20. oktobar
Братска посета културно~-уметничког друштва
„Павао Марковад“
из Загреба На позив Извршног одбора
Народног фронта Београда долази у братску посеТУ Београду познато ку но-уметничко друштво Месног синдикалног већа из Загреба „Павао Марковац“ са 150 својих чланова. Друштво ће бити састављено из хора, фолклора и симфониског оркестра. У Београду ће боравити неколико дана и даће поред осталих приредаба низ концерата на Коларчевом универзитету, У Железнику и у једном од наших већих предузећа. Поред великог концерта, који ће бити одржан на Коларчевом универзитету на дан прославе проглашења Републике, 29. о вот месеца, одржаће се и један концерат само за чланове синдиката,
У слободном времену чланови друштва · посетићеа — наше Културно-уметничко друштвз „Абрашевић“ и друге културне установе у нашем граду.
Чланови, друштва _— „Павао Марковац. улепшаће својим присуством вашу прославу лава проглашења Републике. Биће то велика манифестација братства наша два града — За. греба и Београда. Београд ће са одушевљењем _ поздравити долазак братског синдикалног културно-уметничког друштва. Он ће умети са одушевљењем да поздрави хрватску хорску, оркестарску и фолклорну умет. ност, која ће му бити приказана први пут на велики празник свих наших народа — на дан прославе проглашења Републике. .
и Браћа из Загреба ће осетити сву љубав коју Београђани га_ је према њима, према Хрватској и њеном главном граду Загребу.
Београђани са нестрпљењем
чекују их раширених руку. Београд ће умети да им пружи све гостопримство, да им боравак у њему буде заиста пријатан,
ПРИКАЗ КЊИГА: .
(Издање „Просвете“, Београд, 1947) у књижевности која је настајала У „У току народноослободилачке борбе и која настаје н данас с темати-. ком из борбе, претежан део сачињазвају дневници и песме, а један део и приповетке. О једној од тих књига, о Записима Родољуба Чолаковића, сад је пред нама најновије дело Чедомира Миндеровића, Облаци над Таром. После Миндеровићевих записа из народноослободилачког рата, лирски обојеног дневника За Титом, и ту скоро објављене књиге Песама, сада долази ова хроника нли повест, кзко је писац назвао своје записе о догађајима на челебићкој висоравин негде с пролећа 1943 године. Те хроничарске забелешке захватају, углавном, ратно збивање на висоравни око Челебића на усеку земље обгрљеном Таром и Ћеотином, или тачније речено, између горе Љубишне и кањона реке Таре, на југ Фочи, У југоисточној Босни. (Скица са терена знатно би допунила читање ових занимљивих записа). Челебић је најпре био окупиран од Италнјана ми њихових слутана четника, потом је ослобођен од Прве пролетерске бригаде, која је, после четничке страховладе, ва тили час освојила срце становништва. Али кад је она, идући за другим задаци ма, напустила Челебић, он постаде „ничија н свачија земља — партизанска, четничка, усташка и немачка“. Становништво се, углавном, разбежало по шумама н збеговима, насеља њихова фашисти разорише; у ту НУстош дошла је 1943 године бригада, У којој је један _ од руководилаца Дејан.
Дејан је, у неку руку, главно средишње лице ове хронике или повести. Час у његову сећању, У сликама његове маште, час у голој стварности, пред нама се одвија један мали сектор борби и ратног збивања у про. слеће 1943 године, кад су Немци и њихови помоћници прегли да с неколико обруча стегну, на простору Црне Горе, Санџака и југоисточне Босне, Народноослободилачку војску и подвргну је коначном, тако дуго жељеном, а недочеканом уништењу. Фашизму после Стаљинграда гори тло под ногама У свим окупираним крајевима, нарочито у његовој најближој позадини, на Балкану, па стога хоће да ТУ „мачини реда!“ То су онн херојски дани борби им прелаза преко кањона на Тари помоћу малог висећег моста, који туку немачке хаубице; то су они хе“ ројски „дани борби за слободан пут преко планине Вучева, реке Сутјеске, Зеленгоре, у правпу Мсточне Босне. Један од тих јуначких подвига наше Армије Миндеровић захвата У својој Хроници. У“ том најсубоноснијем часу, под ударцима пете фашистичке 0офанзиве, у грандиозној борби, пуној прегалаштва, пожртвовања и залагања бораца, којн се боре са светим занпосом и вером за једну нову, велику, светлу стварност — слободну ствар. ност народа Југославије, у том, да кле, тренутку, увођењем чинова У Војсци, показује се нов доказ удар не снаге наше Народноослободилачке армије, показује се „организација све јача и виша, борбене способности све веће, дух све тврђи“, како каже једно лице ове повести. Само с том таквом органивацијом, 6 таквим спо-
очекују браћу из Загреба, о-
ром само догађаји ратног
КУЛТУРНИ ЖИВОТ ЗНАЧАЈНЕ НОВИНЕ
У напјој позоришној уметности.
Једна сцена из комедије
»Учене жене« од Молијера која је
приказана прошле среде у Народном позоришту
Ш родно позориште нам је у овој сезони, за нед пуних месец дана, пружило три значајне премијере: »Шу. му« од овског, »Младу гарду« од Фадјејева и: »Учене жене« од Молијера. Београдска публика, која је показала своје одушевљење за позоришне претставе, драмске им оперске, што се најбоље види по дугим редовима пред позоришном благајном, с радошћу је дочекала ово обнављање репертоара.
И , позориште не само да је обновиљу свој репертоар, нето је завело и једну врло корисну новину: предавања и извођење _ појединих _ сцена пред сваку премијеру. Ова предавања се одржавају под руководством Удружења позоришних с трудбеника. Пред досадашње три премијере предавања су одржали редитељи комада.
. Уствари, Удружење је, када је створило идеју о овим предавањима, имало првенствено У виду лично усавршавање у-
Чедомир ЛМиндеровиб: (Облаци над Таром
собностима и с таквим духом — мо. гла се Армија победоносно пробити
кроз фашистичке обруче и стићи у северне делове Босне. У том пробија
њу Дејан је рањен, од Немаца
Алн нису у књизи Облаци над Та-
збивања. Има ту одломака збивања из с бив. Југославије ин из разних делова од фашиста окупиране ми раскидане земље. Ти одломци догађаја изроњавају у свести ликова ове књиге као нешто топло н мило, јер су најчешће у њиховој свести везани за нешто блиско и драго, што је у овом ратном вихору и патњама нестало као нешто бескрајно далеко или бесповратно изгубљено. У машти Дејановој јавља се онај заносни дан 27 марта у Београду, кад је с другарицом Тањом суделовао у одушевљењу народа за придатељство и савез са СССР и слушао говор друга Ђиласа. А онда су Тању, неколико месеци после тога, заробили као партизанку Немци и стрељали је у Ваљеву, не сазнавши ни њено име... Ту су и друге личности. Такав је митраљезац, учитељ Стеван Јерковић, који не напушта свој пушкомнтраљез, све док га немачки мецн не ране, по други пут, смртоносно. Жену су му, негде из Северне Босне, усташе одвеле у Јасеновац (географско објашњење испод текста о месту тог логора није довољно прецизно), а дете дали неком у селу... — Сваки од тих бораца свестан је да се ту води (борба на живот и смрт; „човек је свестан до дна бића, — каже Дејан, — да ово није обичан рат, да се радни о последњој борбн, да се ради о судару у коме се из основа мења судбина света да су и највеће, најтеже жртве достојне његовог исхода, победе _ коју морамо остварити, коју ћемо остварити... .
Треба хи рећи да се ту виде -лико. ви и оних убица, пљачкаша, туђинских слугу — четника и издајника, неког Дакића,,. или Курта – Еверса, Ђуре Матошића и др.р То су они ко: ји су због пљачке и напајања крвожедног убилачког инстинкта, упрегнути у кола фашизма, појурилн на Балкан и у друге европске земље; то су онн који, по утврђеном систему, после извршеног бомбардовања, У Челебићу ин другде, митраљирају, јер знају да ће тако потући још остатак преживелог, голоруког становништва. Алн зато баш у борцима расте силна, неутољива мржња према непријатељима и уништивачима човечанства; зато се овима и слеђује крв у жилама кад чују „продорни, отегнути, многогласни узвик — победоносни, славни у: звик пролетера у јуришу...“
Повест _ Облаци над Таром није равноливијска, једнолика епска нара-
· ција. Али ни проживљавана стварност
"јући је тако у гибању, искидану
није нешто једнолико, уједначено, стилизовано, него је сва.у промени људи ни прилика, у промени која настаје од судара двају светова. Захвата-
и фрагментарну, Миндеровић је доживљава м „предаје у лирском дрхтају, с оном богатом непосредношћу и 0сећајношћу коју имају они који се свом душом и срцем боре за победу велике, ненадмашне ствари — слобо-
де народа, Отаџбине, човечанства. | —К. ГЕОРГИЈЕВИЋ
метника. А као други, не мање важан задатак, упознавање публике са писцем и његовим делом. На тај начин је створена чвршћа веза између извођача и дела, између публике и дела. Тако ће гледаоци, упознавајући се унапред са главном идејом која се провлачи кроз комад, бити чвршће повезани и са извођачима, боље ће осетити њихове напоре да прикажу што боље, што продубљеније ту главну идеју» З
Позоришна много труда да битељима — своје куће највеће и најразноврсније _'Уживање. До краја месеца ће се извести (балет Охридска легенда«, за који је компоновао музику Стеван Христић, а у режији Маргарите Фроман, прима — балерине Загребачког казалишта, У децембру ће се приказати »Коштана« од Боре Станковића у режији Дратог Гошића. Насловну Улогу ће играти Дивна Радић, а Митка Добрица Милутиновић и Воја Јовановић у алтернацији. Ансамбл Опере спрема »Кармен« са Меланијом Бугариновић у насловној улози.
Зграда на Тргу Републике освојила је београдску публику, али не може да задовољи све потребе, јер нема довољан број места. Половином јануара ће бити довршена зграда "на Врачару, такз да ће Београђани моћи, без редова и дугог чекања, удовољити својој жељи за позоришном Уметношћу. управа улаже пружи љу-
ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ И-
ДУЋЕ НЕДЕЉЕ НА КОЛАР-
ЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ недељи од 24 до 30 новембра на
У Коларчевом народном универзитету одржаће се следећа предавања:
Понедељак, 24 новембра у 19,15 часова: „Од електрона до живе материје — Шта је материја и од чега је састављена.“
Уторак, 25 новембра у 19.15 часова: др. Боривоје Ж. Милојевић, професор универзитета: „Географија Југославије — положај н границе ФНРЈ.“
Среда, 26 новембра у 18.15 часова: „Како се биљке размножавају. Опрашивање цвета и снага биљака.“ Културно научни филмови са уводним предавањем и коментаром.
Четвртак, 27 новембра у 19.15 часова: Коста Петковић, професор универзитета „Геолошка грађа и рудно благо Југославије“. Предавање ће бити пропраћено приказивањем пројекција. Петак, 28 новембра у 19.15 часова: др. Панта Тутунџић, професор универзитета: „Како постају хемиска једињења“. Предавање ће бити пропраћено извођењем експеримената и демонстрација. Субота, 29 новембра: Дан Републике — нема предавања (Приредба Градског одбора Народног фронта).
Недеља, 30 новембра у заједници са Пословницом за културно уметничке приредбе Министарства просвете Србије и Радно-Београдом: Популарни концерт за омладину.
БРАНКО СТАНКОВИЋ: Радови код Немиле
Поводом превода и приназивања романа
„Млада гарда
од АЛЕНСАНДРА ФАДЈЕЈЕВА
лександар Александровић Фадје-
јев, један од најславнијих совјетских књижевника, аутор дела која спадају међу најзначајнија достигнућа књижевности СССР, постаје сада још ближи и дражи нашем читаоцу. Он је досад могао да чита само један од Фадјејевљевих романа „Пораз“, док је пре десетак дана добио превод. најзначајнијег дела Александра Фадјејева — „Младе гарде“. Напоредо с тим, у позоришни репертоар ушла је инсценација овог славног романа.
Од великог је значаја ово при. ближавање стварању А. А. Фадјејева. Дубоко прожета социјалистичким моралом, социјалистичким хуманизмом, његова дела дају висок идејно-уметнички одраз џиновског преображаја који је извршио Велики октобар. Свестрано и дубоко сликају људе који су расли и стицали необориву моћ заједно са Октобром, као и људе који се после Октобра родили, дело-
су вали, водили непревазиђено херојску борбу против фашизма — и дали
своје животе за Октобар, за његове вечне тековине, за совјетску Отаџбину.
Дела Фадјејева одражавају совјетског човека у свој његовој горостасној моралној величини и чврстини,
Нултурно-уметничко друштво
, (Аба „Мала «"Виба и
посетиће руднике Словеније и Хрватске
Омладинско културно-уметничко
есетог. децембра поћи ће
Омладинско културно-уметничко друштво „Иво-Лола. Рибар“ на велику турнеју по Хрватској и Словенији: Циљ његовог пута је обилазак та· мошњих рудника и важнијих индустриских центара, где ће приредити концерте за рударе и раднике у индустрији. На овом путу посетиће следећа места: Загреб, Љубљану, Крањ, Јесенице, Постојну, Рашу, идрију, Трбовље, Храстник, Загорје, Цеље, Шторе, Межице, Велење, Марибор, Вараждин и Карловац.
На пут ће поћи група од пре ко стотину чланова хора И фолклора. Приказиваће се про грам који је извођен на Омџладинском фестивалу У Прагу, допуњен словеначким и сов: јетским песмама, У појединим местима група ће се делити у два ансамбла, с обзиром да ће турнеја трајати квега че трнаест дана, а да треба обићи велики број места.
(Ово ће бити једна од најплодоноснијих турнеја друштва „Иво Лола Рибар“. За брујаће наша песма кроз сло-
Иво Лола Рибар«
друштво
веначке ин хрватске градове и поља, кроз градове Словеначког Приморја. Слушаће је рудари, слушаће је радници индустрије. Турнеју организује Министарство рударства ФНРЈ уз сарадњу са Пословницом за уметничке приредбе у Љубљани. То ће бити пријатељска посета трудбеницима Хрватске и Словеније, људима који својим радом доприносе индустриском развоју наше земље, а самим тим и остварењу Петогодишњег плана. Млади чланови овог нашег уметничког друштва даће, својом игром и песмом потстрека рударима и инду-
стриским радницима Хрватске
и Словеније да и они оснују У оквиру својих предузећа такве културно -уметничке гру“ пе, кроз које ће <е· радници културно уздизати,
· Требало би организовати што више оваквих турнеја, што више посета нашим фабрикама, рудницима и индустриским
центрима од стране културно“
уметничких друштава,
' тизанског руководиоца
у свом размаху његовог творачког, хуманог, родољубивог делања.
Не само својим моћним талентом, већ и целокупним досадашњим животом и делатношћу Александар Фадјејев био је предодређен да изврши овај велики задатак књижевног оваплоћења совјетског човека — од парЛевинсона У
„Поразу“ до _ руководиоца красно-
донске „Младе гарде“ Кошевоја који се са својим друговима херојски 6орио против немачко-фашистичког 0купатора. Члан Партије од своје седамнаесте године, учесник грађанског рата, борац против _ јапанске интервенције, партиски радник са одговорним задацима, депутат Врховног совјета СССР, руководилац Савеза совјетских _књижевника, Александар Фадјејев растао је напоредо са развитком и уздизањем Совјетске земље коју је Велики октобар отргао из мрака угњетачког и експлоатарског апсолутизма ин увео у потпуно нов живот. Стварање Александра Фадјејева никло је из овог новог · живота, грађеног и саграђеног залагањем, _самопрегором, одушевљењем совјетских људи, под воћством Партије . Лењина—Стаљина. У. исти мах, Фадјејевљево стварање помагало је и помаже да се џиновска грађевина Октобра још више уздигне, да лдобије још величанственије садржаје и линије. У овој органској повезаности књижевника и народа, у потпуној заједници њихових тежњи и задатака, У узајамној потстицајној делатности и најширој сарадњи садржан је велики пример, пример творачког успона достојног претставника књижевности земље социјализма, књижевности Стаљинске епохе.
У развитку књижевности СССР Фа-
дјејевљеви __ романи _ „Пораз“, „Последњи од Удеге“ и „Млада гарда“ одиграли су врло велику улогу, што
значи да им је припало одговарајуће место у животу и делима совјетских људи. Јер у земљи социјализма књижевност је потпуно урасла у народни живот, јер из тог живота она црпе потстицаје за своја остварења, за своје руководне и градитељске задатке.
О тим задацима Фадјејев је рекао:
„Нама је првима. пала у део срећа да испричамо људима о социјалистичком животу н о томе како је он бно извојеван. Нама је у део пала срећа да још детињским уснама — изговоримо о уметничком развитку човевечанства такве речи какве пре нас није могао да каже ни један, чак ни највећи уметник прошлости... Млада совјетска држава високо диже заставу социјалистичког морала нашег народа, заставу нове човечности, заставу социјалистичког хуманизма, племениту заставу Лењина — Стаљина. У овоме је снага наше уметности, у овоме је њена правда и истинска укљученост У народ“. ·
Још у току истовременог објављивања романа „Млада гарда“ у часопису „Застава“ им листу „Комсомолска правда“ дело А. А. Фадјејева привукло је огромну пажњу совјетског народа. Читалачке масе одмах су осетиле да се совјетска књижевност обогаћује романом који, говорећи о величанственом подвигу младих хероја Краснодона, потпуно откривајући и уметнички уобличавајући њихов унутрашњи свет, говори тим самим о совјетском човеку уопште. Велики документарни материјал, обухваћен у Фадјејевљевом роману, није ограничио творачку ширину дела, већ је,
напротив, омогућио писцу да свестра. но осветли краснодонски подвиг подвиг омладинаца м омладинки који су тек улазили у активан живот, алм који су у пуном смислу ове речи били совјетски људи. Дело краснодонских бораца против фашистичког окупатора јавило се пред милионима читалаца у свој својој непресушној и неразорљивој лепоти — сагледано, Уобликовано метнички проживљено, средствима _ високоидејне _ уметности, дато „као појава совјетске ствармо-
сти, као резултат социјалистичког васпитања, Као плод васпитног раде Партије Лењина - Стаљина“ (С. Тр губ).
У совјетској критици „Млада гарда“. је одмах наншла на најшире признање. _ Критичар В. Гофеншефег писао је:
„Ђубав према својим мајкама к својој Отаџбини, љубав према људи. ма, несебично и верно пријатељство
узајамна свесрдност и непомирљива
мржња према свему управљеном про:
огроман оптимизам и маштање и практична активност, осећање одговорности за судбину своје земље и целог света — ово су црте које је Фадјејев изразио кроз ликове својих хероја. М све ове црте потчињене су високом моралном и практичном циљу, коме је име комунизам, све оне органски проистичу из борбе за њега, све оне добијају особена, нова историска својства у процесу његове изградње.
тив човечности, ширина видика,
Стога се ликови „Младе гарде“ не могу замислити ван _ атмосфере — непресушности и наследности револуци-
онарне борбе, ван величине револуционарне традиције, кроз патње створене у предоктобарској историји, —
традиције која је надахњивала трудбенике наше земље у годинама грађанског рата и мирнодопске изградње, традиције која је одиграла огромну улогу у херојском држању народа У Отаџбинском рату.“
Још у првим приказима „Младе гарде“ било је наглашено да ће овај роман свакако постати омиљена књига совјетске, омладине и целог. совјетског народа, књига од огромног активног дејства — као што су „Како се калио челик“ Николаја Острозског, поезија Владимира Мајаковског и друга велика дела совјетске књижевности. Ово се предвиђање потпуно обистинило. Одржано је на хиљаде састанака и вечери посвећених делу Александра Фадјејева и херојима „Младе гарде“ — њиховом главном руководиоцу неустрашивом Олегу Кошевоју, Мвану Земнухову, Сергеју Тулењину, Уљани Громовој, Љубови Шевцовој и другима. О роману Фад јејева говорили су н говоре трудбеници совјетских завода и – фабрика, омладинци 'и омладинке, књижевници, уметници, научници, колхозници. С најдубљом, најсвесрднијом — топлином и одушевљењем саслушана су изла» гања оних хероја краснодонске омладинске организације који су срећним стицајем околности остали у животу.
Позоришно и филмско обрађивање романа „Млада гарда“, свенародно, признање овом _ делу _ одликованом Стаљиновом наградом првог степена, милионски тираж, чију цифру стално повећавају у СССР нова издања све су ово знаци високо идејно-уметничке вредности Фадјејевљевог стварања које у највећој мери заслужује и љубав наших читалачких маса.
ћ. 3.
НИ
Купујем злотан накит и брилијонте
сребрне. предмете и стари КОМИСИОНУ ПРОДАЈУ
ба, ормане,
столове, столице, фотеље, столове итд. Све поменуте предмете
зребрна новац, а ПРИМАМ У етничке
апарате, писаће и шиваће машине, СПАВАЋЕ М Рао БИНОВАНЕ СОБЕ као и поједине
СПАВАЋЕ И КОМраспарене делове со-
каучеве, – писаћ НАЈБОЉЕ и по
НАЈВИШОЈ ДНЕВНОЈ ЦЕНИ уновчићете код фирме „БРИЛАЈАНТ“ — Београд, Ђорђа Вашингтона 6.
и