20. oktobar

! АВГУСТ 1947

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ РАДНИКА НА РАДУ НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ ЗАДАТАК

Значај побољшања хигијенскотехничке заштите радника

игијенско „ техничка 3аштита по нашим предузећима к радилиштима још није довољно спроведена, због тога што нема техничких услова да се иста у потпуности спроведе, већ што томе питању техничка руководства и управе предузећа и ралдилишта нису посветила довољно пажње. Ни синдикалне подружнице се нису бавиле овим проблемима, како би путем указивања скренуле пажњу рад ницима на опрезност три ра ду. Нису на време, нити у потпуности, предочавале управама предузећа шта на коме рад» вом месту треба предузети да не би лошло до несрећног скучаја. Збот овакве немарности ми јон увек имамо лдоста велики број несрећних стучајева, нарочито у грађевинској струци, Уочено је, да се ни управе предузећа, ни синликаљне подружнице, не баве овим проблемом у целини и ве отклањају недостатке који могу „проузроковати несрећни случај. Уколико то чине, чите дежимично, све дотле док не стекну властита искуства. У том случају, чешће пута се леттава, да се решава питање конкретног радног места или машине где се деси несрећан жаучај, док се остала радна места, слична истима, запостављају. Ако се будемо и дање држали овакве праксе око "решавања хигијенско . техничке заштите, онда то неће бњ ти у складу са интересима наште привредне изградње, јер ће нам се и даље дешавати чести несрећни случајеви и избациваће из привреде изве. стан број радника на краће => ла дуже време. За ово треба да сносе одговорност управе прелузећа или радилишта, а У првом реду сетдикална подружнипа са радничким – инспектором. Чињеница је да се скоро за

Не.

СИНДИКАЛНЕ ПОДРУЖНИЦЕ

сваки насрећан случај наводи.

„случајност“, како од стране предузећа, тако и од стране синдикалне подружнице. Међутим, не би се могло рећа дз је случађност, већ само кривипа било с једне или с друге стране.

Да ли би се могло рећи да је „случајност“ у београдском текстилном _ предузећу „Ста љичград да чунак када изле ти.из разбоја удари радницу на друтск разбоју, што је општа појава код текстилних предузећа. Ако набројимо 1ош неке случајеве, сваки од њих повлачи за собом, иако различиту, углавном нечију кривипу. Мако се п кривац узме на одговорност и казни, ипак проблем није решен, јер је радник остао без једног дела свог тела, или без живота, Значи, да треба радити ва спречавању несрећних случајева, а не чекати да се исти до» годи, па тек онда спречавати да се не понови, или правлати случајношћу. При свему овоме треба водити рачуна, да нам нестручни радници не обављају послове које не познају, док им се претходно детаљно не објасни ж не упознају се са функцијом дотичног посла, Да је овако рађено, не би нам се лотодило У ливници „Гвожђар“ у Раковици, да ученик за време рада машине за стрављање материјала за ка» лупе, стави руку у исту, па да буде повређен, а замало да остане и без руке,

Оваквих примера могло ба се много навести; али, сматрамо да је важније предузети мере будности и сигурности при раду, како би било мање оваквих и сличних примера. Да би се ово постигло, треба да се више ангажују раднички инспектори који по овом питању имају најважнији зада“ так. Међутим, немамо изразитих примера да је раднички инспектор у неком предузећу својим залагањем успео да спроведе заштитне мере У потпуности, а имамо примера да се раднички инспектори ни. су ни најмање ангажовали по свом вадужењу. Као пример наводимо радничког инспектора на радилишту код „Кисине“, Овде је раднички инспектор електро „ инсталатер, који је дозволио да му жице под електричним _ напоном буду неизолиране, а спроведене кроз подрум који је мрачан и низак, да сваког момента радници који раде, могу, не видевши их, дохватити руком и настрадати. Јасно, овај раднички инспектор је заборавио своју дужност. То није кривица само њихова, већ читавих У правних одбора подружница, који их не контролишу нити помажу њиховом раду, љок су сами _ раднички _ инспектори схватили своја задужења ви-

ми

Раднички инспектори тргба да подносе извештај о своме раду не само управном одбору подружнице, већ читавом редном колективу, што до сгда није био случај. Потребно је да сваки радни колектив тражи извештај од радничког инспектора о његовом раду и да га контролише у истом. Мема сумње, да су и раднички инспектори наилазили на тепиеоће У спровођењу својих дужности, Често управе предузећа нису прихватиле пред логе радничких — инспектора шта у дотичном предузећу, треба учинити да се отклоне узроци несрећних _ случајева, Због тога су раднички инспектори занемаривали своја права и ДУЖНОСТИ непотпомогнути од управног одбора подружница остајали без довољно упорности да се спроведу мере које су предложене,

До овога је долазило и збот тога, што раднички инслектори нису тражили помоћ од иње спектора рада у своме рејону; Зато је потребно да рејонски инспектори, најмање једантут месечно, одржавају састанке са радничким инспекторима У своме рејону, како би ови имали што бољи преглед о заштити рада на своме терену, а раднички инспектори добили што конкретније задатке У вршнењу своје дужности,

На уздизању радничких инспектора не само да нису ра диле довољно подружтничке у праве, већ су слабо са њима радили и месни одбори. Откако је Месно синдикално веће завршило са семинарима за радничке инспекторе, ни један месни одбор није одржао ни један састанак са истима да им помогне да што боље сагледају проблеме који стоје пред њима. То је доказ да су раднички _ инспектори препуштени сами себи да се сналазе у вршењу своје дужности.

С обзиром на учестале несрећне случајеве, дужност је ме сних одбора да се по овом питању више ангажују, да ангажују комисије за заштиту рада и радничке инспекторе, како би се отклонили сви досадашњи пропусти који су многобројни. За ово су У првом реду позвани месни одбори ин управни одбори подружница да помогну радничким инспекторима на отклањању наведених недостатака и пропуста,

Стојан МИЛИВОЈЕВИЋ

20 ОКТОБАР

МЕНЗЕ ДО САДА НИСУ. ОДГОВОРИЛЕ СВОЈОЈ НАМЕНИ,

Појачана брига о друштвеној исхрани

дужност је дирекције Градског угоститељског предузећа | А

Т јоред отварења већег броја репрезентативних _ рестора~

на, добро уређених и опремљених најбољим хигијенским уређајима, један од _ задатака Градског угоститељскот предузећа био је и брига о друштвеној исхрани радног дела грађана Београда, пружање могућности, отварањем довољног броја мензи са добром и здравом храном, оном делу запосленог грађанства које нема породице или не може из било којих разлога да се хранм код куће, да дође до јевтине и здраве исхране. |

Градско угоститењско предузеЋе има у Београду 26 објеката од којих су само четири мензе, Сам број мензи сведочи да предузеће није њиховом отварању посветило онолику пажњу колико је то било потребно. Отсек за мензе при Градском _ угоститељском предузећу није функциони-

сво правилно, збот чета је ' јула формиран отсек друштвене исхране, на који је прешло им старање о градским мензама,

Међутим, од свих мензи Београда, мензе Градског угоститељског предузећа одликују се и надаље најслабијом храном. Довољно је напоменути да су усред

лета, када поврћа има довољно, у градским мензама редовно два пута недељно кува пасуљ, а чешће рибане тиквице, :

_ Објашњење за досадашњу слабу исхрану лежи углавном у неактивности отсека друштвене исхране, а финансиско пословање мензи баца светлост и на другу страну – проблема, Од четири

градске _мензе само је једна У. другом тромесечју радила са губитком. Остале три оствариле су добит изнад дозвољене. Тако да у појединим мМензама изгледа да

ОДМОР НАЈМЛАЂИХ ПРИВРЕДНИКА

И ове тодине велики број ученика у привреди одлази на летовање

Крупа ученика њ ученица у привреди припр

22 5

емају се пред одла“

зак на море : ::

]П] опемом јуна из Београда су

кренуле прве групе ученика и ученица у привреди на разна летовалишта да, користећи своје годишње отсуство, проведу 15 до 30 дана на сунчаним плажама Јадрана и у планинским местима Србије и Словеније. Укупан _број ученика и ученица у привреди из београдских преду зећа која ће летовати током овога лета по разним летовалиштима широм наше земље износиће око 1500. Последње групе отићи ће из Београда 1 септембра како би, 15 дана касније, стигла на почетак нове школске године.

Централно веће Народне омладине Југославије организовало је два летовалиште у Словенији где су, поред осталих, смештени и ученици и ученице у привреди из Београда. _Кроз летовалишта У Бору до сада је прошло 140 ученика, До краја лета овде ће 6оравити још 105 ученика. Друго летовалиште у Словенији је у ГоздМартуљку, где се за сада налазе 20 ученика. Овде ће летовати још 15 ученика, Поред ових летовалишта у Словенији, Централно веће Народне омладине Југославије организовало је два летовалишта на Јадранском Мору. У

Јелси на острву Хвару укупно ће летовати 93 ученика и ученица У привреди из Београда, а у, Задру

У летовалишту Извршног Народног одбора града Београда, које се налази у Ужичкој Пожези, летоваће 121 ученик и ученица. У другом летовалишту, у Боговађи, већ се налазе 62 ученице.

Главни одбор Јединствених синдиката организовао је такође већи број летовалишта. У Орашцу је до сада летовало 160 ученика. Ускоро ће у ово место отићи још 40 ученика, Кроз летовалиште у Врднику прошло је око 109 ученика. На Палићу крај Суботице налази се 50 ученика, а до краја лета отићи ће још 50. У ·Прохор-Пчињском укупно ће летовати 200 ученика. На Рудник иду 30 ученика на летовање.

Поред ових летовалишта, која су организовале народне власти и масовне организације, Градско саобраћајно предузеће послало

је 40 својих ученика на летовање

у Горњак.

До сада је летовапо или се налази на летовању преко 700 ученика и ученица у привреди из разних београдских предузећа. У свим овим летовалиштима ученици и ученице ће провести по 15 дана, осим на Палићу и у Прохор-Пчињском, где ће боравити по 30 дана. Ученици који летују на мору иу Бору у Словенији плаћају по 300 динара и возну карту. Трошак сносе сами, или Тим плаћа установа или организација која их шаље, У остала ле-

. жње,

товеалишта _ мде се потлуно бесплатно, на терет оне организације чије је летовалиште, Ученицм једино треба да плате возну карту, зли са попустом 75%. Међутим, како су сви ученици углавном сиромашног стања и немају могућности ни то да плате, Извршни одбор је дао као помоћ суму од 173.114 динара. Из ове суме плаћа се путни трошак за оне ученике који иду на море и у Словенију, и по 300 динара управи летовалишта за ученике који уопште немају могућности да сами плате. Поред тога, од овога новца плаћа се путни трошак за ученике који иду у летовалишта Главног одбора Јединствених синдиката и то углавном за Прохор-Пчињски, За одлазак у друга летовалишта, пут плаћају сами ученици, пошто је цена сасвим мала,

та доби; премаша износ од 100.000 динара,

Ако се посматра распоред градских мензи које треба да

приме на себе највећи део терета исхране радника и намештеника, пружајући им обилну укусну и здраву храну (никако онакву како је то до садабило), зачудиће нас чињеница да се сем „Ливца“ све остале мензе налазе у центру града, а не у радничким квартовима непосредно поред индустријских предузећа, Потребе захтевају отварање најмање још четири градске мензе, 5

Један од узрока слабог рада градских мензи је и њихово лоше снабдевање које је уследило после неуспеха комерцијалног одељења градског угоститељског пре дузећа да закључи уговор о снабдевању намирницама са Градским _ предузећем за воће и поврће, због чега су управе мензи приморане да се снабдевају на пијацама Београда и Земуна.

Поред свих ових недостатака, из књиговодства градских угоститељских предузећа види се да су мензе често својим приходима попуњавала пасиву градских рез сторана, и поред превисоких и вереглних _режиских _ трошкова. Дневна добит зктивних мензи

креће се од 3 до 7 и по хиљада ·

при чему зарада добрим делом долази од путника пролазника, који плаћају повишену цену оброка, Посебну пажњу заслужује менза „Ливац“' у Раковици, једина менза у непосредној близини индустрије. Менза је радила са губитком, храна је у њој слаба, исто као и код других мензи, што је и узрок неуспеха при окупљању већег броја радника-абонираца, тако да се у њој храни 160 до 180 особа. Поред овога, менза нема подесне просторије и смештена је испод терасе ресторана „Ливац“. Кухиња мензе је неокречена и нема врата, трпе зарија је иехигијенска, капацитет кухиње је слаб, јер располаже само једним казаном од сто литара, Међутим, у истој згради налази се Градски ресторан „Ливац“, који располаже _ одлично уређе-

ном _ трпезвријом 8 КУХИЊОМ Како _ ресторан има у подне на _ручку највише 17 до 20 посетилаца, трпезгрија би мосла да се користи за абонирце мензе, а за кухињу би могла да се оспособи друга тераса. Само на тај начин менза би одговара ла својој намени, задовољавајући потребе радништва Раковице. Оваква каква је сада, без реорга-ч низације, менза „Ливац“ не може нити би смела да опстане,

Неоспорна је чињеница да дим рекција Градског _ угоститељског предузећа до сада није посветила довољно пажње друштвеној исхрани, исхрани радника и мамештеника Београда, чије би једино правилно решење било _ отварање већег броја мензи и њихово правилно пословање. Уместо да као градски ресторани, градске мензе служе као позитиван пример свим осталим мензама Београда, оне су биле слика бан онога стања какво по мензама не сме да влада. :

Отварање већег броја градских Мензи, са јевтинијом — исхраном, ма оним местима где је то најтотребније (у близини индустриских предузећа) побољшање мс« хране радника и намештеника које. би се постигло утрошком дех_ ла двбити и смањењем добити са мо на законом дозвољену, вена брига дирекције Градских угости тељских предузећа за мензе и појачан рад њеног отсека за дру“ штвену исхрану, све су то чини оци који би позитивно утицали м на појачање способности радниканамештеника, на побољшање њЊИ= а самим тим и на задатана

ховог живота, успешније извршивање које Петогодишњи план поставља пред радне људе Београда. Реорганизазиција рада по градским мензама, борба за смањење цена оброка и побољшање квалитета исхране, — то је задатак који од дирекције Градског угоститељског предузећа захтева

хитно и неодложно решење, Б. ВУЧКОВИЋ ·»

Пред оснивање савеза сељачких радних задруга

Дана 5 августа ове године у Београду ће се одржати оснивачка скупштина Савеза сељачких радних задруга. То ће бити Савез за Народну Републику Србију, а први задружни Савез ове врсте у Југославији. ЛПо своме значају, по времену када се ства-

ра, оснивачка скупштина — новог. задружног савеза биће и снажна манифестација _ најсвеснијих — зе-

мљорадника организованих у вишим задружним облицима, у сељачким радним задругама.

Пре рата у Југославији није постојала ни једна сељачка радна задруга. Постојале су жеље и теали оне су угушиване, уосталом, као и друге слободе. Тек са ослобођењем створени су нај повољнији услови 3за стварање сељачких радних задруга. Свесно село проговорило је новим колективним делом стварањем вишег задружног облика, организовањем у сељачке радне задруге, Још фашисти нису били ни протерани, а већ је најсвесније у сепу почело са организацијом. Временом тај темпо стварања био је све већи и већи, Данас, само у Народној Републици Србији има преко 400 сељачких радних за друга.

. крупна задружна газдинства.

Сељачке радне задруге заузимају посебно место у задругарству. Оне се разликују од осталих задруга по томе што нису удружење појединаца, произвођача у циљу боље прераде или продаје њихових производа, а чија је' производња ограничена слабим и ' неразвијеним производним средствима. Оне су организације где су средства за производњу па и земља _ задружна својина и где се због тога производна _ средства ми производња могу неограничено проширивати и повећавати, а с тим у вези и положај произвођача се побољшава, '

Оно што је ново и напредно код ових задруга јесте то што оне мењају начин производње и начин обраде земље на селу. Њиховом организацијом преводе се ситна се“ љачка _инокосна газдинства у о. ваква крупна задружна газдинства могу се користити свим тековина“ ма науке и технике и на њима је

могуће, у вези с тим, примењивати све потребне агротехничке мере које повисују производност рада, тј. повећавају принос – поља, винограда и воћњака маб м про-

Шта су уствари сељачке радне. дуктивност стоке. Увођењем и к-

задруте%

жним газдинствима олакшава се рад човеку, а спровођењем 0сталих агротехничких мера пове“ ћава се принос, чиме задругари постају имућнији, а њихов живо бољи и културнији. Значи са ма ње рада, јер најтеже радове обавља машина, добија се виша производа. Сељаци се ослобађа-= ју најтежих радова и добијају времена за своје културно подизање, а живот им је бољи јер добијају више _ производа којима подмирују све своје потребе. Данас су сељачке радне задруге носиоци напредног у селу, У кампањама сетве, жетве, вршид“

_ бе, а нарочито контрахирања сло-

бодних вишкова _ житарица, – сељачке радне задруге су биле пр-

ве и међу првима. Данас и су-

тра у остварењу — Петогодишњеп плана сељачке радне задруге и“

_ мају најзначајнију улогу у поди-

зању производње културног живота у селу, .

Зато ће и слободарски Београд. за време оснивачке Савеза сељачких радних задруга указивати достојну пажњу и по

_ здравити стотине делегата —— на-

предне задругаре — и тиме поч

указати још једном да је савез сељ |

уеи града данас гранитно черст, | са „Драг -ЋЕРА ТА

скупштина