срдачно поздрављали махањем. Фронтовци су поздрављали раднике песмом. Још из воза су излетници угледали како пролазе огромни »скрапери«машине које копају и разносе земљу по радилишту. Гласови из воза, поздрави, губили су се у тутњави тих џиновских машина, Кад је воз стао, 1.600 фронтовада размилело се по пространом

градилишту. Радници су срдачно

дочекали своје госте и са задовољством су им показивали и објашњавали све што их је ин-

тересовало. Фронтовци су донели радницима разне понуде: нолаче, цигарете и воће.

Машине које су са тутњавом пролазиле радилиштем, – заустављале су се. Радознали. су се пењали нас машине. загледали и распитивали возаче о свему. А возачи, већином омладинци, радо су одговарали на сва питања, показивали.

А када је воз са фронтовцима кренуо, напуштајући радилиште, одјекнуо је дуг отегнути урлик сирека са свих машина у знак поздраве

Пропадање цигле услед небрижЖљивог истовара

У овој грађевинској сезони ушло је у обичај да се цигле приликом истовара на мнсгим радилиштима не слажу, већ само избацују из камиона, На тај начин велики број цигала се поломи и није за употребу.

И поред сталних опомена, како Контролне комисије тако и синдикалних форума, ова рђава и

У циљу спречевања ску“ пљања разних прилога У име организација Народног фронта од стране за то неовлашћених лица и за потребе које нису проверене и одобрене од стране руководстава рејонских одбора Народног фронта, — Градски одбор Народног фронта отштампао _ је формуларе за прикупљање прилога: Без ових формулара, који увек морају бити. оверени печатом рејонског одбора Народног фронта, неће се мо“ ћи убудуће скупљати никакви прилози од грађана

града Београда. Градски одбор Народног фронта Београд

штетна пракса се још увек није искоренила.

Фронтовци Београда доказали су до сада небројено пута да су спремни да помогну на радовима, гдегод је то потребно. Само их треба позвати м они ће доћи, Њиховом помоћи велике количине цигала не би се разбијале при истовару, и не би се расипао тај толико потребан и важан материјал у грађевинарству.

Уколико неке радне јединице долазе на рад само поподне, руководиоци радилишта треба да се повежу са рејонским секцијама за добровољне радове и затраже да извесне екипе раде пре подне. То је сад могућно, јер су радне јединице мале и покргтљиве. Пошто се такви случајеви свакодневно понављају уз исте изговоре „да нема времена за слагање", требало би такве руководиоце узимати на одговорност. Они не смеју више допуштати да радници истоварају цигле како хоће, па ма истовар трајао и два сата. А цигла се може и брже истоварити а да се ме ломи, само треба позвати фронтовце у помоћ,

На неким радовима учество. вали су у мањем броју и чланови подружнице настојника зграда из Четвртог рејона.

Пети рејон: Добровољне радне јединице радиле су на пет радилишта: Северни Булевар, основна школа на Миријев. ском путу, поликлиника, обданиште у Ђурчијевој улици и циглана „Авала“.

Учествовало је 952 грађана од којих 698 жена, а свега 154 мушкарца, Дато је 2585 радних часова.

Ископано је 259 кубика 3емље, пренето 27.452 комада ци. гала и извршени неки мањи послови.

Шести рејон: Радило се на девет радилишта < стадион ЦДЈА, Крушевачка улица, колектор, зграда Народног одбора, поток у „Даруварској улици, Градска млекара, рушевине „Стојче“, Паунова улица и Јове Млића улица,

Учествовало је 1042 фронтовца, од којих 672 жене и 370 мушкараца, а дали 2912 часова.

Скинуто је 22.900 комада црепа, ископан 561 кубик земље, испланирано 1067 ма зе-

мљишта и неки мањи радови. Седми рејон: Радило се на три радилишта: летња позор-

ница у Топчидеру, Гољино бр. до, раднички станови у Раковици; осим тога извршени су неки мањи: радови,

Учествовало је 1790 грађана од којих 1024 жене и 766 мушкараца, а дато 629: радних часова.

Ископано је 82 кубика земље, сложено 16.576 комада цигала, оплевљено 84.000 салница, пренето 6251 колица земље, извршени мањи радови.

Према постигнутим резултатима, у недељи од 13 до 20 јула, најбољи су Седми и Тре. ћи рејон. Седми рејон је обухватио 1790 грађана, који су дали 6297 часова и добар ефеКат радова, а Трећи рејон је обухватио мало више грађана — 1825, а дао 6110 часова и такође имао добар ефекат на радовима. Добар ефекат радо. ва има такође Шести рејон.

Као што се из прегледа види, већина добровољних радника су жене док је број мушкараца знатно мањи, Ово је с једне стране велики успех наших жена, али и недостатак организације Фронта које нису обухватиле у добровљне бригаде више мушкараца. Ова сла бост је уочена, и на последњој проширеној седници Градског одбора Народног фронта Београда на њу је указано. Све организације Фронта треба да настоје да је отклоне и обу.хвате у радним бригадама иу политичком животу и чланове Фронта из предузећа

Један од недостатака је такође што се добровољне радне јединице не ангажују више на радовима савезног и републиканског значаја, Овај недостатак је такође уочен и биће исправљен. Од радова савезног значаја _фронтовци учествују само на аутостради БеоградЗагреб и на стадиону ЦДЈА.

_ На седници Градског одбора је такође предложено да се из. међу рејона отпочне такмичење и да се у сваком рејону додељује – најбољој основној организацији прелазна заставица. Такмичење ће омогућити | ла се још више развије еланп'

та добровољним _ радовима и!

"масове радне јединице,

· Маршаловог

и

Маршалов

маневар

[Последње вести о Маршало_вом плану неодољиво пот. сећају на стару пословицу:

миш“,

Кад је пре месец и по дана објављена садржина говора, који је амерички министар спољних послова Маршал одржао на Харвардском универзитету, америчка, британска и француска штампа приказале су тај говор као историски дргађај од судбоносне важности,

Тврдило се да су САД утзниле великодушну понуду " да сад само од брзог споразума европских држава зависи хоће ли за који дан Европом потећи мед и млеко.

Енглески министар спољних послова Бевин и његов француски колега Бидо прионули су сместа на посао да тај споразум организују. Сазвали су на врат на нос три међународне кокференције, које су се једна за другом састајале и растајале брзином незапамћеном у дипломацији,

Кад је, напослетку, све било готово, кад су енглеске и француске новине објавиле да је у Паризу постигнут споразум и да сад само остаје да разни одбори разраде појединости програма америчке помоћи — из Вашинтона је јављено, са најовлашћенијег места, да се ни јесенас питање кредита за помоћ по Маршаловом плану свакако неће узети у претрес и да ће Конгрес, вероватно, до године, на пролеће, проучити то питање и видети шта САД могу одвојити за помоћ Европи,

Тиме је очевидно показано јно што је сваком разложном

посматрачу било јасно од првога дана. Цела галама око плана није била дигнута за то што је некоме било стало да помогне опустошену Европу, већ из неких сасвим других разлога.

Оно што је названо Маршаловим планом уствари није било никакав план, већ само једно сасвим неодређено обећа ње. Нико уствари није знао о чему се управо ради.

Због тога су чињене многе претпоставке о задњим намерама предлагача Маршаловог плана. Те претпоставке биле су већином у основи тачне, ма да често различите међу собом. Свако од оних, који су учествовали у општој галами западне штампе имао је неке своје посебне рачуне и гледао да их некако прокријумчари, благодарећи општем узбуђењу пред очекиваним пљуском лоларских зајмова.

После састанка шеснаест др. жава 12 јула у Паризу, и поред тога што су оне једноставно аминовале предлоге Бевин —Бидо Маршалов план морао се најзад појавити у нешто конкретнијем облику

Чим се прешло на претресање појединости, показало се да је с америчког гледишта 2ажан и уствари једини прави циљ Маршаловог плана обнова немачке крупне индустрија, и то оне индустрије, којој свет

има да захвали што је доживео хитлеризам и други светски рат.

Зашто се зида толико причало о обнови опустошене Европе» Одговор је сасвим

Гунђала

(

"5)

_Ловоч~-в

— Куда журиш»

— Идем по карту за „Прву рукавицу“,

— Ето видиш локле смо дотерали: и рукавице деле на карте! :

прост: амерички монополи нај“ више су заинтересовани за немачку индустрију којом, после последњих споразума са Енгтлеском и Француском, неограничено господаре у западним зонама. Зато им је највише стало до њене обнове, Ако која друга европска држава буде пристала да се укључи У општи план и помогне ту 06нову, може се узгред и њој тштогод доделити.

Без икаквог околишавања 2+ мерички политичари једноставно објашњавају: најјача инду“ стрија у Европи била је пре рата Немачка, према томе 06нова Европе своди се углавном на обнову немачке индустрије. Код оваквог резоновања, сасвим природно, обнова опусто. шених области Украјине, Белорусије, Пољске, Југославије и других У рату пострадалих земаља може сасвим испасти из општега плана обнове Евро пе, сем ако се те земље не одрекну „једног дела своје суверености“ и не приступе штем програму обнове“ како су га замислили амерички трустови. Задње намере твораца Маршаловог плана показале су се још много горе и црње него што су његови противници У почетку претпостављали.

Амерички монополи не задовољавају се тиме што ОД пострадалих земаља Европе траже да им олакшају терет претстојеће кризе у САД. Они би поврх тога хтели да пострадале европске земље то учине обнављајући моћ немачких трустова, због чијих су незајажљивих _ прохтева доживели највеће крвопролиће и пусто“ шење у историји,

Поред овога, развитак дискусије о „Маршаловом плану“

последњих дана показао је да су потпуно оправдана мишљења по којима главну сметњу обнови Европе претстављају, не политика Совјетскога Савеза и других земаља Источне Европе како тврди западна реакција, већ сукоби и трвења међу западним великим силама, Чим се ван најужер круга иницијатора сазнало шта је главни циљ Маршеловор- тлана, француска влада била је приморана да бар формално

учини корак у Вашингтону И саотишти своје гледиште по коме се она не би могла сложи“ ти са обновом немачке челичне индустрије. .

И занста, поред тога што би остварење Маршаловог плана довело У питање репарације, такорећи пре него што је њихово плаћање и почело, оно би

још било катастрофално за француску индустрију и њену обнову. Уместо да подиже своју индустрију, увозећи немач-

ки угаљ, Француска би се морала _ задовољити положајем аграрне земље, који јој је био наменио Хитлер, уз Петеново саучесништво. Морала би пристати да извози у Немачку, као пре рата, сирово гвожђе,

које ће јој се једнога дана вратити Оесплатно у облику бомби и граната тешке аптилерије, као 1914—1918 и 19891945, Из Лондона још нису почели приговарати Маршаловом плану, али, вероватно, тамо ни-

су сасвим озбиљно ни рачунали са тим планом као са стварним планом обнове. По

свему изгледа да га је Бевин од почетка схватио само као маневар за евентуални лов У мутној води.

И заиста, енглески министар финансија Долтон објавио је 30 јуна да мора смањити увоз робе која се плаћа доларима, а поглавито увоз бензина, ду“ вана и новинске хартије. Поред тога, наговестио је могуће ност новог смањења следовања рационираних намирница.

Три дана касније његов колега Стречи, министар исхране, изјавио је да је Енглеска већ склопила повољне уговоре са неким земљама Источне Европе и да преговори са дру“ гим земљама Источне Европе повољно теку, тако да се отуда могу очекивати знатне количине хране ради побољшања исхране енглеског народа.

Очевидно јЕ, и то „одметници“ од лабуристичке странке не крију, да су за Енглеску од животне важности привредне везе са Источном Европом, из које може увозити храну и сировине плаћајући их својим извозом, а не доларима до којих долази по цену тешких политичких уступака.

Због свега тога сви су изгледи да ће се Маршалов план потпуно расплинути и да од њега неће остати ништа друго, сем маневар у коме ће главну штету поднети оне мале 3емље, које буду морале до краја да играју лажну улогу У комедији названој „обнова о. пустошене Европе“, .

Мих. С. ПЕТРОВИЋ |

„ош,