20. oktobar
а
"ои
На шалтерима поште у Коларчевој улици
ПОВООТВОРЕНА ПОШТА
У КОДАРЧЕВОЈ УЛИЦИ
задовољиће потребе уже: центра
- ~ ада је про рата пошта из зграде бившег биоскопа УКоларац« преФељена у Таковску 2, за потребе тр-
говачког центра Београда остале су _
само поште на Обилићевом Вепцу = прекопута хотела »Лондон«, које су ускоро имале веома велики промет. Како су обе ов» поште услед ратних догађаја престале да функционишу, побле ослобођења се поставио као хитан пробдем отварање једне веће поште, која био могла да савлада Сав материјал из ужег пептра тј. са Теразија, Кнез Миханлове, побочних Уулипа, једне стране растерети пошту у Та ковској 2, а 2 друге страна да омогући становницима ужег центра да птл, услуге користе на брз и прљ ступачан начин. Правилно решење овог проблема ометао је недостатак одговарајућих просторија, али је пре месец дана, заменом просторија са >Техно-прометом«, омогућено да се то питање реши на правилан начин.
Тако је 1 јула, па углу Стаљинградске и Коларчеве улице, почела рад пошта Београд 4, која је по свом капапитету, броју особља и распореду рада у стању да успешно еввлађује материјал поштанско • телеграфско + телефонске службе за део Београда од Теразија до Калсмегдана. Васине ин
Нова пошта је истовремено и школа за кадрове У приземним просторијама поште,
У пространом и светлом холу, сме“ штени су сви шалтери за рад са пу“
_бликом, кабине 38 међуградске телг-
фонске разговоре, шалтер ва пр= дају телеграма, службеник за оба» вештења и књига жалби, а на спрату се налазе просторије за стручне течајеве, који ће се редовно олржа“ вати код ове поште. На тај начин пошта Београд 4 постала је и уста нова 3а стручно уздизање п.тт, кадрова, Сада је у току први шестомвсечни течај, Ба коме учествује 67 куров сте, делом старих, а» делом нових пет, службеника. Они су подеље ни у две групе, Које наизменично ра» де на теориским часовима п практично на шалтерима _ под руковолством искусних службеника, убрзава“ јући на тај начин рад са публиком.
Телеграми се преносе телепринтером
Пре неколико дана дошао је у но: ву пошту један грађанин. Он је до нео ради предаје једну пирепоручечу пошиљку, носећи рритом и два то тдеграма, која није хтео да преда ов де, већ је имао намеру да их личво однесе у Главни телеграф, јер _ ће тако брже стићи«, Њему је скревута пажња да ће се телеграми 0о•
о па тај начин с ·
давде отпртмити уствари пре его што би он могао да стигне у Главни телеграф, а да ће на тај начин постићи уштеду н у свом радном врремену. Уосталом, за оне који немају вре• мена ни да дођу на пошту, постоји могућност да телеграме предају пу“ тем телефона, Они требљ да траже број 27.651, 27.652 или 27-653, да пријаве број апарата са кога желе да предају телеграм и име претилатника под којим се тај број води, а да потом ватворе телефон и причекају позив за диктирање телеграма, На“ плата таксе за овако предан теле“ грам врши се накнадно, посебном у“ платницом, џ
Кабине за међуградске телефонске разговоре
Метом брзвном као и из Главног телефона у Косовској 45, могу се и из поште у Коларчевој 1 добати међуградске телефонске везе. То је могућно ва два начина; или <= раз“ говор пријави им чека веза, уколико се ради о сатоворнику који у дру“ гом месту има свој телефон, или се упути телефонска позивница да од“ носно лице буде у пошти свога ме“ ста у одређено време, кад ће се веза успоставити,
На шалтерима за упутнице и чекова нема редова
Благодарећи броју особља н шале тера, У _ новоствореној пошти не стварају се »редови« при уплата у“ путница и чекова, Сада ради 6 таквих шалтера, Наравно да ће се по-« јачаним прометом, а нарочито приливом ових грађана из тог краја, који још и сада иду да чекају на ред на пошти у Токовској 2, указати нове потребе, Оне ће се, међутим, реши ти отварањем даљих шалтера, који стоје резервисани за тај случај.
1 Пошта у Коларчевој 1 обавља и остале видове поштанске службе
Нова пошта може да пружи гра ђанима и све остале врсте поштан“ еких услуга, Тако се ту могу преда“ та пакети до 25 кг (без контроле садржаја до 5 кг, у времену од 8—12 и 13—18 часова, Препоручене, хитне но друге писмоносне пошиљке могу се предати од 7—20 часова, а У то време функциовише и шалтер за пролају марака, који треба користи“ ти првенствено ако се ради о већој куповини, јер се мање количине ма» рака могу добити и у свима тра“ фикама, Исто тако могу се предати авионске пошиљке, и тав, вредносна писма и вредносни пакети, у којима се отпремају готов новац или ства•« ри од вредности,
Раша САВИЋ
ПРЕДГРАЂА БЕОГРАДА
_ ПРОТЕКЛА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА РАДНА ГОДИНА НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ
А и ходници _Деканата Медицинског _ факултета постали су тихи. Нема оне уобичајене _ буке, _ дискусија, треме пре полагања испита. Нема студената, јер су испити завршени,
Многобројни _ студенти Медицинског факултета испунили су дате обавезе џи положили своје испите. Ово се нарочи“ то може рећи за студенте из прве године, који су са пуно одушевљења и воље спремали пријављене предмете. После успешно положених испита о+ ни су отишли на изградњу Омладинске пруге Шамац(Сарајево. Док се студенти налазе на двомесечном с раду на Омладинској прузи, у Деканату Медицинског _ факултета сређују се подаши о положеним испитима, прегледају планови будућег рада и већ чине при~
преме за идућу школску го-'
дину.
Може се очекивати да ће и приликом нове школске године број оних који желе да се упишу на Медицински _факултет бити много већи од броја који је одређен. Нашој земљи потребан је велики број ле-
" кара. Не треба заборавити да
Медицински факултет до 1951 године треба да да 1681 лекара! Међутим, не постоје могућности за пријем већег броја од 600 за прву годину, услед помањкања просторија и осталих потреба за обавља ње наставе.
При оваквом стању ствари, студенти медицине ни једног тренутка не треба да губе из вида извршење датих обавеза Народној студентској омлади. ни у погледу благовременог свршетка студија. Они студенти који неће да раде или немају смисла за студирање на овом факултету, заузимају места друговима који би од њих
далеко више дали у овој струци. Треба подвући ла је ове
године успешно спроведен лекарски преглед свих студена“ та Медицинског факултета. Поред тога, учињено је много ла се настави здравствена контрола над студентима, па чак су нађене могућности за оснивање разних саветовалишта и амбуланата. Тако већ функционише амбуланта за лечење студената на Зубној кли. ници, Лечећи зубе, студенти истовремено дају и приличан приход своме удружењу, И на другим клиникама се врше систематски прегледи студенана када се за то укаже потреба. А и Једно питање које је још увек остало отворено то је: станбено питање многих студената. Многи будуће лекари већ се давно налазе на студијама у Београду, потуцајући се по нездравим становима. Студентски дом је многе од њих окупио, али то ни издалека није довољно да би се могло рећи да је успешно решено и ово важно питање. Кад би било мало више свести
Насеље Крњача
У ПАНЧЕВАЧКОЛМ РИТУ
К ад се пређе мост Црвене армије ин остави 3а собом хладан поветарац, који вечито лелуја над Дунавом одмах, двеста метара од моста, прашњавим Панчевачким друмом наилази се У малено насеље; неколико кућерака збијених један уз други, од којих су две трећине кафане, То је само део доста Бр. ког насеља Крњача. Остали делови разбацани су на пространству од неколико хиљада хектара. Насеље Крњача има око 380 кућа у којима живи око 1500 становника. На свега два-три места куће су груписане, и то око Панчевачког друма и око друма за Опово, а многе су осамљене, усред њива и башта, Често је кућа од куће далеко више од километра.. А има становника које од месног одбора Крњаче дели више од сата хода. _ а Раније Дунав је нарочито плавио своју леву обалу и не тапао плодну банатску земљу. Није било канала да ту воду слведу и од земље су се стварале мочваре. Од Дунава, па · докле око долире, ка срцу Ба.
ната, једини је пејзаж био; жучкасто зеленкаста вода са шеваром и трском, која се ле. њо повија на ветру. Тако у недоглед,
И људи су саградили насип да спасу небројене хектаре земље од воде. Вода се повукла и земља је остала, 60гата и плодна. Хиљаде људи
радило је на насипу дугом 90 километара, Хиљаде људи се борило са водом, супротстав•“ љало јој се, дижући насип све више и више,
Шпекуланти и људи грабљи. ви за новцем дошли су из разних крајева овамо, да ту, У Панчевачком Риту, отворе трговине, Како су радови на насипу трајали дуго, то су ка феџије један за другим отварали кафане, ту, на тек отр гнутој земљи и зидали куће. Придружили су им се,радници, који су радили на насипу и желеди да оставу на тој земљи, коју су својим радом отели од воде, Кућа за кућом, и створено је мало насеље, По бари Крњачи која се налазила недалеко, насеље је и добило име, „Богата земља била је примамљив плен за шпекулан- |
те. Они су куповали велике комплексе земљишта, парцелисали га и давали парцеле под закуп. А закупци су били сиромашни радници, који су на закупљеним комадима дизали колибе. Тако је нарасло насеље Крњача,
Данас у Крњачи живи око 450 породица. Од њих 120 ни је имало земљу, и агтрарном реформом добило је по неколико јутара. Тако данас исти људи, који су до јуче аргато“ вали н пунили туђе мепове, обрађују своју сопствену зе мљу.
.
Крњача је раније припадала Панчевачком срезу. После о слобођења припојена је Дру. гом београдском рејону. Да нас је она самостално насеље са својим Месним одбором н потпада директно под Извршви одбор града Београда,
Становници Крњаче су сеља: ци, а има и известан број рад. ника. Сваки има свој „комад земље. Дубоким орањем они добијају одличан терен за га јење поврћа, Зато има много породица које га гаје, и издр: жавају, се продајући га на бео-
код наших грађана, многи студенти имали би своје собе и хигијенске станове, У сваком случају од прошле године далеко је боље стање него што је раније било,
Удружење медицинара изда“ ло је неколико уџбеника и на тај начин олакшало студентима припремање за испите. Што је најважније сви су услови да ће у новој школској години издавачка делатност удружења бити још већа и плоднија.
Медицински факултет – сада има око 2900 студената. Било је пријављено 4.673 испита од ког броја: положених испита 3.049, одложених и одусталих 1.233 и палих 391.
У току протекле школске '"тодике дипломирао је 51 сту„дент. !
У новом плану знатно је смањен обим 'теориске наставе, да би се практичној настави дало што више места. Али се тиме неће постићи успех, ако се студентима, нарочито млађим, не омогући што више индивидуалан рад. Услед великог броја студената није могуће успешћо спровести практичне вежбе и демонстрације. Треба омогућити да студенти буду што више у додиру са болесницима, да науче како се болесник негује, како се по-
ступа с њим, како се прику“ пљају подаци од болесника за историју болести, и како се поставља диагноза и лечење. То се све може постићи најбоље за време летњег распу“ ста по болницама и поликлиникама. Питање практичног усавршавања и оспособљавања _сту-
дената за будући рад успешно је решено доношењем уредбе о Клиничкој болници. Овом у. редбом омогућена је клинич. ка настава за велики број сту. дената, пошто су спојени у једну болницу Општа државна болница, Клиничка болница р Заразна болница под руковод. ством Комитета за научне установе. Пред почетак нове школске 1947/48 године може се под, вући да за студије на Меди. цинском факултету постоје не само све повољнији услову, већ ће се потпуно омогућити регрутовање потребног броја лекара и њиховог успешног практичног усавршавања.
Милан А. НИКОЛИЋ
ВО ПОИа НРа
Неопходно је поправити друм
од хиподрома до Гопчидерске станице
Ве дуже времена целокупан
транспорт железницом одвија се преко Топчидерске — станице. Ту се утоварује и истоварује много тона робе, која се довози и одвози камионима и то само друмом који води поред Конака у Топчидеру, па поред Хиподрома, даље у град.
а и ПА тј | > ос
Љ
А
1 =)
——=—
— |
2
а
5) 5 Међутим, овај друм, од Тепчидерске станице до _ Хиподрома лун је великих рупа, тако да иза" "зива честе кварове камиона. Од
_колике је штете сваки квар _појмљиво је, кад се узме у 06зир да се не губи само време,
већ да је често неопходно — мењети делове, у којима оскуде“ вамо,
Због ових разлога требало би најхитније _оправити овај. део друма, што не би био велики посао, а значило би велику уштеду.
ДЕ ж
УРЕЂЕЊЕ ДЕЧЈЕГ ИГРАЛИШТА НА МАЛОМ КАЛЕМЕГДАНУ
ТД иеано је већ о уређењу Малог – Калемегдана. — Многе стазе су уређене, трава засејана, Али се при том раду мало водило рачуна о онима, којима је Ка» лемегдан првенствено _ потребан — о нашој деци,
градским пијацама, Највише се саде паприке-бабуре и парадајз. Мако је У непосредној близини Београда, иако има “у слова за развој и уређење, на. сеље Крњача је рђаво уређено, У њему нема улица, није регулисано, нема осветљења, пема канализације ни водовода, па ни телефона, То је за: пуштено село,
Урбанистички институт тре: ба да изврши регулацију пелог насеља јер се на том тере пу предвиђа изградња неколико фабрика, Док Урбанистички институт не изврши свој посао, Крњача ће остати оваква каква је данас, Али, изгле-
Кафана у Крњачи, чије би просторије могле корпс
Постоји простор за игру, ограђен за песак, али је у њему врло мало песка. Прошло је више од месец дана како су на том месту истоварене гомиле туцаног шљунка и на томе је остало. Мај“ ке се. питају зашто до данас нису упућени радници да-.уреде ово место,
Деца овога краја већином — долазе боса на игру, па су изложена повредама, играјући се на оштром шљунку.
Потребно је да Отсек за паркове што пре уреди ово место за дечију игру, а остапи радови могу се извршити и касније.
Доситеја 17 ж ШТАМПАЊЕ ИСКАЗНИЦА ЗА НЕДЕЉНЕ ВОЗНЕ КАРТЕ
Бе три недеље благајна · београдске железничке
станице нема исказница 32 сед-
мичне карте. Те исказнице се узимају за коришћење седмичних карата како у почетку тако н у току целе године. Сада, када свакодневно велики број радника путује за Раковицу, исказница је нестало. Индустрија мотора у којој ради велики број радника, плаћа пут само оним радницима који имају прописно потврђену исказницу, а радницима ко-
ји немају исказнице управа предузећа не може да плаћа карту, Због тога су радници
без псказница приморани ла сваког дана плаћају по 12 динара за карту од Београда до Раковице и натраг, што мМесечно износи 300 динра, па ни више. Седмична· карта стаје свега 20 динара, 1,
:: 525
да да је становницима Крњаче изглед њиховог насеља равнодушан. То потврђује чињеница да су фронтовци Крњаче имали само једну добровољну акцију и то у Београду, 2 на уређењу самог насеља није се ништа радило. Становнике Крњаче унеколико оправдава пре запосленост око обрађивања земље и удаљеност од центра града, Али нашло би се време: на да се бар једанпут недељ но ради на уређењу насеља Жене Крњаче су отвориле једно обданиште и сада образ. ђују баште са којих се 0618 ниште снабдева. :
Крњача нема основне шко-
"уде, Становници су решили да
није
Радници оправдано негодују због непотребних издатзјка око свакодневног — плаћања карте. То негодовање би требало отклонити, 3 то би се најбоље постигло штампањем потребних исказница,
ж ПРАВИЛНИЈА РАСПО-
ДЕЛА ПЕТРОЛЕУМА
(| тапујем у кући која јошу' век нема електричног (" свтетљења, те сам принуђена да се служим петролеумској лампом.
Мој друг и ја смо студен али како смо обоје запослени, за учење нам остаје једино поћ, Нама је немогуће да ин њу. искористимо јер немамо у до вољној количини петролеума. Тако и поред најбоље воље нисмо у стању да у потпуно“ сти одговоримо својој основ“ ној студентској дужности учењу. Мислим да би овакви и слич' ни случајеви требало да се узму у обзир приликом расло“ деле петролеума, Досада се петролеум давао свима дома" ћинствима у истој КОЛИЧИНИ, без обзира на потребе, Треба“ ло би да се петролеум дели према стварним потребама на основу потврде уличног одбор“ ника. То одборницима улица не би био велики посао, јер данас пема тако много кућа без електричног осветљења, И баш зато што таквих кућа не ма много, расподела петродеу“ ма за осветљење не треба да претставља никакав проблем,
Недељка СУБОТИЋ Јове Илића број 17
алати инат
Ба Ае
да се употребе је подигну из својих средсте.
ва, али чини се да много о журе, Нема „Гратексових ПР
давница, као ни продавница Градског млекарства. СвВИ
пици су принуђени да 34 требне ствари иду далеко . град. Једино у чему Крња обилује, то су кафане. МОжА би се те кафане, од којих једва да је једна лепо и 4 генски уређена, могле КОР сније употребити,
Крњача оставља утисак села које је основано ТУ приврен ој но. Регулација и даљи р55 ; Београда о показаће _ УКОЛИк тај утисак има свога основе,
Јованка РЗ