20. oktobar
И Бур ТА ри
31 ОКТОБАР 1947
Збрињивање ТОООВИНСКИХ
водника преко зиме
рошле године, за време
зиме, у Београду је остало на. разним радовима око 5.000 грађевинских Радника. С обзх. ром да је овотодишња грађовин сва делатност знатно обимнија од оне у 1946 години, и да ће
_ бити потребно добар део радо- |
ва обавити и преко зиме, предвиђа се да ће у Београду оста. ти око 7.000 грађевинских раднина. За ове људе потребно је бпатовремено обезбедити про. сторије за смештај, јер дрвене баране, у којима је добар део трађевинских радника становао преко летф не могу бити употребљаване преко зиме.
Месно синдивално веће, у заједници са Месним одбором грађевинара, узело је у разма. трање решавање овог питања, Само питање смештаја није тешко решити, јер се за то моту да искористе просторије доњих спратова зграда које још нису коначно завршене. При томе треба обратити пашњу на то да за време зиме радници не могу да се хране на грађе. зинамсљ због чега поред станова треба обезбедити и просторије за смештај трпезарија. О. во је најлакше остаарити' на великим, грађевинама.
Озе зиме треба обезбедити станове за оно 3.000 радника, осталих 4.000 већ располату њима. Око 800 људи моћи ће де се смести у радничке станове од с Ветеринарснот факултета, јер ће мађарски радници, који су сада тамо, напустити нашу земљу око 15 децембра.
У вези са обезбећењем станова за грађевинске раднике пред управе грађевинских предузећа постазља се задатак који треба најхитније и најозбиљније решити. Наргдне власти, са своје стране, треба да укажу пуну помоћ предузећима “= сиздикалним подрумницама, омогућујући им да дођу до ће-
бади и зимске одеће за своје раднине и чланство. Највећу о тешкоћу за сада
претставља набавка. постељине, огрева и обуће. До сада је грађавинсним радницима у Београду додељено свега оно 300 јортана, што ће бити предато граћевинсним ученицима. Међутим, сами радници до сапа немају обезбеђене јоргане ни зимску ћебад. С обзиром на несташи.ну утља, питање загревања про сторија у којима ће бити смепмтени трађевински радници преко зиме такође остаје 6-
· творено,
Пред управе крађевинских предузећа, управне одборе син. дижалних подружница мн народке впасти поставља се овим данима најоштрије проблем сме штаја грађевинских радника, од чијег ће правилног решења 7мнотоме зависити испуњавање планова с вапиталне — изградње. Прошле тодине, због зиме; грађевински радници нису радили само у јануару месецу. Ове тодине, с обзиром та то да треба завршити унутрашње ридове по мнотим грађевинама, вероватно неће бити ни овог једномесечког превида раде, сли па би се обезбедило испуњавање задатава постављеним Петогодишњим планом пред наше грађевинарстао» неопходно је потребно поскетити већу пашњу збрињавању грађевинских радника прето зиме, осигуравању простоРија за њихов смешта. набавци лостељине и огрева.
Пе Ран Ета 5] 7 ње НД ПР РТ ЕЈ = = За леви новије а нек а =:
Кроз зрадилиште
,
ВЕЛИКО ДЕЛО ОМЛАДИНЕ
у Железнику
спред велике алуминнумске ба-
јаке, ва којој великим словима пише „Главни штаб“, врило је још од раног јутра. Врата на улазу су се често отварала м затварала, про-
пуштајући ужурбане омладинце им о-
младинке у плавим оделима, који су под мишком носили некакве хартије. С времена на време, нарушују“ ћи тихи разговор који је прелазио у мумлање, чули су се повици:
— Еј] ти друже, Видиш да је хладно.
Угурао сам се међу те ужурбане. људе и обратио се једној омладинки.
затварај врата.
— Хтео бих да видим радилиште.
Омладинка је позвала курира, свим малог . дечака (који је стао мирно н поздравио) и рекла му да зове другарицу Живку. Неколико минута касније дошла је, заједно са куриром, Живка Јанковни, руководилац .ннформативног отсека при Главном штабу омладинских брнтада на радилишту у Железнику.
Пошли смо ка Дому културе. Испред прве бараке, на црној табли били су исписани резултати десетодневног такмичења. На врху је стајзло Метнаеста српска бригада у току де-. сет дана пребацила је норму за 1529.
—- Готово све бригаде преоацују норму, рекла је Живка Јанковић. Сада на радилишту има 36 бригада.
152%, пребачена норма! Скоро све бригаде пребацују норму: Тешко је поверовати...
Ушли смо у Дом културе, пространу н чисту бараку. Живка је стала пред великим цртежом и рекла;
— Видиш, то ти је будући изглед фабрике. Ту ће битни гигант, машинска хала. ту ће бити...
Обишао саи цело радилиште у железнику. Ту већ постоје огромни костури машинске хале, велики костурн ливнице, полуподигнуте зграде моделарнице, синдикални _ дом, менза, колоније нтд.
52 пребачена норма! Скоро све бригаде пребацују норму! Сада сам поверовао.
Велнкн део зграде је поднгнут
Одмах од потока, поред кога често пролазе чете омладинаца, ширн се раднлиште фабрике машина. Да би се цело сагледало једним једнчим погледом потребна би обнла птичја перспектива. На терен где се поди-
_жу зграде насута је огромна количн-
на вемљишта која је булдожерима скидана са суседног брда.
Лево и десно од широког пута, по коме тешко газе парни ваљци, 80 дигнуто је неколико већих зграда. (Ивдустриска школа, менза, управа градилишта нтд.). Меке од ових згра. да су готове до пола, док се код других већ појавило приземље или први спрат. Горе, на брегу, н даље се довлачила земља м људи који су радили изгледали су сасвим — мали. Читаво радилиште одисало је нео. бичним животом м ужурбаношћу.
— То де матинска хала, вонос
омладине, рекла је Живка Јанковић.
Стали смо. Испред нас уздизао се велики број огромних гвоздених стубова, испод којих су омладинци који
Исправке
У броју 152 нашега листа од 24 октобра т. г. омашком редакције погрешно је на првој страни дат наслов м поднаслов: „Са конференције ударннка нрационализатора _ Београда“. „Значај ударништва им рационадизаторства“. .
Наслов и поднаслов треба да гласе: „Са конференције новатора мн рапнонализатора _ Београда“. „Значај новаторства и рационализаторства“.
„Песма о Београду“ Гвида Тартаље оштампана у истом/ броју нашега листа откупљена је за 4.000 динара, а не за 2.000 динара како је то у ликту објављено.
сз-
су радили лнчили на слаба и мају“ шта створења.
То је машинска хала! Читаво поље који ће бити покривено! Одатле ће, најзад, излазити наше машине, толико дуго чекане. Наше машине... Гледаш, ин не диш! Омладинци тови омладинци. "ено: па то нису
можеш да се начусу је подигли. Ти. Тек сада ти је ја они слабии мајушни
људи који се врзмају око ових с-
Пред сваком бараком, пред сваким шатором истакнуте су пароле. „Живео Џетогодишњи план“, Живела омладинска творница“. итд, С леве и десне стране од улаза поређане су лопате и ашови. Е
Ушли смо у неколико барака и шатора. Свуда влада ред и чистоћа. У некима су спавали бригадири.
— То је ноћна смена — казала ми је Живка Јанковић.
Бараке и шатори, то је само један
Монтирање гвоздених стубова у машинској сали
громних стубова. То су велики људи. Велики... 152%, пребачена норма! м онда ти дође да појуриш и да загрлиш првог омладинца, прашњавог и
жуљевитих руку, ми да му викнст снажно у лице: — Бф, човече да ли си свестану
Ца ти си велики, велики човек!
Прошли смо цело радилиште. да весела лица, свуда се пева, да пароле.
Свуда се ради. Велика омладима.
Свусву- Радничка колонија
Отишли смо до радничке колоније. Она се уздиже горе на брегу, између белоокречених ниских кућа. Ове године треба да се подигну 42 зграде. Многе су већ готове, Кровови се црвене,
Ту човека не збуњује огромност, већ марноћа. Куће су осредње, са лепим изгледом, Мзмеђу њех се већ назире широки, поплочани пут.
Почетком идућег месеца уселиће се први становници — радници, Станови ће се састојати од великих и светлих соба, кухиње купатила.
И то су омладинци ПОДИГЛИ...
Град који ће ускоро нестати
Десно од потока, прекопута радилишта је логор омладинаца-градитеља. По многобројним баракама и шаторима смештено је 36 бригада са око 6.000 омладинаца и омладинки, То је управо мали град, пажљиво
уређен.
Фронтовске радне акције у главним градовима других република
ЗАГРЕБ 3 пршена је деоница аутостраде 'Београц — Загреб, чија је изградња пала у
ПАЖЊА _
И ГОСТИТЕЉСКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА И КУЗИЧАРИМА
Дозволе за држање музике као и дозволе за рад му зичара издаваће убудуће Удељење за културу И ум ност Извршног олоса а трада Београда — Пал А ћева бр. 25 телефон 29-347.
део загребачким Фронтовцима. Дужина ове деонице — износи 4600 метара. На њој је радило 810.000 _ добровољних радника, фронтоваца Загреба. Дато је 2,426.140 радних часова и за то време ископано је и пребачено 259.760 кубних метара земље, Целокупан посао на изради деонице, који су обавипи загребачки фФронтовци, има вредност од 35 милиона динара,
СЕОПЉЕ
ју досапашњем такмичењу Фронтовци града Сколља начинили су У фронтовској циглани, 5 милиона пигаља, Поред тога, израђен је плут за Пусту Брезницу од 18 виломе.
тара и завршени су радови регулације корита Вардара. У оквиру овот такмичења пружена је помоћ селима у жетвеним радовима, а исто тако су, У си. ромашна села, одашиљане број. не радне екипе. Потпомогнута
је; исто тано, изградња школсвих и других дрнавних зграда
у Скопљу и изграђено је 500 радничких станова.
ЦЕТИЊЕ
у току предизборне кампа. ње на Цетињу је одрнано _фФронтовско такмичење 7 радним сицијама. Само један од рејона, у току такмичења,
дао је преко 2000 радних ча-
_коваа Ла
„“
део овог малог града. Тамо, ближе новоподигнутом железничком насипу, налази се и други део — ту су Главни штаб, Дом културе, зграда за малу радио-станицу, – кухиња, штампарија билтена „Омладниска творница“, летња позорница итд.
Ускоро неће више бити барака ни шатора. Чим се над Железником појави први дим нове фабрике, заједно са становницима — градитељи. ма, нестаће и овог малог града.
Такмичење у част Октобарске револуције
„Живела Октобарска револуција“ — „„такмичимо се у част Октобар. ске револуције“. То су нове пароле. На читавом радилишту има их седа много. Омладинци су их ставили на врхове огромних гвоздених стубова, по баракама, на улазима у шаторе.
Петнаест дана трајаће ткмичење у част Октобарске револуције. Петнаест дана хиљаде и хиљаде омладинаца 60риће се да избаце још више кубика, да подигну још више зида на зградама, да направе још више бетона. Гакмичиће се да убрзају радове на фабрици.
Тако ће омладинци у Железнику прославити · Октобарску револуцију, велике дане који су ослободили човека од експлоатације и учинили рад поносом и чашћу сваког човека. Октобарска револуција. Она је на: чинила и ове људе великима.
во •
Живка Јанковић, неће морати још дуго да говори, показујући странцима и новинарима градилишта у Железнику: — ту ће' бити...
Ускоро ће моћи да каже:
— То је фабрика тешких. алатљика, дело омладинских
Д. СЛАВКОВИЋ
[о ава ит 2" а
око Београда
| Попуњавање опустошених шума треба да обухвати површину од 200 хектара
ју оквиру општег плана пошумљавања и подизања шума једно од најважнијих места заузима пошумљавање у ближој и даљој околини Београда. Значај зеленог појаса око великих градова не треба нарочито истицати пошто је и најширим слојевима народа позната потреба шума не само ради одмора, излетишта, лепоте града, заштите од ветрова и друго, већ ин са чисто економског _ становишта, ради повећања продукције дрвне масе,
Околина Београда била је У прошлости богата шумом. О томе сведоче документи из друте половине ХЈХ века када је Министарство финансија прикупљало податке о шумама на територији београдском округу описане су тада велике шуме у атару села Умке, Мељака, Барајева, а нарочито велики комплекс високе шуме налази се у атару села Сремчице, Велике и Мале Моштанице. Но већ тада је 32пажено нагло сатирање шума. Из једног документа из 1862 године види се да већ има повелики Њива у срцу саме шуме, а и неколико нови кућа које живе од сечења дрва. Истина, треба народ да има шта радити, од чега живити и пару заслуживати, али несрећа је то велика кад он сече где оће и како оће, и док се год овако секло буде, мора свака она четири цванцика, што један сељак сечући дрво добије, У исто време двадесет цваншика штете земљи учинити. Села Бели Поток и Кнежевац покривали су све своје веће трошкове сечом старе шуме, Потреба за зиратном земљом расла је увек па штету шума. У циљу решења проблема пољопривредтих површина издаване су разне уредбе и правила по којима је »оскудним житељима земље« у округу београдском само У годити 1887 раздељено 103 хектара шуме ради зираћења. Поједине општине поред Београда тражиле су одобрење за сечу одрасле горе из разлога »што не могу да очувају од крађе суседних сељана«, одећавајући да ће место високе шуме »изланачку подићи врло лако и брзо«. После неколико година тражиле су те исте општине сечу и крчење изданачке шуме пошто им није била рентабилна јер »расте сасвим споро и крџаво шибље... ин нема изгледа да ће се икада пошумити«, Теко је, услед оскудице У пољопривредном земљишту, смањена површина шуме у околини Београда на МИНИмум, који је сада за време окупације посечен, На место шума настале су сада шикаре згрижене стоком или чисто сиве голети, Посматрајући са Авале околину Београда на далеко се не виде не само шуме, већ су врло ретка чак и стабла на ивицама њива, а да и не говоримо о дрворедима поред путева. Суморан утисак оставља поглед на околна поља, брда и долине. Та тужна слика доказ је недовољнзг смисла за искоришћавање слободних непродуктивних простора: осипина, јаруга и земљишта поред путева за продукцију дрвета. То је доказ недовољног стараЊа сваког појединца — власника земљишта да своје потребе у дрвету подмири властитом продукцијом. То је такође доказ тешке историје ташег народа.
Данас је позната чињеница да је Беотрад сасвојом ближом околином, а услед недостатка шуме, изложен екстремима температуре и јаким ветровима. Београд нема шума нема плућа, нема излетишта и зато не даје могућности модерног "решења урбанистичких проблема великог града.
Лоше последице обешумља-
Србије, У.
вања околине Београда уочене _ су још пре Светског рата. израду плана подизања шума и за заштиту Београда од кошаве, довођени су стручњаци из иностранства. Проблем об-
нове шума делимично је реша- |
ван и до 1941 године, али СУ сви покушаји стварања осујећени, а УЗ то девастиране СУ нове површине вандалским пустошењем у току овог рата,
Проблем шумског појаса Београда појавио се сада пред шумарске стручњаке у сво озбиљности. Шумска земљишта су испрана, шуме нису неговане, а њихова нега биће коро исто толико важан проблем као и подизање нових шума, Пустошење је ишло толико далеко да ће се чак и врсте које су раније На том земљишту постојале, морати замењивати новима, јер су услед отсуства шума отворени нови услови. Схватајући озбиљност постављеног задатка Министарство шумарства НР Србије формирало је Управу шумског појаса са седиштем у Кошутњаку, која треба сагласно са ресзрима других струка, да темељно приступи изради плана и решавања задатака на терену: Проблем подизања шумског појаса око Београда није само проблем шумарско - тех. нички већ и биолошко · научно . шумарски, урбанистички, пољопривредни _и социјални проблем.
По плану за 1947 годину предвиђени су обимни јесењи радови не само у ужем, већ н у ширем шумском појасу Београда, који се састоје у прикупљању 2.000 кила семена шумског дрвећа, припреми 600 хиљада резница топола и других врста, извршењу ресурекције на површини од 302 хектара, а поред других радова У вези са вађењем садница обрадом и поновним _ засејавањем шумских расадника, треба извршити пошумљавање голети на површини од 142 хектара. Попуњавање опустошених шума семеном и шумским „садтицама треба да обухвати површину од 200 хектара, +" «о
Чишћење постојећих шума Кошутњака и Авале јесте један врло обиман и озбиљан задатак, Радови на чишћењу Кошутњака ол сувих и болесних стабала отпочели су. Ово је прва мера за уређење Кошутњака. На место лосечених стабала засадиће се у току ове јесени 180.000 садница разног шумског дрвећа,
Осим Кошутњака и Авале планом је предвиђено чишћење, ресурекција, подсејавање и пошумљавање у следећим шум“ ским комплексима: Миљакзвац, Стражевица, Осоје, Гољино Брдо, Рујевица, Липовица, Дубоко, Рипањ, Мала Иванча и Рајновац,
За извођење пошумљавања у горе означеним објектима спремљено је преко 3,000.000 садница разних врста шумског дрвећа, поред велике количине
жира, За ове радзве треба да
се изда преко 4,000.000 динара, .
не рачунајући трошкове за ре сурекцију која ће се највећим делом обавити бесплатном радном снагом.
У великом шумском расад“ нику у Кошутњаку већ је отпочело вађење и паковање садница. Ресурекција је у току још од 10 овог месеца. После дуге јесење суше очекује се прва обилнија киша, да би се омогућило извођење пошумљавања на терену и на тај начин
извршио овогодишњи план, РБ:
5
беминиму те ту у Поглед на радничко насеље
~
Ма << У 2
.
| Е |
а =
оне 2