20. oktobar
И
_БРОЈ 150 ГОД. Ту
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! ние
_УЕЈДЕ/БНИ ЛИСТ НАРОПНОГ СРРОН БЕОГРАД, 10 ОКТОБРА 1947
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
У одбрану слободе и мира
аветовање неких комуни-
стичких партија, одржано крајем месеца септембра, и одлуке донете на том саветовању имају историски значај „за мобилизацију и учвршћење снага демократије и мира у борби против потпаљивача „рата,
Снаге империјализма, које "постоје у Америци и Енглеској, "вису могле да дођу до изра"жаја, тако да би скренуле чи. став ток антифашистичког ра"та, ма да су постојале за чи"таво време трајања рата и на стојале да му ударе свој пе"ват, Притиснуте опасношћу од "евојих империјалистичких кон. "курената и снагом демокрзт"ских маса оне су морале да признају борбу слободољуби. «вих народа света на челу са "Совјетским Савезом, морале су "да признају народно-ослободи“ "дачке покрете окупираних и "колонијалних народа, јер је сва та борба била уперена на уништење њихових империјалистичких конкурената — Немачке, Јапана и Италије. Али су империјалисти у Америци н у Енглеској истовремено оду“
"товлачили отварање _ друго"та фронта, водили политику 'исцрпљења _ Совјетског — Са-
"веза, Кочили народно-ослобо"дилачке покрете окупираних и "колонијалних народа, који су водили све већој активизацији маса и њиховом политичком освешћивању, јер су. такви по. крети водили потпуној нацио“ -налној слободи свих земаља, што империјалистима није ишто у рачун. Они су просто рачунали ' да униште Немачку и јапанску експанзију само заТо да би сами подјармили читав свет,
“Ови циљеви америчке спољче политике нарочито су до» шли до изражаја после успе Шшно завршеног антифашистичског рата. Приче о демократи» ји о националној независности, 0 праву народа на самоопреде љење, 0 слободи колонијалних народа итд. служили су им са мо као варљива застава да би лакше завели масе, да би лакше добили слободољубиве и колонијалне народе да сени у праведном рату повинују њиховој команди. Империјализам уније спреман да сам крвави, већ хоће друге да искористи (Тито). Слободољубиве пароле у "устима империјалиста из Волстрита управо су имале тај задатак.
Тај и такав циљ империјалиста јасно се види нарочито У садашњем послератном периоду, Заклањајући се и даље иза демократских парола ослободилачког рата, они већ на делу остварују политику Хитлера и Мусолинија — само сада не за рачун немачких и италијанских, него за рачун 2 Меричких и других монополиста и банкара. Они упорно брбљају о својој „узор-демо“ Кратији“ а спроводе најжешће прогоне свих демократских елемената У својој земљи, гоВоре о праву нација на самоопредељење, а свим _ силама помажу холандске империјалисте у борби против храброг индонежанског народа, говоре '0. немешању У унутрашње ствари појединих земаља, а истовремено шаљу Чанг Кај ШеКу, за уништење кинеског наРода, више ратног материјала Нето што су послали Кини за читаво време борбе против 1апанских. империјалиста, Такве примере видимо свуда око себе: у Трсту, у Грчкој, У Индији, Француској, Италији, НеМачкој, Турској итд. итд. РазЛичити су начини којима се о" стварују ти планови: негде се намећу међународне _ обавезе, Користећи одлуке гласачке ма. шине унутар Организације ујеДињених нација, другде се шаљу „војни стручњаци и доларска помоћ, прети се ратом не би ли се застрашили мироЉубиви народи, те тако без Рата остварили за које би се иначе требало борити. Тако се у међународНој политици већ данас, за не" пуне две и по године после свршетка рата јасно види читав империјалистички блок на челу са Сједињеним Државама Америке, који систематски га“ зи тековине ослободилачког Рата и спрема свету нови рат,
„ако те снаге буду
исте циљеве.
крвавији но што је био прошли, Али остварење тих плано. ва неупоредиво је теже но што је то било могуће пре овога рата.
Из Антифашистичког рата Совјетски Савез изишао је као победник упркос тога што је Хитлер бацио против совјетских народа не само сву своу него и ратну машину читаве континеталне Европе. Истина о
" Совјетском Савезу, о његовој
моћи, о снази совјетске армије — продрла је широко У слободољубиве масе света. У току ослободилачког _ рата створене су нове демократске
државе, чврсто решене да очувају тековине своје борбе и своју националну незави-
сност, те баш због тога чврсто везане за велики Совјет-
· ски Савез, У резултату осло-
бодилачког рата _ нарасла је политичка . свест подјармљених народа, све је јача њихова ре“ шеност да извојују себи националну _ слободу... Империјали. стички табор не може више да рачуна на' њих као на своју сигурну резерву за остварење освајачких циљева. Напротив, да би њих и даље држали у ропству, империјалисти морају да ангажују своје војничке снаге. На крају и у самим империјалистичким земљама постоје снажни анти-империјалистички _ покрети – широких народних маса, које не дозвољавају да буду увучене у но.
„ви рат за рачун монополиста н
банкара. „Снаге које бране мир толико су значајне џ ве лике да ће планови агресора, непоколебљиве и чврсте у одбрани мира, ако. покажу чврстину и истрајност, претрпети потпуни
крах“. (Декларација неких ко-
мунистичких партија).
Да се уједине све слободољубиве снаге, да се направи од њих чврст бедем мира мо. же само онда, ако се на: чело таквог фронта стави партија чврсто организована, до краја одана интересима широких слојева народа, непоколебљива у борби против сваког. страног завојевача. Такве партије јесу само комунистичке. партије, У то су се уверили народи Југославије на сопственом искуству, Џиновска народно-ослободилачка борба нашег народа завршила се победом само зато, што је на челу народно“ ослободилачког покрета стаја. ла Кбмунистичка партија, њен организатор и Руководилац друг Тито. Програм Комунистичке _ партије — Југославије, срачунат на остварење потпуне националне равноправности наших народа и ликвидирање социјалног _ искоришћавања У унутрашњој, а чврста линија на очувању националне независности и ради тога повезивање са Совјетским Савезом и свим другим мирољубивим снагама које гарантују очување те независности у спољној политици, одговарао је интересима свих наших народа, те је стога омогућено окупљање свих искрених родољуба у један јединствени фронт — На родни фронт Југославије,
Но не само наши народи, сви слободољубиви народи света осетили су и на делу. већ видели да су једини искрени и доследни борци за националну
независност њихове комунистичке партије. Зато читаво слободољубиво човечанство
поздравља одлуке неких комунистичких партија о сарадњи и непоколебљивој борби против сваког империјализма,
"у првом реду против америч“
ког. Блиска сарадња комунистичких партија и измена бо гатих искустава и могућност координације делатности на основу узајамне помоћи, ако се зато укаже потреба претставља снажан потстрек за даље јачање фронта мира. „Једно је дакле, заједничко свим комунистичким партијама: оне мо-
· рају стати на чело свих на
предних снага. оне морају Ускладити борбу против _потпаљивача рата као им против сваке реакције“ (Ђилас). Успешно организујући свака у својој земљи отпор свих родољу“ бивих снага против ратних ХУшкача и империјалистичке 0 пасности, комунистичке парти.
(Наставак на другој страни)
ПН)
_ комунистичка партија
. нистичке
= мулке; у име Свесавезне
РА ОГ аи
А ја и
ОМОДИОНО Сове ТОВ Бе МОМИХ А
се Ма НЕ ПР ДА И :
БЕОГРАДА
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-448 ~
нИш т
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА: БРОЈУ: 2 ДИН.
палађиг пада уђу зжнла им
КОМУНИКЕ
Крајем септембра одржано је у Пољској информационо саветовање, у коме су узеле учешћа следеће партије: Комунистичка партија Југослгвије — другови Е. Кардељ и М. Ђилас; Бугарска радничка партија (комуни_ ста) — другови В. Червенков и В. Поп-Томов; Комунистичка пертија Румуније — другови Г. Деж и А, Паукер; Мађарска ко_ мунистичка партија — другови М. Фаркаш и И. Ревађ; Пољска радничкг партија — другови В. Гомулкда и Х. Минц; Свесавезна (бољше. вика) — другови "А. Жданов и Г. Маленков; Комунистичка „пар_ тијг Француске — другови Ж. Дикло и Е. Фажон; Комунистич. ка партија Чехословачке — дру_
гови Р. Слански и Ш. Башто-
вански и Комунистичка партија Италије — другови Л. Лонго и Е. Реале, 1
Учесници саветовања саслуша_
ли су информациона саопштења "о делатности ЦК партија 3:-
ступљених на саветовању: у име Комунистичке _ партије Југосла. вије — другова Е. Кардеља и М. Ђиласг; у име Бугарске рад. ничке партије (комуниста) друга В. Червенкова; у име Комупартије Румуније друга Г. Дежа; у име Мађарске комунистичке партије — друга И. Ревгја; гу име Пољске радничке · партије — друга В. Гокому. нистичке партије. (бољшевика) — друга Г. Маленкова; у име Комунистичке партије Францу.
' ске —' друга Ж. Диклоз; у име
Комунистичке пгртије Чехосло_
. вачке — друга Р. Сланског и У
име Комунистичке партије Ита-
асије -— друга Л. Јонга. те ПРЕ по аорте" Пошто су измењали мишљења
у вези са саопштењима, учесни_
ци саветовања одлучили су да. - претресу. питање
ситуације и питање размене. искустава и координације делатности комунистичких _ партија заступљених на саветовању. —
Реферат о међународној ситу. ацији дао је друг А. Жданов, Учесници саветовања измењали су мишљења по .реферату, У потпуности ускладили своје погледе на међународну ситуацију и задатке који из ње проистичу и једнолушно донели декларацију по питању међународне си. туације.
Реферат о размени искустава и координацији делатности ко. мунистичких партија да је В. Гомулка. У вези с тим питањем саветовање је, имајући у виду негативне појаве изазване отсуством контакта између партија заступљених на саветовању и У. зимајући у обзир потребу размене искустава, донело одлуку да се оснује Информациони биро. Информациони биро састоја. Бе се од преставника централних комитета горепоменутих партија.
Задаци Информационог бирог састоје се.у организовању размене искустава између партија и, у случају потребе, координације њихове делатности на 0снови узајамне сагласности,
Одлучено је да Информацио_ ни биро издаје свој орган.
За седиште Информгционзг бирод. и редакције његовог органа одређен је град Београд.
пера ну
међународне ·
ДЕКЛАРАЦИЈА
САВЕТОВАЊА ПРЕТСТАВНИК А КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ РУМУНИЈЕ, МАЂАРСКЕ
РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ (КОМУНИСТА),
КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ, ПОЉСКЕ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ, СВЕСАВЕЗНЕ
БУЦАРСКЕ КОМУНИ«
СТИЧКЕ ПАРТИЈЕ (БОЉШЕВИКА), КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ФРАНЦУСКЕ, КОМУНИ= СТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЧЕХОСЛОВ АЧКЕ И КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ИТАЛИЈЕ ПО ПИТАЊУ, МЕЂУНАРОДНЕ СИТУАЦИЈЕ
Претставници Комунистичке партије Југославије, Бугарске радничке партије (комуни. ста), Комунистичке партије Румуније, Мађарске комунистичке партије, Пољске радничке партије, Свесавезне комунистичке партије (бољше. вика), Комунистичке партије Француске, Кому. нистичке партије Чехословачке и Комунистич.
' ке партије Италије, пошто су измењали мишље, ња о питању међународне ситуације, су се да донесу следећу декларацију.
У међународној ситуацији, услед Другог светског рата и у послератном периоду, извршене су битне промене.
Те промене карактеришу се новим распоредом основних политичких снага које делују на светској арени, променом односа између држава-победница у Другом светском рату и њихо. вим прегруписавањем.
· Док се водио рат, државе.савезнице у рату против Немачке и Јапана ишле су заједно и сачињавале су један табор. Међутим, у табору савезника још за време рата постојала је разлика у одређивању како циљева рата, тако и задатака послератног уређења света. Совјетски Савез и демократске земље сматрали су за основне циљеве рата обнову и учвршћење демократског ' поретка У Европи, ликвидацију фашизма и спречавање могућности нове агресије. од стране Немачке, стварање _свестране трајне сарадње европских народа. Сједињене Америчке Државе и у сагласности с њима Ен. глеска постављале су себи у рату други циљ — ослобођење ол конкурената на тржиштима (Немачка, Јапан) и учвршћивање свога доминантног положаја. Та разлика у одређивању циљева рата и задатака послератног уређења почела се продубљивати у послератном перио. ду. Формирале су се лве супротне политичке линије: на једном полу политика СССР и демократских земаља, усмерена на подривању
грајаји: ама и. учвршћивању „демократије,
а на другом полу политика САД и Енгле. ске, усмерена ка јачању империјализма и угушивању _ демократитије. Пошто су СССР и земље. нове. демократије постале сметња остваривању империјалистичких планова борбе за господство над светом и разбијање демократских покрета, објављен је поход про. тив' СССР ин земаља нове демократије, потхрањиван и претњама новим ратом од стране најзагриженијих империјалистичких политичара у САЛ и Егтлеској,
На та: „гачин, формирала су се два табора — табоп империјалистички и антидемократски, коме је основни циљ успостављање господства америчког империјализма над светом и разбизање демократије, и табор антиимперијалистич, ки и демократски, коме је основни циљ подривање империјализма, учвршћивање демократије и ликвилација остатака фашизма.
Борба двају супротних табора — империја. листичког и антинмперијалистичког — води се у условима даљег заоштравања. опште кризе капитализма, слабљења снага капитализма и учвршћивања «нага социјализма и демократије.
Зато империјалистички табор и његова водећа снага САД показују особито агресивну ак тивност, Та дктивност развија се истовремено у свим правцима, — у правну војно-стратегиских мера, економске експанзије и идеолошке борбе. Труман-Маршалов план само је саставни део — европски разлео општег плана светске ек. спанзионистичке политике, који САД оствагују у свим деловима спота, План економског и по. литичког поробљавања Европе ол стпане аме. ричких империјалиста допуњује се планозима економског и политичког поробљавања Кине,
" Индонезије. земаља Јужне Америке, Сјелињене Америчке Државе спремају 'учерашње агресоре — капиталистичке магнате Немачке и Јапана за нову улогу — ла постану оруђе империјали. стичке политике САД у Европи и Азији.
Арсенал тактичких средстава која употреб. љава империјалистички табор веома је разно. лик. Овде се комбинују директна претња силом, уцена и изнуђавање, разне мере политичког и економског притиска, поткупљивања, искорит. ћавања унутрашњих супротности и раздора ра-
сложили |
РЕЗОЛУЦИЈА
ди учвршћивања властитих позиција, и све се то прикрива либерално пацифистичком маском срачунатом на превару и ловљење политички неискусних људи.
Нарочито место у арсеналу тактичких средстава империјалиста заузима искоришћавање издајничке политике десних социјалиста типа Блума у Француској, Атлија и Бевина у Енгле, ској, Шумахера у Немачкој, Ренера а Шерфа у Аустрији, Сарагата у Италији итд., који се труде да прикрију праву разбојничку суштину под маском демократије и социјалистичке фразеологије, а на делу у свему претстављају вер. не помагаче империјалиста, који разбијају редовг радничке класе, трују њену свест. Није случајно што је спољна политика енглеског им. перијализма нашла у лицу Бевина свога најдо. следнијег и најревноснијег носиоца,
У тим условима неопходно је да се антиним. перијалистички, демократски табор збије, ла изради јединствену платформу акција ла изради своју тактику против главних снага импери, јалистичког табора, против америчког импери. јализма, против његових енглеских и францу. ских савезника, против десних социјалиста, пре свега у Енглеској и Француској.
Да би се осујетио план империјалистичке агресије, потребни су напори свих демократских, антиимперијалистичких снага Европе, Де. сни социјалисти су издајници у овој ствари. И. зузимајући оне земље нове демократије у КОјима блок комуниста и социјалиста са дру“ гим напредним демократским парти:ама сачињава основу отпора тих земаља империјали. стичким плановима, социјалисти у већини других земаља, а У првом реду француски соција. листи и енглески лабуристи — Рамадије, Блум, Атли и Бевин, — својом сервилношћу и улагивањем олакшавају залатак америчком капиталу, провоцирају га на Уцене и гурају своје земље на пут вазалне зависности од Сједињених Америчких. Држава. · 2
Отуда слели. да пред комунистичким партијама стоји нарочити задатак, Оне морају узети у своје руке заставу одбране националне неза. висности и суверенитета својих земаља. Ако комунистичке партије буду чврсто стајале На својим позицијама, ако не подлегну застрашивању и уценама, ако храбро буду стајале на бранику демократије, националног суверените, та, слободе и независности својих земаља, ако успеју да у борби против покушаја економског и политичког поробљавања њихових земаља стану на чело свих снага које су спремне да бране част и националну независност, онда ни. какви планови поробљавања земаља Европе и Азије не могу бити остварени.
То је сада један од основних задатака ко. мунистичких партија. :
Неопходно је имати у виду да између жеље империјалиста ла распале нови рат и могућности да организују тај рат постоји дистанција огромних размера, Народи света не желе рат. Снаге које бране мир толико су значајне и велике, да ће планови агресора, ако те снаге бу_ ду непоколебљиве и чврсте у одбрани мира, ако покажу чвпстину и истрајност, претрпети потпун крах, Не треба заборављати да галама им. перијалистичких агената у вези с ратном опасношћу има За циљ да заплаши људе колебљи. ве и слабих нерава и помоћу уцене постигне у. ступе агресору.
Главна опасност за радничку класу састоји се села у потџењивању властитих снага и препењивању снага империјалистичког табора. Као што је минхенска политика у прошлости развезала руке хитлеровској агресији, тако и уступци новом курсу САЛ и империјалистичког табора могу учинити његове инспирлторе Још дрскијим и агресивнијим. Зато комунистичке парти!г тпеба да стану на чело отпепа ппотив плапова империјалисти чке експанзије и агресије на свим линијама — лржавној, полотичкој, економској и идеолошко;, треба ла се збитају. да уједињују своје напоре на основа опште антини"ртеријалистичке и демокпатске платтор,. ме и ла окупљају око себе све демократске И патриотске снаге народа.
0 РАЗМЕНИ ИСКУСТАВА И КООРЈИНАЦИЈИ ДЕЛАТНОСТИ ПАРТИЈА ЗАСТУПЉЕНИХ НА САВЕТОВ" ЊУ
Саветовање констатује да отсуство веза из међу комунистичких партија које су учествовале на овом саветовању претставља у данашњој ситуацији озбиљан недостатак. Искуство је по. казало да је таква неповезаност између комунистичких партија неправилна и штетна. Потре. ба за разменом искустава идобровољном коор динацијом акција појединих партија сазрела је нарочито данас, у условима компликовања послератне међународне ситуапије, када непове. заност комунистичких партија може нанети штету радничкој Класи,
" Полазећи од тога, учесници саветовања сло, жили су се у следећем;
1. Да се оснује Информациони биро од претставника Комунистичке паптије Југослави_
је, Бугарске радничке партије (комуниста), Ко.
мунистичке партије Румуније, Мађарске кому. нистичке партије, Пољске радничке партије, Свесавезне комунистичке партије (бољшевика),
Комунистичке партије Француске, Комунистич._ ке партије Чехословачке и Комунистичке партије Италије,
2. Да се Информационом бироу стави у задалак организација размене искустава и, у слу. чају потребе, координација делатности Кому. нистичких партија на основу узајамнг _ сагласности, 3 |
3. Да Информациони биро буде састављен од претставника централних комитета, и то од
"по два за сваки ЦК, при чему лелегације ценп-
тралних комитета треба да одређују и замењу. ју централни комитети,
4. Да Информациони биро оснује свој дво_ недељни, а касније недељни орган; да се орган издаје на француском и руском језику, а по могућности и на другим језицима.
5. Да се за седиште Информационог бироа
» одреди град Београд. ти
|РЕННЦРЕ __=-_ "и