20. oktobar
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
Си
_БРОЈ_158 ГОД. ју
низу споразума које је Федеративна Народна Република Југославија закључила. са другим земљама Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној
· помоћи, склопљен у Евксиногра-
ду са братском Бугарском, један је од најзначајнијих и најдалекосежнијих догађаја наше послератне спољне политике. Тај _ уговор по својој важности далеко превазилази оквире узајамних односа двеју држава које су га потписале и догађај је првога реда у послератним међународним односима уопште.
Са ужега гледишта двеју земаља потписница, Евксиноградским уговором обележена је судбоносна прекретница у историји њиховога развитка.
Од самога стварања независне српске државе, затим независле
угарске и најзад Југославије, _ међународни империјализам улагао је све своје силе да би ме-ђу балканским Словенима, а по„главито између Србије и Бугарске, стално одржавао“ непријатељске односе, да би одржавао = како је рекао маршал Тито — буре барута на Балкану.
И поред тога што су се најбољи синови наших народа одувек · залагали да се између Бугарске с једне и Србије, а затим и Југославије с друге стране одржавају братски односи; и поред тога. што је народ и с једнемн с "друге стране границе на Старој Планини осећао братство које га везује и неразлучиву заједницу интереса — империјалисти су У прошлости имали честих успеха.
Српско-бугарски рат 1885, затим ратови 1913, 1914 и 1941 били су:последица кобних страних утицаја империјалистичких сила.
Са споразумом у Евксиногра“ ду коначно је учињен крај већ више од једног века старим смутњама империјалиста. После уговора који су Тито и Димитров склопили, и Бугарска и Југославија водиће само, политику какву налажу жеље и интереси њихових народа, а то је полити“ ка братскога споразума, једна И јединствена политика мира и напретка.
Смутње империјалистичких сила нису, међутим, У прошлости утицале само на Рт већ и на унутрашњу политику, на Пенерелу Бугарске и Југославије. .
Ма да ове две земље имају, као што су одувек имале, јединствене привредне интересе, јер им је социјална структура врло слична, споља је све учињено да се међу њима стално одржава конкуренција # ривалство. Благодарећи томе постизавани су већи резултати У скор "плоатацији природних богатста ва обеју земаља и радне снаге
БЕОГРАД, 5 ДЕЦЕМБАР 1947
па И. дела континента,
7 МИ И КАЈ И пи И ој
обадва народа. Са Евксиноградским споразумом две братске земље улазе у нову фазу свога привредног развитка, у фазу најприсније сарадње на свима пољима · економије, сарадње која“ већ предвиђа и скоро стварање царинске уније и обезбеђује им пуну независност.
Са међународног гледишта Евксиноградски уговор такође претставља историску прекрет-
ницу. Отимање и парничење „великих сила“ око земаља балкан-
ских Словена чинило је у току дугих деценија језгру фамозног „Источног питања“, које је укрштеним империјалистичким интересима и бескрајним дипломатским _ интригама толико било компликовано, да му је назив ушао у пословицу. Одавно већ са Источним питањем упоређује се свако запетљано и нерешиво питање. Гордијев чвор Источнога питања пресечен је на састанку у Евксинограду и то је питање најзад коначно скинуто са дневнога реда међународне политике. Нестало је „бурета барута“ око којега су ратни -хушкачи већ више од једнога. века са запа-
"љеним угарцима у шапама игра-
ли врзино коло. Нестало је сталнога изговора за смутње и вршљања међународне реакције по Балкану. · ;
Чињеница да је Евксиноградски споразум један важан пршљен у, низу споразума који су већ закључени међу словенским земљама. и који ће се ускоро закључити и са суседним несло-' венским земљама такође је из ванредно важан моменат сада» шње међународне ситуације. Већ склопљени споразум између Ју: гославије и Албаније јасно показује да Југославија жели нај: присније суседске односе са свима мирољубивим и напредним земљама које је окружују.
У светлости бескрајних погађања и нагађања, која се на западу врше под утицајем међународне реакције, још јасније се види значај споразума између земаља народне демократије у југоисточној и источној ЕвроНапори америчкога империјализма да се на западу Европе створе блокови уперени против демократских земаља источнога
не само што не доносе бучно обећеване плодове, већ се завршавају стал“ ним неуспесима и изазивају #0ве тешкоће и трзавице. Маршалов план, на пример, који је у јуну приказан Као благодет, чије је пуно остварење само питање дана, расплинуо се у бес“ крајне дискусије, којима се ни данас, после пола године, још не види конац ни крај и поред тога што је шеснаест држава у Паризу једноставно аминовало
'
на путу кроз Бугарску
Евксиноградски уговор
— остварење вековне тежње буларскол наших народа
све што је од њих са оне стране Атлантика тражено.
Док тако оне државе, које се поводе за империјалистичким обећањима, и попуштају пред им-
-перијалистичким притиском, три
године по завршетку рата, још
- лутају и питају се. како ће поче-
ти дело обнове — земље народне. демократије, својим. џиновским напорима на унутрашњој изградњи и својим међусобним споразумима, стварају нови свет, свет мира и неограниченога напретка. | .
Због тога је њихова политика у пуној сагласности са принципима за које су се у рату 6орили сви слободољубиви народи, а самим тим у пуној сагласности и са Повељом Уједињених нација.
Насупрот галами коју је реакционарна западна штампа дигла услед тога што Југославија и Бугарска не признају такозвану „Балканску комисију“, ове
'две братске земље чврсто стоје
на принципима Повеље, јер права народа и интересе мира бране од једне установе, која је, „благодарећи ·гласачкој машини,
„створена ради роварења и иза-
зивања „сукоба на Балкану. То доказују очевидне тежње најватренијих бранилаца комисије, то још јасније показују успомене на њене претходнице, које нису заборављене. _ Чиме' се објашњава. чињеница да су народи Југославије и народ Бугарске.успели да остваре своје вековне тежње и, да склопе уговор о пуној братској сарадњи на свима пољима и о заједничкој одбрани од свих нападача2 Чиме се објашњава да је тај споразум, на који се читав век чекало, баш сад могао бити остварен»
" Два су' главна објашњења ових великих историских успеха наших народа. " Прво је у чињеници да данас, први пут, благодарећи својој народно-ослободилачкој борби, наши народи заиста сами управљају својом судбином. Одбацивши све наметнуте туторе, они су данас сами своји господари и сами одређују смисао и правац своје политике, _ Друго је објашњење у исто тако важној чињеници да данас у међународној политици Совјетски Савез, заштитник истинске народне демократије и права мањих народа, игра водећу улогу. 1
То су чињенице које показују сасвим јасно зашто су наџи народи данас могли остварити оно, за чим су толико дуго жудели и за што су се борили у току целе своје новије историје,“
Мих. С, ПЕТРОВИЋ
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ.
НЕ ДЕ/БНИ лист МАРОЛПМОГ СФРОНТА БЕОГРА ДА ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
23.003 п 20-443
1 „
ПОШТАРИНА ПЛА. | ЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
Француски народ у одбрани демократских слобода. и независности своје земље
ја удружени деголовци и гестаповци наступају против виетнамског народа, певајући најомиљенији шлагер стичких банди „Лили Марлен“, — влада петеновца Шумана, у свајајући Хитлерове методе наступа против народних Француеке, које су устале у одбрану својих животних права.
Ове Шуманове тежње за фашизирање Француске и наметање Француској понижавајућег коло низаторског _ положаја, долазе баш у време када је у америчком Конгресу изгласана одлука о давању хитне помоћи владама Француске, Италије и Аустрије, Дакле, Шуманова влада, спроводећи најдрастичније провокације и фашистичке репресалије према огромним масама штрајкача у целој земљи, доказала је да „није лабавија од Рамадјеове“ и да је
с правом стекла наклоност аме- .
ричког Конгреса. И сада петениста Шуман, уз свесрдну помоћ министра унутрашњих послова социјалисте Мока, треба да приступи „енергичним мерама“ за што бржу издају демократије, слободе и националне независности Француске, како би јој „хитна помоћ“ била што пре уручена. Услов за испуњење тога плана о издаји најдрагоценијих особина француског народа јесте усвајање нових противуставних за кона којима је циљ угушивање личне слободе, слободе штампе, права на штрајк и синдикалне слободе. Када ти нови закони
буду усвојени, онда ће Францу.
ска господина Шумана бити у односу према Вашингтону Као што је била у срамном и понижа вајућем односу Петенова Фран-
„ -цуска према. Берлину. -Каракте·ристична је још једна „случајна појава“, која је забележена у - ове дане судбоносне по Францу“ ску. Целокупна америчка средоземна флота, према писању листова. „Ордр“ и „Се соар“ „пуким“ случајем упловила је у луке Напуља и Бона.
Све ово доказује да су уједи“ њене снаге реакције организовано приступиле бруталним провокаторским методама које су су више сличне онима које је спроводио Хитлер. Недавна провокаторска претња диктаторског кандидата де Гола о потреби „сузбијања насилничких тежњи У синдикатима“ само је ново издање крафт дурх фројндовских фашистичких парола. Дрска изјава господина Шумана, којом је одговорио на захтеве 6 и по милиона француских радника „Ево мојих одлука, а ви имате само да их прихватите“ заудара на Гебелсову кујну. А поступци социјалисте Мока (који је социјалиста исто толико колико. је био и Геринг) који у парламенат доводи париског шерифа; који помоћу наоружаних одреда мобилне гарде избацује комунистичке посланике из скупштине; који полицију и мобилну гарду, одреде за чување унутрашњег реда употребљава за прављење нереда; који оружане одреде војске, као браниоце Француске од напада _ споља, употребљава за злочине против највернијих пувара националне независности и слободе Француске, — ти поступци имају карактер провокација какве је и Геринг организовао у Немачкој, по доласку Хитлера на власт. И најзад, на шта личи. „случајна“ демонстративпа копцентрација. америчких ратних бродова у лукама ·Напуља и Бона у тренуцима када су народне масе и Италије и Француске устале у одбрану својих живота, националне незавосности и части својих држава. "
Све те провокаторске махинације оружје су у рукама реакције, којим она жели да оствари своје прљаве планове. Конкретно, да завођењем фашистичких закона доведе Француску у сраман колонијални положај, како би били остварени планови влалајуће реакционарне групације, генерала де Гола и њихових америчких господара. Те мере такође имају за циљ да заплаше радничке масе како би оне одустале од своје праведне борбе на коју су их нагнале страховито тешке, неиздржљиве економске прилике,
Међутим, те провокаторске махинације које су и бруталне, и прљаве, и злочиначке — још више су оружје. у рукама демократ
наци- ,
маса .
ских маса Француске. омогућавају целом француском народу да у правој светлости сагледа сву поквареност и преживелост, сву подлост и прљавштину француске владајуће клике, која је у лакејском односу према америчким империјалистима, и француске реакције — свих минхеноваца, петениста и деголиста — који су своју судбину везали' са судбином међународне реакције. А борба напредних народних снага Француске, , на челу са Комунистичком партијом, против тих провокација и покушаја фашизирања Француске показује ко су истински, доследни, верни браниоци интереса француског народа; националне независности, слободе и достојанства Француске.
Говори комунистичких посланика у француском парламенту изазвали су огромну симпатију и захвалност народа Француске на храбром супротстављању плановима реакције. Али су ти говори изазвали и страховит бес и огорчење у редовима реакције. Кроз говоре француских комунистичких посланика изражава се непоколебљива одлучност за борбу и, према речима посланика Лекера „тенкови и бајонети неће присилити радничку класу на отступање, јер она у тој борби може да изгуби само окове ин ништа више“. И када један од руководилаца партије Жак Дикло ка-
. же „ ми ћемо свим силама устати у одбрану наших – слобода“, онда он то говори у име снага демократије, — у име огромпе већине француског народа, који је по својим славним традицијама веран бранилац слободе и _ напретка
Право француске радничке _класе да се бори за оствареље својих захтева повишења надни"ца и плата, да се бори за животни минимум штрајком — загаран"товано је Уставом, кога је усвојио читав француски народ. Вла-
" да Шумана и скупштинска већина, деголисти заједно са соција"листима, грубо су погазили одредбе Устава и супротставили се вољи народа. ИМ, пошто је, према речима посланика Лекера, тај „ваш закон против Устава, народ ће га сматрати неважећим“. А огроман талас штрајкова који сваким даном бива све већи и ве ћи, који је захватио једанаест де
Маиа
Бригадири — градитељи Новог Београда,
учвршћивању обалне утврде,
Баш оне
· стурању напредне
партмана Француске, најречитији је одговор реакцији и њиховим напорима и доказ је да се са радничком класом и Комунистичком партијом Француске не може поступати Геринговим методима и да су оне, како је" рекао Дикло, „сада одвише сна жне да би се Герингови наследници могли надати успеху,“
О томе најбоље говоре догађаји. На појачани терор Шуманове владе у редове штрајкача сту пају нови одреди радничке класе. Увиђајући праведност њихове борбе, штрајкачима приступају и одреди полиције и војске. На акцију владе за угушивање
_ демократске штампе стварају се
одреди грађана који бране зграде листова од упада полиције и мобилне гарде и помажу у Ба:
штампе, На акције владе за освајање штрајкашких места: рудника, електричних централа, железничких станица, поштанских установа, стварају се одреди радника, по_могнутих од читавог народа, који протерују полицију и мобилну гарду Из тих предузећа и установа. На акцију владе да 80 хиљада новомобилисаних младића баци у борбу против штрајкача — _ Национални савез напредне омладине Француске свр става у своје редове читаву напредну омладину, онемогућава извршење владиних наредаба и заједно са Покретом жена Француске спроводи широку акцију за помоћ штрајкачима. Тако на све нове провокаторске акције владе радничка класа, на челу са својом Комунистичком партијом и Генералном конфедерацијом „рада, коју издајници радничке класе“ нису у"спели да разбију, ступа сваким даном све организованија, — све бројнија, све снажнија у одлучну борбу за одбрану својих жи„вотних интереса, националне независности и демократских слобода Француске. Борба радничке класе у Француској, подржавана од свих демократских снага У земљи, уперена је против свих рушилаца демократских слобода и трговаца националном – независношћу. На тај начин радничка класа у Француској све више постаје водећи одред народа у ње говој борби против економског и политичког подјармљивања.
–Оснгурање насипа на Лукаву
свакодневно раде на да спрече изливање Дунава
а а а
напредних