20. oktobar
ЗЗ
ЕШ“ 2 ГИ "и
.
БРОЈ 150
а аи
СТРАНА 10"
време кад је Београд бројао
свега неколико десетина хиљада становника, појавила се прва позорншна група, први глумци, први комади. Тада још није било ни железнице. Путовало се дилижансима — по„штанским колима покривеним арњевима, и бродовима до Радујевца, Дубравице, Шапца, а одатле опет дилижанси-
ма преко лоших путева у мала провинциска насеља. Културни утицаји Ев-
ропе билн су незнатни,
То је немирно време рађања Србије у деветнаестом веку, самовољна владавина Милоша Обреновића — неуког и сировог човека, период међународног интригирања на Балкану и тешких унутрашњих криза турске царевине. Још је на улицама Београда било сејмена и турских чиновника, али град је сваким даном добијао све изразитије српско обележје,
Градска маса тог времена живела је по старим укорењеним традицијама, носиоци морала били су ћифте, б6огати трговци, чорбаџије — заклети непријатељи свега што је напредно, ново. С београдских улица онога времена нестајало је првим мраком и последњих његових становника,
-За ћифтински Београд оног времена глумци су били исто што ни скит-
вице, лупежи, људи нечасни и неспособни да живе од поштеног рада. 0: глумици _— мислило се најгоре
што може да се мисли о жени, У таквом амбијенту требало је да се роди прво београдско позориште, да освоји терен, да ствара и стиче право јавности,
Али тешкоћа је било много. Поред материјалних неприлика, у којима су се глумци налазили, на снази је била и једна одредба Милошевог закона — „Глумце и Цигане треба протеривати из свих места у која дођу...“
Данас, када је позориште саставни део општенародне културне политике, и када му се стварају најшире могућности за рад и даљи развитак, 0громно нарастају ликови пионира глумачке уметности у Београду, који су имали да се боре против једног бес-
компромисног погледа на свет — ћифтинског морала и отворепог, озакоње-
ног прогона од стране државе која се тек створила,
Али љубав према глумачкој уметности код тих првих глумаца Београда мора да је била огромна, нама данас можда и несхватљива, јер само то, и упорност с којом су ипак остајали доследни своме позиву, моту да објасне ону дугогодишњу борбу за право јавности. То је и уследило. Београд је угледао прву позоришну претставу. Она се давала у
локалу „Пивара“, који се у оно време налазио на углу данашње Балканске и Адмирала Гепрата _ улице. _ Ма — колико — да
су прве претставе носиле пеливанско обележје, оне су ипак биле значајна прекретница у друштвеном _ животу
Београда. Напредни _ млади људн, школовани на страни и упознти с
тековинама европске културе, искрено су уложили своје снаге за јачање позоришта, за подизање квалитета глуме. за избор комада. Требало се дефинитивнз _ обрачунати са свим запрекама, које су стајале на путу развитку глумачке уметности и позоришта, Публика је била још недо"вољно образована ла би могла да одваја збивања на позорници од збивања у животу. Тако сем објашњава околност да је глумац, који је глумио Вука: Бранковића у комаду „Бој на: Косову“, редовно после претставе" добијао батине од публике, која је падала у национални занос...
Појавио се н први оркестар у Београду — претеча оперских .оркестара. Београђани оног времена назвали
анд
Уредништво и администрација В лајковићева 8, тел, 23-003 и 20-443, Штампарско предузећ
ГОДИНА 1У
КРОЗ ИСТОРИЈУ ГЛУМЕ
Беца Самарџић — прва жена филмски _ режисер у Југославији су га сао код Београђана оног времена још није био развијен...
„тивгл-тангл“ — музички „сми-
Године глумачког рада носиле су нова искуства, више афирмације. У то време пада и подизање прве по-
зоришне зграде на Зеленом венцу. У последњем тренутку градња се прекида због терена, који је показивао тенденцију клизања на ниже, ка Сави. Тада се подиже нова зграда данашње _ Народно _ позориште. На простору где се сада налази партер, некада, давно, набијали су Турци виђене Србе на колац....
Постала су позната имена многих позоришних радника, а позориште је себи прокрчило пут ка публици,
Али све до данашњих дана позориште у Београду, ма да се звало Народно позориште, најмање је то било.
Ложе, партер и прва галерија, људи у тамним беспрекорним и тек неколико минута пред одлазак у позориште обученим _ оделима, отмене н разним парфемима намирисане даме, које су тек изишле из фризерских салона, а на позорници бледи, крњи и плитки позоришни комади предратног доба.. Владајућа класа монополисала је позоришну уметност ни она се забавља!..,
А шта су имали и да траже у позоришту припадници широких слојева2 Зар фриволна љубакања у „Скијању на сувом“ или сличним неуметничким позоришним лакрдијама2 Понекад су се давала и драмска дела која су претендовала да имају социјалне тенденције. Међутим, у тој псеудо-социјалној драмској уметности владао је једино меланхолични протест болећивог песимисте, који сумња у сврху живота уопште, или клетве друштвеног ренегата, који се згражава над исквареношћу овога света!
Јунаци тих комада били су учмали малограђани или разбарушени анархисти арцибашевског типа, које је љубав према некој племкињи нагонила, испрва на тешки душевни двобој између љубави и дужности, а који су затим, оплакујући своју љубав, одлазили у заточеништво. Владало је уверење да је уметност дивна, занимљива лаж вишег стила.
Човек-радник није могао да ужива у бесмисленим и безидејним фразама те декоративне позоришне уметности, и није хтео да са најлошијих места у позоришту посматра како се иза осветљене рампе на позорници одвија живот супротан ње-
Београдско дру штво
У БЕОГРАДУ _
Од првих позоришних претстава
говом, како се велича и слави све оно што њему доноси зло и беду, Тамо, на даскама позорнице, били су људи његовог социјалног положаја без икакве важности. Позоришна уметност била је онаква каквом су је хтеле владајуће класе, безидејна, шупља и нестварна! — Била је препуштена самовољном експлоатисању _ привилегованих беспосличара, из чије је средине проистицала н којима се продавала као луксузна роба за разоноду и забаву.
Писци драмских дела, који су хтели да њихови комади буду приказивани, и глумци који су желели да играју у тим комадима, били су зависни _ од публике, Позоришна уметност била је роба која се наручује, а уметник-глумац талентовани лакеј,..
Једино су дилетантске групе „Абрашевића“ приказивале комаде блиске радним људима, али је полнциски апарат старе државе увек био брз у угушивању свих – напредних стремљења _ позоришне _ уметности у Београду...
Годинама је трулило похлепно малограђанско _ друштво, ломило се у безнадежном грчевитом настојању да одбрани своје позиције, М најзад, у октобарским данима оно је пало, а с њиме и окови који су спутавали слободу уметности и спречавали је да изврши своју социјалну мисију н да припадне свима...
У партеру позоришне дворане седи данас дипломата уз радника, борац уз официра, и чиновница уз директора фабрике — људи који раде. Позориште није више монопол једног друштвеног слоја, оно је дом праве, истинске уметности. У гледалишту су људи, живи и пуни крви, они који су патили у прошлости, они коди су давали крв за садашњост, и они који граде будућност. Они долазе да виде дела која налазе 0правдање у друштвеном збивању, дела везана за путу вечитог
настојања колектива на прогреса...
.#
Кроз пет година израшће још један град више, неубележен на географској карти, али велики град збиље — филмски град. ИМ још једна школа више, за некада „модеран Београд“ непозната — школа за филмску глуму н режију.
Филмски град, ту у Београду, на самом врху Кошутњака. Кад се заврши, биће један од најмодернијих, технички најопремљенијих филмских центара у Европи, Велики – интернационални друм, један од гигантских радова Петолетке повезиваће филмски град с Београдом. Поред индустриског дела града, филмских атељеа, лабораторија, котларница, зграда за монтажу и синхронизацију, саградиће се и филмско насеље — град са свим условима да се у њему развију први квадрати наших уметничких филмских с остварења. Излазиће хи+ љаде и хиљаде квадрата филмске траке — не привидно титрање малограђанске стварности, него животна, опипљива, конкретна и непосредна данашњица. Већ у другој години ЏПетолетке завршиће се у филмском граду два започета уметничка филма н снимити још два. Током 1949 и 1950 године капацитет производње филмског града стално ће се повећавати, да би на крају прве Петолетке „Звездафилм“ произвео 25 уметничких филмова. Док се град подиже, у школи за
педесетих година прошлога века
(цртеж Ф. Каница)
е Народног фронта Ср
—___-_ 20 тедпирафе. _____
о
БЕОГРАД, ПЕТАК
Пре него што почне сцена
===
филмску режију н глуму расту нови кадрови. Млади људи доскора нису ни сањали да ће, ето, они једнога дана да постану филмски глумци и режисери. Некада би били задовољни што могу да разумеју филм, да га схвате, да учине неку примедбу режисеру или сцени, а данас би хтели да учествују у стварању, да постављају сцене, да дају кадар и да глуме. Гледајући их сада с каквом озбиљношћу прилазе решавању појединих сцена, како се дубоко и зналачки уносе у рад и како су тешко погођени ако им на контролном испиту не успе сцена, рецимо, из „Глембајевих“, – помислило школа постоји годинама и да су ови
= == ха
млади мајстори већ одавно савладали филмску технику. Колектив младих људи — будућих глумаца н редитеља — изучава у филмској школи историју свога народа, његову књижевност, поезију, фолклор и друштвене науке.
И опет ће у редовима пред београдским биоскопима, као недавно када се приказивала „Славица“, чекати хиљаде грађана да виде један исечак свог живота, себе самих...
Глумачка уметност Београда, пролазећи кроз многе фазе у свом развитку, нашла је коначно свој прави
циљ — обликовање живота и напора би се да та народа коме је припала. Д. ПОГОРА 24
И ТА А ЈЕ ВИТА)
бо Вик А
<<
ХОРИЗОНТАЛНО 1) Презиме организатора новог на-
чина зидања код нас, наша житородна покрајина, војник који је тек ступио у војску; 2) песнички израз за Србин, полинезиско божанство, најстарији становници Европе, најамни радник; 3) француски граматички члан, врста морске рибе, претставник совјетске делегације у Организацији Уједињених нација, ограда за стоку (трећи падеж); 4) та, мера за површину, узвик, страно мушко име, теглећа животиња, темпорални прилог; 5) справа за набијање и равнање површине, сребрне _ плоче за груди, предлог, река позната из Народно ослободилачке борбе, себе; 6) узвик, слово латинице, наш велики рудник бакра, кретање ваздухом, река у СССР, заменица, деветнаесто слово азбуке; 7) предлог, бог љубави, лична заменица, домаћа животиња, презиме прет седника Президијума Народне скупштине ФНРЈ; 8) непозната количина, два различита слова, загребачка фабрика ликера, два иста сугласника,
хемиска ознака за. бариум, руска показна заменица; 9) покрајина у Енглеској, велики шпански виолинист и композитор, _памучна материја, два сугласника; 10) врста лука, дезинфекционо средство, први ваздухопловац, кинеска реч која је основ Лаоцеовог
учења; НП) стара индијанска покрадина у Америци, циркуска дворана, бугарско пристаниште _ на Црном Мору.
ВЕРТИКАЛНО
1) наша народна република; 2) мала једногодишња биљка, сазвук од више тонова; 3) варошица у Србији, мале кратке длаке, пољопривредна алатка (други падеж); 4) истакнута тачка земљине површине (други падеж), врста папагаја, словеначка узречица; 5) место у НР Србији, свеза, енглеско мушко име; 6) наша цигарета, једна руда; 7) ноћна птица, ограда за овце, афричко племе; 8) скуп певача, мера за површину; 9) пољски логор, брисала; 10) свеза, лековити напитак; 1) убог, самогласник, пустињска насеља; 12) презиме великог италијанског песника писца епа „Бјесни Роландо“, звук; 13) мастило, из-
вори; 14) зачин, поклон; 15) речна животиња, степен висине гласа, совјетски информативни биро; 16) град
у кавкаском делу · СССР, место у СССР познато по нафти; 17) два иста сугласника, дакле (француски), пољопривредни радник; 18) жеља хушкача, коњи, физичка јединица за мерење рада; 19) ушће реке, ебаново дрво, ова; 20) личност из Гогољевог романа, скуп географских карата; 21) популаран чехословачки дневни лист.
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
Хоризонтално:
ту Михаел Фрунзе, кос; 2) совра Епир, Рапо; 8) ад, РАД, порт, Нобел; 4) Рем, Румуни, Кири; 5) скат, теши, као, над; 6) Алеш, кк, Москва; 7) он, зао, има, тор, Б. Н. (Бранислав Нушић), 8) Кармен, ра,
ваја, 9) ита, мир, сама, газа; 10) чоја, кимоно, Кен; 11) арена, Пале, ата, на; 12) Јена, Рама, „улазе; 13) иза, организација.
Вертикално:
1) Марс, обичаји; 2) Декан, Торез; 3) Мс, мал, Кајена; 4) хор, теза, Ана; 5) Авар, шарм; 6) ердут, Омиш, рр, 7) ла, мек, ер, Паг; 8) Пушкин, кам; 9) реони, силан; 10) упри, мараме; 1) нит, ко, амо, уз; 12) зр, маст, анала; 13) око, отац; 14) рок, враг, Ази; 15) кабина, Јак, еј; 16) опера, базен; 17) солидан, Анам.
# 410 ОКТОБАР 1947
У Љубљани је почеб ИЈ шампионат Југославије
У Љубљани је на свечан начин творен [1] шаховски шампионат Југо. славије. То је у ствари финале раније спроведених многобројних такми. чења широм читаве државе, на који ма су учествовале десетина хиљада шахиста, На финалној утакмици др. жавног првенства у Љубљани суце« лују велики мајстори, мајстори и мај. сторски кандидати, који су својим рад. нијим успесима ипутем квалификацио. них турнира стекли право учествовања на самом шампионату.
На свечаности отварања у име Ша. ховског одбора Словеније такмичаре је поздравио претседник инж. Едо Турнхер. Генерални секретар ФИСАЈ.а Мирослав Креачић у своме говору и« стакао је чињеницу да се' турнир одржава у Словенији, која је репу. блика врло заслужна за развој југо. словенског шаха и дала читав низ чу, вених мајстора. Надаље је секретар Креачић подвукао _ масован разврј шаха после народног ослобођења, као и велике успехе југословенских мај стора у иностранству, Затим су још говорили секретар Шаховског савета
Др Милан ВИДМАР
ФИСАЈ-а Гаврило Мачејип др М, Видмар и С. Глигорић, '
Титулу првака ФНРЈ у шаху брани др Петар Трифуновић, који је штампи“ онат освојио узастопно 1945 у Нотом Саду и 1946 у Загребу. Несумњите да је он и овога пута главни факарит за прво место. Одликује се пре» цизном позиционом игром. великим знањем шаховске теорије, ванредном техником као и издржљивошћу ћ Челичном вољом за побелу.
Један од главних конкурената др Трифуновићу је Светозар Глигорић, иако је у првом колу неочекиване изгубио са љубљанским мајстором Пу• цом. Турнир је дугачак, тако да се слабији старт може лако надокнади ти. Већ у другом колу Глигорић је добно игру, ми то са великим · мај стором Бором Костићем, Глигорић је велики таленат, а постигао је већ по: требно искуство им теориско знање, што је доказао својим победама на неколико већих турнира.
Добрих изгледа на прво место има и мајстор Васја Пирц, некадашњи југословенски првак. Раније је на међу“ народним турнирима постизао, велике успехе, а пре неколико месеци де лио је на турниру у Теплице-Шанову у Чехословачкој прво. место са белгиским мајстором – О'Келијем, по“ бедником из Хилверсума. Пирц игра позициони шах, а нарочити је уметник у спровођењу блокаде и напада на слабе тачке у противничкој пози“ цији.
Аспирант на прво место је и Васи“ лије Томовић. Овај мајстор је познат по бескомпромисној борбености н о штром стилу игре.Против Пирца је У другом колу водио рискантан напад и услед тога изгубио, али и поред неуспеха у тој партији он може у да љем току турнира да продре напред.
Велики мајстори др Милан Видмар и Бора Костић некада су били нај бољи југословенски шахисти. Првоме је 62, а другоме 60 година, због че га немају више оне борбености као У младим данима. Ипак и сад још постоји могућност да начине изне“ нађења.
Често пута на турнирима долази до неочекиваних резултата Добар поче так су начинили С. Вуковић и Пуш, 4 такође и победник скопског полуфина“ ла Божић. Може и неки од њих 18 продре на једно од првих места,
Бора Костић
Турнир није значајан само по борби за прво место н титулу шампиона, јер има и других важних момената који интересују стручњаке. Питање се поставља какве ће квалитативно 68" ти партије и да ли ће приказати не“ што новога у нашем шаховском Ра; витку. Надаље да ли ће неки од мај сторских кандидата – испунити услов за добијање мајсторске _ титуле, а тако појачати наш мајсторски кадар: Све су то питања која постављају љубитељи шаха широм читаве државе,
ши __________________-----= бије, Одговорни уредник Славко Јанковић, Чек, рач, 10-313-212, Пошт. фах 5%