20. oktobar
Ло бОСтА У род РединУНИХ АСПРНТОра
ји комисија за заштиту рада
И поред низа уредаба, затим к Закона о инспекцији рада и „Правилника о хигијенско-технич "кој заштити радника на раду стање хчгигенско-техничких заштитних Мера по нашим предузећима
__није задовољавајуће. Ни синдикалне „подружнице, преко својих комисија за заштиту рада, а ни управе предузећа нису поклањале довољну _ пажњу хигијенскотехничкој заштити рада, због чега св још увек дешавају несоећни случајеви и разна професионална обољења.
Највећи проценат обољења запажен је у предузећу прецизне механике, У коме је за три месеца изгубљено 14.194 радна ча-
са због разних боловања. Од предузећа Текстилне — индустрије „Партизанка"“ _ осам _ процената
радника увек је на боловању, а код Југоштампе девет процената. Овај велики проценат значи истовремено и губљење радних часо« ва, што ће се неминовно одразити на испуњавању задатака производног _ плана _ предузећа. Синдикалне подружнице нису се довољно позабавиле испитивањем узрока обољења. Неоспорно је да 'ови проценти _ обухватају и приличан број оних радника који живе на рачун нашег социјалног осигурања, _ симулирајући разна обољења. Тиме што би управни одбори синдикалних подружница испитали узроке поштеда и 60ловања радника, пружила би се могућност веће помоћи оболелим доуговима и боље контроле узрока обољења.
Дужност _ комисија за заштиту рада и радничких инспектора је да код управа предузећа предузимају потребне мере за хитно отклањање хигијенских и техничких недостатака по радним просторијама. При томе је неопходна упорна борба _ радничких инспектора и комисије за заштиту рада за брзо побољшавање радних услова.
Може се навести низ примера слабог рада радничких инспектора и комисије за заштиту рада по београдским предузећима. Комисија која је обилазила предузеће Југоштампу констатовала је да казани у машинској _ слагачници немају _ димовуке, да пећ у стереотипији нема добар урећа! за одвођење дима и оловне паре, да: је стереотипија препуна оловне .лрашине, која је главни разлог _ професионалних _ обољења. Радни услови по осталим штампарским _ предузећима такоће су слични овима у предузећу Југоштампа, Лоши радни услови постоје и У предузећу „Партизанка“, у коме радници по појединим оделењима раде на бетонском поду без подметача за ноге. Код „Партизанке" се У просторији пеглераја налазе. и радници конфекције, чиме су и они изложени утицају повећане температуре и влаге. У фарбари овога предузећа нема никаквих урећаја за отстрањивање водене паре, радници немају импрегниране или гумене — кецеље, а две сортирке раде У хладном и влажном одељењу.
Отклањање поменутих недостатака постављено је и пред управу Југоштампе и пред управу предузећа „Партизанка“, али иако је од тога времена прошло скоро годину дана, стање по овим предузећима није се поправило, а раднички инспектори и комисије за заштиту рада нису предузеле никакве мере да се ово стање поправи. у а
Иако код већине предузећа раднички инспектори комисије за заштиту рада не испуњавају правилно своје задатке, ипак у Београду има предузећа која могу да служе као _ пример како се треба борити за побољшање хигијенских и техничких услова. рада, Један од тих примера је рад комисије за заштиту рада и рад радничког инспектора у гаражи и радионици ПТТ секције, која је и у септембарској акцији чистоће постигла, а и данас постиже нај-
боље резултате у хигијенској и. техничкој заштити рада. Недостаци заштитних мера по
осталим предузећима јасно показују недовољну активност инспектора и комисије за заштиту рада, који су били недовољно упорни У спровођењу заштитних _ мера, Чест је случај да се комисије и инспектоби рада _ нису обраћали за помоћ _ инспекцији рада као органу власти који има Могућности да управи предузећа постави рокове извршења планова спровођења заштитних мера и да казни предузећа која ове мере не спроводе.
Комисије за заштиту рада м раднички инспектори по предузећима такође не воде довољну бригу о правној заштити радника. Дешава се да се радници сами обраћају отсецима рада и Месном синдикалном већу због тога што им предузећа нису исплатила отказни рок или принадлежности које им следују приликом позива у Југословенску армију или приликом моменталних отказа.
о __________________
ава:
| рада.
Код грађевинских предузећа општа је појава немсплаћивање процента повишења плата који им по закону аутоматски после проведених три или шест месеци на раду. Синдикалној | подружници грађевинског предузећа „Авала“ обраћали су се радници за интервенцију при исплати зараде за рад око рушења зграде, о чему постоји погодба радника са ранијим директором предузећа, Секретар подружнице „Авала", не могавши да регулише радничка потраживања са новим директором, једноставно је послао предмет Месном одбору због чега су радници лупали по Београду читава два месеца, не знајући коме да се обрате. Тим истим радницима предузеће „Авала“ није исплаћивало додатак после три месеца проведена на раду.
Постоји низ оваквих и сличних случајева о којима раднички инспектори, У заједници са комисидама за заштиту рада, треба да извештавају Одељење рада Извршног одбора, које би им пружило потребну помоћ при решавању спорова измећу послодаваца и радника.
Закон о инспекцији рада и Правилник о хигијенским и техничким заштитним мерама при раду |асно дају смернице и садржај рада
комисијама и радничким инспек-
торима —- да треба да спроведу
сарадњу са инспекторима пленум Централног синдиката
тесну Пети одбора Јединствених Југославије подвукао је да раднички инспектори и комисије за заштиту рада не треба само да предузимају мере код управа предузећа за отклањање _ недостатака при раду, већ да раднички инспектори и комисије за заштиту рада треба да буду уједно и васпитачи радних маса, да радницима објашњавају како треба да се владају на раду да би умањили могућност озледа на послу и других несрећних _ случајева. Бољем раду радничких инспектора и ко"мисија за заштиту рада умногоме ће допринети предавања које организује Месно синдикално веће за радничке инспекторе и чланове комисија као и саветовања са рејонским радничким инспекторима и инспектором рада која ће се
одржавати једанпут месечно. Милорад ПАВЛОВИЋ
Х
Ба
Тродеко трговачко предузећа спремају зимницу 30. грађанство
Купус се довози У великим количинама
рипреме за снабдевање становништва Београда намирницама које се остављају за зимницу извршила су градска трговачка предузећа ове године, за разлику од ранијих, много свестраније ји темељније. Градска трговачка предузећа добила су благовремено од извршног одбора план и распо ред у погледу снабдевања Београда воћем и поврћем за зимске месеце у конзервиргном облику.
Постојање засебне дирекције за промет прехранбеним артиклама под којом стоје многа предузећа омогућило је да се за ову зиму спреме велике количине намирница за зимницу. Јасно је да је главни задаток у овом погледу добило Градско предузеће за воће и поврће, на коме лежи главни терет снабдевања Београда овим гртиклима. Градска трговачка предузећа већ дуже времена су вршила прераду велике количине воћа и поврћа за зимницу. Градско предузеће за воће и поврће припремило је до сада 600 000 килограма _ киселог купуса, 150.000 килогртма разне туршије и 100.000 килограма компота. Сува шљива се до сада није појављивала по пијацама и про давницама, а мармеладе једно време такође није било. Градско предузеће за воће и повр“ ће припремило је 400.000 кило“ прама сувих шљива и 350.000 килограма мармеладе. Осим то. га, предузеће је припремило и 50.000 килограма разних конзерви од поврћа. је
Гранап има закључене уговоре са другим предузећима 0 испоруци око 300.000 килограма киселог купуса и око 100.000 килограма разне друге зимнице (туршије, поврћа).
У зимским месецима је нарочито важно снабдети грађанство и довољном количином разне зелени, Стога је Градско предузеће за воће и поврће припремило и ставило у трап око 100.000 килограма шарга“ репе и око 50,000 килограма разне зелени.
До сада назедене количине зимнице, које су градска предузећа припремила за снабдевање становништва у току ове зиме, показују да су традска трговачка предузећа, а на“ рочито Градско предузеће · за воће и поврће, углавном испунила свој задатак. План припремања киселог купуса, шао-
ивот м РАДУ СССР Х
таљиград се обнавља
(аљинтрад је двапут у историји совјетске државе одиграо изванредно велику и значајну улогу. Године 1918, за време грађанског рата, радници Стаљинграда, који се тада још звао Царицин, показали су, У борби против белогардиста и им перијаписте несаломљиву рево. луционарну чврстину, самопо. жртвовање и хероизам.
Стаљинградско радништво 60. рило се тада под руководством ]. В. Стаљина, нога је у Царицин упутио В. И Лењин.
У летопис Великог отаџбинсног рата против немачког фашизма Стаљинтрад је ушао као симбол непревазиђенот. величан ственог херојства — херојства канво дотле никад није било забележено у светској историји. Страковит пораз Немаца код Стаљинграда · претстављао је преокрет у рату: после стаљинградског спома Хитлерових хор. ди почело ја њихово опште опа.дање и распадање, завршено потпуним поразом.
Данас се Стаљинград, који је
ло тешко настрадао у борбама, Стаљинград који је претрпео сву помахниталост фашистичнот дивљаштвсф обнавља слошним залагањем целог совјет ског народа.
Московски »УОгоњок« објавио је разговор свога дописника 4 првим секретаром Стаљинградског обласног комитета СЕП (6) В. Т. Прохватиловим о обнови Стаљинграда. В. Т. Прохватилов истакао је да све трудбенике Стаљинтрада сада о тридесетогодишњици Великог октобра, надахњује једно осећање. Једна помисао — обнова њиховог херојског граца.
— Да би се проценило оно што су Стаљинграђани поститли у обнови, ваља уочити размере оних колосалних рушења која су немачко . фашистички нељуди извршили.
По доласку совјетске власти, раније прљави трговачки Царицин, индустрисни заостас; претворио се у велики индустриски
центар СССР, у један од нај. лепших градова на Волги. У град са улицама пуним зеленила, парковима, асфалтираним улицама и трговима.
Почетком 1941 године Стаљинграц је имао преко пола милио. на становника. Двадесет три велика завода, Фабрике, десетине предузећа месне индустрије индустриског задрутарства: све је ово давало годишњу продунцију у вредности преко једне милијарде · рубаља. Станбени фонд Стаљинграда износио је 1848 хиљада нвадратних метара. Град је имао 120 школа, 179 деч. јих вртова и јасли, 17 болвица, 3 позоришта, 14 биоскопа и дру. тих масовно _ културних установа, разгранату о трамвајску .мре ту, велики нелезнички чвор, модерна пристанишна постројења.
Сто шездесет три дана Стаљинград је херојски издржавао опсаду. Немци су у махнитој мрнњи, разјарени отпором Стаљинграђана, рушили град. Пот.пуно су били порушени Транторсни завод; заводи »Баринаде« и »Црвени онтобар«, заводи — пилане, заводи за израду нонзерви и металне робе и многа
е предузећа лаке, месне, прехран индустрије, као и преду-
бене
зећа за грађевински материјал и постројења хомунинационих средстава, железничког и речног саобраћаја.
Нарочито тешно настрадали су станбени објекти Стаљинтрада. Порушено је и спаљено 5.076 великих кућа укупно 1.673
хиљаде квадратних _ метара, 100 шкопа, 158 зграда установа намењених деци, 15 болница, 11 био скопа, 3 позоришта, купатила и друте зграде. Градски водовод, трамваји, мостови итд. били су потпуно уништени. Укупна штешта коју су градској привреди нанели немачко . фашистички дивљаци износи преко 9 милијарди рубаља,
Чан и Стаљинграђанин . староседелац с великом муком орјентисао се, по повратну, у гра. ду претвореном у гомилу рушевина, Затим је 8. Т. Прохватипов изложио шта је све учињено за обнову херојског града одмах по његовом ослобођењу и касније. Током фебруара и марта 1943 године радило се на уклањању десетина хиљада мина, што је претстављало врло сло. мен задатан. Пред пролеће он је већ био коначно решен. Напо редо с тим, трудбеници су из-
22 22
Октобарска улица у Стаљинграду после обнављања
гарепе, суве шљиве и марме-
ладе, испуњен је до сада за 100 од сто, Поред тога, радзадруге и
ничко-службеничке приватне“ пиљарске радње при премиле су такође извесне количине намирница за зимницу. На тај начин снабдевање граБана. Београда конзервираним воћем и поврћем биће у току ове зиме углавном обезбеђепо,
— Треба их поправити, нико не долази да се тушира...
— Тако је боље... Ако дођу, опет ће се покварити. . •
Суве шљиве, мармелада џ оста ли зртикли, бићеу најскорије време пуштени у продају по продавницама.
(нЕСљЕНАВ грађана намирницама са београдских пи јаца углавном задовољава потребе. поврћа има у знатним количинама, а воће се не до“ вози довољно, па се због тога при куповини образују редови. Слатки купус може да зало“ вољи сву потражњу, он се про даје по 4 динара килограм, има довољно и кеља, од 7 до 10 динара. Зелени, шаргарепе и карфиола има, такође, у до“ вољним. количинама. Кромтира и пасуља доносе мање коли чине, само сељаци и продтју: кромпир од 20 до 25 динара, а пасуљ од 20 до 30 динара килограм.
Кисели купус продају само приватни пиљари док га градска задружна предузећа нису још изнела. Килограм киселог купуса стаје 7 до 8 динара, и како се не износе довољне количине, образују <е чешће и редови.
Док снабдевање поврћем углавном задовољава потрсбе становништва, воћа, а. нарочито јабука, има само у малим и недовољним количинама, На свим пијацама се, при куповини јабука и крушака, образу“ ју дуги редови.
ж
Цене намирницама са села и даље су веома високе, а не“ ким артиклама У последње време чак и скачу. Дизање цена изазивају већином препродавци, који се, од времена пуштања у слободну продају ових намирница, све чешће иу све већем броју појављују ло
градили · водовод, епектричну централу и мрежу, пекаре, мли. нове, мостове и путеве.
Широм целе Совјетске земље данас је познато име Аленсандре. Максимовне Чернасове. Пре рата потлуно непозната до. маћица, Черкасова се борила у своме Стаљинграду против Немаца. Борцима је доносила мет.ке и бомбе. Рањенике је преносила са бојишта у болницу. То. ком целе опсаде била је на најизложенијим и најопаснијим тач кама. Другог фебруара 1943 го. дине, нада ниједан Немац више није пружао отпору Стаљинграду Александра Черкасова приступила је заједно са својим дру гарицама — борцима обнови порушене куће на »Балкану« једном од крајева Стаљинграда. Та кућа прва је обновљена У херојском граду.
Деца, сирочад, синови и кћери Стаљинтрађана погинулих у борбама први су угледали у по, рушеном граду кров над главом. Пример А. Н. Черкасове био је слошно и свесрдно прихваћен. Хиљаде и хиљаде“ Стаљинграђана ' приступиле су обнови, пружајући огромну помоћ градитељима. По неколико часова дневно радили су стаљинградски трудбеници и дали граду хероју милионе радних часова.
Партија, влада и цела Совјет. ска земља указали су огромну и брзу помоћ обнови Стаљинграда. На обнови Стаљинграда мире. дано раде Украјинци и Белоруси, Руси и Молдавци, и претставници других народа СССР. Родољуби града радници и иннењери наставници“и партиски радници, слумбеници и до. маћице посвећују цело своје слободно време уређењу Стаљинграда, подизању стансва и масовно . културних установа.
За ово време, тј. у тону четири и по године, извршено је ра. дова на изградњи и обнови у Уунупној- вредности преко две мили:арде рубаља. •
Из рушевина и пепела дигнути су — и ушли у ред предузећа која раде — Тракторски завод, Металургисни завод »Цр. вени октобар«, завод »Барика-
уде«, сви објекти електричне цен
трале, многа предузећа, лаке, месне, шумске индустрије н ин.
Повећа има у изобиљу ( воћи недовољно
пијацама. Ово је нови облик шпекулације, који се почео ра звијати упоредо са доношењем већих количина сељачких про. извода. Контролни органи по пијацама, као и органи милиције, предају свакодневно ре. јонским отсецима за сузбија ње шпекулације оне шпекулан те који су се подавили под видом произвођача, а у ствари су
препродавци, или оне који тр-
гују мешаним, неноправним намирницама. .
__У циљу што брже Ми веће зараде шпекуланти продају кај мак помешан са брашном, а маст са кромпиром, алеву паприку са пројиним брашном, бутер са много воде итд. Овакве шпекуланте — спроводе органи милиције у отсеке штекулацију, који, по закону, имају право да кажњавају са.
мо до 1000 динара. Тежи се случајеви упућују јавном ту“ жиоцу.
Против препродаваца, који
највише подижу цене на тржишту, потребно би било прадузети оштрије и ефикасније ме. ре, како би се њихов рад оне могућио.
Досадашње гоњење шпекуланата — препродзваца није могло показати позитивне резултате јер их је веома ташко по пијацама у граду контролисати. Само уз гктивну помоћ масовних организација на селу и у граду могу се на том послу предузети крупнији кораци,
препродавцима стати на пут Ма.
Зна тај начин са наших тржишта отстранити елементе који онемогућују да цене намирни“ цамда буду приступачније,
дустрије грађевинског јала.
Обнсвљено је и изнова сатраЂено 495 хиљада квадратних метара површине за становање у зградама станбенот фовда, Установа и предузећа и комуналног фонда, као и 458 хиљада квадратних метара — станбевог простора у индивидуалним згра. дама.
Поред тога, подитнуто је: обновљено 36 школа,'3 болнице позориште и друге зграде за ма. совно _. културну делатност.
Прохватилов је у наставку Ре као да ће до краја ове године бити завршено подизање још осам школских зграда и дома одбране Царицина—Стаљингра. да. Херојсни град добиће више већих јасли и паркова, а поред тога — још 50 хиљада квадрат“ них метара станбеног просто« ра.
»Стаљинграђани херојски савлађују тешкоће обнове. Уз помоћ коју указују Централни хомитет наше Партије и Совјетска влада, они ће безусловно реши. ти задатак обнове Стаљинтрада.« Спавни датум тридесетогодишњице Велике октобарске револуције Стаљинграђани су доче“ нали, надо и сви народи Совјет ског Савезф у знаку нових производних · успеха, извршујући пре предвиђеног рока план дрУ те године поратне Стаљинове пјатиљетне — татиљетке даљег пораста моћи Отаџбине и узДи" зања материјалног благостања совјетског народа.
На нрају разговора са доле" снихом »Огоњока« Прохватилов је рекао:
— Увет и у свему, у малом У великом, Стаљинград ће бити лостејан великог имена, имена
Стаљина! на“ ===
ПУТИРНОВ РЕД ВОЖЊЕ
Путников Ред вожње, који 988Х дана излази из штампе, поред же" лезничких, _ аутобуских, _ пароброл“ ских (поморских и речних) в0388% редова, доноси опште одредбе 4 превозу путника, пртљага и експре“ сне робе, именик железничких ста“ виша и др. — Путников Ред вожне илустрован је многобројним Н ма наших туристичких места, које су израђене у бакротиску. на Реду вожње је дин. 30—
матери-
за.