20. oktobar

(У 1

СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ!

БРОЈ 160 ГОД. ТУ

ДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРМИЈЕ

вадесет другог децембра о-

ве године навршава се 6 година откада је створена из партизанских одреда прва регу“ ларна јединица Армије — Прва пролетерска бригада. Она је основана непосредно после | не пријатељске _офанизве од одабраних батаљона Србије и Црне Горе. Оснивање Прве пролетерске бригаде претстављало је нову фазу у развитку Народно-ослободилачке војске у њеним организационим формама. Стварање прве модерно организоване јединице, претстав

"љало је прелазак на нове орга-

низационе форме у народној војсци, које одговарају развоју устанка и потребама даљег раз вијања борбе против окупатора и његових слугу, који је: „..уочио опасност, коју су, за његов положај у Србији, претстављале растуће силе устанка и разумео да се исте оружане форме устанка могу пренетину друге крајеве Југославије, он је са појединачних акција прешао на широке операције са посебно за то одређеним и прикупљеним снагама“ (генерал-лајтнант Коча Поповић).

Шестогодишња _ историја наше херојске Армије претставља истовремено шестогодишњицу херојске борбе и натчовечанских напора, шестогодишњицу беспримерних жртава и јуначких подвига, крвавих битки и славних победа, великих напора у изградњи народне Армије. Овај дан претставља 6 година тешке али славне школе за десетине хиљада синова наше земље.

Шест година се стварала кроз вевиђепе напоре најбољих сино“ ва наше земље, кроз жестоке битке противу крвавог фашистичког окупатора и његових помагача, ковала се у пламену борби: у градовима, на пругама, по родним селима и у планинским катунима, израстала из године у годину увек после сва ке офанзиве још. чвршћа- прекаљенија и од народа још више вољена _ Југословенска армија. У њено стварање уткане су бри ге и напори наших – најбољих руководилаца, животи хероја, уткано је седам великих непри јатељских офанзива, седам великих и хиљадама мањих непри јатељских пораза. Друг Тито каже: „Дуг и тежак је то био процес, јер се наша народна војска рађала из малих партизанских одреда, стварала се од голоруких _ родољуба, сељака, радника, поштене интелигенције, омладинаца града и села, који су се дигли на устанак, у борби против окупатора и његових плаћеника. Требало је, са крвавим жртвама, освајати од непријатеља сваку пушку, сваку бомбу, сваки метак...

Није то обична шестогодишњица једне армије. То је шестогодишњица стварања и из растања армије ослободитељице — поноса наших народа, наших радника и сељака, наше народ“ не интелигенције, наше славне омладине. Када се осврнемо уназад и погледамо дане страшнога рата и дане јуначке борбе, пред нама промичу десетине, стотине, хиљаде и десетине хиљада јунака и хероја, знаних и незнаних стрелаца, бомбаша,

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

БЕОГРАД, 19 ДЕЦЕМБАР 1947

пушкомитраљезаца и артиљериста, који су својим беспримерним јунаштвом осветљавали пут осталој омладини наше земље, пут трновит али славан и једини пут који је остајао нашим народима да сачувају част и о браз и да извојују слободу. Баш зато, 22 децембар није само „Дан Југословенске армије“. Он је дан наших народа, то је дан вечне захвалности наших људи, дан народног признања и сећања на оне хиљаде у борбама изгинулих синова и кћери наших народа, оних који су свесно положили животе у темеље данашње Федеративне На родне Републике Југославије.

Наша Армија није стварана на лак начин и одозго. Друг Тито вели: „Наша Армија је

почела да се ствара нарочитим начином, не кроз кабинете, не декретима, не неким великим финансиским средствима, не неким великим стручњацима, војним теоретичарима, него се почела стварати од обичног човека, обичног сељака, обичног радника, обичног правог народног интелигентног човека, од народне интелигенције“. Наша је Армија нова по своме карактеру — циљевима, по идејама којима је задојена. „Те идеје су од наших обичних, малих љу ди, од којих владајуће класе нису очекивале ништа сем да им буду робови, направиле хероје, највеће у историји наших народа, кадре да савладају све тешкоће и саломе све тврђаве, способне да остваре нови срећнији живот“. (Ђилас). Ето, због свега тога, због карактера наше Армије, због начина на који су наши народи под мудрим. руководством га Тита њу стварали, због читаве њене улоге у антифашистичком рату и код нас и у све ту, због тога што је наша Армија и данас будан и сигуран чувар тековина ослободилачког рата, због свега тога — ово је за нашу земљу, ва наше народе једна изванредно значајна шестогодишњица. Ми нисмо Армију стварали да чува привилегије с богатих – експлоататора, наша Армија није стварана да угрожава нечију слободу, да чува ропство и владавину над другим народима. Њу су наши народи почели стварати у нај већим мукама робовања, онда када су били потпуно издани и предани на милост и немилост злом окупатору од стране својих бивших властодржаца. Она је стварана на селима попаљеним од италијанских и немачких фашиста, расла је као што је растао народни гнев. У њу су долазили сви они који нису хтели увући главу у јарам фашистичког ропства, сви којима је слобода народа била милија и од самог живота. А за тим најбољим, синовима наших на рода пошле су хиљаде, десети“ не и стотине хиљада родољуби“ вих грађана наше домовине. Њој је због -тога ·туђе свако поробљавање слободе ма којег народа, њој су страна освајања туђих територија или угушивање слободе туђих народа, али исто тако, баш због њеног дубоко народног карактера, због њене _ прекаљености и положе“ ним безбројним испитима на бој ним пољима, нашој Армији је

Приликом прославе Дана

дру“

· бранећи ослобођене

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

туђ сваки кукавичлук и туђа издаја народних интереса.

Прва _ пролетерска _ бригада прошла је славан пут и оправдала поверење које је друг Тито дао батаљонима који су је сачињавали. Сваки њен батаљон друг Тито је одабрао. Половином децембра друг Тито је говорио у селу Косатици код Пријепоља постројеном Жраљевачком батаљону, који се пробио кроз борбу из Шумадије у Санџак: „..ви сте се показали као неустрашиви синови свога народа. Као признање за вашу пожртвовану борбу ваш батаљон ће ући у састав Прве про. летерске бригаде...“

Свака бригада која се стварала, није стварана од нових је диница. Свака је стварана од јединица и бораца који су већ учествовали у борбама у са ставу многбројних партизанских одреда.

Неколико месеци после оснивања Прве пролетерске бригаде никао је низ наших ударних бригада и њихов број се повећавао после сваке непријатељске офанзиве, Свака од тих наших брагада има своју прошлост, своју историју — своје традиције. Свака је прошла пут кроз разне тешкоће и борбе, кроз жестоке непријатељске офанзиве, кроз несаницу, кроз глад, кроз зимске мећаве у планинама. Необично је важно да наше старе пролерске и ударне бригаде, стичући свакодневно искуство борбе, постале “су неуништиве за непријатеља. Не само да он није успевао да уништи нашу Народно-ослободилачку војску, него он није успео да уништи ни једну од наших: (старих -прослављених-про= летерских и ударних бригада. У непријатељским _ листовима, новинама и 'на непријатељском радију јављало се непрекидно 0 уништењу наших – најстаријих бригада и дивизија, али су те јединице излазиле из – непријатељских обруча са још већом упорношћу за борбу. Непријатељ је ускоро после тих изјава осећао жестоке ударце јединица које је наводно уништио.

Те славне борбене традиције, све дивне особине старих бораца преношене су на нове борце. Нови борци су брзо схватали дух који влада у јединици, чували њену традицију, развијали даље њену борбеност, другарство, љубав према домовини и бескрајну мржњу према непријатељу и издаји. У старим пролетерским и ударним _бригадама школовали су се кадрови за нашу Народно-ослободилачку војску, прекалили се, израстале и развијале све нове и нове класе наших руководилаца. Слава наших првих јединица наје само у њиховој јуначкој борби против окупатора, њихова слава лежи у томе: што су оне биле прве школе наших

кадрова, „ковачнице нових људи“, који су даље проносили пламен устанка и идеју брат- |

ства и јединства, умесно и паметно руководили биткама, чувајући своје борце и успешно територије.

Велики је био замах устанка у нашој земљи. Већ сама чињеница да су у 1942 години већ

(Наставак на трећој страни) Ф

ВЕЛИКИ ГЕ!

С. Д. Меркуров: СТАЉИН

СТАЉИН

осиф _ Висарионовић — Стаљин (Џугашвили) рођен је 21 децембра :1879 године у Грузији. Он је син радничке породице. 1894 године сту пио је у духовну семинарију у Тифлису. 1899 године због илегалног _ револуционарног · рада, због пропаганде марксизма Стаљин је био искључен из духовне семинарије. После тога ступио је на рад у Тифлиску опсерваторију. Ноћу 22 марта 1901 године полиција је извршила претрес опсерваторије, по наредби тајне полиције, са циљем да раскрије револуционарни рад друга Стаљина и да га ухапси. Отада Ста љин живи и ради у илегалности, по градовима царске Русије, као професионални револуционар. Револуционарну делатност почео је Стаљин још као дечак од 15 година. Налазећи се у духовној семинарији Стаљин се пове-

победе, 9 маја, непрегледне масе Београђана поздрављају и засипају цвећем борце Југ

"ли такозвани "сти“. Он је са својом

зао са илегалним групама руских марксиста, који су деловали тада у Закавказју. Од 1896 до 1897 године Стаљин је већ руководио марксистичким _ кружоком у семинарији, а 1898 го-

дине он ступа већ у социјалдемократску радничку _ партију Русије у Грузији у тифлиску

организацију „Месаме — Даси“ и руководи кружоком железнич ких радника. Стаљин и неколи-

"цина другова сачињавали су је"згро марксистичке мањине у тој

организацији, где су већина би„легални марксигрупом саставио језгро заметка револу-

"ционарне социјал - демократије

Грузије. Још тада Стаљин је био један од најистакнутијих и најенергичнијих функционера тифлиске социјал - демократске

"организације.

Грузија и Кавказ у целини претстављали су за царизам ко-

55 МУНИ оно ословенске армије

"ба

"жестоко гоњење

лонију, где је било провођено брутално национално - колонијално угњетавање. Природна богатства руда, и особито нафте, допринела су брзом развитку индустрије и индустриског пролетаријата. Од 1900 године по-

"чињу на Кавказу силне демон-

страције и штрајкови радника

"којима су руководили маркси-

сти и њихови кружоци. Та борнаносила _ је осетне ударе царској политици на Кавказу. Зато царска полиција проводи руководилаца

радничког покрета. Стаљин је

(био ухапшен априла 1902 годи"не, а новембра 1903 године прог-

нан у далеки источни Сибир на! три године.

У прогонству Стаљин се први пут упознаје са Лењином: Он

је и раније знао о Лењину и

био његов следбеник и сматрао

(Наставак на другој страни) Ф