20. oktobar
· Филозофског факултета
22 АВГУСТ 1947
Вукова кућа у Тршићу —
—___КУАЛТУР
20 ОКТОБАР
нижи
ПРЕД ВУКОВУ ПРОСЛАВУ
Изложба српске Књиге и ВуКових дела
У славу стогодишњице побгде народног језика и демократског духа у српској књижевности и култури организује се током септембра прослава Вука Ст. Караџића, носиоца наше културне еволуције ХЕХ века, и његових најближих сарадника: Ђуре Даничића и Бранка Радичевића.
Државно _ предузеће „Југословенска књига“ у оквиру ове прославе спрема изложбу“ српске књиге. При улазу у књижару, на месту где су часописи и на целом првом спрату посетиоци ће имати прилике да разгледају и да се упознају са развитком српске културе кроз — најстарија рукописна издања па све до наше савремене књиге.
Централно место ове изложбе претстављаће _ специјални _ кутак посвећен ХЛХ веку, управо Вуку Ст. Караџићу и његовим најближим сарадницима Ђури Даничићу и Бранку Радичевићу,
Изложба има циљ да прикаже заоставштине _ наше _ прошлости од почетка издавања српске књиге, На изложби ћемо наћи оригиналне списе Мирослављевог Јеванђела, најстаријег рукописа који ми имамо, затим разна стара, прва издања књига, штампаних у првим српским штампаријама, као и наших најстаријих књига штампаних у Русији, Венецији и Молдавији. У овом делу изложбе биће изложена и дела Гаврила Стефановића-Венцловића, који је као, претходник Вука Ст. Караџића уводио народни језик у књижевност, Специјални
веку, Вука Ст. Караџића; поветке, речнике, творине — сва дела његовог плодоносног рада. ТУ ће бити изложена и сва оригинална писма Вукова и Ђуре Даничића, а поред тога, из збирке Карловачке гимназије биће донето и изложено школско сведочанство и писмени задатак — превод са латинског — Бранка Радичевића. Поред дела Вукових, Бранкових и Даничићевих, биће такође изложена писма и дела осталих наших књижевника ХЕХ века, Овде ће бити и сви часописи који су излазили код нас до данас,
Као продужетак развитка српске књиге на изложби ће бити заступљена и сва српска савремена књига која б
Све списе, дела и писма које ћемо наћи на, изложби скупљена су и издвојена из збирки Српске академије наука, Матице српске у Новом Саду, Српског семинара
у Бео"граду, Народне и Универзитетске "библиотеке, као и из збирки приватних библиотека.
Поред ове зложбе српске књиге која се организује У државнем _ предузећу“ књига"; РО РОВВЕНИ и Уметнички музеј такође спремају изложбе које ће (Еа Вука и ње-
ово доба. . | У Бг ногрифЕнок музеју излож-
"•бени кутак носиће име „Из · Вуковог завичаја“. У том изложбеном кутку посетиоци ће се упознати са ношњама, фотографијама, уметничким сликама из краја
кутак, _ посвећен садржаће сва дела песме, принародне умо-
је издата до данас.
„Југословенска _
где је Вук рођен, где је провео своје детињство и где је доцније радио и стварао.
У Уметничком музеју спрема се такође једна изложба: „Вук и његово доба". Ту, кроз уметнич-
ка стварања ликовних уметника,
оригиналних предмета са којима
се служио Вук Ст. Караџић, изне-
ће се доба процвата српске кул-
туре и уметничког стварања кроз век.
СТРАНА 2
КУЛТУРНА САРАДЊА ИЗМЕЂУ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА И НАШЕ ЗЕМЉЕ
СЛАВНИ СОВЈЕТСКИ СЛИКАРИ _
излажу своје радове у Беораду ·
Уметничком _ павиљону на
Малом Калемегдану отвара се 30 августа изложба радова ч2творице славних совјетских _сликара. __Ова изложба претставља "велики културни догађај и веома је значајна у погледу даљег развоја совјетско-југословенске културне сарадње. По речима вели. ког народног уметника СССР Александра Герасимова, који је неко време боравио у Београду, изложбе радова ликовних _умгтника — совјетских у нашој земљи, и југословенских у СССР, позване су да одиграју видну и врло активну улогу у још приснијем зближењу наших народа. Ликовна уметност, обраћа се непосредним језиком _ сликарства и вајарства хиљадама и хиљадама гледалаца, јавља“се у културној сарадњи словенских народа — као моћан одраз народне душе, народног настојања и стваралачког размаха.
Совјетска ликовна уметност живи животом народа _ Совјетског Савеза. Мисли, осећања народа, његове наде и величина стаљинске епохе — то је садржај ликовне уметности СССР. Дела совјетских уметника _ посвећена — су ликовима нових људи, · њиховом животу и раду, природи домовине, уметничком оваплоћењу _ достигнућа и тежњи совјетског човека. База совјетске уметности је сам живот земље и народа. Совјатски уметници не одвајају свој рад од живота народног колектива. Совјетски људи воле своје уметнике, Између уметника и многомилионских народних маса постоји потпуна повезаност.
ФИЛМ
ели очњак« је један од позна.
тих књига великог америчког романсијера и песника, револуциопара _ социјалистичког трибуна _ Џека Лондона. Филм >Бели очњак« рађен је по овом роману у продукцији Московеког студија — научно-популарних филмова.
У филму је дата историја вучице, »Белог очњака« која у себи има по матери вучици туђе, псеће крви, која се као млада губи и остаје сасвим сама, и, пошто је упознала слободу у шуми, буде ухваћена и прелази из руке у руку разним власницима док најзад не дође код инжењера Скота.
Претходни грамзљиви власник Смит. искоришћује особине Белог очњака: дивљину, сналажљивост, плаховитост, хитрину, за своје интересе. Он ствара читаве крваве двобоје са _ другим зверима У којима учествује _ Бели | очњак, при чему Смит добија велике зараде. Али код последњег власника, инже» њера Видана Скота, Бели очњак упознаје људску доброту, племенитост и великодушност, осети први пут У животу љубав према човеку, поста је привржен њему и губи своју неповерљивост и бесну нарав животиње.
Режисер овог великог филма Алек. сандар Михаиловић Згурди са својим оператером Глебом Тројановским (оба двоструки носиоци Стаљиновог лауреата) створили су одличан културни филм о животу животиња,
Право ремек-дело претставља епизода која приказује ,самообразовање" Белог очњака. И, може се рећи, да је и овога пута совјетска кинематографија оставила иза с=бе све оно што је досада снимљено у области живе природе,
„Бели очњак“
Једна сцена из филма „Бели очњак"
И поред тешкоће око припреме снимања, казао и тренирања и учења глуме од стране глумаца (два мала вучјака и овчарка Риџор) филм је снимљен готово за две године, врло стрпљивим радом. Снимање се морало да обавља месецима на снежним пољима и у планинским пределима Сибирије.
Само снимање изискивало је велике напоре и темељно познавање ове врсте филма, Улоге људи тумаче познати и заслужни радници совјетског филма Ољег Жарков и Лев Свердљив,
|
ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 800 ГОДИВЊИЦЕ МОСКВЕ
филм 0 сов'отској престоници
ето студио докумен тарних филмова завршио је снимање филма _ који ће бити приказан широм СССР у оквиру прославе 800.годишњице Москве. Сценарио филма »Москва« _ написали су И. Бачелис, Л. Стјепанова и Ф. Кисељов, који су широко обу. хватили прошлост и садашњост совјетске престонице.
_ За сцене које приказују стару
Москву искоришћени су уникални архивски документи летописи, ихонографски материјал, слике старих руских "мајстора, очувани _ споменици далеке прошлости. У филм ће ући и епизоде из познатих совјетских историско-уметнич. ких филмских дела »Мињин и Пожарски« и »Кутузов«. Главни део филма посвећен јеприказивању Москве од Велике октобарске револуције
до данас. Обухваћени су 4
ретки филмски снимци који ће гледаоцима омогућити да на биоскопском платну виде Владимира Илића Лењина,
/
План реконструкције совјет-
ске престонице и нови архитектонски облик који је Москва добила уочи Великог отаџбинског рата такође претсављају значајан део филма. У филмском делу »Москва« дат је, исто тако, упечатљив доку. ментарни приказ ратних под“ вига и безпримерних залагања совјетских људи у данима када су Хитлерове хорде надирале према престоници СССР и претрпеле страховит пораз,
Завршне сцене филма о поратној Москви, о порасту њене индустриске моћи, о њеним знаменитостима, музејима, по. зориштима, научним и културним установама. Редитељи су искористили и архитектонске макете будуће Москве, прика. завши радове на реконструкцији московских тргова и Ули. ца, као и зграде које се подижу. Поред овог великог филмског дела, прослава 800-годишњице Москве добиће снажан одраз и у низу других нових филмова.
Филм „Бели очњак" оригиналан је и втома значајан као резултат новог стила у стварању филмова из живота природе. То је филм који изазива много мисли и још више осећања, Филм где је Лондоново дело у обради совјетских филмских радника показало, досада, на овом пољу, ненадмашан степен „реалности на филму.
___ Лепо језерце
Совјетска _ уметност је реалистичка по форми, а социјалистичка по садржини. Совјетски умет. ници не стварају апстрактна дела,
"далека од живота и затворена У
себе. Совјетска уметност не само да одражава стварност, већ и активно помаже у великим народним настојањима. Совјетски уметници својим _ делима учествују у васпитању _ народа у формирању најбољих црта карактера _ савремених људи — осећања _ патриотизма, залагања за општу ствар. осећања стваралачког заједничког рада.
Током целог свог развитка уметност у СССР учествовала је у борби народа за претварање Русије у моћну социјалистичку државу. У периоду Отаџбинског рата она је такође активно суделовала у херојској и самопрегорној борби против непријатеља, дајући свој допринос победи.
У СССР постоје најшире могућности за пуни развој стваралачке индивидуалности,
На изложби совјетских уметника видећемо стваралаштво четворице сликара. Ту ће се видети како у истој социјалистичкој –колевци реализма, могу да се различито решавају проблеми _ композиције, форми, склада боје. лу ће се видети да сваки од ових великих мајстора има свој начин рада, своју уметничку специфичност, своје омиљене теме и сижеа. Изложба обухвата _ радове Александра Герасимова, народног уметника СССР Сергеја Герасимова, народног уметника _ РСФСР, Александра Дејнека, заслужног у-
метника РСФСР и Александра Пластова _ заслужног _ уметника РСФСР,
Александар Герасимов је један од најпопуларнијих _ совјетских сликара, чија су дела општепри-
· зната у Совјетском Савезу. _Ро-
Њен је 1884 у граду Мичуринску. Одушевљав јући се, цртањем, одлази у Москву и уписује се у школу сликарства, вајарства и грхитектуре. У школи свршава дза отсека: архитектонски и сликарски. Учио. је код истакнутих руских сликара Валентина Сјерова и Константина Коровина. Ту се развио велики и жив таленат Александра Герасимова. Он снажно _ открива унутарњи свет људи које приказује, Јунаци његових портрета су снажни и енергични људи. Такве
људе он је обилато – нашао у својим савременицима; истакла _их је – Велика _— октобар-
ска револуција. _ Герасимов је
израдио најбоље портрете његових савременика: Лењина, Стаљина, Ворошилова, маршала,
хероја великог Отаџбинског рата. Његови се радови одликују сликовитошћу пастеле, јасношћу форми, разноликошћу сликарског моделирања. Упоредо са портретима и пејсажима Александар Герасимов даје велике слике — огромна платна са многим ликовима, као што су: „Химна октобру“, „Московска свветовања министара трију држава у 1944 години“ и „Техеранска конференција руководилаца трију великих држава".
ата
Александар Герасимов је народни уметник СССР; одликован је орденом Дењина и трипут награбен Стаљимовом наградом. _ Док је боравио у нашој земљи наименован је и за претседника Академије уметности СССР.
Сергеј Герасимов _ заузима истакнуто место међу савременим совјетским пејсажистима и жанрсликарима. Рођен је 1875 године у занатлиској породици у граду Можајску, близу Москве. Као 15-годишњи младић одлази У Москву да стекне уметничко образовање. Е
Развијајући _ се под руководством великих мајстора, учествовао је на уметничким _ изложбама још док је био у школи. По завршеној школи бавио се и педагошким радом.
После Октобарске револуције почиње да ради на сликама које приказују живот руских сељака ми привреду Русије.
Сергеј Герасимов воли — акварел и илустровање _ књига. Одликован је са два ордена Црвене заставе, Он је професор и руководилац _ московског државног уметничког института и на челу је Московског савеза совјетских сликара, Александар Дејнека рођен — је 1889 у Украјини. _ Припада ономе броју уметника који су се васпитавали и стварали дела после Октобарске револуције.
У почетку своје делатности Дејнека је посветио много времена, талента и инспирације раду на уметничко - политичком плакату. Нарочито су успели његови плакати који пропагирају спорт. У њима је уметник успео да истакне типичне црте совјетске омладине —- здраве, пуне оптимизма и животне снаге.
Доцније у својим сликама Дејнека даје те исте ликове снажних, смелих људи, који се не боје никаквих препрека и пуни су вере'у будућност. с
Дејнека је са великом — већином и уметничком _ изражајношћу приказао _ Москву у историским данима крајем 1941 године у слици „На прилазима Москви“,
Упоредо са сликама и декоративним _ пано-сликама, _ Дејнека ради портрете, мртву природу, пејсаже, бави се скулптуром,
Александар Дејнека стоји на челу Московског државног _ института декоративне уметности,
Аркадиј Пластов рођен је 1893 године у сељачкој породици на Волги. Прадед, дед и отац били су сеоски сликари-самоуци. Рано, је испољио љубав према сликарској уметности. Свршивши школу уметности у Москви, враћа се на село и учествује у свима радовима и бригама сељака. Дуго није излагао своје радове и тек 1735 године решио је да прикаже своја дела у Москви.
За време Отаџбинског рата дао је слику „Немац је прелетео". Две Пластовљеве _ слике, пуне животног оптимизма, вере у народне снаге и одушевљење за лепоту природе _ „Сенокос“ и „Жетва“, добиле су Слаљинову награду.
о:
ДЕЈНЕКА
рад А.
Бо ће. пи он
а пећини ти И".