20. oktobar

Један сат

НИНА АНИ и

у експрес-ресторану „Касина“

| И"а Београд с својих зна-

менитости, пред којима грађани застају у пролазу, са љубављу. Они са скрећу пажњу гостима из уну-

" трашњости и са стране;

— Ето, то је...

Јер, Београђани град. .

Али Београд има и знаменитости којих његови грађани треба да се стиде. Знаменитости по нереду и јавашлуку.

воле свој

„„Касина“ — _ експрес-ресторан на Теразијама.

Паланачке „ашчинице“ у о-

ронулим, влажним зградама, мењају свој изглед. Оне по-

стају уређеније и чистије, Експрес-ресторан „Касина“,

међу“

тим, све више добија изглед „ашчинице“. Сваки дан је све прљавија, све неуређеница. Радни човек нема времена да размишља над проблемима овог угоститељског објекта, који готово нема права да носи то име. Он само понесе утисак прљавштине и нереда.

Ако се пак пође са оловком и бележницом кроз

просторију

„Касине“, човек мора да се

запита:

— Има ли чега доброг овдер

И поред све добронамерности неће наћи позитиван одгог вор.

Замазана врата. Стаје се на прљав под. Назире се да су плочице. На поду обиље пикаваца и пепела: ни на једном стаклу нема пепељаре, и ако се ту пије кафа и пуши, и ако тај предњи део прима највише посетилаца.

Каса излепљена неједнаким, пожутелим, „музејским“ цедуљама са обавештењима. Најно. вија, писана мастилом, објављује да има мућене павлаке. „Шлаг“ — пише на њој.

На стубу. замазаном донекле, иначе прашњавом, пожутела, ружна цедуља: „Бацај отпатке у корпу.“ А корпа је и са-

ма отпадак: одломљене ивице, искидана и прљава. Она треба да служи реду, а претставља — неред.

Зидови пожутели. Пуни прашине, У угловима, под таваницом, мирно живе пауци. Под радијаторима, где су незванично смештени отпаци, бораве остали инсекти.

Пљуваонице прљаве, око њи: исто тако.

Више радијатора — вешали. це за капуте! Зато их нема довољно у задњем делу, ГДС су столови. :

Али зато, тај задњи део =“ ма својих особитости. На столовима изгужвани и прљави чаршави, На њима изубијане емајлиране пепељаре. На зидо-

вима искривљене пароле, ЛУ: стери, са белим куглама, гаи у омалте“

то запрашени. У ДНУ: рисан, неокречен зид,

Свуда около: празне полице. Као да је ресторан недавно опљачкан. Зашто је такор За то што су комодитет И Мере жљивост нашли решење. о ље него да се брише праши

на. . пи Опомена на зиду: »УстУПи аи опомену“

место“, и сама тражи

поносом _

ината да пп -

„Промените ту ружну, замаза_ ну Хартију,“ Тодико о овом неуређењу, ж

Ако необавештен човек из

грађанин, унутрашњости или

сељак, стане у ред за кафу, без бона, дочекује га обилно обавештење:

— Шта си стао тур Правиш пометњу! Нећу, ваљда, сваком да причамр

На сладоледу — исто тако.

Особље: у прљавим, замгзаним, некад белим, мантилима. Жене неповезане, чупаве косе. Сви остављају одређен утисак: што долазе непрестано да нас узнемиревају 2

Ради се уз мрзовољу. Рад прати гунђање;

— Чувај! Склањај се... даље.. Места, места... Шта стојашр Десно! Чувај! Што не говориш да ли си на редуг

Звече шољице, треска се. Јуре келнери са прљавим крпама преко руке. На столицама

се нагомилава посуђе. После се са треском односи. Ако се иза шанка развезе

разговор, па неко у реду спомене: у

— Журим...

„добије обилну причу о томе како га нико није звао да дође, да нико Ни због кога неће да ломи руке. '

— Учи се стрпљењу, ја шта...

Чаше са пивом доносе се и стављају на дубок послужавник под славином, Кад се послужавник напуни, пиво се из њега поново сипа у чаше,

Шоље од кафе, која је заиста доброг квалитета влажне су и масних дршки. Чаше од јогурта су улепљене.

Снабдевање је неједнако. Ни кафа, изјутра, није редовна. Уз јело, често, не даје се хлеб. Јеловник је све оскуднији. Бе-

ла џигерица је „основни“ ар» тикаал. . =

Толико на лохват.

Шта то говори»

„Касина“ има све услове да добро ради. Она је добро ра“ дила, док јавашлук и небрига нису учинили своје. Овако, слаба организација има свој појмљив резултат: ругло уређења и легло нереда.

А шта треба учинитир Темељно реорганизова“

ти. Темељно очистити. А онда: систематски одржавати. Брисање пода неколико пута

ГРХБАНИ БЕВГРМА луг. 12292 |

= ж

дневно, крпама на четкама са Дугим дршкама. Чисти мантили и салвети, повезане главе жена. Уљудност и лепо понашање. Једнообразне, уредне објаве. Уређене полице. Целе корпе за отпатке, А пре свега и више свега смисао за рад ни хигијену. Уместо мрзовоље и јавашлука, труд и напор.

Тако „Касина“ неће бити гора од паланачких „ашчиница“, већ експрес-ресторан, до“ стојан града и места на коме се налази.

Ри Пир ар

по у

— Средина мало напред, молим вас, има места!

Помоћ неписменима

едавно сам био на пошти број 1 да предам препоручено писмо. Чекајући пред шалтером, и гледајући по хо-

лу, приметио сам неколико беспосличара који су на лак начин долазили до зараде. Они су искоришћавали незнање људи на тај начин што су наплаћивали онима који не знају да

__ Жене Кондуктерке

на трамвајима

оћите мало напред, молим вас, пожурите у кола!

Док препун трамвај једва успева да крене, младолика жена, зајапурених образа, не може да дигне главу, Њени прсти невероватном __ брзином _ цепају карте; сву пажњу је напрегла да не погреши приликом враћања новца.

— Спремите ситан новац! поново одјекује кроз трамвајска кола глас кондуктерке.

И тако непрестано, читавих осам сати понављања истих речи, стајања у месту, _ пребројавања новца, контролисања путника... А онда Босиљка Михајловић, прва жена кондуктер, жури кући. Срце мајке нагони_је да убрза кораке. Јер, њена су деца сама. Отац им је погинуо за време уличних борби приликом _ ослобађања _ Београда. Пошто јој је муж радио у Дирекцији трамваја и осветлења као технички контролор, она је обукла одело свога мужа и пријавила се „Белсапу“ за кондуктера. Примљена је. Посао је брзо научила. А људи су је У трамвају са радозналошћу посматрали. Жена кондуктер! Да, она је била прва жена кондуктер...

После су долазиле многе друге. Виделе су да на томе послу могу издржати, допадао им се, и свакодневно се пријављивао све

Коомпирска маст...

— Какво је то филтрирањ е7 — Ето, купио сам на пија ци

кромпира...

маст па је одвајам од

пишу, адресовање упутница. За једно испуњавање упутница узимали су 15 до 20 динара. Требало би онемогућити ове шпекулатнте на тај начин што би се на поштама одредили дежурни службеници који би о

нима, који не знају да пишу, свршавати све послове око испуњавања упутница и адресовања писама. Ђорђе МАХ службеник Мин. пољопривреде н шума ФНРЈ

Како ха се избегну редови за хлеб

[Пред пекарама се често виде редови, – нарочито пред онима које се налазе на пијацама или у близини пијаца. Кад не би било довољно хлеба, ови би редови били оправдани, али када знамо да је сваком грађанину – обезбеђено његово следовање, заиста је необјашњиво _ зашто се мора чекати у реду. Да би се ови редови избегли, мислим да је потребно да се

на пијацама отвори више про давница хлеба или бар да овакве продавнице буду снабдевене већом количином хлеба и да бар једна од њих буде отворена преко целог дана. Ово питање би требило решити што пре, како се грађани не би излагали непријатностима, да по зими и снегу морају и за хлеб да чекају.

Дд- С. Б. |

У ликвидатури

% : већи број жена. У почетку путници нису на њих гледали с поверењем, као на мушкарце. Али, .својом вољом, својим понашањем и савесношћу на послу, жене кондуктерке су разбиле то неповерење. Сада се и путници односе према њима много боље. Нажалост, то не значи да сви поступају како треба. Путници журе због свога посла и заборављају на своје понашање у трамвају. И за све ситнице и незгоде криве кондуктере.

Сада у Градском саобраћајном предузећу ради једнак број кондуктера и кондуктерки, Ускоро ће сви мушкарци-кондуктери отићи на занат или постати кочничари, а само жене ће вршити кондуктерску дужност. 5

Алм, жене неће да остану само кондуктери.

Када је Јагода Његован чула да се оснива кочничарски курс, стално је мислила како да и она постане кочничагр. Она осећа снаг“ и вољу да загосподари машином. А није било давно када је она живела код роћака као посвојче и желећи да постане са-

мостална, тражила посла. Размишљала је где би могла да се запосли. Од школе је имала, поред основне, само свршен домаћички течај. И једном, у трамвају, видела је жену кондуктерку. Посматрала ју је широко отворених очију, гледала је руке које се тако хитро крећу. И донела је' одлуку. Биће кондуктер.

Данас је она добра радница, Своје слободно време проводи У библиотеци, У црвеном кутићу свога предузећа. Секретар је пододбора непарне партије трамвајских службеника.

Ретко ко воли свој посао као Јагода. Досадно јо! је код куће. Воли да осети око себе живост, да гледа запослене људе. Она има 27 година. Али, када се човек загледа У њене очи и ведро, увек насмејано лице, рекло би се да нема ни двадесет година. Јагода је нашла свој пут. Њена ведрина показује колико је срећна и задовољна што је најзад постала свој човек. Зато њој и није тешко да понавља;

— Изволте у кола!

— Проћите напред, има местаје |

Џ ЈОЈ А МА ПУТ Е ма, О ЕЛ УУ,

Рт екоона пута смо објављивали дописе о потреби уклањања носочких колица из центра града. У прошлом броју објавили смо допис Стојана Стојановића, у коме се наглашава потреба што хитније забране паркирања носачних колица на простору у Стаљинградској улици између Нушићеве и Кондине. Ту је саобраћсј веома миви носачка колица, паркирана дум

тротоара, мното ометају саобраћа. Саобраћајна милиција је у

неколико махова забракила паркирање носачких колица на џивим саобраћајним местима. Али није било могуће забрслити паркирање на свим местима. зато што су многе дозволе за парнирање издате са вашношћу до 1 јануара 1948 године, До тог рока колица ће остати на истим местимсф а новим дозволама за 1948 годину одобраваће се паркирање колица само по мирним улицама, покрај пијаца и на_о празним плацевима, тде неће ометати саобраћај.

ж.

Такође смо објавили допис Милутина Стојковића о ружном изгледу угла код Албаније, који ге претрпан разноразним сандуцима чистача обуће и тезга. ма уличних продаваца.

Саобраћајна милиција у новој

1948 години уопште неће издавати дозволе уличним продавцима, са чистачима ће се изда-

рати розволе за чишћење на потоднијим местима, а не усред центра града.

Многе зграде Београда још од самог ослобођења немају на степеништу осветљења. У броју 149 од 3 октобра, објавили · смо попис ЈЕ. Бајина о потреби осветљавања степенишса.

још увек у Београду има много зграда које немају на степеништу осветљења. Сада има сијалица у спободној продаји и требало би у свакој кући ставити на степениште бар по једну сијалицу.

ж У Београду је саобраћај из дана у дан нивљи. Да би сао.

браћај што боље Функционисао, стављају се по тротсарима табле ноје дозвољавају или не дозвољавају с паржирање _ возила. Београд је препун старих табли за парнирање, које су искривље. не, попомљене и данас ничему не спунже, јер су постављене нове. Нико се није постарао да те старе табле уклони, да не би

. доводиле У забуну неискусне и

младе возаче. О потреби уклањања тих табли писано је већ небројено пута. Па ипак. оне још увек стоје. У прошлом броју нашега листа штампали смо допис једнот пионир. који замера што те табле, ноје ничему не служе још увен стоје дун ивице многих улицџа

Ових дана ће једна екипа, састављена од особља саобраћајне милиције и грађевинског одељења Извршног одбора, кренути по свим ућицама града и поскидати све те старе. искривљене табле, Заиста, крајње је време да се и тој на изглед ситници, од стране одговорних, посвети мало пажње.