20. oktobar
а нашој штампи увен се обраћа пажња на потребу
Счувања народне имовине. У броју 137 објавили смо чланак о упропашћивању народне имовине. Несавесни, својим нехатом, а врло често и намерно штете народну имовину, упропашћују новосатрађене објенте. У члан. Ку који смо објавили између о. сталог говори се о новим тро. Спејбуским станицама, на којима су неколико дана после отвара»ња, разбијена стакла и ишарани зидови телефонских кабина:
Народне власти су предузеле мере да спрече овакво штећење заједничке имовине. Свакако да „овакво непоштовање према на. родној имовини могу да имају само људи до крајности нехатни. Стакла на станицама су попривљена и све је поново доведено у ред. Лица која буду поново наносила штету биће „најстрожије кажњена“
У Београду влада велика 0скудица у становима. Поред са-
маца, често су и читаве породице принуђене да станују у намештеним собама. Власници
већих станова користе оскудицу
у становима и долазе, скупим
изнајмљивањем намештених со.
ба, лако до новца. »20 октобар«
је објавио допис Пере Микића о
неопходној потреби максимира.
ња цена намештених соба.
Нажалост, по овом важном питању још ништа није учињено. Намештене собе су још увек
· врло скупе.
Недавно је сквер код Народне скупштине у Влајковићевој улици претворен у леп парк. Мате. ријал и камење које је преостало од уређења парка, стајало је на крају парка разбацано. У броју 140 од 1 августа објавили смо критични чланак у коме је натлашена с" потреба уклањања тог материјала и камења, које је онако у нереду стварало вео. ма руншну слику.
Тај материјап је склоњен. Један део је однет, а други део
_ је само премештен уз огрчг: скупштине. Требало би што пре
_укпоннти тај преостали матери-
јал и камење, да се не би ква.
рио изглед новоуређеног парка
и читаве улице.
Недеља чистоће је давно про. шла, а ипак јст по многим улицама Беогрсда има ђубрета. Првог августа у рубрици »Фронтовци критикују« објавили смо допис Боне Илића, у коме се критикује с" слаба организација рапа чисточке колоне Управе за градску чистоћу.
У Дринчићезој улици још увен стоји ђубре иако је од стране Уприве за градску чистоћу неколико пута обећано да ће се ђубре уклонити,
У броју 137 од 11 јула објавили смо критички чланак са сликом о ђубрету које лежи крај новоуређеног градског ресторана (бивша Бајпонова пивница).
Ђубре је уклоњено и цела улица је очишћена. Сквер испред ресторана је неуређен и са мало труда би се и он могао довести у ред:
__ Недавно. смо објавили предлог једног грађанина да се У "јавним телефонским говорницама __ поставе телефонски именици.
7 Још ни у једној јавној теле. фонској говорници нема телефонског именика-
У броју 139 од 25 јула објавили смо допис С. Марића о запуштеној табли бившег биоскопа »Норзо«, на нојој је већ дуже времена стајало под дебе-
лим слојем прашине написано; »Биоскоп данас из техничких #" разлога затворен-« Та табла је
ч"дпогрешно обавештавапа прола'еевнике, јер биоскоп »Борзо« даввено већ не постали. КЕ х> Табла је уређена и скинут“је “стари неуредни натпис. Сада та табла служи за рекламу филмо. ва који се дају у биоскопима који заиста постоје и којима никакви »технички разлози« не
спречавају рад.
Слика без речи или...
===
==
..„Дављеник се и за хвата,
сламку
Загреб, августа
(С убота, вече, после шест.
Улице пуне света и голубова, који још нису отишли под стрехе, на ноћишта. Међу високе нове грађевине и старе зграде са патином времена струји свежина из Тушканца, а поветарац са Загребачке горе и тек поливени цветњаци претворили су радни и пословни Загреб у одмаралиште, готово бању.
То се'оставља утисак предаха и припреме за сутрашњи одмор, а ипак, велики број грађана свих шест загребачких рејона спрема се на рад. Ту и тамо наилази се на групе радно одевених људи и жена и пуно омладине. Групе се нагло повећавају, постају
_ бучне. Сви се добро познају,
имају заједничких успомена, шале се, договарају.
То су радне групе фронтоваца из вечерње смене, која ће радити од 7 до 10 часова на ауто-стради „Братство и јединство“. ж
Друмом за радилиште тутње камиони и лепршају већ избледеле заставе. — ветерзни. Под њима се градио Савски насип, под њима се извезло и овога лета много кубика шљунка и земље. Одјекују, У хуци мотора, одломци песама. Арије су познате, а речи. су поникле на радилишту. . Аутострада има преко стотину својих радних песама и корачница, Сваки рејон има своју, а тако и свака од његових 30 радних бригада. ;
Камиони се мимоилазе, Одлази поподневна смена. Она је од четири сата радила, до везећи из јарка на насип шљунак и земљу. При сусрету камиона прекида се свирка хармонике и песма и одјекује поздрав. ,
— Имате красно рад!
— Ми смо за ову смену: сто и шездесет радних часова!
Тако довикују они што. од-
лазе, . А нова смена већ замиче- 32
окуком.
вече за
ж
Првобитна обавеза загребачких фронтоваца била је: извести земљане радове на 4.800 'метара — на деоници која: Загребу припада. А кад је посао почео да одмиче, кад су масовност одзива и радни елан показали велике резултате, обавеза се причинила сувише лака, Зато је поправљена: израдити потпуно целу деоницу. То је дало нов потстрек раду.
И шест рејона данас ради _
у оштром такмичењу. Сваки има око тридесет радних бру гада из улица и око тридесет синдикалних, Оне се, исто тако, такмиче.
Свака рејонска деоница има свој штаб, који је стално на терену, У својој покретној дрпеној Ку и) радио-станич
1 деониц - ч. Свако рака, Са ње звучник шаље вести, музику, заказивање уличних и поједи• начних такмичења и резултате рада. А у радном ре" јонском штабу запослени су: статистичар, летећи известилац и руководилац моторних возила, Е
На читавом радилишту нема ни једног плаћеног човека. Сви раде добровољно, Чак и руководилац радова, инжењер, једно стручно лице. Поред тога, ауто-страда је привукла сву ону децу која су, као с беспризорна, лутала по граду. Сад. помажу код машина, доносе алат, курири су.
– «
Рад тече непрекидно: од јУтра до мрака и од мрака до јутра. Дању под сунцем, ноћу
поред које је (на _
20 ОКТОБАР, ТРАЂАНИ ЗАГРЕБА НА ДОБРОВОЉНОМ РАДУ
под рефлекторима. Свака смена ради по три сата, сваки фронтовац у оној бригади чије му радно бреме најбоље одговара. Сваке се недеље додељује прелазна рејонска застава најбољем рејону, према прорачунатом проценту обављених радова и културно-просветном залагању. Јер, свака деоница има своје радне новине своје _ приредбе, предавања,
свој културни живот, Али, и-
сто тако, сваки рејон додељује прелазне, заставице синдикалним бригадама и бригадама уличних тајништва.
ж
Оно што раде бригаде на радилишту, што бележе штабови на деоницама, преноси се на велику таблу у главном штабу радилишта, Оно је 0огледало целокупног рада, а на њој стоји да је од првог априла до 7 августа Уложило свој добровољни рад за изградњу ауто-страде 268.079 жена, што износи преко пола милиона људи. Радних је сати дато 1,560.377
Концерат пионира са. хармоникама за
Најмодерније машине употребљавају се у изградњи аутостраде
градилишту,
Аутострада „Бротетво и Јединство“
једна од обавеза загребачких фронтоваца
а ископано је 230.220 кубних метара земље и шљунка,
Рејонске табле преносе резултате у рејоне, Табле са фотографијама говоре без речи на истакнутим местима рејона. То окупља на радилишта увек нове и нове добровољне раднике. Зато је чест случај да једна деоница дневно изведе 2.000 људи.
На грудима фронтоваца су значке: металне, сребрне и златне. Оне обележавају уложене радне сате. ЗА 50 радних сати додељује се метална, „стосатник“ добија сребрну, а ономе ко је уложио 200 радних часова даје се златна
значка. ж
Док корачамо утабаним делом, који је набијен помоћу „жаба“ — машина за набирзње, звучник трећег рејона, на чијем смо терену, објављује:
— Доктор Суботић заказује такмичење професору...
А мало касније:
— Објављујемо победу другарице Злате... Она је победила другарицу Мицику из-
„добровољне раднике на
везавши уз насип тридесет и пет колица, за време... ж -
На деоници Четвртог рејо“, на је, поред кућице штаба и трафика, и продавница за воће, Ту је и пионирска бригада за децу оних мајки које долазе на рад. Пионири се, разуме се, такмиче — у игрању и чују се надалеко својом лар. мом. ђ
Четврто рејонци имају свој подвиг. Већ постављену пругу за вагонете морали су да уступе другом рејону, где је била потребнија. Дали су је тешка срца, па су чак неки и гунђали: успорен рад, како ће бити са такмичењем и још много што шта... А сутрадан, изјутра, јављено је градском радном штабу:
— Ми, из Четвртог, имамо, колосек...
— Какор Па јуче смо га дигли» — Ми смо га ноћас поставили... — Али одакле» Како»
— Нашли смо неке старе шине у једној творници..,. ж
Око две стотине данашњих вођа радних бригада похађаће у току зиме курс. На њему ће савладати теориски оно што су радили практично. Обратно али добро. Они ће постати стручњаци. Главни инжењер задовлљан је овом својом одлуком. И још нечим. Он каже да на основу стечених искустава прорачуна колико може ишта може да уради добровољни радник. Он убудуће може да каже шта, и за које време, може да обави фронтовска радна снага. А то је могло да се прорачуна само на
основу искуства. Ни једна техничка књига нема за то формуле... .
ж
На радилишту је свеже. Миришу околне ливаде. Рефлектори се пале, И ако је хладно, на челима добровољних радника блистају капљице,
Велики месец и не примећује се од сјаја рефлектора. Девет је сати, а овде ври и одјекује музика. Пуцкају даске под пуним колицима, хуче „жабе“.
— Ваш терен има „велне“, шале се они из Петог рејона. Али ваш може лако имати крупне таласе, као на бури... Ништа се не зна,.:.
Опет смех, и рад и музика...
ј Јулија ЛУЧЕВ
ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТНАНИНА
„ИВАН ММЉУТАНВИЋ“
ЗЕМУН
ИЗРАЂУЈЕ
све врсте вунених штофова за мушка одела, женске хаљине, мантиле и зимске капуте најбољег квалитета
ЗЕМУН Творничка 14-16
ТЕЛЕФОНИ: 37-312 и 37-313
СТРАНА 3
Укључивање жена у грађевинарство Нг последњој конференцији ' АФЖ Београда, _ новом · Градском одбору АФЖ став- | љено је у задатак да органи- 5 зује секцију која ће се бавити | баш тим проблемом уласка же. | не у економски живот као самосталне радне снаге и њеним стручним оспособљавањем за | тај посао.
Преко градског одбора АФЖ почели су да се организују нови курсеви Као што су курс за жене трамвајце, курс угоститељски и др, Код једног дела жена велики је интерес за стручне курсеве. Ти курсеви се одржавају углавном за жене које досада нису одлазиле на рад изван својих кућа, нису досада ступале у радне односе. Код огромног броја жена које желе да се првипут упосле постоји незнање и страх при одабирању професије. Анкета коју води Градски одбор АФЖ-а показује да велики број жена жели да се запосле као чистачице или као настојнице зграда. Из тога се види да ће наша организација АФЖ-а морати да води бригу о' томе да тим женама укаже пут на она радна места у индустрији где нема довољно радне снаге или на она, на којима могу да раде жене како би се мушкарци запослили на пословима који су ради тежине искључиво за њих.
Преко Отсека за посредовање рада запослено је током 1946 г. око 6.450 жена, а у 1947 години 3.800 жена. То су углавном жене које досада нису биле још упослене нигде изван своје куће. Од тога броја један део. жена Уупослио се у грађевинској струци. Данас У Београду имамо око 1500 жена које су упослене на грађевинским радовима углавном као неквалификована радна снага. Тај број жена упослених на грађевинским радовима никако не одговара оном броју жена које се јављају и ко- | је иду на радове грађевинске делатности као добровољна радна снага коју организује Народни фронт, Према послед. њим подацима у јуну ове године у радним бригадама. било је 9.828 жена, а за првих 10 = дана августа месеца радило је 9.600 жена. На свим добровољним радовима у великој већи- | ни учествују жене, Наша организација треба да тежи ка ћ томе да се повећа број жена не само на добровољним радовима већ да се повећа и број жена које ће се стално запослити У грађевинској струци. У грађевинској струци има много послова које могу да раде жене, а нов начин зида ња пружа нам још више могућ ности за огромно запослење
~
жена. Да би се повећао број жена _упослених у грађевинској струци Градски одбор
АФЖ-а одржао је састанак са
свим рејонским одборима и | подвукао значај и улогу наше организације У повећању
броја жена грађевинских радника. У свим основним организацијама одржаће се широки састанци, на којима ће се дискутовати о том: проблему.
Мора нам бити јасно да ћемо при томе наићи на поте- у ћ шкоће, Многи ће говорити да то није посао за жене, да је прљав, тежак и да га жене неће моћи радити Као мушкар- : ци. Наићи ће се на потешкоће : и код оних који ће морати да | упосле жене у грађевинској | струци, јер су навикли да на томе послу раде само мушкар. ци па нерадо примају жене. Нов начин зидања показао је да се у грађевинској струци иде наглим корацима ка поде ли рада и изналажењу нових : форми у раду које ће знатно олакшати и поједноставити рад у грађевинској струци, али уза све то већ данас има велики број послова које могу жене да обављају.
Организације АФЖ-а треба да се заложе ;да објасне свима женама потребу, укључења у привредну изградњу, да им даду правац у које гране привреде треба да улазе и да им помогну да се оспособљавају за те привредне задатке. Организације АФЖ-а треба да се боре против схватања заосталих жена да су жене способне, само за кројачице, модискиње, куварице, чистачице и уопшта за оне послове који су блиски кућним. Исто тако нужна је борба против застарелог схва. тања оних руководилаца који тешко примају жене у грађевинарству и сличне гране привреде.
Да би се извршила механизација, да би се изнашле нове форме рада, да би се извршио план у једној ол најважнијих грана — у грађевинар. ству, треба да допринесу и допринеће свој део наше жене-антифашисткиње, · А и Маја ЈАНКЕС |