20. oktobar
ДАН 800-ГОДИШЊИЦЕ НА УЛИЦАМА МОСКВЕ
ОСКВА
град мира и праве демократије
Разговор делегата Београда Нинка Петровића, Марка Никезића и Станке Веселинов са дописником Совјетског информативног бироа
Москва, септембра описник Совјетског — информативног бироа разго-
варао је са претседником ИОНО-а Београда Нинком Пе. тровићем и члановима Марком Никезићем и Станком Веселинов који су му изложили своје утиске са величанствене про ' славе 800-тодишњице Москве. " Чланови југословенске делегације рекли су дописнику:
— Ми смо врло задовољни изузетно топлим пријемом ко"ји је у Москви указан југосло-
венској делегацији од стране Московског совјета депутата трудбеника на челу са његовим претседником Георгијем Поповим. Свесрдно су нас дочекале не само званичне личности. Сви Московљани с којима смо имали прилике ла разговарамо на улици, У музејима, библиотекама, позориштима _испољавали су према нама срдачност и братска осећања: Свугде смо осећали широко московско гостопримство и искрену симпатију становника Москве према нама. . Ова посета омогућила нам је да се и очигледно уверимо колико совјетски људи воле свој велики град — славну Мо скву. Разговарали смо са делегацијама _ многих — народа Совјетског _ Савеза и старих руских градова који су упутили своје изасланике на јубиларне свечаности. Сви ови људи који не живе у Москви говорили су нам о њој с истим поносом и нежношћу као и прави Московљани. Свенародна љубав према социјалистичкој престоници одразила се У дивним песмама које су певане на московским улицама, за време масовних народних весеља,. |
Ванредно снажан утисак 0ставља на нас ширина и обим стваралачког рада који се 0обавља у Москви, као и њена дивна достигнућа — метро, Неоспорно најлепши у свету, Величанствени канал „М : "куће за становање саграђене за народ. Задивио нас је раЗмах и радни капацитет кул-
Турних установа престонице
овјетске _ државе. Посетили
смо Библиотеку „Лењин“, Цен_
Трални парк културе и одмо-
ра, Велико позориште, Позо-
Риште Совјетске армије, Кон-
Цертну дворану „Чајковски .
или смо одушевљени сазнав-
Ши да сваког дана четрдесет
Хиљада Московљана посећују
Позоришта славног града. Само
ПО тој цифри може се судити
огромној култури Москве.
У истој мери задивљени смо
Високом техником Москве. У"
ва техника долази до израза
иу зехничком савршенству метроа, и у механизацији ка-
Нала који везује Москву са
олтом, и у оним грађевинс машинама које се У и иком броју могу видет сваком а или; станбених, јавних и административних зграда.
Посетили смо Изложбу Ре
Конструкциј е совјетске пре-
стонице, Изложба је одлична,
али оно што смо видели У самој Москви, оно што смо видели у акцији, у животу, на улицама и трговима — превазилази по размерима и грандиозности сваку изложбу, ма колико да је она савршена. Само совјетска власт и социјалистички поредак могу да
остваре У таквим размерима технику, стваралачку ' мисао, напоре градитеља — свеу
служби народа, старајући — се неуморно о народним свакодневним потребама, благостању и култури,
Посматрали смо седмог септембра, на дан величанствене прославе, Москву са балкона хотела „Москва“. Видели смо бескрајно море народа који је испунио градске улице. Нису то биле гомиле људи, већ народ у најузвишенијем смислу речи — народ удружен, монолитан, братски, прожет јединством мисли, осећања и распо. ложења. И ми смо с неупоредивом јасноћом и снагом угледали необориву моћ совјетских људи који крше све препреке на своме путу.
Поздрављајући Московљане, ми смо настојали да изразимо сву огромну љубав народа демократске Југославије, љубав коју они гаје према братском великом Совјетском _ Савезу, према његовој влади, према ње говом генијалном вођи генералисимусу Стаљину.
Нека цвета кроз векове велика социјалистичка Стаљинова Москва која осветљава пут свим слободољубивим светским народима и која увек смело диже свој глас да брани правичан мир и пријатељство светских народа да брани
праву народну демократију У целом свету!
посебно резултати
19 СЕПТЕМБАР 1947
За бржу израдњу Београда
20 ОКТОБАР
Нови начин зидања МОВ (0 применити НОО столом систем РОДО
римена совјетског начина зидања, који је код нас првипут применио Турчић, прет ставља прекретницу у нашем
грађевинарству „Не само да се.
овим начином мења досадањи рад у зндању, него су и масе радника који учествују У другим гранама грађевинарства, покренуте на нови стваралачки рад у својим пословима, М сами зидари у примени овог начина зидања траже најбоље облике за његову практичну примену и дошли су до нових резултата. После Турчића радници су широм _ читаве земље зидали по новом, проба. ли своје могућности и долазили до резултата за које су раније и сами мислили да су недоступни. Многобројни _ извршени радови показали су да је зидање по новом начину могуће. Па ипак, било је колебања У погледу његовог усвајања као сталнот система у раду. Требало је наћи једну сталну меру ва рад, тако да се преста. не са пробама и да се, без трке за рекордима, нови начин зидања устали и да се у условима систематског рада испитају реалне могућности за његову сталну примену на свим градилиштима,
После испитивања стручњака, при чему се узимало у 06зир под каквим (се условима зида, и после многобројних добрих резултата који су се постигли, показало се да се нови начин зидања може усвојити као сталан систем. Тиме су прекршена стара схватања и створен је пут за огромно убрзање темпа наше изградње. У Министарству _ грађевина Србије, на основу примера из праксе, дошло се до закључка да нови начин зидања треба да се обавезно примењује. Зато је још 20 августа Министарство упутило свим својим предузећима распис да се обавезно зида по новом начину, И-
сто тако п у Грађевинском о-
дељењу Извршног олбора решено је да се ради по новом.
Међутим, нови начин зидања још није прихваћен онако како је требало. У Београду, на пример, на највећем градилишту у Цвијићевој улици ни 15 од сто зидарских радова не изводи се по новом начину, На градили. штима су се-и код примене овог метода појавила стара схватања која су се испољава. ла и код увођења норми У грађевинарству, примања – личних обавеза У такмичењу и слично. Па и тамо где је нови начин усвојен, не бележе — се најбољих радника и не плаћа се сваком појединцу . према његовом Учинку. Обрачун се врши према групном резултату целе бригаде. То значи да се учинак ра“ да "најбољих сврстава У на гради са учинком _ заосталих радника. Такав је случај Селимира Шобића, најбољег зидара у Професорској колонији који је просечно за месец и по да на зидао преко 9 кубика зида, а прима плату као и најгори зидари у његовој бригади., Поред, тога, бригаде су различитог састава. У њима раде бољи и лошији радници. а исто тако раде радници који зидају по новом и они који неће ла прихвате нови начин. Сви они деле зараду на једнаке делове. То је неправилно, пошто се тиме добри, радници остављају на позицијама 34а0сталих, а и нетраведно је,
јер се ша раду најнапреднијих извлаче неспособни и заостали. Питање обрачунавања Над: ница претставља важан с проблем у примени новог начина зидања. То је уочено у Министарству грађевина Србијеира ди се на побошљању рада око обрачунавања. Треба правилно обрачунати и плате помоћних и приучених радника, јер је у“ спех зидара уско везан за њихово залагање, Они су _ сада покренути на интензивнији рад, више доприносе и треба их наградити и пружити им У“ слове да се издижу на позиције стручних зидара.
Зато ће се ових дана издати посебно Упутство 3а јединствено тумачење Уредбе о платама радника и ученика У грађевинарству.
Руководства појединих градилишта "не диференцирају тачно учинак сваког појединца, сматрајући то тешким послом. На пооизволном саветовању У Цвијићевој улици један — чи новник је, на захтев радника ла се бележи посебно свачији учинак, приметио: „А ке ће да мери за свакогар“. Међутим, лакше је вршити мерење па ма се због тога морао повећати број особља, него да се дозволи да због недовољно схваћеног значаја евиденције замре полет и иницијатива најбољих и највреднијих радника, Уосталом, новим Р'аИНОМ рала убрзава се темпо зидања. Самим тим мора се мењати #" постојећи ред у евиденцији, па ма то захтевало ангажова“ ње већег броја административног особља,
Има случајева да се радници плаше да зидају по новом због тога, што сматрају да ће се тиме повећати норме, Норме се одређују увек према условима у којима се рад одвија. Ако се радни услови побољшавају увођењем боље орга низације и увођењем научних метода у раду, тако да се продуктивности рада повећава а радник се притом мање исцрпљује — разуме се, да ће се и норме мењатњ Испитивањем је установљено да просечви дневни учинак рада по новом треба да се креће између 6 до 7 кубика, Задатак је синдикалних организација да то 06: јасне радницима и да их убеде да реално повећање норми повлачи и повећање продуктивности рада, и да то идеу њихову корист, јер ће се баш применом новог начина зидања олакшати њихов рад. Над. зад повећањем _ продуктивносит рада на грађевинама убр“ зава се темпо изградње. То значи, брже се изграђују фабричке зграде, подиже се више станова, и ствара се више средстава за свакодневну потрошњу и подизање животног стандарда сваког појединца. Тако ће и зидари, који раде по новом начину, извршити часну улогу у извршењу – наше Петолетке. .
Улога руководства предузећа и градилишта у усвајању новог начина зидања огромна је и одговорна. Радницима се мо ра омогућити да увек имају отворен посао, да имају припремљен материјал и уопште да организапија рада буде Унапред смишљена, како се не би губио ни један тренутак времена. Предвиђене набавке материјала морају се убрзавати и усклађивати са _ новим капацитетом утрошка. Десило се, например, да је 10 мађар-
"ских радника на градилишту фабрике „20 октобар“ једног дана сазидало 102 кубика, а сутрадан, услед недостатка ма“ теријала, морали су до 10 сати да мешају малтер. То изазива застој у раду, а исто тако р“ ђаво делује на ове људе који се иначе са еланом прихваћају рада.
Како су поједине управе градилишта слабо | схватиле значај новог начина зидања и своју организаторску улогу У томе, види се по овом примеру. На распис Министарства грађевина да се има обавезно увести нови начин зидања, управа градилишта предузећа „Дело“, на углу улице Булевар Црвене армије и Проте Матеје даје извештај о резултату рада неколицине радника који су по новом начину радили пола сата, сат, два или три. Друго
би било када тај начин рада.
не би био испитан и усвојен. Али сада, када су врховни органи на основу многобројних искустава донели одлуку о о бавезној примени новог начина зидања, онда се више не може задржавати на пробама, него се одлуке имају спровести. и то у потпуности. Сада треба слати извештаје о просеку учинка рада група ипо. јелинаца у једном месецу, де“ кади или дану, а не о опитима,
Има још узрока који успора“ вају усвајање новог начина зидања. Али ће се сви они Уклонити ако се енергично 34ложе руководства и упорно ра. де синдикалне организације. Треба износити резултате најбољих радника и правилно их награђивати, а пре свега треба увести најтачнију појединачну евиденцију. Нови начин зидања још више ће се развијати ако се на време буду прихватали предлози радника и дру“ гих стручњака у томе смислу.
Зидарски мајстор Селимир Шобић на раду ==
При Министарству грађевина Народне Републике Србије оанован је Грађевински институт, који ће помоћи да се развију и усаврше све нове тековине у раду на грађевинама и да се створе услови за њихову примену. Тако се, например, ради на проналаску новог на: чина за калуповање цигли, тако да их зидар код зидања отвора не мора тесати, него ће комаде добијати израђене према потреби Стварање — овог института још један је доказ да се код нас не само прихвата иницијатива радних људи, него се још и научно развија тиме што се ради на стварању олакшица у њиховом раду. Зато и широке масе рад“ ника морају да _ прихватају предлоте и одлуке врховних органа. Зато се и потреба прихватања новог начина зидања, Као сталног система у раду, има схватити као закон, чији су прописи донети на основу провереног практичног искуства, чија је примена могућа и мора да постане обавезна. Даница ПЕРИЋ
ТРАГОМ КРИТИКЕ и предлога
Недавно је објављен у „20 октобру« предлог У. Дими. тријевића, да се осветли подвожњак између Топчидера и Кошутњака којим ће свакодневно пролазити много деце приликом одласка на Пионирску пругу или у Пионирски град.
Ових дана ће бити завршена Пионирска пруга, Међутим, подвожњак још увек није 0светљен, нити се неко стара о томе. Било би неопходно што пре осветлити овај под вожњак, како због деце која ће у великом броју свакодневно пролазити, тако и због разних возила која овуда често
пролазе. •
Сезона купања је готово на измаку. Од Сењака ка Топчидеру не пролази тако много света као у време најјаче се“ зоне. „20 октобар“ је у броју 142 објавио допис Ј. Т. о неком неподношљивом смраду који се осећао на простору око зграде Народног одбора Седмог рејона. Пролазници су морали дуго: да удишу тај смрад.
Данас пролазници пролазе са задовољством широком пријатном улицом засађеном дрворедом. Простор око зграде Народног одбора Седмог рејона је очишћен (требало је, додуше, доста времена ла надлежни то учине) и пролазници нису више принуђени да туда пролазе трчећи,
ж
Отпочела је позоришна сезона. Наш радни свет радо посећује позоришне и друге културне приредбе. Како највећи део радног света станује далеко од центра, а пошто се приредбе и позоришне претставе доста касно завршавају, и трамваји у то време престају да саобраћају, то су посетиоци принуђени да иду пешице кућама. „20 октобар“ је објавио предлог Марка Јовановћћа да се продужи време рада трамвајима који иду на пери: ферију.
Управа Градског саобраћаја налази да је предлог умесал, али за сада, он је неизводљив. Трамваји саобраћају до 1 сати, а последњи стиже у депо у 12. То заиста није довољно, нарочито ако се приредбе завршавају око пола дванаест.
Али трамваји морају после дневних тура да се подвргну техничком прегледу и да већ у три сата крену поново на своје кружне путеве, Према томе, заиста је немогуће продужити радно време, с обзи ром да је и три сата мало за
потпуни _ технички — преглед трамвајских кола. ж Под насловом „Више бис-
скопских претстава«, објавили смо у броју 145 од 5 септембра допис С. Стефановића, Пошто биоскопа има мало многи често не успевају да гледа Ју неки добар филм због силне претрпаности биоскопа. По овом питању још ништа није учињено. Још нису уведене биоскопске претставе од 1 до 3 иако би то било врло корисно. За сада се реновира неколико биоскопа и кад они буду завршени, свакако ће потребе становништва бити ако не сасвим, а оно боље задово-
љене, =
Обавештајни биро железничке станице је једна неопходна установа великог града. Хиљаде људи интересује се свакодневно за одлазак и долазак возова из свих крајева наше земље. А два телефона, колико их има биро железничке станице, нису у стању да у довоље ни стотом делу грађана. У броду 146 од 9 септембра објавили смо допис Наде Петровић у коме се говори о недостацима обавештајног бироа на београдској железничкој станици.
На железничкој станици још увек постоје свега два теле фона. Још увек је потребно звати обавештајни биро неколико пута, па опет добити, или не добити везу, Потребно би било што скорије, сада када се наш саобраћај развија и када се дневно на перону београдске _ железничке — станице _ заустављају — десетине композиција и исто толики број одлази у разне крајеве наше земље, појачати службу у обавештајном бироу. Увођење још два или три телефона у обавештаном бироу не би много стајало, а добило би се много задавољиле би се потребе – целокупног становништва Београда и његових посетилаца и пролазника.
4.
и а ____ би -
.
ва ни" о _поа- заг- ла -ннј лаб ика— === ни
» Јн ш-аш јп дезије пттидии