20. oktobar
„ан 757 | КЕ е Август 194 -
4 . ! | 5 а | СТАРАЊЕ 0 НОВОРОЂЕНЧАДИМА БЕЗ МАЈКЕ
Пе центора 31 санупљање жониног _ Органи
потпуно схватили свој зад
млека 0 Боогриду
32 живог и напредовање новорођенчета и младог одојчета од највећег је зна» чаја мајчино млеко. Дете се у мајчиној утроби храни њеном јвљу, а чим се роди природа је спремила савршену храну за дете у мајчиним грудимаМајчино млеко располаже са свим хранљивим састојцима, који су детету за живот потребни, Сем тога, садрже и извесне састојке. који помажу варење, појачавају отпорност тела и штите га од болести, Дете кад се роди има још несавршен прибор за храњење, па му је потребна храна коју ће моћи лако да свари и потчуно да искористи.
Новорођенчад и одојчад, ко. соја су ма из ког разлога изгубила мајчино млеко због тога што је мајка при порођају умрла или тешко болесна од отворене туберкулозе или друге болести, изложена су велакој животној опасности, ако им се не обезбеди, бар у првЕМ данима и недељама живота, женино млеко.
За ову децу народне власти «у ортанизовале домове за 2дојчад, који су тако уређени ла одговарају свим захтевима савремене хигијене одојчати. Ипак, све то не може да обезбеди правилно напредовање и живот штићеницима, ако ове установе не располажу но опходном количином жениног млека за неотпорну и слабу“
аву новорођенчад и олојчад. Та би се обезбедио овај по живот одојчади тако важан чинилац, сваки дом за одо:чад прима и известан број мајки дојиља са дететом под свој ров, које поред тога што жране своју лецу, вишак свога млека дају заводу, односно (јому за исхрану друге деце.
Искуство је показало да котичина жениног млека, добивеног од домских мајки-дојиља, није довољна за потребе дечјих болница и клиника, где често живот тешко оболелог олојчета зависи искључиво од тота да ли ће се дете храпити жениним млеком. Исто тако, има случајева кала је за дете, жоје болује од поремећаја ор-
· . гана. за варење а које се лечи у родитељској кући, – једини спасоносни лек женино млеко.
Да би се помогло здравстве. но угроженој одојчади Беотрада и обезбедила потребна жолиечина лековите хране женинот млека, Минтстарство наролног здравља Народне Ре публике Србије решило је ла се у Београду оснују центри за скупљање жениног млека, жоје ће се првенствено давати томовима за одојчад и дечјим болницама, Ако се: подмире потребе домова за одојчад, вишаке млека ће се издавати за тецу у породицама по лекар ском рецепту. За организацију и рад ових центара дало је Министарство ароднот здравља Србије све потребне инструкције и издејствовало је од Министарства трговине и снаблевања одлуку, да Градски и месни мародни одбори, на чијој територији буде Мивистарство народног злравља организовало центре за прикупљање и расподелу жениног млека, издају мајкама дојиљама, које добровољно дају своје млеко за здравствено угро“ жену о одојчад, рациониране намирнице по потрошачкој карти Р-! и још посебне месецне додатке _рационираних намирница, на основу лекарских потерда, да заиста дају дневно одређене количине же ниног млека. РЕ
Одељење народног здравља Народног одбора града Београда основало је 4 центра за сакупљање жениног млека и те у Дому за одојчад н малу децу у Звечанској улици број 7. у Дому за олојчад и малу лецу у Крађа Милутина број 62. у Дешем диспанзеру на Булевару _ Првене армије број 235 и у Дечјем лиспанзеРу У Радничкој улици број 728.
Свака мајка дојиља, која жели ла помогне угроженој олојчали давањем свога млека, треба ла се пријави у свој рејонски Дечји диспанзер, где ће дечји лекар утврдити да ли је она способна из здравствених разлога да даје млеко другом детету. Нарочита се пажња поклања млечности дојке, као и томе да малка давалац млека не болује од туберкулозе или полних болести. Чим Дечји диспанзер Утврли да је мајка дојиља способна за давање млека, упутиће је у пентар за окупљање жениног млека који је најбли-
жа њеном стану. У Џентру се!
води о сваком даваону "млека злравствени лист и евиденција о датим количинама млека. Свака мајка лојиља _ лаваоц жениног млека, примиће као аду за дато млеко ; 100
ађјке
48 зелен. читар.
. 15 литара млека, 3000
своје ,
заваоци жениног млека које редовно дају своје млеко ако су бар 20 дана у месецу свакодневне дазале извесне количине млека амају право на Р-1 карту, као и на посебни месечни додатак у шећеру, зејтину, млеку, брашну и гризу, према томе, које количине млека дневно дају.
Мајке дојиље које буду дневно давале до 250 грама млека примаће као посебни месечни додатак 750 грама шећера, 500 грама зејтина, 15 литара млека, 1000 грама брашна и 500
% грама гриза.
Мајке дојиље које буду дне вно давале до 500 грама млека примаће као посебни месеч. ни додатак 1000 грама шећера, 500 грама зејтина, 15 литара млека, 2000 грама брашна и 500 грама гриза.
Мајке дојиље које буду дневно давале до. 1000 грама
млека примаће као посебни месечни додатак 1000 грама шећера, 1000 грама – зејтина,
грама брашна, и 1000 грама гриза.
_ Мајке дојиље које дневно буду давале преко 1000 грама млека примаће као посебни месечни додатак 1000 грама шећера, 1000 грама зејтина, 30 литара млека, 4000 грама бра-' шна и 1000 грама гриза,
Ова акција народне власти помаже борбу против смртности и боловања одојчади џи потребно је да наиђе на најшири одзив ни помоћ целокупног грађанства. Све масовне организације, а нарочито АФЖ, помоћи ће свеордно у обезбе-
Ђењу живота здравствено у“ грожених најмлађих грађана. Свака мајка која „доји своје дете треба да осети потребу оног детета нашег града које нема мајку и због тога нема ни мајчиног млека, Љубав и пожртвовање срећних мајки обе. збедиће да се и одојчад без мајчиног млека правилно развија и да постану здрави и корисни грађани. Др. М. ГАЈИЋ
ОКТОБАР
/
ланска расподела произво“
да значи подешавање робног промета тако да се чи тава производња најкраћим пу“ тем, са што мање задржавања и посредовања достави до потрошача и дасе на најбржи на“ чин замени за новац, Тим пу“ тем планска расподела задово“ љава два планска задатка при« вредног живота: предаје потрошачима производе који су им намењени и потребни, а произ-
Поштена зарада
— Шпекулант Јоца из: наше улице зарадио је годину да-
на принудног рала.
То му је прва поштена зафада у животу.
ОВЕ ГОДИНЕ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ УСТАНОВЕ - __ДОБИЋћЕ_НИЗ0УНАЧАЈНИХ_ОБЈЕКАТА
просветни живот
К ултурно 4.
Београда се одвија нечувеним темпом, За позоришне преставе, концерте, добре филмове чека се за карту. Школе су препуна _ редовних ђака, курсиста, течајаца итд, Жеђ за просветом и култу-
ром не расте него, управо, буја;
Градски народни одбор увиђајући потребе просвете и.културе одређује, дакле, знатне инвестиције за њихово унапређење.
Ево како изгледа распоред о= вих инвестиција за 1947 годину:
Школе и пионирске установе: 43,827.000;
култура и уметност 34,491.000;
фискултура: 3,000.000;
филм: 3,216.000.
ж
Школе, — За обнову, оправке (оспособљавање) и проширење постојећих школских зграда одређено је 7,220.000 дин, Овим инвестицијама оспособиће се и ставити нашој деци на расположење 3 основне школе и две гимназије.
Да би било јасније шта се овим добија, послужићемо се бројевима. _ Основне школе о којима је реч, дају нам 40 учионица. Ако се на једну учионицу рачуна 40 ђака, значи да ће у њима наћи места 1600 ученика, односно у редовннј полудневној настави 3200.
Две гимназиске зграде, које се обнављају (радови су сасвим при крају), добиће нових 25 учионица и рачунато као напред моћи ће да приме 2000 ђака. Значи, да ће се у овој години повећати школски фонд са 2600 места, која ће услуживати 5200 уеника
Поред овога (обнове и оправке) показује се и ставка: „Изградња школских зграда“, којом је предвиђено 26,910.000 за три нове
школске зграде. Ове зграде су У изградњи и већ су изашле из земље. По овоме што је досад у“ рађено, _ Њихово се довршевање не доводи у питање, Ове три нове школске зграде имаће укупно 35 учионица које ће у једној смени примити 1400, односно у две смене 2800 ученика. То, даље, значи да ће оправка и изградња обезбедити 4000 нових ученичких места већ у следећој (1947-48) школској години.
Поред _ овога, _ Инвестициони план за ову годину предвиђа суму од 4,696.000 дин, за набавку школског инвентара и учила.
Карактеристично је за нашу нову изградњу, поред осталог и то,
да се све предвиђене школе граде на периферији града, Три предвиђене зграде дижу се: У Раковици, у Петом рејону и на Лекином Брду.
За изградњу пионирских установа предвиђено је 5 милиона динара. Из ових средстава изграђено је пионирско летовалиште У Кошутњаку и. довршиће се два пионирска дома. Намена ових установа оправдава предвиђена средства у Мввестиционом плану.
Градски народни одбор водећи
чио је да инвестира само у овој години 34,491.000 дин, у горње сврхе. Значајно је да се овим предвиђа изградња два дома културе и за то се инвестира 25 милиона 692.000 дин, Домови културе, као и школске зграде, подижу се тамо где су одиста најпотреб~
" нији. Кад се зна да у Четвртом и
Шестом рејону нема ни једне позоришне и биоскопске _ дворане, јасно је да се овом изградњом обезбеђује неопходна потреба културно-уметничког живота. Сваки дом културе имаће поред – биоскопске и позоришне сале, низ других мањих и већих просторија потребних за правилно одвијање културно-просветног живота у тим рејонима,
Није се заборавило ни на разоноду и одмор наших трудбеника. У ту сврху се гради летња позор= ница и уређује. Парк културе у Топчидеру, а за извођење ових радова се предвиђа 4,779.000 дин.
За уметнички павиљон на КалеМегдану утрошено је 500.000 дин. и тиме је и ова наша установа оспособљена за извршење _ свога важног задатка. У исто време изградиће се три сале, које ће као привремени објекти донекле ублажити _ оскудицу у дворанама за приредбе.
»
Фискултура је добила 3 милиона динара, којим ће средствима донекле решити своје велике готребе. х
Брига наших народних _ власти одразила се и на пољу унапређења _и побољшања приказивања
филмова. У току ове године инвестираће се 3,216.000 дин.: за реновирање неких биоскопских сала; набавку нових апарата и подизања једне нове летње бине за биоскоп, На тај начин ће се по-
ПООГРОЛОНО БЛИНО.
2
| бољшати услови за филмске по-
сетиоце. . Инвестирање предвиђених средстава у изградњу и обнову културно-просветних установа значајно је и по висини инвестиција и по разноврсности објеката. Инвестициони план за ову годину решиће многа горућа питања у — неким крајевима града и на неким секторима културно - просветне делатности, Његово извршење створиће снажне основе за наш дањи културно-просветни препород.
Брана ВЕЉКОВИЋ
~
„ ,
47 |
води враћа новац да га она поново искористи, Производња робе намењена широкој употреби достигла је већ задовољавајући ступањ. Задвољавајући зато, што се са произведеним количинама робе може задовољити тежња, макар и у скромним размерама. Неке гране прозиводње дошле су чак и до тог степена да захтеве потрошача могу под“
мирити у потпуности. ~
Па и поред свега тога, ми смо сведоци свакодневних појава које морају и зачуђавати. "Једна од тих зачуђујућих по јава може се видети на свим стовариштима »Огрева«, где се стварају бесконачни редови, људи се тискају, долази до немилих сцена. Међутим, угља из
пи
ЗАДАЦИ ПЛАНСКЕ РАСПОДЕЛЕ
ма толико да заиста може под, .
мирити сваку тражњу, ма коли» ко она била велика. Позиви за
снабдевање угљем упућени су.
благовремено, издавање кре« дитних бонова исто тако,
Па шта онда значе ти редо= ви, чекање и малтретирање љу“ диР Значи да је расподела рђаво постављена, да се рђаво спроводи и да треба тражити боље путеве. Ако постојећи број стоваришта није довољан, ако је навала потрошача таква да се на тим стовариштима не може практично остварити онолики број издавања колики се дневно појављује — онда је дужност »Огрева« да умно. жи број стоваришта, да на њима подеси послуживање та“ ко да се по сваку цену избегну редови и чекање.
Градска штедионица, која издаје кредитне бонове за набавку угља, мора знати колика је дневна способност издавања сваког појединог и свих стоваришта заједно. Она даље мора знати која се врста лигнита највише тражи, На основу тих својих сазнања она мора унапред обавестити дирекцију зОгрева« какве тражње ће се појавити у следећих десет или више дана. Дирекција »Огревас, са своје стране, има ду“ жност да распоредом стовари“ шта и особља омогући несметано задовољење свих _трахањи, _ Највећи број потрошача требовао је по,три тоне угља. Зар се није могло наћи начина да се такви потрошачи снабдевају право до станар Колико би
Наплата пореза је задатак и масовних орланизација
ако данас главни иввор
државних прихода не претставља опорезивање ста“ новништва _ већ акумулација средстава социјализираних др" жавних привредних предузе“ ћа, још увек порез на доходак од приватних занимања и имо“ вине заузима важну ставку У државном бупету.
Ако се томе дода и дугују“ ћи износ пореза, онда убир= ње ових прихода није само техничко извршење одређеног шаблона егзекутивних оргапа пореске службе, већ озбиљан задатак свих масовних орга“ низација и сваког појединца који би својим залагањем на убирању _ финансиских — сред“ става по овом основу доприне ле бржем остварењу Петого“ дишњег плана,
Јасноћа, упрошћен поступак и демократизам данашњег по“ реског законодавства змогућа"
Бачуна о потребама и о унапре- | Надодва гончарије има своју о А мноадре:е. и капи Ж етирсни одљу- у куџце 'н у самом ; :: лаву
ва широко поље рада и ма совно учешће широких народ“ них слојева у његовом извр“ шењу. Ово нам потврђују до сада постигнути успеси у на плати пореза, јер тамо где се о новом пореском законодав“ ству објашњавало, непосредно тумачило путем живе речи, на конференцијама и састанцима финансиских саветника, тамо су ин резултати убирања били задовољавајући. Насупрот о" воме где: народни одбори нису у пуној мери примењивали 0" вај начин и резултати су били слабији.
У овој ствари, као и у свим другим акцијама које народне власти у сарадњи са фронгов“ ским организацијама преузи“ мају, показало се да су еко“ номски најслабији обвезници показали највећу ревност, док су они људи који највише и најлакше зарађују новоц били редовно у великом закашњењу при олговарању својим обаве“ зама према држави.
Када се зна да су убрана средства намењена искључиво отштенародним потребама у циљу побољшања материјал“ ног живота широких слојева и одбранбене моћи наше земље, онда се став тих појединаца не може више третирати као не марност, већ као директно не“ пријатељство према држави, према заједници и свеопштем напретку наше земље.
Пред народним одборима, поред наплате текуће и заоста“ ле порезе, у овој години по ставља се и један од најзна: чајнијих задатака, а то је раз“ рез попеза за 1946, чија ће правилна расподела на поре ске обвезнике омогућити успе шву наплату.
Нарочити пак задатак стоји пред органима пореске струке — да својим упорним и несе“ бичним залагањем у пронала“ жењу пових форми рада и са: радњи са фронтовским органи занијама омогуће плански при“ лив финансиских средстава,
77 И ЕНАДАВИЋ у 77 АШ, ИК, ИВАНОВИЋ 9
метара
по аћ Зе 1" 4
( Ме „мале то значило штедње у времену, претовару, ломљењу а исто тако и досадном чекању у ре вима. Три тоне угља то је већ један товар: нормалног камиона. Из вагона право пред стан
— то значи уштеду истовара,
мерења и утовара на стовари“ шту, уштеду на подвозу и У“ штеду у чекању, тј; губљењу, времена. _ ". 157 Можда ће се рећи да би код таквог начина нспорука било теспоразума и замерки, То није тачно, јер код исправног поступања не може доћи до су коба. Исправно поступање значи: да се ситан угаљ има од“ мах на вагону одвојити (он има своје потрошаче — инду«= стрију), премер се има изврши ти на колској вази и тако утвр ђена количина са потврдом 0 мерењу предати наручиоцу нри истовару угља пред станом, То. није било. тешко организовати, а наручиоци би били свакако веома захвални »Сгреву« 32
· такове предусретљивости» '
Чудне појаве у функциони“ сању расподеле могу се забе= лежити и на другим странама
Коме се, папример, није лоч тодило да са боном у руци дође у продавницу, тражећи од» ређену врсту робе, и да добије следећи одговор: »Робу има“ мо, али још нисмо добили це» небо,«
Ово је типичан пример не“ поимања значаја — расподеле; Већ готова роба налази се У продавници, потрошач је снаб. девен овлашћењем за куповину, а до продаје и куповине не може доћи зато што про» давница још нема цена. То је двострука штета у сваком случају. Штета је ако роба остаз
· не у продавници дуже но што
је потребно, а штета је, исто тако, што потрошач обија ноге тражећи продавницу која је добила робу и цене. Штета је, најзад, и то што ће продав“ ница, која није .благовремно добила цене, морати у одређеном року да уписује залихе робе и да подноси извештај 6
томе, а роба се могла лако
брзо продати, ] ЕУ)
Органи расподеле морају те мати тачан преглед о тражњи:
| сваког артикла. Међутим, иску-. ство нам показује да се томе
,
не обраћа довољно _ пажње, Тако, на пример, у продавни« цама лежи довољан број му“ шких кошуља малих бројева; знатне су количине дечјих ча. рапица, а недовољне женских; има доста дубоких ципела, а мање је плитких; затеже се са издавањем бонова за набавку
' сандала (сезонске робе), па се . затим пуштају У слободну про“
дају само уз отсецање купо= на; за поједине предмете тре= ба обићи многе продавнице да би се нашли, итд. |
| Шта све то значи“ — Значи да органи расподеле нису свој задатак правилно сагледали ни обухватили, Они морају тач но познавати тражњу тржишта и продајне прилике, На осно-« ву тога они треба да обавешта вају органе производње и вр“ ше наруџбе, Таква сарадња биће стварно вршење задатка У планској производњи и распо“ дели. За индустрију текстила битно је да зна који се артикли и у којим односима траже; за конфекцију је важна да зна које се величине и кројеви највише захтевају. Те по“ датке може и мора дати расподела. Например, код израде мушких кошуља још увек се израђују старомолне кошуље ко“ је се навлаче преко главе. Пре
имућство – спреда отворених кошуља, које се облаче као капути, одавно де доказано“
Оне се лакше облаче и перу. За израду то није ни проблем нити нека тешкоћа у раду. Али је потребно да се на то скрене пажња. Ко је за то позване Несумњиво, органи расподеле. Читава тежња расподеле мора се усредсредити на основна питања: из постојеће производ. ње пружити потрошачу оно што он тражи, омогућити му да без великог лутања дође до задовољења својих потреба и створити уверење да функпционасање планске расподеле. занста задовољава и жеље по. трошача и своју улогу у при“ вреди.
Искуство нас учи да органи расподеле нису савладали те задатке, а то значи да нису ушли у суштину њихову. То је само један локаз више о недостатку стваралачке иницијативе код органа планске расподеле. То је даље доказ да се послу не поклања она пажња коју оп изискује, а исто тако да У таквој расподели недостаје оно основно у планирању; предвиђање и усавршавање.