20. oktobar
~“ њР"
· и скоро је _ станбени простор.«
СТРАНА 4
„РАЈ“ АМЕРИКА.
.
_ Како живе широке
масе у Америци
ре кратког времена мо-
сновско издавачко"“ предузеће »Правда« издало је »Америчне белешне« познатог совјетског новинара Јурја Жукова. У току неколико дана свих сто хиљада примерана овог издања било је распродато. Одлична Жуковљева репортажа, написана на основу његових утисака из Америке, пружа објективну спину чувеног »америчнот начи. на живота«. |
Како живи обичан _Американацт Репортажа Јурја Шукова посвећена је _ Углавном _ овој теми.
Годинер 1944 Кслифорниски утетверзитет утврдио је даје америчкој породици од четири члана која покушава »некако да веже крај с крајем и да ни“ ви без задуживања« потребно годишње најмање 2.964 долара, У овај износ улазили су сви нестходни расходи: храна, одело, стан, осигурање, лекови и ленар, превоза средства итд. А. меричка штампа морала је да призна да оваквим минимумом не располане 70% америчких породица, док се необезбеђеност рапничких породица пење чак до 80%.
Капифорниски универзитет Учинио је своју констатацију за време рата, када је цела Америна грозничаво »правила долареф и када се могло рела,. тивно лако доћи до зараде. Тек поспе рата просечан Америнанац нсппао се у катастрофалном попонају: зараде су опале, док су цене сваходневним потребама знатно скочиле. Аутор књиге наводи с податке Министарства рада САД: најскромније узето, цене у јануару ове године биле су за 17,9% веће него у јануаРу претходне године, а за 55,3 од сто веће нето у августу 1939 године. »Волстрит Џорнел« наводи податке, из којих се види да су цене месу порасле од
јуна 1946 године за 83%, цене масноћама и 'путеру —- више него двоструко; памучним тканинама — за 36%, предметима од коже — за 6309/р
Таксв је »амерички начин живота« најкраће им најсувље
приказан у цифрама. Ево нахо он иначе изгледа:
ФУ октобру прошле године из њујоршних касапница одједном је ишчезло месо, мада се на пашњацима товило 80 милиона грпа стске — пише Јуриј Шу. нов. — Свугде су стајали дугач+ ни редови. Домаћице су разбићале прозоре касалница и грдиле владу. Труман је скинуо кон. тролу и већ сутрадан свугде се појавило месо, али по двоструним ценама. После тога јуриш на алстем контроле предузели су монополи шеђера. Ево овлаш узетих белешки из листова »97 Њу . Џерсиу шећер. као и ра+ није, претставља нешто спично лепом и недостинном сну. Ових дана гомипа домаћица на јуриш је освсила "универзални мегацин, али шећера тамо није било. Слатко »ништа« при. влачи томипу жељну шећера«, ФУ једној радњи у Бронксу гомила, револтирана тиме што није добила шећер, разбила је изпоте. У седам других трговина морало се прибећи помоћи полиције, да би се успоставио ред. Шећера нигде није било..«
Рузвелт је у своје време спро. вео закон који је забрањивао повећање цена. После смрти заслужног претседника монопописти су предузели офанзиву престив његовог разумног 'система контролисања цена. Гамење Рузвелтсвог закона навалило је тежан терет на плећа обичног Американца. Између монополиста и потрошача букнуо јеграђански рат нарочите врсте — рат који се води помоћу долара. Додуше, на страни монопола су долари и, према томе, — стратегиски успех.
Сваког месеца у изградњу Улаже се у САД преко милион
доларс. »Свугде лупају пнеуматични чекићи — пише аутор »Америчких белешки«, али
једна ствар је чудна: нисам видео у Њујорку ниједну довршену нову кућу — кућу у коју би се уселили станари, ма да У граду, како признсе гувернер ГПјуи, 750.000 људи немају стана кемогућно добити
"Сама америчка влаца при. знаје да би у САД требало подићи још 5 милиона кућа, док 10 милиона кућа не одговара елементарним захтевима: У чему је стварг Откуд то да мноте куће немају ни прозора, ни врата Ствар је у томе што је контрола У погледу кирија још на снази, а Национална асоци. јација власника некретнина од-
|
лучила је да приступи кампањи за повећање нирија. Власници нућа и сада добро зарађују — оно једне милијарде допара годишње. Али они се не задовољавају овом“ зарадом. И зато су нове вуће недовршене, што «претставља изазивање А. мериханаца — бескућникф аи поруку: пристаните на укидање контроле и ви ћете добити одличне станове са топлом, хладном, па чан и леденом _ водом, сти плаћаћете онолико колико ми будемо одредили.
Стога се данас у Чикагу стари трамвајски ватони кжупују за станове.
Оза штекулантска и непоштена механика обухвата све производе индустрије и артикле исхране. Конце држе у својим рукама оних чувених »шездесет породицек _ Америке. Часопис »Јунајтед стеитс њус«, обично добро обавештен У економским питањима, признао је да су »амерички радници ухваћени У маназе између зараде и цена«.
Стапно дижући цене, монополисти су измислили пегенду о тобожњој неисцрпној куповној способности америчког потрошача. Према подацима управе мирнодопске _ производње, _ резерве у магацинима предузећа повећале су се пред јесен прошле тодине, У поређењу са јулом 1945 године, четвороструно, па и петоструко! Производи хоји су веома потребни америчном народу труле под густим слојем прашине. Ови производи били су тада процењени са 34 милијарде долара и ова цифра расла је отприлике за једну ми. лијарду долара месечно. Моне се, према томе, узети да се данас у САД квари од лемања роба у укупном износу 46 милијарди долара, док амерична деца оскудевају у храни, одећи и обући, док Америнанне. доведене до очајања разбијају излсте.
Очигледно је да је обичак Американац упућен да све своје анате уломши у борбу против диктатуре господина Долара. У. парно тражећи да се коренито измени »најбољи на земљикој кугли амерички начин живота« миписни Американаца ступају у штрајкове. Године 1946 У 3.200 штрајкова у САД учествовало је 7 милиона људи — циФра ргнордна у целој америч. кој историји. |
Штрајковапи су рударњ лучки радници, телефонисти, шофери, радвици аутомобилских завода, мали чиновници и мор. нари.
»Америчке – белешке« Жукова читађу се са великим интересовањем. Њихов сутор располаже одличним посматрач. ким даром и оштрим пером. Дело је написано објективно и
Јурје
истинито. Али за време штампања Шуковљеве књиге многи званични подаци које је ау-
тор хористио већ су били за. старели,
Дубока проватшија између зараде просечног Американца и ценс постаје све дубља и дубља, и то чисто америчком брги. ном. Цене већем делу главних производа достигле су данас највиши ниво забележен у америчкој историји и неуморно настављаћу свој пораст, Према подацима Министарства рада САД, објављеним пре кратког времена, у средини јула ове
-
године, цене главним производима достигле су рекордан ниво од 157,1% према нивоу из 1935 — 1939 године. Агенција »Асошиетед прес« саопштила је да се за један долар може купити само половина оне количине главних производа која се мо. гла купити 1939 године, дон су цене главним намирницама порасле више него двоструко. У мнотим градовима цене су скочиле за 300% до 4000/р.
У светлости ових чињеница статистика Еапифорнискот уни. верзитета о животном минимуму просечне америчке породице изгледа безнадежно – застарела : »Не 2.964 доларс, већ у најмању руку двапут већа сума потребна јој је данас да би ненако »везала крај с крајем«.
»У Њујорку возио нас је шофер Џони, — пише Јуриј Жуков. — Он је припично добро возио, ма да то ни по чему није ње. това струка. Он је завршио школу нулинарије. Имао је прилике да ради и као бравар; и као мали чиновним, и као кондуктер. Највећа му је жеља била да постане сопственик власти. тот, па макар и малог предузећс: трговине, пекаре, па и фарме. Али за то су потребни долари; много долара. Где да их узме Наш јадни Џони измишљао је сваног дана нови фан. тастични пројект кано да се обогати. Час се спремао да отпутује у Бразилију и да се запоспли на руднику смарагда, час је сањао.о пронстаску — ракетном аутомобилу, час је стварао планове за брак са ћерком сопственика универзатног магатиса..«
Тако изгледа У пракси америчка стварност.
Л. ЈУШЧЕНКО
· УЗЛИЗАЊЕ СТРУЧНИХ КАДРОВА —
школовању уче
ише пута, је већ укгвива-
но на то да без организовања стручних школа за ученике у привреди, без подизања квалитета наставе у њима, без подршке предузећа и 3анатлија, наша привреда не може решити обимне задатке Пе тогодишњег плана, који се односе на оспособљавање квали фикованих радника.
Услови за организовање стручних школа 3а ученике у привреди постоје у знатном броју држсвних предузећа У Београду. Али је само један део тих предузећа приступио организовању школа за своје ученике. Низ предузећа, као што су „Шумадија“, ложиони. ца „Београд“, градска електротехничка радионица и друга, нису предузела потребне мере за отварање таквих струч них школа, ма да за то имају потребних _ услова. Метално предузеће „Пролетер“ још у век није приступило изградњи школске зграде за ученике.
Код већине стручних школа,
које већ постоје по индустри- |
ским предузећима, услови за
ародна
Даг
,
Учесници проширеног пленума Народне ом
[ | ђ ин ______________-_____________ - 20 ОКТОБАР Неј
2
ладине Београда
31 ОКТОБАР 1947
Проширени пленум Градског одбора Народне омладине
На проширеном Пленуму Градског одбора Народне омладине, члан секретаријата Ратко Петровић поднео је реферат о досадањим _ резултатима рада омладине по предузећима, _њиховим задацима, и о потреби одржавања годишњих _ конференција актива на којима би се сумирали успеси и недостаци у раду.
У току последњих неколико месеци Народна омладина по предузећима постигла је знатне успехе. Готово сва омладина по предузећима обухваћена је такмичењем. Од 20.138 омладинаца _и омладинки по предузећима, 539 су ударници, док их је 4.143 награђено и похваљено. И по питању стручног уздизања постигнути су до: бри резултати. На стручним курсевима и, стручним кружоцима било је обухваћено преко 3000 омладинаца, а 95%/о ученика У при“ вреди завршило је са успехом школску годину. На фискултурном пољу, поред осталих успеха, један од највећих постигнут је у учешћу на _ Савезном _ слету. Од укупно 9000 омладинаца, колико их је било на Савезном слету, 3000 омладинаца из редова радничке омладине м такмичењу за значку фискултурника, данас има 236 но: силаца значке.
рад су врло неповољни, а Управе предузећа се недовољно старају да се многобројни недостаци У раду ових школа отклоне, Школе често немају погодне просторије, оскудевају у школском инвентару, не“ мају довољно квалификованог настевничког особља, немају учила, а ученици немају школског материјала. Евиденција 0 изостанцима ученика из школе такође се по многим предузећима не води, због чега многи ученици изостају неоправдано са предавања. Тако 30 ученика предузећа „Пролетер“ није било уписано у стручну школу, а управа шкоде није имала увид да ли су они уписани у неку другу школу. Четвртог септембра' ове године од 184 ученика на предавањима није присуствовало 109 ученика. Предавачи не долазе редовно на часове, управа предузећа оправдава хонорарне наставнике њиховом _ презаузетошћу, као што је то био случај са инжењером Богданом Стефановићем и Тихомиром Ђорђевићем,
техничарем који
пивара
ПАНЧЕВО
Број телефона :
36060 и 36061
Улица НИКОЛЕ ЛЕСЛЕ број 2
Производи првонласно пиво, . слад и лед. Добива се у
неограниченим
количинама.
-Испоруне вршимо тачно и
уредно.
никеа
Али, анализирајући новембарско такмичење, могу се уочити и неке _ слабости, против којих се треба одлучно борити. Поједина руководства нису се састајала по два месеца, неке организације изгледа због броја ударника У свом активу прилично су се успавале и затајиле питање производ-
' ње. Секташтво у неким активима
још увек омета мобилизацију читаве омладине за извршење зада-
така, док у појединим активима У организационом _ погледу _ влада прилична збрка. Треба, исто тако, подвући да питању ученика У привреди још увек није поклоњена довољна пажња.
У свом даљем раду организације Народне омладине по предузеКима мораће више да се заложе У такмичењу. Питање такмичења треба схватити као политичко питање. Исто тако, треба појачати борбу за чвршћу дисциплину. Треба ликвидирати неоправдане изостанке са посла, беспотребно одлажење лекару у време када се ради, закашњавање по пет или десет минута итд. Стручном уздизању омладине и даље се мора поклањати _ велика пажња. За стручно уздизање ученика у привреди треба захтевати отварање
МУ мара цени 7: су се уместо. 15 септембра ја" вили на дужност тек 22 септембра, а од 26 септембра, одр жавши 5 до 7 часова, престали су уопште да долазе на часове. Због свега тога ученици су изгубили велики број часова, а настава из најважнијих стручних предмета није обављена, Ба сличне појаве наилази се и у школтма при другим инду стриским предузећима. У град ском саобраћајном предузећу настава се изводи у демолираној дрвеној бараци, без стакла на прозорима.
Школа коју похађају ученици из Бродогралилишта на Чу карици, а која је полређенг Министарству саобраћаја, нема још увек руководиоца, јер наставник који врши дужност управтика нема права ла потписује пошту и требовања, због чега школа није добила најелементарнија средства ва наставу. Бродоградилиште на Чукарици није одредило ни једног наставника за ову школу. Стање у стручним школама
при предузећима — индустрије прецизне механике, „Змај“, „Сутјеска“ и главна ауто-ра-
дионица знатно је боље, изко су се ова предузећа при организовању _ школа налазила пред истим проблемима као и остала. Школе ових предузећа располажу средствима за наставу која се изводи редовно, а предузећа су ангажовала своје стручњаке за наставнике предмета стручног образовања и ови редовно долазе на дужност. . Предузећа. која немају својих стручних школа, а њихови ученици похађају стручне шко. ле по другим · предузећима. дужна су да редовно одговагату својим материјалним обавезама према школи,
стручне школе за ученике У привреди за годину 1947—48 није уписана јелна трећина ученика у привреди. Рејонски народни одбори често нису 'на време предузимали мере преко својих отсека рада против немарности управа предузећа, која нису благовремено уписала своје ученике у школе, па је настава У школама за ученике отпочела, изко око 1000 ученика није било уписано. Највећи број неуписаних ученика налази се у Првом, Трећем рејону ну Земуну Ложионица Београд није уписа-
ученичких радионица по предузећима, Организације Народне омлади. не по предузећима треба интен. зивније да раде на политичком уздизању, да се активно баве фискултуром.. Целокупна васпитна делатност омладинских организација мора бити усмерена на то да кроз све форме рада, свим својим деловањем развија храброст и пожртвовање, љубав према домовини, Низом предавања, преко читалачких група, дебатних клубова итд. треба омладину систематски упознавати са актуелним збивањима у свету и код нас.
У припремама за годишње конференције, када ће се одржати и избори за руководства актива, организације Народне омладина треба да се боре да се отклоне сви . досадашњи недостаци, Пре свега треба појачати такмичење, при чему првенствено води борбу за увођење нових и обарање старих норми; борити се за ствара. ње нових и посећивање постоје. ћих курсева и кружока. Припреме за годишњу Конференцију не треба схватити као неко техничко питање, већ као једно од политичких питања великог значаја.
ише пажње „у привреди
ла 30, ученика, предузеће „Де вид Пајић“ 15 ученика, 4 3 друга „Будућност“ четири у ченика, У Градском молерскофарбарском предузећу такође је до 15 октобра било 20 неуписаних ученика.
Многа предузећа, која примају нове ученике, не старају се да их истовремено УПИШУ и у стручне школе, Такав је случај са групом ученика из ложионице _ „Београд“. Када би. се ученици примали. на изучавање струке у почетку
школске голине, постигао би се знатно бољи успех у школама, јер ученити који се уписују У стручне школе, док је школска година у току, не мо гуУ да савладају наставно гра“ ливо.
Да би се ученицима обезбедили потребни услови за рад У школама, предузећа и 32 натлије морају да воле рачуна о томе да ученици добију по-
требне уџбенике и школски материјал. Задатак је преду зећа и да обезбеде просторије у којима би ученици за време слободног времена учити, ДУ жност управа прелузећа је та. кође ла својим ученицима безбеде исхрану, прање и 4шћење пре одласка у школу као и превозна средства 710 школе. Руководиоци преду“ ћа, пословође и технички ру50 водиоци треба да посећују стручне школе ради упозн“ва“ ња са програмом који уче“ ци савлађују у њима, што 0" им пружило могућност 23 ускладе практичан рад учен! ка у предузећу са теориском наставом у школи, да пруже потребна обавештења и 086 те наставницима и помоћ ли у набавци и изради оглед“ них средстава,
Тек када привредна зећа. односно њихови рукозе“ диоци, и занатлије схвате да успех ученика у приврели 38 виси од њих, да правилан У стручним школама зависи Ол њихове помоћи, тек тала У недостаци у раду стручних школа 32 ученике У привреди моћи бити у потпуности 07 клоњени.
шко-
прелу'
рад
Зоран ВИДАКОВИЋ
“