20. oktobar
"Ти
Удовољавајући безбројним захтевима фронтоваца, а у жељи да наша копструктивна критика и предлози буду од помоћи како грађанима, тако и народним властима, отворили смо, у прошлом броју, рубрику: Трагом критике н предлога«, Како у прошлом броју, тако и у овом, и у свим следећим бројевима ми ћемо доносити резултате наших дописа: да ли су и уколико постигли свој циљ. Да би ова рубрика била што потпунија, позивамо све фронтовце да нам помогну у прибављању материјала за њу, то јест у јављању резултата критике и предлога, објављених у »20 октобру«,
У броју 137, од 11 јулс, објавили смо допис ]. Вујић, који указује на запуштеност једног снвера у близини Каленићеве пијаце, на раскрсници улица Саве, Ковачевића, Московске и у рнске.
Овај допис имао је резултата. Отсен за парпове, Извршног
одбора, приступио је његовом довођењу у ред. ж
У броју 137, од 11 јула, објавили смо допис ]. Станковића о потреби да се спречи нагомипавање смећа на Углу улице Мајке Јевросиме и Кондине.
На ову критику Градско предузеће за чистоћу уклонило је натомилано ђубре,
ж
У броју 137, од 11 јула, објавили смо допис Пере Минића о потреби максимирања цена собама за потстанаре.
До сада по овом питању још ништа није учињено,
ЕЗ
У неколико својих бројева »20 октобар« је критиковао недовољно спроведену организацију одношења ђубрета избаченог из кућа, на тротоаре, У оквиру »Недеље чистоће«.
Чланци су делимично имали резултата, Из великог броја улица ђубре је одкешено.
ж
У броју 136, објавипи смо чла-
нак о потреби уништавања паљ-
цова у Београду. Одазивајући се овом чланку, Градско угоститељско предузеће
извршило је тровање пацова у локалима »Атина«, »Таково« и у згради Дирекције на Сту-
дентслом тргу.
· 1ОМ0Ла
ек када се човек нађе на
пространом градилишту централне ливнице у Земуну, добија стварму слику о монументалности ове фабрике. У дужини од 137 и ширини 89 метара, протеже се прва зграда у комплексу фабрика које ће се изградити на простору испод Бежаниске Косе, На овом терену подићи ће се о-– громни метално . индустриски комбинат, који ће обухватити разнородне гране металне ин-
дустрије. Ливница се гради у најмодернијем стилу, тако да ће
радне просторије имати висину од осам до десет метара, као и одлично осветљење и вентилацију. У управном делу зграде, поред канцеларије, изградиће се гардеробе за раднике, купатила, трпезарије и друго. Одељење сушнице, пећи за емајлирање и терисање, као и пећи за.сушење сировог песка ложиће се помоћу гасогенераторског гаса, који ће се добијати из посебне гас . генераторске станице. Као гориво за добијање гаса Употребиће се наш домаћи лигнит кога имамо у изобиљу. Из те централе за гас снабдеваће се цео овај индустриски комбинат. За интерну везу предвиђен јеу свим одељењима колосек, а за спољну везу индустриски колосек, који води у саму ливницу. Планом је предвиђена и изградња канала Сава — Ду нав који ће пролазити поред самих магацина ливнице., На тај начин транспорт сировина и робе вршиће се воденим путем, што ће знатно појевтињавати продукцију.
Мако се ради о једном тако важном објекту, на градили. шту се не ради оним темпом каквим би требало. Људи се
ИЗЛОЛКА КОМКУРСНИХ РАДОВА
за монументалне зграде у Новом Београду
Е: Техничком факултету је отворена изложба конкурсних радова за зграде Централног комитета Комунистичке – партије Југославије, Претседништва владе и репрезентативног хотела у Новом Београду.
Поред награђених радова, изложени су и радови многих стручњака и нестручних лица. С обзиром да су у питању монументални објекти, чија изградња претставља јединствен догађај у нашој изградњи, за конкурс је владало велико инНтересовање. Велики број пројеката показује да су многи архитекти узели учешћа у конкурсу. Али. поред ових радова на изложби се виде и многи пртежи који немају везе са архитектуром и уз које су приложени описи често пута писани неуком руком, Њих су радили трудбеници из свих крајева земље, радници, сељапи, чиновници, борци и многи грађани. М они имају велику вредност, јер изражавају жељу наших људи да и на овај начин испоље своје поштовање и љубав према КомунистичКој партији, као организатору народноослоболилачке борбе и према Влади ФНРЈ. Ташнерски радник израдио је од картона зграду Џентралног комитета, а борац Микоња ' Гардијановић уз свој нацрт пише да се не
разуме у архитектури и додаје: »а оно што бих знао да је најлепше желео бих да дам...
Никада се раније нису решавали овако замашни проблеми који би обухватили толико разних питања из области технике, а поготову нису се приређивали јавни конкурси, Ово је била велика проба за све наше инжењере. Не само да се ради о пројекту зграда, него је потегнут и проблем планирања Београда као будућег милионског града. Самим тим треба да се реше многа питања која су у бившој Југославији остала нерешена.
Ова изложба је значајна баш због тога, што треба да да потстрек стручњацима да се забаве решавањем ових проблема и да дају своје предлоте. Развијаће се дискусија, измењиваће се мишљења док се не дође до конкретних решења. У томе треба да узму Учешћа архитекти, урбанистички и саобраћајни стручњаци, стручњаци за хидротехничка питања и сви друти чија је стручност повезана са овим техничким проблемима. Значај ове изложбе је Утолико већи што се ради о проблемима ко. ји су обухваћени Петогодишњим планом, тако да ће планови са хартије већ у идућој години добити своје контуре У стварности,
зграде репрезентативног хотела у Новом
1
Београду
Прва
губе у великом пространству грађевине. А мало их и има: уместо да буде бар 500 радника, на целом радилишту их има 140.
Ради се баш на великој сали за калуповање. У овом делу ће се поставити транспортери за одвођење употребљеног песка који ће се после регенерапије, помоћу транспортера и елеватора враћати натраг. За ово одељење предвиђено је постављање великих дизалица, Које ће се кретати помоћу струје.
Све то, као и низ других машина, треба да испуни ову салу. Али радови слабо одмичу. Само на једном крају ради нешто већи број људи, док се на неким местима зид само мало издиже изнад. земље. Нема журбе, ни довољно елана. Такмичење није организовано. Не чује се чак ни онај жагор који је иначе својствен градилиштима, А на табли где се износе резуфтати рада за 12, 14 и 15 јула стоји напомена: „Норма подбачена«.
Не само да се оскудева у зи-
зграда Централне ливнице
у
дарима, него нема ни помоћних радника, На читавом простору зграде треба да се земља ископа У дубини од једног метра и да се уместо тога наспе 6.000 кубика ливачког песка. Земља је ископана само У једном малом делу, Копање нема ко да врши.
Радници долазе са разних страна и често се мењају. За последњих 15 дана отишло их је 54, а дошло нових 30. Они се не осећају везани за градилиште, нити им је објашњен значај грађевине на којој раде. Набавка радне снаге препуштена је управи градилишта, Помоћ Месног одбора грађевинара, Месног синдикалног већа, као и организације Народног фронта, врло је слаба.
Грађење ливнице изводи гра. Ђевинско предузеће »Рад«, које на истом терену треба да гради и низ других објеката. Градилиште је доста удаљено, а предузеће не располаже довољним бројем возила, те због тога има много тешкоћа на терену, Поред осталог, вода се
је награда пантралне лазинце |
Потребна је већа помоћ синдиката и Народног фронта
НО
добија само с једног бунара,
што такође отежава радове, а
нарочито ће их отежавати кад почне грађење других објеката. .
Чињеница је да се на овом радилишту план не испуњава. У питању су разни узроци: недостатак радне снаге, транспортских средстава и планова, али оно што смо хтели да истакнемо јесте то да се на овако важном објекту не осећа помоћ ни синдиката ни Народног фронта, иако се на другим, много мањим објектима, уз помоћ синдиката и Народног фронта радови одвијају и брже него што је предвиђено и са много јачим еланом, уз бољу организацију посла и уз такмичење. Потребно је да се Месно синдикално веће Земуна, Месни олбор грађевинара Београда и Народни фронт Земуна и Београда много више заинтересују за стање на овом објекту, да би се уз њихову свестрану помоћ развио потребни елан и осигурало“ на време извођење овако важног објекта,
ДВА ОРГАНИЗАЦИЈА ИСХРАНЕ И СМЕШТАЈА
зрађевинских радника
брињавање грађевинских
радника није данас њихова лична ствар, него се о становима Радника, њиховом снабдевању и исхрани и о њиховој заштити морају да старају, према постојећим прописима, управе грађевинских предузећа, Од услова под којима радници живе и раде зависи и услех радова које 0бављају. Брига о обезбеђењу грађевинских радника мора се, према томе, водити са истом марљивошћу и осећањем одговорности са којим се врше и други поверени задаци.
Какво је стање у мензама
По слабој организацији рада по мензама најбоље се види колико рђаво функционише служба снабдевања. Уобичајено је да се за доручак радницима даје 2—3 деци кафе или чаја, или уз то још и парче мармеладе. Са таквим доручком не може да се задовољи грађевински радник чији је посао врло напоран. На многим местима влада мишљење да У мензама треба кувати најједноствнија јела, без промена и зачина и да за њихово спремање не треба улагати много труда.
Многи радници нису ни схва тили значај старања народних власти да им се омогући боља исхрана и добар стан. Они ниду схватили ни тешкоће у снаб девању и многи се тешко решавају да плате исхрану у мензи. С обзиром на њихов рани. ји начин живота у коме су били навикли на најбедније услове — неки радије пристају да једу суву храну којом само одржавају живот, него да у мензи плате најминималнију суму. Нарочито не пристају да доплате за побољшање исхране. Због оваквог става појединаца морају да се лоше хране и они који желе- више да плате, Зато, у интересу подизања животног стандарда наших грађевинских – радника, треба их убеђивати да и сами треба да посвете више пажње својој исхрани. У томе треба да буде један од задатака син диката, а и свих свеснијих рад. ника у колективу.
Снабдевачи кухиња не до. стављају на време потребне намирнице. Намирнице за ручак предају се кухињама тек истога дана ујутру и то врло често тек око 10 сати, иако јело мора да буде кувано до 11 сати. Значи да за један сат треба да се очисти зелен, кромпир, боранија или пасуљ и да се скува, а некада се У том времену и говебана мора
да припреми, Међутим, и кла. ница и лијаца отварају се врло рано и нема разлога за та-
ква закашњења. Такав је случај
са свим мензама градских грађевинских предузећа. Намирнице за вечеру достављају се тек поподне, уместо да се доставе ујутру па да се припреме за ручак. Исто тако и са овим достављањем се закашњава, У неким кухињама нема осветљења (Јужни Булевар)., Нема, исто тако, довољно помоћног особља.
Организација поделе оброка такође је врло слаба. Нема бонова са ознаком датума и оброка. На Јужном Булевару не издају се никакви бонови, а нема ни евиденције о издатим оброцима. Куварица сама мора да уводи контролу и оброке издаје на тражење и ономе ко то захтева. У овој кухињи не зна се ко одређује број оброка. Куварица каже да сама то одређује, према количини масти која јој се достави. У овим радничким становима не води
„се ни списак људи који ту ста-
нују. Има их око 270, и то: око 185 Мађара, 55 омладина. ца с Пруге и известан број домаћих радника, Већ само то показује да је у овој мензи стање најгоре. Материјал се при пријему не премерава нити има ваге за мерење. Двадесет првог овог месеца остало је без доручка 270 љули зато што је шећер био измешан са сољу. Пошто се примопредаја не врши како треба, кри. вац није одмах откривен. Не зна се ни ко руководи исхраном. Због тога је, истог овог дана, 40 људи остало и без
"ручка. Међу њима и ученици
— омладинци с Пруге.
Нема координације у раду мензи на градилиштима иу становима. Због тога људи често не приме уопште храну, У. дарник с Пруге — омладинац Љуба Кашиковић, каже да 0младинци У Дому у Дунавској улици имају велике тешкоће у
„погледу исхране. На градили-
шту у Професорској колонији они добијају само ручак. Међутим, како се доручак у дому касно дели, они су приморани да пођу на посао без доручка. Увече, кад дођу с посла, често не затекну ништа од хране. Шта при оваквој организа. цији треба ла буде ако један радник остане на поштеди» Он, значи, треба болестан да одлази на градилиште да би јео, јер му се храна у дому уопште не издаје.
Станбене прилике радника
Хигијенски услови по становима су У неким случајевима врло лоши. градилишту
з
"чаршава немају, а ћебад
Ливнице у Земуну раднички станови су ужасно прљави“. Људи _ леже на сламаришама, “су тек сада добили,
Сапун се У многим становима уопште не дели, и поред тога што га радници на своје Р-карте следују. Васпитач омладинаца на Јужном Булевару жали се да се ученици више од месец дана нису умили сапуном, нити се обрисали пешкиром. У овим радничким становима требало је да се поделе кофе и лончићи
за воду. Читавих 13 дана кофе су стајале неподељене у саби управе дома. По домовима ралници сами спремају кревете. То је предвиђено у кућном реду. Међутим, то се коси са хигијенским прописима, пошто се постеље морају проветравати, а кад се држе чистачице и спремачице, зашто оне не би обављале и овај посао2 Исто тако, радници не добијају редовно бонове за текстил и пипеле. Док се по установама и надлештвима додељују бонови за радничка одела, радници на грађевинама их не добијају,
Оваквим радом умањује се радна способност људи и има случајева да им се убија воља за рад. У почетку било је разумљиво да се девашају грешке, пошто је организација снабдевања грађевинских радника била у оснивању, али сада већ има довољно могућности да се проблем збрињавања и исхране радника најправилније реши. То не сме да остане као питање појединог градилишта, управе _ дома или предузећа, него се мора схватити као закон који се мора поштовати и извршавати.
Д. ПЕРИЋ
иако ЛЕ ара Пн
етар И
Џсполи Ортанизицају трднсоортне службр
Комгвапа
рема ранијим предвиђању,
ма руководства Комграћа за правилно одвијање транслор. не службе на градилиштима бидо је потребно бар 120 камиона, у марту месецу, међутим, трањ. спорт се обављао са свега 22 књ миона. Они су просечно за осад часова рада преносили по 8 то материјала. Руководство трн. спорта тражило је најбољи нацију за обављање рада. У другој |, ловини марта формиране су У кордне групе и повећан је број особља на камионима, То је ума, ло за резултат да су конца марта камиони у Истом радноџ времену преносили просечно | тона материјала.
Пошто је било сучајева з. државања _ камиона на гради, штима, поведена је контрола у Дирекцији Комграпа – пријављивау је сваки случај неправилног у ришћења _ возила. После т просечни учинак камиона повећа се на 24 тоне.
Али, ни овакав резултат њу био довољан за управу транспор. та тражило се начина за пост зање још бољег ефекта, Ранија су разлике у платама износиле 500—1000 динара, Неду су радили на незгоднијем терену и друкчијој релацији и постизал су мање зараде. Чиновник Сима Рајачић, који диспонира камиони ма, решио је да уведе ланчану систем у раду, тако да сваки ка. мион у току месеца мора да ида редом на сва градилишта, Ња | тај начин они су сви за месец дана просечно _ прелазили 3000 километара. Плате шофера су биле приближно једнаке. Бољи услови, који су свима створени у раду, дали су им више воље за радк у мају се на једном камивну у редовном радном времену пре
носило просечно 30 тона матријала. У месецу јуну уведен је бр
гадни систем у раду транспортне | службе. Створене су четири бре гаде, са просечно једнаком носе
вошћу кола и приближно једн“
ком радном снагом. Шофери ф , одрсђени за вође бригада. Св» ких 10 дана износи се њихов | спех рада, означује најбоља брњ гада, _ најбоља кола“ и онајбом радник. Најбоља бригада је бре гада шофера Марка Гутића која је уведене норме из маја пребацила за 45", а најбољи радник био је Миле Алавања,
Проверавајући путна налога и пређену километражу, Драговић. је успео да концем марта уста. нови тачну потрошњу горива за свако поједино возило, без обзира на тип и марку.
Узео сам систем наливања пуног резервозра — каже Драговић, — и према томе колико се резервоар морао допунити, виде“ ло се колико је бензина трошено на пређене километре. Норма које су установљене — биле су знатно мање од оних које су про. писане од Изванредне _ комисија аутосаобраћаја ФНРЈ,
У почетку утрошак погонског горива није био једнак. Док суу априлу извесни шофери уштеде. ли 952 килограма бензина, друп су утрошили 1200 кг. више него што је предвиђено. То је изнето на заједничкој конференцији ше фера и они су у мају боље ге зили.
Иако је гаража ове службе не снабдевена, а радионица нема ниједног мотора ни машине, 76“ нички _ руководилац _ радионице Милисав Лазаревић решио је #% сва кола доведе у исправност Од 41 возила, 92%/ је увек у 2“ ду. Довођењем машина у ред " пажњом шофера у јуну је ушт“ ђено 1898 килограма бензина 16 шофера добило је награду.
Транспортна служба _ Комграт
помагала је и другим предузећ“ ма, а радници су два пута доби ли премију Дирекције за саобре ћај због брзог обављања посла У изношењу робе. из вагона.
Транспортни камион „Комграпа"