20. oktobar

у

СТРАНА 2

с» (Наставак са прве стране)

га во особеног типа. Познанство 1903 године није било лично, него путем дописивања. Стаљин није дуго остао у прогонству. Он је већ јануара – 1904 године побегао и фебруара је већ опет био на Кавказу. Полиција га је увек прогањала, био је осам пута хапшен и седам пута отправљан у прогонство, одакле је скоро увек – успевао да побегне. Ништа није могло сломити железну вољу и енергију Стаљина. Зато је он и прозван Стаљин — Стаљној, што

значи челични. .

Стаљин је вођа Бољшевичке партије, вођа, учитељ ни друг народа Совјетског Савеза и свих угњетених и експле"тисаних народа света. Он је светионик свега прогресивног и напредног човечанства. Када се говори о Бољшевичкој партији и њеним вобедама, треба увек имати у виду да су организатори и вође Бољшевичке партије Лењин — Стаљин. Стаљин је · најбољи и највернији ученик и следбеник Лењина, он је геније наших дана. Тешко је ни немогуће укратко изложити сав значај друга Стаљина, оценити сву ње» гову улогу. Огромне су његове заслуге за човечанство, ва радничку класу, за обесправљене и угњетене народе. Најбоље је величину Стаљина и пут којим он води изразила Бољшевичка партија приликом прославе његове шездесетогодишњице, — казавши: „Стаљин то је Лењин данас“. Сам Стаљин је казао ва себе да је он рођен и васпитан од велике Партије бољшевика, која га је „родила и васпитала по својој слици и лрилици",

Следбеник дела Лењина, његов сарадник, друг Стаљин је после смрти Владимира Илића Лењина продужио његово дело и повео Бољшевичку партију и совјетске народе по Лењиновом путу. Но, Стаљин није само прости продуживач дела Лењина; он је велики вођа светског комунизма, генијални мислилац и корифеј науке. Друг Стаљин је генијално продужио дело Лењина, он је развио и научно обогатио ризницу марксизма лењинизма. Маркс — Енгелс живели су и деловали у епоси развоја капитализма, Лењин у епоси империјализма и пролетерских револуција, Стаљин делује у епоси када је капитализам ступиа у кризу свога система, када постоје два система: умирући капитализам и растући социјализам; када је на једној шестини

„кугле, земаљске већ победио со„„цијализам и произлази даљни "развој — прелаз комунизму. Сва генијалност друга Стаљина и јесте у томе што је он стваралачки развио марксизам — лењинизам у тој новој епоси. Стаљин није био просто продужилац учења Лењина, он није био догматичар већ генијални _ мислилац. Маркс — Енгелс учили су о могућности победе социјализма у неколико напредних капиталистичких земаља. Лењин је доказао могућности победе социјализма у епоси империјализма у једној земљи са средњим нивоом развитка – капитализма. Друг Стаљин учи да је могућа победа и комунизма у Совјетском Савезу и при постојању капитализма у другим земљама. Стаљин је разрадио учење о изградњи социјализма и његов прелаз у виши стадиј — у комунизам. Он је разрадио и сва питања и проблеме везане за изградњу _ социјалистичког — друштва. Особити значај за стратегију и тактику изградње социјализма је разрађени Стаљински план индустријализације Совјетског Савеза. Практичним закључ ком, који је Стаљин направио из теорије о могућности изград ње социјализма у једној земљи, то је колективизација сеоског газдинства и на њеној бази ликвидација кулака као класе. Стаљин је разрадио економику и политику изградње социјализма. Излазећи из тога Стаљин је развио даље и обогатио марксистичко - лењинистичку стратегију и тактику диктатуре пролетаријата. Стаљин је развио учење о мобилизаторској улози напредних идеја. Он је дао дефиниције закона прелазног периода од капитализма ка социјализму У законе развоја социјалистичког друштва.

Он је свестрано развио — лењинско учење о држави при социјализму и показао развиће државе са развојем _ социјализма и његово прерастање у кому низам, где је показао нужности и форму државе у комунизму у једној земљи која је пРЕРИВНИ капиталистичким светом. Он је, такође, разрадио питање уништа вања супротности између града и села и супротности међу физичким и интелектуалним радом. Стаљин је развио и продужава марксистичко-лењинистичку теоију научног комунизма, обогаПујући Е искуством маса.

Дубоко проницање у _ законе друштвеног развитка даје могућности Стаљину да доноси правилне закључке и анализе о савременој ситуацији и да из води правилне прогнозе будућег, да поставља правилно

стваралачке закључке и директиве. Он је разрадио и развио учење политичке економије епохе социјализма. Он је обогатио и развио марксистичко + лењинистичку филозофију и дао класично излагање и дефиницију марксизма - лењинизма. Он : даље развио и разрадио теорију и тактику пролетерске револуције ни диктатуре пролетаријата. Стаљин је разрадио сељачко питање. Он је тај који је разрадио питање нације и дао дефиницију и карактеристике, а такође и историске услове када су се и како појавиле и оформиле нације. Он је с тим обогатио ризницу марксизма - лењинизма и показао пролетаријату какву револуционарну енергију садрже у себи сељаштво и национални покрети. Он је показао етапе развоја националног питања и какви слојеви сељаштва, на коме стадијуму, како се односе према пролетаријату и пролетерској револуцији. Он је водио борбу против сваког извртања сељачког и националног питања,

Стаљин је био први народни комесар (министар) по национал ном питању у СССР-у. Под његовим руководством развила се национална по форми, социјалистичка по садржини култура сов јетских народа, чија је националност била оспоравана у царизму код народа који се још нису били развили. Стаљин је показао ни пут развоја општечовечанске културе.

Стаљин је помагао у развоју науке, особито историске науке, где су његове примедбе помогле совјетској историској науци да се подигне на завидно место марксистичко-лењинистичке научне висине. |

Генијалност Стаљина показала се у њему као талентованом војсковођи и стратегу савремевог рата. Он је за време грађанског рата и интервенције четрнаест држава успео да потуче унутарње и спољне непријатеље у — одлучујућој _ бици код Царицина који је тада по њему и добио име Стаљинград. Он је у тим жестоким борбама стварао и изграђивао Црвену армију.

Генијалност Стаљина као војсковође нарочито се испољила у другом светском рату. Стаљин је још много раније предвидео неизбежност _ другог светског рата и указао неизбежни пораз фашистичких сила. Хитлеровске хорде мислиле су да ће изненадним нападом и муњевитом брзином постићи свој циљ. Охрабрен успесима на западу, немачки фашизам са својим сатеУ дитима бацио се на Исток, али је на Истоку наишао на моћну Совјетску државу, на братство народа СССР-а, на херојску Црвену армију и на умешно војно руководство, на чијем је челу стајао највећи стратег савременом рата, Стаљин, Умешним изнуравањем сила против ника Црвена армија, под руководством Стаљина, припремала је уништавајући удар. Када је противник мислио да је близак циљу и када су многи добронамерни људи мислили о неизбежном поразу Совјетског Савеза, Црвена армија наноси, опет под Стаљинградом, смртоносни удар фашистичким _ хордама. Мудра политика припреме стратегиских резерви омогућила је Црвеној армији победоносно _ наступање од Стаљинграда до Берлина.

Црвена армија на својим бајонетима донела је слободу мно гим народима Европе, У том ослобођењу народи су осетили да једино у Совјетском Савезу имају искреног друга и ослободиоца, који није спроводио никакву завојевачку политику, већ је дао могућност да сами — народи решавају о својој судбини. .

И народи Југославије осећају дубоку благодарност према Стаљину за указану помоћ у ослобођењу наше земље од фашистичког поробљавања, као и за свесрдно залагање за интересе Југославије на Мировној конференцији, које је совјетска делегација показала према Југославији. Стаљин је још много раније _ указивао омунистичкој партији Југославије како треба поставити решење _ националног питања. Он је био тај који је помогао наоружање наше младе Југословенске армије, _Благодарећи њему, закључен је споразум о узајамној помоћи и послератној сарадњи између СССР-а и Југославије. Народи Југославије осетили су плодове те сарадње како на бојном тако и на економском пољу (у смислу помоћи против окупатора, указива ње помоћи у исхрани, обнови порушене земље, тако исто и подршку по многим међународним питањима).

Говорећи о Стаљину сви народи виде у њему свеопштег генија нашег времена, зато се сви са дубоком захвалношћу сећају њега, и о годишњици његовог рођења желе му дуг живот и плодотворан рад на корист целокупног човечанства. Том – општем слављу великог Стаљина са изванредним пијететом и Чашћу придружују се и југословенски народи.

Стеван БЕЛИЋ

потпуковник

ј

к= сам био мали, отац ми је увек показивао далеке висове Алагеза, обасјане зрацима сунца које се рађа, и говорио ми: „Сине, видиш ли оне планине у даљиниг Е, тамо је та срећна земља у којој сви раде, где нема болести и старости, Али, тешко је доћи до ње, а онај који успе да дође до те земље, тај се више не враћа, јер је то земља среће. Уосталом, кад одрастеш, кренућемо тамо, а дотле учи!“ .

Али отац ми је умро не видевши ту земљу среће. Данас кад би ме мој стари отац могао чути, рекао бих му: „Оче, твој син је готово под старе дане дошао у ту земљу, и твоме сину су подарили велику срећу — право да учествује у величанственој изградњи комунизма. Том изградњом руководи велики неимар, а име му је Стаљин. Темељ за изградњу положио је други велики неимар — Лењин. Твоме сену поверили су велики задатак: да будућим поколењима остави, исклесане у граниту, ликове та два велика човека...“

Једном ми је пала у део срећа да у близини Јосифа Висарио-

У КР

ковића проведем скоро два сата. Било је то на уметничкој изложби, посвећеној петнаестогодишњици РККА.

Изложба је спремна, довршена. Све је на своме месту.

Ћилими и простирке већ су прострти.

Јављају нам: Стаљин. |

Напрегнуто ишчекивање,

Улази Јосиф Висарионовић, а с њим и Ворошилов, Серго Орџоникидзе и остали. Стаљинови покрети су мирни, одмерени.

Идем поред Стаљина, пажљиво пратим његов начин излагања мисли и његово држање. Друг Стаљин загледа сваку слику и сваку скулптуру. С времена на време дајем објашњења, одговарам на питања.

Шетња кроз дворану траје више од два сата.

Врло често се чују речи: „Ја се у уметности мало разумем“, али узгред стављене примедбе показују да онај ко то каже јединствено осећа уметност.

„У уметности не треба филозофирати, а ово је доиста дивно. Погледајте, вода као да је жива, а н перспектива је добра. Боје су изванредно лепе. Душа ти се радује!“

Шта ме је највише изненадило код Јосифа Висарионовића Стаљина»

Његов оштар поглед коме нлшта не измиче, његове паметне очи и свестрано поимање свега.

доћи ће друг

20 ОКТОБАР

МОЈ СТАЉИН

ес

упите пина

(меркуров нарсани уметник СССР)

Изненадила ме је — необична дубина, озбиљност и мудрост његових кратких примедаба.

Стојимо пред радовима палсшких уметника. О њима је написано стотину књига, а друг Стаљин у две речи, јасне и одређене, даје генијалну о дефиницију те велике уметничке појаве, одређује њено место у општем оквиру сликарства и прориче јој велику будућност.

Пред сам одлазак, Јосиф Висарноновић нас моли да кажемо уметницима да су тешка времена прошла и да ће сада свима бити лакше, много лакше.

Сусрет с другом Стаљином био је за мене од великог значаја.

Често сам размишљао о принципима на којима би требало израдити вођин лик.

Јер главно, основно у уметно“ сти јесте „лик“, и великим словом „Лик“, Ту реч требало би исписати огњеним словима на зиду атељеа сваког уметника.

О „Лику“, уобличавању _ лика писане су расправе и многи томови књига. Приђимо скулптури само с гледишта стварања „лика“. Епоха, дела, биографија,

класа — све то одређује „лик“.

Па

ЕМАЉСКОМ ДВОРЦУ. 24 МАЈА 1945 ГОДИНЕ

„Лик“ није фотографија, већ суштина човекова, његова душевна и духовна срж. Није фотографија, па било да су то снимци снимљени у току једног дана, сасвим различити снимци посебних момената — није „лик“ спољашња сличност, већ, попављамо, лик је суштина човекова (Роденова и Шубинова попреја могу послужити као пример). Скулптор не сме и не може бити фотограф.

Уметник слика храст као добар ботаничар: слика његово стабло, лишће и боју. И ми имамо леп ботанички протокол. Други уметник слика храст на стени крај мора, храст који се жилама и гранама грчевито хвата за стену. У таквој слици ми можемо прочитати целу биографију храста, видети како се он оскудно храни, видети и буру, и ветрове што бесне око њега, и све што је поднео и што подноси храст који се држи за стену, да га ветар не би однео. И ви у храстовим гранама чујете ломљаву буре и дисање мора.

Две слике — два обрасца. Прва је слика потребна ботаничарима, друга спада у велику уметност. Наводим две карактеристике, два портрета једног истог човека, радове двају лица.

Један је — полициско-жандармски протокол о великом Стаљину. У жандармовој свести он ге 0-

:: 5)

вако одразио: „Џугашвили, Јосиф Висарионовић, _ састав тела средњи... глас — дубок... на левом уху — младеж... облик главе — обичан... утисак који 0ставља спољашност — обичан...

Слика је изгледа, тачна, жандармском оку ништа није измакло. „На левом уху младеж то је оно што ми називамо детаљем. А тај исти „обични човек с младежом на левом уху одразио се у души надахнутог песника у овој светлости: |

„И, ма ко да сте, оно што је најбоље у вашој судбини, налази се у рукама човека који бди над свима и ради за све, човека с главом научника, с лицем радни“ ка, у оделу обичног војника (Анри Барбис).

Студирао сам споменике портрете људи разних епоха. Скулптори свих времена — Фидија, Микеланђело, Роден и други, вајали су кипове _ великих мислилаца, војсковођа, државни ка и револуционара. Вајарска уметност обилује ликовима Александра Македонског, Кромвела, Волтера и Наполеона.

Али историја не памти чове-

(рад сликара Д. Малбанђана)

ка који је, носећи у себи све позитивне особине тих хероја, био у исто време тако једноставан, близак и драг целом народу, и схватљив за цео народ; ч0века који је потпуно жртвовао личну славу слави свога народа. Како да прикажемо лик тог новог вође» Каквим потезима да га оцртамо> И како да дамо тај лик у скулпторској форми» _ О тим и многим другим питањима дуго сам и упорно размишљао, не налазећи одговора који би ме задовољио.

Сусрет с другом Стаљином обасјао је као блесак муње у ноћи све оно што је било скривено, што ми је било нејасно до тог времена; тада су ишчезле све моје сумње,

Нашао сам лик великог човека. Он је стајао преда мном, једноставан, светао и схватљив.

И ја сам се стално сећао речи Анрија Барбиса:

„Човек с главом научника, с лицем радника, у оделу обична војника..“ И тада сам одлучио да главно у тој фигури мора бити глава, и само глава — носилац великих мисли и великих идеја.

Детаљи, набори, дугмад — све то мора бити жртвовано основној замисли.

Шињел ми је пружио могућности да дам олређене једноставне монументалне облике. Ти облици не скрећу гледаочеву пажњу на сувишне детаље,.. |

41 Ји . | ~=

19 ДЕЦЕМБАР 1217

“ 5

Трудио сам се да на лицу друга Стаљина истакнем оне црте које су карактеристичне за његов лик — лик вође народа. О. во није смео бити фотографски портрет, већ портрет-слика, уметничко уопштавање,

Дуго сам радио на необичном лицу друга Стаљина. Живот је оставио на његову челу трагове — одраз свега што је поднео, И оно што је најлепше на његову лицу и што је најтеже за скулптора, то је — то је чело и . карактеристичне обрве. Ту је концентрисана _ мисао – мудрога вође.

Требало је много радити да би се, најзад, нашао правилан израз. Хтео сам да извајам његово лице тако да се једним погледом може прочитати и схватити живот тога човека.

· Читао сам и прочитавао његову биографију: хтео сам да се што више упознам с њим, да проучим његов необичан пут од сина сиромашног обућара до вође слободољубивог човечанства,

Нарочито дубоко ми се уревала у свест једна епизода из његова живота. Друг Стаљин пролази кроз шибу царских апсанџија с књигом у руци, и то с таквим мирним и поносним изравом лица, као да га се то шибање ништа не тиче.

И често, док с длетом у руци истичем ову или ону црту на вођином лику, мислим на ту епизоду. Одушевљава ме и надахњује упорност младог револуционара, његова огромна уве-

· реност у победу народа, која му даје снаге да мирно подноси сва та мучења. .

Док сам радио лик друга Стаљина, много штошта црпао сам ви народне уметности. Вођин лик је органски везан за народну уметност, он је постао његова главна тема. Стотину разних народа живи на великом простран-

. ству наше отаџбине, од Балтич-

. ког Мора до Камчатке, од Арк-

.тика до хималајских висова, и

. међу тим народима нема ниједног који није дао неко уметничко дело посвећено Стаљину. Украјинци, Киргизи, Казаци, Ојроти, Грузини, Јермени, Белоруси и други певају песме о Стаљину, раде његове портрете и вајају његов лик.

Народи са Кавказа и народи са Камчатке _ приказују вођин лик, наравно, на разне начине, Али основне црте друга Стаљина, његова мудрост, срдачност, бескрајна љубав према радном народу и беспоштедна — борба против непријатеља народа све су те црте јасно изражене у делима народне уметности.

Једном приликом, на Кавказу, неки стари радник рекао је другу Стаљину: „Хтео бих да кажем о теби нешто што не знају сви. Ти си — „аферхаци“ — херој над херојима. Тебе су створили гром и муња, Ти си вешт и мудар. Ти имаш велико срце“.

Сада радим на усавршавању скулпторске фигуре друга Стаљина. Усавршавам свој рад, проналазим типичније, – карактеристичније црте.

Кад сам, у детињству, почео да клешем, радио сам код старих мајстора-каменорезаца. Неколико месеци клесао сам славу“ ја на грани. Мудри старац-камеорезац уметник по природи, рекао ми је: „Пази, ради тако да ружа над твојим длетом лепше мирише од праве руже, а да славуј својом песмом хиљадама година лепше дочекује рађање сунца и да весели покојникову душу. Код правог мајстора камен оживљује и пева под рукама, код рђавог — претвара се у прах... Кад одрастеш не напуштај наш ванат. Тада ћеш можда успети да од камена исклешеш правог човека“.

мат

Његово пророчанство се обистинило, и сада крај једне од највећих и најлепших творевина "стаљинске епохе — крај бране на Волги — тамо где нису допрли немачки вандали — на обали Московског Мора, с обе стране канала, стоје џиновски гранитни споменици — Лењин и Ста. љин, који се дижу над водом тридесет и два метра. Много је енергије, ентузијазма, труда" вештине било потребно па да се за три и по месеца створе ти мо“ нументи. То је веома кратак рок.

Све то доказује како је велик . завршен рад, како је лела и моћна моја дивна отаџбина.

И, доиста требало је прећи пут, тежак и мучан пут, па да се створе ликови великих људи човечанства == Лењина и Ста љина.

Хтео бих да Лењинов и Ста љинов лик, _ које сам извајао, певају, да објаве целоме свету оне мисли и оне подвиге за које они надахњују не само мене, У“ метника, не само 183 милиона људи наше отаџбине, већ и рад“ ни народ целога света.

(Чланак из вборника: „Сусрет“ са Стаљином“): у

Мориш па

7

си