20. oktobar

"ниле фасаде, изубијане зрни-

ЛОн"'је' покпстач

ДАШВАЦЕ

ИЗЛАЖЕЊА „20 ОНТОБРА“

вих дана навршава се три

године како је почео да излази „20 октобар“, орган На. родног фронта Београда.

Са Бежаниске Косе још су одјекивале детонације. Немци су покушавали да се још који пут добаце гневом на ослобођени Београд. Још су се кру-

ма бацача. Под ногама је шкрипало стакло, прескакало се преко одбачених блокова и стабала, заобилазила се преврнута, оштећена возила. У свему томе, и поред свега тога, Београд је брујао од радости, сусрета и поздрава. Грађани су излазили на улице и остајали на њима. Град је поново припао народу. Уживало се у томе.

На такве београдске улице, у то расположење, истрчали су продавци новина:

— Двадесети октобар!

То је била још једна радост. Први београдски лист у слобоДИ. Број је разграбљен. Читан је | ту, на улицама, под млаким сунцем тог значајног октобра. Ушао је у београдске домове,

Тај први број „20 октобра“ изашао је у тек ослобођеном граду, 24 октобра. Он је припремљен у специјалној редакцији, уз многе тешкоће. Следећи се појавио 16 децембра, као други број, као „недељни лист Јединственог народноослободилачког фронта Београда“. За релативно „20 октобар“ постаје најчитанији лист Београда и излази У

кратко време све више примергка У прве масовне акције На; родног фронта „20 октобар улаже свој део: Он потстиче кроз своје редове, помаже туоргапизацију акција, прати успехе и критикује пропусте и скретања. Но, покција У оквиру Фронта, Ма и Нгролне омладине, ктобап“ прлти и коментарише догађаје и збивања у гра“у, посматрајући их не као хрстичар, већ као објективни критичар. Он се бави проблемима сређивања комуналних, културних и _ здравствених прилика града, бележећи успехе и критички се осврћући и на оно што је претриђено да се куитн. Поред тога „20 октобег“ ствога кампање у ПиљУ побољшања прилика и односа и потстрекач на колективна залагања, а пре свега и више свега он постаје веза и средство путем кога ајрадије ученародне мачећи

наши грађани ствују у питањима власти,

Учешће грађана, чланова Фронта, као активних сарадника листа у духу је нове, савремене штампе. Да би одговорио својим правим задацима, да би постао заиста лист грађана Београда, да би широко, демократски ушао У све домове и постао ИСТИНСКИ фронтовски приручник чланова Фронта, АФЖ-а и Народне омладине нашег града, „20 октобар“ је отворио своје ступ-

це свим искреним, добронамерним грађанима. Захваљујући томе „20 октобар“ већ

после неколико првих бројева умногоме престаје да буде лист редакције. У њему све масовније сарађују, прво ДОПИсници рејона и организација, предузећа и установа, а потом све бројније и сви ОНИ, Који се здравом критиком осврћу на прилике и збивања У граду и који правилним сугестијама и предлозима желе да помогну народну власт |

Захваљујући тој масовној сарадњи и схватању општих проблема Као својих од стране грађана нашег града, дошло је до тога да само трећину сваког појединог броја испуњавају редови чланова редакције, а две трећине простора користе грађани.

Зато је „20 октобар“ лист Београђана: радника, намештеника, народне интелигенције, занатске и школске омладине, домаћица и свих оних који у чествују у великом покрету рада и изградње, у испуњењу наших великих задатака.

„20 октобар“ се. стално развија. Он тражи стално новије и боље форме да што пуније и што успешније послужи Београду и његовим грађанима. Зато „20 октобар“ приликом

ове своје трогодишњице поздравља све своје спољне сараднике, све _ добронамерне грађане _ Београда КОЈИ СУ

сматрали за своју дужност да активно учествују У листу, да помажу народну власт шаљући дописе о својим запажањима. Он уједно позива све досадашње и нове сараднике да настоје да „20 октобар“ буде још бољи и да, као лист Београда, још пуније и одлучније одговара своме задатку.

ПРЕД СВРШЕТАК ПРВЕ ЕКО НОМСКЕ ГОДИНЕ

УСПЕХ У РАДУ ПОВРТАРСКЕ

рајем марта ~ дружење пензионера за Србију узело је у закуп, од вршног одбора Народног одбора 71 хектар земљишта у Макишу, За обраду овога земљишта, Средишња управа Удружења пензионера у Безограду основала је од својих чланова, који су се добровољно пријавили, ралну заједницу од око 100 људи. Ускоро затим, од овог радног колектива 0бразована је Повртарска – задруга пензионера града Београда, на бази земљорадничких задруга, према Закону о 3адругама. Обрада имања у Макишу била је врло тешка. Новоформи. рана задруга у почетку није располагала никаквим средствима нити алатом. Сд зајма Градске штедионице у износу

месеца У-

од 300.000 динара, задруга је набавила основни и најпотребнији алат и семе, док је од Извршног одбора добила два пара коња и двоје кола. Са тим се почело,

Мако није било алата и материјалних средстава, сви пензионери - задруггри показали су необичну вољу и упорност У раду. Свакога дана, по лепом и ружном времену, далеко изнад града, 70 до 80 људи стрпљиво је радило. Од укупног земљишта засејано је 60 хектара. Једанаест хектара нје обрађивано због тога што се тај део још налазио У споРу. На имању »Жабарица« засејано је 5 хектара бостана, 4 хектара пасуља, 5 хектара сун,.. цокрета, 10 хектара кукуруза, 1 хектар бораније, 3 хектара парадајза, 1 хектгр црног лу-

СА БЕОГРАДСКИХ ПИЈАЦА

Поерћа има у довољним количинама

Рта београдским пијацама = поврћа углавном има У ДОВОЉљЉНИМ количинама, Осим неких врста које у потпуности не _ задовољавају потражњу грађана, Извесне врсте поврћа су сада на измаку и то већином боранија, парадајз и паприка, али се још увек појављују по пијацама, само су слабијег квалитета.

Паппска се продаје од 7 дз 9 динара кисограм, а парадајз по 4 диноза. Цене осталом поврћу су углавном _ остале непромењене Купус стаје по 4 динара килограм, Кељ 7 динара, карфизл 15 до 20 динара, прни лук 7, зелен 8, шаргарепа 5 до 6, бундева 3 до 4 ди: нара. Исто тасес има пл киселог купуса и риблниа продаје се по 8 динара килограм, цвекле по 4 динара, роткве 4 дз5 динара и спанаћа по 10 дина. ра килограм. Свих ових намирница има довољно, као и празилука, плавог патлиџана и зеленог парадајза.

Од воћа највише има јабука и то, како код градских и 38дружних, тако и код приватних продавница, Крушака на неким пијгпама нема У довољној количини како им сезона још траје. Грожђа исто тако има мало, јер га државне и задружна предузећа не довозе у довољним количинама, Мако је сад јесења сеззна, дуња и ораХа нема ни на једној пијаци. Продају се само у понеким продавницама и то у малој количини. На пијацама се појављује и кестен који се продаје од 20 до 24 динара килограм. Црног лука за зимницу нема довољно; онај који се продаје може да служи само за брзу употребу. Пасуља и белог лука нема ни једна продавница на пијаци, Акз се и појави У некој задружној продавници мања количина, за час се распрода. Пасуљ највише продају сељаци по високим ценама од 20 до 30 динара. Цена белом луку који продају сељаци је веома висока од 50 до 100 динара килограм. Кромпир такође на неким пијацама доносе само сељаци. Државне и задружне продавнице требало би да снабдеју грађане белим луком и пасуљом.

Откад је, пре две недеље, дозвољена слободна продаја, сељаци произвоћачи доносе на пијацу сваким даном све више разноврсних намирница: масноће, млечне производе, поврћа итд: Првих неколико дана цене су биле веома високе и нису биле приступачне за широке масе грађана, Међу-

тим, за последњих три четири дана, на свим пијашама су цене знатно зпале. Ипак. су сувише високе и сви грађгни не могу их платити, Маст се продавала по 300 динарг, а сада се може купити од 180 до 220 динара. Пала је цена и сувој сланини и то зд 250 динара по килограму на око 200. Брашно се продаје па 35 до 40 динара, кукуруз од 10 до 15 а кукурузно брашно од 12 до 15 динара. И овим производима су цене унеколико опале. Услед неббавештености сељаци су почели да доносе на неке пијаце и свеже месо, Ово се дешава услед тога што поједини месни одбори нису правилно објаснили Уредбу о слободном товљењу и продаји свиња, која одређује да се сме продавати сам) жива стока.

Ако се проће кроз све пија-~

ЗАДРУГЕ ПЕНЗИОНЕРА НА МАКИШУ

ка итд, На економији »Макише другом имању пензионера, засађено је преко 2 хектгра куцуса, посејано 2 хектара кукуруза и по један хектар краставаца, бораније, пасуља, шећерне репе, детелине, овса, лука итд.

Убирање плодова дало је врло добре резултате, Све што је засејано родило је углавном добро. Подбацио је једино лук, песуљ и боранија, због тога шта није било доброг семена. Сви ови производи испоручени су углавном _ градилишту у Железнику. Остатак је

подељен задругарима за зимницу (сваком пензионеру-члгну задруге дато је према бр>ју радних часова) а извесна количина продатг је задружним продавницама на Сењаку и Каленићевом Гумну. Два вагона бостана и пола вагона црног

лука пензионери су поклонили омладинцима сна градилишту фабрике тешких машина у Железнику. Данас већ, стање у Повртгрској задрузи пензионера сасвим је друкчије, Створен је инвентар у вредности од око 150-000 динара. Укупна вредност све имовине, зајелно са инвентаром, износи око 500.000 динара. Ту нису урачунати они плодови који још нису изваБени из земље: 4 хектара сунцокрета, 3 хектарг кукуруза, 1,5 хектар шећерне репе, 2 вагона бундева, 2 хектара детелине, 2,5 хектара купуса итд

Нг крају године, може се рећи да ће расходи задруге пензионера бити потпуно покривени добитком од продаје плодова са имања на Макишу. Није искључено дг ће се остварити и мали добитак. Свакако да ово претставља велики успех ако се узму у обзир чи-

це, може се видети да многе. њенице. да се'са обрадом зе-

градске и задружне продавнице продају јабуке доброг квалитета помешане са трулим и полутрулим. Јабуке су већином несортиране и набацгне и овакве тезге одају утисак неугедности •и немара.

Многе продавнице Градског предузећа за воће и поврће добијају већ из магацинх труле и несортиране јабуке. Такав је случај например, на пијаци Цветни трг. Пред продавницама Градског предузећа за

„воће и поврће број 2 и 21 и-

зложене су полутруле јабуке које су набацане на гомилу и непробиране. У осталим продавницама на овој пијаци, како градским тако и задружним исто тако се не обраћа пажња класирању робе и не настоји се да роба буде лепо изложена, Свакако да је за овакав пропуст одговорно и руководство Централног магацина на Бајлоновој пијаци, зато што го јединим продавницама шаљг робу која уопште није за. прсдају. Крајње је време да се руко | водство градског предузећа 3: воће и поврће, ства задруга побрину да продавнице добију робу доброг квалитета, лепо сортирану га исто тако потребно је да се контролише по свим пијацама, да ли се та роба лепо излаже

На овај пропуст је досада много пута указивано преко штампе. Међутим, стање сеу

овом погледу уопште не поправља. А потребно је нагласити да државне и задружне продавнице треба да имају најбоље уређене тезге на пијацама, јер оне за то имају најбоље могућности,

а и руковод- |

· добили од шефа станице,

авина ливница

мљишта отпочело касније него што треба и да је 26 хектара било под водом до половине маја. Упоран рад и необичан елан крунисани су успехом. |

За идућу годину Повртарска задруга пензионера има намеру да још боље организује рал на имањима у Макишу, Већ сада израђен је сетвени план и поднесен Извршном _ одбору Народног одбора. На основу тога плана тражиће се зајам од 990.000 динара ради попуне инвентара, као и куповине једног камиона и једног трактора Поред повртарства, у току идуће године чланови задруге пензионера бавиће се свињогојством, овчарством и живинарством. На тај начин, и најстарији становници Београда даће свој допринос заједници.

У »20 октобру« број 148 од 26 септембрс објаљен је допис Петра Ј. Ванића, у којем се подвлачи потребо да се мон-

тира сат на улазним вратима Жепезничке станице. Према обавештењу које смо

ради се на оправци овог сата и он ће ускоро бити монтиран.

Иако се у Београду оскудева у локалима за ресторане и мен. зе, велики број локала који су специјално грађени за угоститељске потребе, користи се за матацине и стоваришта за робу појединих задруга или предузећа, У нашем листу број 149 од 3 октобра изнети су конкретни случајеви овако неправилног ко. ришћења лонале

По овом питању није ништа учињено. .Градско угоститељско предузеће које има за задатан да организује друштвену исхрану у Београду, није могло да добије дозволу за локале наведене у нашем чланку. Ово предузеће '- требало да отвори народни _ сторан и у просторијама бивше кафане »Мусића на

Калемегдан

ЈЕСЕЊИ РАДОВИ У ПАРКОВИМА

ПОШУМЉАВАЊЕ 35 ХЕКТАРА ЗЕМЉИШТА У УНУТРАШЊОСТИ ГРАДА

О са за паркове предузима ове јесени низ већих и мањих радова да би се повећале зепене површине у нашем граду и уредили мањи, запуштени пар. кови Засад се врше припремни радови у парну у Доњем Граду, који је био за време окупације уништен и потпуно запуштен. Сапа се ради на његовој рекнонструнцији. Услед недостатка нише земља је веома тврда и тешко се прекопава, те ће после првих киша радови брже одмицати. У овим "радовима учествоваће и чланови фронта. који ће уклонити преостале рушевине у парку.

Завршавају се радови код ма.

њег парка код Ауто-номанде и'

врше припремни јесењи радози код парка на Звездари. Кад буде настало погодније време, приступиће се и садњи дрљећа.

Ове јесени се предвиђа и реконструкције 12 скверова на разним нрајевима града, који су до сада били запуштени. Од осталих радова; извршиће се попуњавање дрворећа у 42 улице и то са око 3.000 сапница. У Београду има 160 упица у којима би требало попуњсзвати дрвореде,' али због нелостатка материјала, за сапа се попуњавају само у 42 упице. Доћи ће У обзир оне улице које имају дрвореде за чије попуњатање постоје саднице у расад-ицима

У многим основним шнолама

Отсен за паркове је засејао травњаке и створио мало баште. У свима школама. осиму

једној травњаци су упропашћени услед непажшње и небримљивости шкопсног особља: Травњаци се уопште нису поливали, већ се чекало да Отсек набавља људе и за те мање послове. У неким шнслама руководство се правда да није било црева за поливање. Изгледа да се ни толико нису могли снаћи ла да поливају са кантама, кад већ немају црева. А школска дворишта лешше изгледају и имају више свемине ако се баште опржавају. Убудуће не би требапо да се ово догађа и да сав труд уломен у стварање малих башта и травњана по школама, пропадне узалуд.

Ове јесени извршиће се велини радови на пошумљавању У унутрашњости Београда. На.

углу Булевара Црвене Дрмије и Молерове улице. Међутим, овај локал је додељен Среском магацину из Смедерева. А да ли је нужно да се магацин за Сме. дерево налази у центру Београда | ж

У једном од прошлих бројева »20 онтобра« писано је о редовима на Главној пошти и пре. оптерећености појединих шалтера. Просторије Главне поште су огромне. Исто тако постоји велики број шалтера. Али, док се пред појединим шалтерима стварају дугачки редови, други већ данима стоје затворени. Услед тога ни просторије ове поште нису искоришћеке,

Отварањем свих шалтера, могућило би се боље фунхционисање поштанске службе, а велики број грађана не би губио време у непотребном и неоправцданом чекању на предају најобичнијих пошиљки.

Наша реданција је више пута доби:ста дописе у којима су се грађани жалили да су извесна

' београдска кола загађена сте-

о«

прављен је план према номе се предвиђа пошумљавање 17 хектара земљишта на дунавској обали, од Доњег Града до Панчевачног моста, четири хентара код Прокопа четири хектара на Топчидерском Брду и 10 хектара на Бањичком пољу од Шарене ћуприје до трибина. Појас који ће се пошумити ка Бањичком пољу биће широк од 60 да 150 метара: Ови обимни радови извршиће се чим буде настапо погодније време, то јест после већих киша. У овим радозима учествоваће масовно чла. нови Фронта са својим радним јединицама и тиме допринети да се повећају зелене површине у нашем граду“

Постоји један проблем који не може у будућности бити решен без активне псмоћи Фронтовсних организација: Ове године у већини улицљ услед недостатка водоводних инсталација за поливање, Отсек за паркове није

могао да засеје травњаке. Трав. њаци су сејани и одржавани само у крајевима где је било ин. сталација, а у већем делу града они су остапи запуштени са сувом, тврдом земљом и · коровомСви травњаци по улицама могли су бити пренопани и уређени да су фронтовснке организације биле антивније. Секције за уређивање насеља требало је у сагласности са Отсеком за нарнове да мобилишу-“ трађане, да испред својих кућа прехопају и засеју травњнетће И ла их стално одржавају сванодневним поливањем“

Међутим, веома је мало ули. ца у којима су грађани уредили травњане. И уколико су их пре-" копсти, нису их касније одржавали и полизали. Веђиза улица у неспшем граду пружа руман и запуштен изглед, зато што су траве сци закоровљени услед не. савтивности и непамње грађана.“ Јасно је да део овај посао није захтевао много труда.

Да би идућег пролећа сви травњаци у нашем граду били уређени и засејани, требало би да Сенцића за уређивање насеља Градског одбора Народног фронта у споразуму са Отсеком за паркове направи план у којим улицама све треба органи– зације Фронта да изведу овакве радове.

ницама. У броју 149 објавили смо допис Меланије Сингер, којим се трани да се београдски трамваји очисте и уреде.

Из Дирекције Градског саобраћајног предузећа добили смо обавештење да су кола заиста била загађена, а да је главни разлог био тај што су та кола рађена из делова старих полупаних трамваја. још пре објављивања дописа, Дирекција је припземата материјал за дезинсекцију. И сада се већ врши дезинсенција многих кола. зинсенција 'се мора вршити посте. пено, да се нола ке би одјодном повлачила из саобраћаја сти Ње сви трамваји ускоро, би ти очишћени и уређени.

У »20 октобру« број 150 од 10 | октобра изспшао је кратак допис

под насловом »Зашто је застета оправка улице«. У допису износи спучај са оправном Еосовске упише, тде се нису зазршили неуђећена скоро месец пана.

Сала се допремио асфалт и

остани потребан материјал, тако _ да ће оправна улице моћи у

најкраће време заврши,

потлуно да се

Де- |

рацови _ и улица стоји –

се.