20. oktobar
49 СЕПТЕМБАР. 1947
| задаци (0
Је (Вл -ТраД.
Народног фронта Београда
У циљу мобилизације широ. ких народних маса у борби за остварење Петогодишњег плана, Народни фронт Београда формирао је разне секције, ме_ ђу којима и Секцију село гред) са задатком да остварује тесну везу између нашег пре. „стовог града Београда са селом. Задатак је секције ла се повезује што чвршће са сети. ма путем сталне преписке, слањем _ школског материјажа сеоској деци, претплатом села и задруга на дневне и седмич-
не листове и разне часописе, .
куповањем _ и прикупљањем књига за село, пружањем здрав ствене помоћи, посетгма и пру жањем помоћи у пољопривред. ник машинама. Основне фрон. товске организације и рејонске секције село град примиле су
_ на себе да извршавају ове за.
" датке,
Овакав рад Народног фрон. та Београда доприноси јачању "савеза радника и сељака и бр. зој ликвидацији јаза између чела и града, који је 20 годнна за време старе Југославије стварала и продубљивала бур. жоазија, експлоатишући наше село и сељака уз помоћ“ сеоских трговаца и богатих се. љака.
- естварујући свој план рада "Фронт је преко Секције селотрад приступио досад највећој акцији ове врсте, прикупља. њем новчаних средстава са ко_ јима ће купити пољопривредне машине у вредности до 450.000
_ динара за 15 сељачких радних задруга. Осам рејона града Бе. ограда купиће осам комплета пољопривредних машина, од
| којих ће сваки садржавати по једну: сејачицу у вредности од "8.000 динара, тријер од 13.000 динара, косачицу од 8.000 ди_
„нара, плуг 1.800 до 2.150 дина_ра, дрљачу 1.470 динара, просипач ђубрета 5.600 до 9.400
_ динара, прскалицу 1.800, пресу · за грожђе 7.200 динара и лум_ пе за пцрпљење воде са мото-
__ рима У вредности око 50.000 динара, Овакав комплет пољопривредних машина разделиће „се па две сељачке радне задру_ те, а пумпа за црпљење воде са мотором доделиће се повр-
_ тарским сељачким задругама,
" „уместо осталих машина.
“ ки „а Први рејон ће купити један комплет ових. машина за за-
- лруге; 13 јули« у Ловћенцу,
|- спез Бачка Топола и »Бежани_ ју« код Земуна. Други рејон за
задруге: »Дмитар Влахов« у
__ Јабуци срез Панчево и »Црве-
__на звезла« у Добреву — Космет,. Трећи рејон за задруге; »Морава« у Драговцу срез По_ жаревац и »Нова Крајина« Бу"кињ срез Бачка Паланка. Чет_ врти рејон за задруге: »Бурић Станко« у Врелу Срез ситнички и Божо Гостовић« у Бачком Брестовцу срез Оџаци, Пети "рејон за задруге: »7 јулику
мољици срез Панчево и »Ту_ рију« у Лоћики срез Нити, Ше| сти рејон за задруге: »Сава
· „Ковачевић« у Врбасу срез Кула и »Лењин« у Апатину срез Сомбор, Седми рејон за залру_
те: »Марко Орешковић« у На-
“ кову срез Кикинда и »Поду-
_ навље« у Осипаоници срез Сме"дерево, Осми рејон је узео 0о-
__бавезу на себе да набави пумту и мотор за новоосновану „Повртарску задругу »Сутјеска«
У Земуну,
__ Од 15 задруга које ће доби. "ти као награде пољопривредне "машине узете су седам, које су
_ (се показале најбоље у извршеЊу овогодишњег сетвеног пла_ "на, контрахирању и предаји бе-
_ ЛИХ жита, као И нг пољу свог
_ Организационог учвршћења Ри повртарске сељгчке радне
"Задруге узете су из непосредне близине Београда, које снабде-
Вају град поврћем. Осталих пет
Залпуга које су ушле у овај
број узете су новоосноване, ла ове машине помогну њиховом
организационом учвршћењ и правилном развоју. иу
Свака рејонска секнија село — град већ је доставила својим задругама списак и ценовник пољопривредних машина уз на помену да свака од њих иза: бере оне машине које жели у вредности до 25.000 динара, ни. зузев новртарских залруга за Које ће се купити пумпа за црпљење воде. са мотором у вредности до 50.000 динара, Ово ради тога, да се задругама купе оне машине, које су им стварно најнужније.
Како се сељачке радне за. друге налазе пред јесењу се. тву, то је нужно потребно да основне фронтовске организа. ције и рејонске секције селоград створе што.-пре новчана средства за куповање ових матина, како би се могле на вре. ме предати сељачким радним задругама, ни употребити се У овојесењој сетви.
Ову акцију Народног фронта Београда потребно је 06јашњгвати на конференцијама нашим фронтовцима, како би сваки од њих доприносио учвршћењу везе између села и гра. да с једне стране, а са друге да увиде наши фронтовци на селу да је њихова љубав према Београду, нашој престони. ци, основана на стварним чињеннцама. Машине ће однети и предати задругама делегације са. стављене од фабричких радни. ка н добрих фронтоваца из предузећа, установа и рејона, који ће се том приликом упознати са нашим задругарима, који кроз своје сељачке радне
задруге руше старе окове села,
и стварају у њему нови живот, Блажо МАРКОВИЋ
Помоћ Земуна
попаљеном селу Шихмановцима
У селу Шимановци код Зе. муна окупатар је сталио, уништио или делимично оштетио око 100 кућа, Желећи да што боље помогне изградњу попаљених села, Народни фронт Земуна узео је још 1945 године обавезу _да обнови село Шимановце. Сви чланови Фронта, радници и намештеници Земуна и други радни грађани, прихватили су свесрдно ову обавезу У којој су видели нови корак за учвршћење савеза између града и села.
Од добровољних којих је било сакупљено 909.795 динара, купљено је 35.000 комада црепа, 700 комада ћерамиде, 27.000 комада цигаља, 300 м2 стакла, 97 кубика грађе, 1.800 килопрама креча, 120 килограма ексера и др. Поред тога, купљано је 60 ку"бика столарске грађе из које је израђено 116 комада прозора и 118 комада врата»
Овим материјалом обновљено је у Шимановцима 47 кућа које су биле тешко оштећене. На обнови ових кућа дали су велики удео и грађевински рад ници Земуна, који су добровољно радили 2.562 радна са-
74 Стеван ГАЛОГАЖА
прилога
Извесви кућни повереници
сматрају де'п неспособпи- врађани-
треба да долазе на добровољни рад.
— Не брини, бакице, Само нека те виде; ти ћеш да се одмараш у парку, а ми ћемо те заменити! '
ПЕК
НЕКИ НЕДОСТАЦИ НА КОЈЕ УКАЗУЈУ ГРАЂАНИ — ДОБРОВОЉНИ РАДНИЦИ
Оронтовске бригаде мерају бити у сталној вези са руководиоцима
сновне фронтовске једи-
нице узеле су као један од првих задатака обавезу да са својим бригадама помогну извршење грађевинских радова предвиђених Петогодишњим планом. Хиљаде чланова Фронта излазе свакодневно на ра“ дилишта и дају драгоцен допринос у остварењу задатака у грађевинарству. Добра организација посла, унапред припремљен алат, отворен посао и други потребни услови на радилиштима, олакшавају извршење задатака и рад фронтовских бригада тек при до-
број „организацији даје праве.
резултате. Међутим, дешава се да се руководиоци градилишта
„не старају довољно да се 0-
твори посао и припреми све што је потребно за правилно коришћење рада чланова фрон товских бригада. Томе је главни узрок слабо повезивање између руководилаца градилишта и руководилаца фронтовских бригада.
У дописима који су поводом тога стигли нашој редакцији, наши с дописници указују на рђаву организацију у упошљавању чланова Фронта. Види се још и то да се синдикалне подружнице и њихови чланови нису довољно заинтересовали за усклађивање рада плаћених радника и добровољних радника из фронтовских бригада. Не само да би синдикалне групе на градилиштима, вВећим ангажовањем помогле 60ље извршење радних задатака, него би помогле да дође до већег зближења између радника са градилишта и фронтоваца из основних организација. То је такође један од задатака који треба да се оствару“ је у заједничком. раду“
Објављујемо неколико дописа са београдских радилишта.
„На градилишту у улици Мехмеда Соколовића
Пета основна јединица Петог рејона примила је обавезу да
два пута недељно ради на иИз- .
градњи радничких станова У улици Мехмеда Соколовића и на гаражи „Пионир“. Овај за-
Претконтресне конференције
градилишта
датак бригада савесно испуњава, Али, пре извесног времвна, када је наша бригада стлгла на рад, на градилишту је већ радила нека друга бригада. Тако се десило да смо 0стали без посла, Палир се изговарао да за нас нема алата. Уместо да се потруди да убудуће избегава овакву грешку, палир је дозволио да се она н идући пут понови.
Наша бригада се није разншла. Пошли смо. на „Пионир“. За нас овде није био предвни“ ђен посао, али када смо упи-
тали палира да ли има посла, | ону је одмах узвикнуо: „Како
да нема посла!“ н брзо извршио распоред сваког човека из бригаде.
Да бисмо испунили своје 28датке, потребно би било да се свим палирима укаже да треба боље да организују посао при доласку бригада. Ако већ једном није било посла у улици Мехмеда Соколовића, требало је бар други пут успоставити везу са Фронтом Петог рејона и уштедети поновни узалудни долазак бригаде, како би се она на време упутила на неко друго градилиште, где за њом има потребе и где би била правилно кори“ шћена.
Милош М. СТЕФАНОВИЋ Б. Ц. Армије 83
„„Са Аутостраде
Основне јединице Фронта Загребачке и Гаврила Принципа улице ишле су на рад на Аутостраду 30 августа. Ја нисам могао да идем, али је на раду била моја другарица. Ево шта ми је испричала по повратку са рада:
„Било нас је око 300—400 чланова Фронта. Када смо стигли на одређено место, поделили смо се у две групе. Моја група је отишла неколико стотина метара даље од првеТамо смо неко време пребацивали камење, а после тога нисмо знали шта да радимо. Није било никога ко би нам одредио посао. Поједини другови су преносили неке прагове, док су остали тумарали по кукурузима, седели по путу И слично, не знајући шта да почну.“ Мислим да би руководиоци радова на Аутостради требало да одреде више _ послова који би се могли радити, а исто тако треба се побринути да на радилишту увек буде неко лице које може давати у“ путства, шта и како треба радити. На тај начин оОтклонили би се досадањи пропусти и наши успеси били би много ве-
ћи, | | Драгиша КОНТИЋ
„„На градилишту Трговачке академије
На градилиште Трговачке академије на „Неимару“ изашло је 7 о. м. неколико стотина грађана из основних фронтовских јединица Четвртог рејона. Али, радилиште није било припремљено. Људи су се тискали један уз другог и сметали један другом у раду. А исто тако није се могао имати преглед
учинка рада поједипих бригада, што члановима бригада пије право, пошто сваки жели да његова бригада постигне најбоље резултате у претконгресном такмичењу.
Сматрам да радилиште треба боље припремити и, ако не може једног дана да прими толико радне снаге, да се сувишак грађана упути на неко друго место. У томе треба бити еластичан н одмах спровоДити мере које су потребне за боље „извршење задатака, како Би се.избегло негодовање „Ррађана који „су "иначе понети такмичарским полетом.
Властимир Н. СИМОВИЋ, Шуматовачка 101
Жене Шестог рејона
извршавају своје “~
задатке
осле одржаних предава-
ња о значају Петогодишњег плана, жене Шестог рејона почеле су масовније да се пријављују у радне бригаде. На радовима оне предњаче, а нарочито добре резултате постигле су у обављању земљаних радова на грађевинама у своме рејону.
Поред ових радова, жене узимају активног учешћа у кул.турно-просветном раду, на социјалном сектору рала, у помоћи властима и др. У последње време оне су образовале групне седељке на којима су шиле јастучнице и чаршаве 34 дечје домове и установе. На овим седељкама оне су организовале читалачке часове ко“ ји су с успехом одржавани, Поред тога 15 о. м. у колективним посетама биоскопа, узело је учешћа 800 жена из овог рејона. ' ВИДА АПОСТОЛОВИЋ
„(Оње Паронковић
тенстилно предузеће и зивод 30 1 бојење и штампање тионино
НОВИ САД, Косовеки ул. 25.133,
Фронт овске |
ма
Сами грађани изградили водовод ар Пре извесног времена пран | ђани — чланови ХШ 04 сновне јединице насеља Ман. ринкова Бара, затражили су на конференцији да им народ не власти омогуће увођење водовода, Т. ј. изградњу јавних чесама- Овде је терен подво-_ дан, за време киша настајуј мочваре, а вода се пила само из бунара тако да је била не чиста и опасна за здравље,
Чим је било могуће, Народ ни одбор Шестог рејона је ставио на расположење изве= сну количину водоводних ње“ ви. Грађани су прионули на рад и одмах почели са котањем јама за постављање водовода, Учествовали су и стар“ ци, и деца, а највише жене, Радили су свакодневно и рад ници и намештеници, неки низ су чак ни одлавили на ручак или одмор после рада у редов. ној служби, Радни елан је та“ ко обухватио све чланове Фронта ове јединице да су на добровољни рад излазили И они који раније нису учествовали ни у једној акцији.
На овим радовима који су трајати месец и по дана, дато је 1914 радних часова, при чему је ископано 762 кубика земље, Рад је с успехом завршен и водовод је постављен У 4 велике улице, Труд је на грађен. Грађани су добили. здраву пијаћу воду.
Вида АПОСТОЛОВИЋ Грчића Миленка 112 жх
ХХИТ основна јединица
Првог рејона у посети.
грађевинским радни-
цима
"јуна група чланова Фронм
та ХХШ основне једини. це, схватајући да грађевински радници не могу да присуству= Ју читалачким часовима по у лицама — решила је да одржи једну малу приредбу за грађевинске раднике на градили шту у Ботгојављенској Улици број 8.
Приредба је одржана за време одмора на градилишту, из змеђу 12 ин 18 часова. У проч граму су учествовали пионири, омладитци н жене. Радници су били врло задовољни и тра“ жили су да их чланови Фронта што чешће посете. 4
РА ВУЧЕРИЋ
ТХ основна јединица Фронта Четвртог рејона помаже школској деци
своме плану четворомо-
сечног _ такмичења, –[Х фронтовска јЈедивица Четвртог рејона обавеза се да патро• нира сву социјално Угрожену школску децу са своје терито. рије. Нарочито ће се водити рачуна о деци поролица са ве= ћим бројем леце, а чија су средства недовољна за издржавање. Да, би се деци омогућило да постигну добар успех у школи, треба им помоћи да набаве књиге, свеске, оловке и други школски прибор. Чланови Фронта ове јединице бринуће се за прибављање ових потроба свој сопијално Угроженој
школској деци,
За помагање леце није једи= ни услов да су социјално у“ грожена, него и да су добри ђаци и да редовно посећују школу. У ту сврху | основие организације ће се повезати Са школским властима, тако да ће им ове указивати на потреба деце, На тај начин, деци ће се пружити не само материјална помоћ, него ће се родитељима помоћи и на Тај начин што ће се стално имати увид у рад и успех дене у школама.
. Мара ЂУРЂЕВИЋ Душана Богдановића 11
Производи разне врсте свилених, полусвилених и памучних тканина. — Бојадише, апретира и штампа властите про изводе. Прима на дораду производе осталих текстилНих творница.
+