20. oktobar
__СТРАНА 2 _ ЧЕСТИТКЕ
— Моје саучешће !
(Наставак са прве стране) чарски план. На том поновном састанку утврдиће се све појединости и донети коначне одлуке. ,
•
Београђанима није стран такмичарски дух ни циљеви н вначај такмичења. Опи су то покавали и пре такмичења 1946 године, спроводећи међурејонско такмичење у свим постављеним акцијама, а и после 1946 године, кад су се ин поједине основне организације међу собом мериле у разним гранама свога ра_ вноврсног нтовског валагања: Зато ће Београђани дочекати ово ново такмичење спремни да се искрено заложе, користећи сва досадања искуства, п спремви да путем такмичења пруже своме граду максимум онога што се у том раздобљу може дати. Велика нова радилишта створиће широке могућности да се на њима опроба и добра воља и удни полет и одушевљење, Бие то опет једно бурно лето, пуно радосних резултата и оне такмичарске веселости, коју изазива рад на своме и за себе. Јер, чланови Фронта Београда свесни су чињенице да се најлепше и најправилније рад за себе одвија кроз рад ва заједницу.
Зато нека преостало време до првога марта буде време озбиљних припрема и тражења начина како да рад у оквиру такмичења буде ефикасан и плодоносан. Београђани ће морати да уложе озбиљне напоре с обзиром да поред себе имају као суборца победничко Сарајево из 1946 године и вагребачке градитеље Аутостраде братства и јединства, који за собом имају бога: то радно искуство н добар смисао за организацију. А треба рачунати да ће и остали главни традови наших народних република уложити све своје нкапоре да изиђу са добрим резултатима. Чланови Фронта Београда пбздрављају чланова Фронта осталих главних градова — такмичара, припремајући се за ово такмичење у циљу бољитка, напретка и пунијих успеха.
При Гродском одбору Фронта Београда
основано је секцији за џрспоње „УВеЗДОВЕ
С: обзиром на висину терена, ~ на доминацију над градом, као на заиста ретко леп поглед на Дунав ин равницу његове леве обале, градско насеље „Звезда-
•, у Петом рејону, претворие се у парк,
Већ у току последње две године радило се на систематском пошумљавању овога краја, на коме су послу чланови Фронта Петога рејона уложили внатан број радних сати. Првобитна одлука да се ово насеље пошуми била је резултат потребе повећања зелених површина у граду, а исто тако и потребе да се умањи, у оквиру могућности, дејство северо-источног ветра кошаве, па према томе да се и ублаже климатске прилике Београда. .
До сада је на „Звездари“ углавном сађен багрем, који има својство да се нагло развија, а осим тога многолистан је, што омогућује стварање хумуса потребног за даље пошумљавање.
Откада је одлучено да „Звезлара“ постане градски репрезентативни и најлепши парк, предузеле су се мере да се ова одлука што пре спроведе у дело.
Предвиђено је да централна тачка парка буде монументални споменик народно - ослободилачкој борби, који ће радити наш познати скулптор-мајстор Антув Аугустинчић. Овај споменик, великих размера, биће видљив из свих крајева Београда.
Секција Градског одбора, ко1 сачињавају Грга Јанкес и
рагојло Ђурић, проширена је. У њу су ушли Влада Јовановић, архитекта Добровић и инжењер шумарства Прошић.
Похваљени и награђени чланови Народног фронта Београда
оносимо наставак списка
похваљених и – награђених чланова Фронта, који су у току 1947 године на разним акцијама Фронта дали преко 300 часова добровољног рада, помажући на тај начин рад #6а извршењу Плана. 4 '
У Првом рејону маграђени су мн похваљени: Жарко Лазић, јорганџија, који се истакао у свим акцијама Фронта као организатор, а нарочито ва добровољним радовима, где је дао око 400 радних часова; Негослав Михајловић, видно се истакао учешћем и залагањем у свим акцијама Фронта, а нарочито на добровољним радовима. Дао је око 400 добровољних радних часова; Олга Васиљевић, чиновних, дала је, као бригадир рад“ не бригаде, преко 300 добровољних радних часова. Истакла се кво руководилац читалачких група мн у раду у АФЖ-у кео и у помоћи народним властима на снабдевању и социјалном старању. У свим акцијама Фронта дала је преко 800 радних 1асова; Чеда Стојиљковић, металски рад“ ник, као десетар радне бригаде, дао је преко 400 добровољних. радних часова; Јован Васиљевић, ученик, истекао се нарочито у радним брнигадама на добровољним радовима, а исто тако у културно-просветном раду. Дао је преко 400 добровољних раданх часова.
У Другом рејону похваљени су и награђени: Милева Јовановић, радни. ца, учествовала је у свим акцијама Народног фронта. Дала је 1261 радни час од којих А у грађевинарству; Урош Милановић, радник дао је 1083 радна часа, од којих 280 у грађевинарству, а највише се истакао у помоћи _ народним _ властима; Мпрко Мијачевић, чиновник, дао је – преко 1000 радних часова, а од тога броја 636 у грађевинарству; Часлав Стефаковић, пензионер, истакао се наро> чито у сређивању извештаја. Дао је преко 400 радних – часова; Радован Богдановић, 800 радних часова.
У Трећем рејону похваљени су и награђени: Сава Костић, обућарски радник, дао је 820 радних часова; Милоје Митровић, ложач, залагао се
у ни
И ЗЕМУНУ.
ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ХЕМИСКО ЧИШЋЕЊЕ И БОЈЕЊЕ
„ИТ
ПОД РУКОВОДСТВОМ СТРУЧНИХ МАЈСТОРА, ХЕМИСКИ ЧИСТИМО И БОЈИМО НАЈБОЉЕ.
ПРЕДАЈТЕ СА ПУНИМ ПОВЕРЕЊЕМ ВАШУ ГАРДЕ.
РОБУ У НАШИХ 20 САБИРНИЦА
БРЗО ПЕГЛАЊЕ ОДЕЋЕ У УЛИЦИ РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА (БРИЈАНОВА) БРОЈ Б.
| “
це
БЕОГРАД ОБЛАКОВСКА 26
У БЕОГРАДУ
УПРАВА
"грађевинских радова
удала је 447 радних часова и
механичар дао је преко |
у свим акцијама, а марочито са истакао ни добровољним грађевинским радовима. Дао је 780 радних часова; Богољуб Јовановић, службеник, дао је, као руководилац | добровољних своје – основне фронтовске организације, 590 радних часова; Љубица – Рапајић, радница,
вољним грађевинским радовима и истакла се у акцијама ва помоћ народним властима. Милка Стојановић, службеник, нмако стара преко 60 година, активно је радила на свим радовима и дала преко 350 часова.
У Четвртом рејону похваљени су н награђени: Бранко Цветковић, пока380 се као најбољи руководилац рад“ ње бригаде мако је инвалид 90 од сто. Дао је 311 радних часова; Мидивоје Петровић, службеник, залагао се на дужности претседника основне организације и _ руководиоца радне бригаде, која је под његовим руководством освојила прелазну виставиду. Свој годишњи одмор провео је у фронтовском реду. Дао је 482 радна часа; Коста Стојановић, – настојник зграде, учествовао је у свим акцијама Фронта и дао преко 800 радних часова; Милан Прокић, радник, дао је преко 300 добровољних _ радних часова; Душан Тадић, пензнонер, иако прилично стар, учествовао је редовно у свим акцијама Фронта и дао преко 300 добровољних радних ча, сова.
У Петом рејону похваљени су и награђени: Драга Ђурић, чистачица, учествовала је у свим акцијама Фронта м дала преко 8350 радних часова; Василија Берановић, чистачица, дала преко 350 добровољних радних часова; Стана Перишећ, домаћица, бнла је једна од најбољих у својој организацијк. Дела је 480 радних часова; Петар Лазовић, учествовао је у свим акцијама Фронта ин дао 450 радних часова; Драга Дрљача, домаћица; иако већ стара жена, дала је 350 добровољних радних часова.
У Шестом рејону похваљени су и награђени: Тодор Паранос, новинар, један од најбољих бригадира у своме рејону, м његовом васлугом бригада је добила ваставицу. Дао је 380 радних часова; Љубомир Лончарски, пензионер, дво је 450 добро вољних радних часова; Драгутин Ариаутовић, пензионер, учествовао је у свим акцијама Фронта и дао 450 радних часова; Вида Јовановић, – дома ћица, један од најактивнијих чланова одбора и дала је 380 радних часова; Драгољуб Станковић, трговац дао је 858 добровољних радних часова.
У Седмом рејону похваљени су и награђени; Мица Здравковић, домаћица, истакла се нарочито у раду на помоћи народним властима. Дала је 435 радних часова; Љубица Ристић, до-
маћица, радила је на свим акцијама н |
по свим питањима АФЖ-а дала 430 радинх часова; Нада Ђорђевић, уче ствовала је у свим радним акцијама и на осталим задацима Фронта и дала 410 радних часова; Боса Тодоровић, радница, истакла се нарочито на раду на помоћи народној власти м У радној бригади. Дала је 420 радних часова; Милан Панајотовић, _ шофер, као руководилац радне бригаде радно је ва свим радовима и дао 434 добровољна радна часа.
У Осмом рејону. похваљени су и награђени: 2ма Марић, домаћица, учествовала је увек у _ добровољним радовима и дала 380 добровољних радних часова; Наталија Миличић, радница, сударница са Омладинске пруге, све своје слободно време проводила је на добровољним радовима. Дала је преко 580 добровољних часова. ддбро- л
Урбанистички завод радн на плану ва уређење „Звездаре“ н ових дана биће готов, а кад га размотри Влада Србије, рачуна се да ће, половином јануара, секција моћи да се позабави израдом свога плана рада у вези са добровољним снагама – чланова Фронта, као и у вези са планом за међуградско такмичење,
У вези са овим будућим највећим парком, већ сад се користи време да се испитају разни услови рада, као и колико ће и каквих ће врста садница бити потребно, у вези са квалитетом земље, струјањем ваздуха и другим околностима.
На пролеће, када све буде утврђено и, према пројекту Урбанистичког завода и плану ове секције, буду распоређени задаци, чланови Фронта Београда имаће прилике, од првога марта, да раде на једном заиста значајном и лепом послу. Они ће допринети, помажући стручњацима, да Београд добије свој најлепши парк на идеалном терену „Звездаре“ и да споменик народно-ослободилачкој борби добије свој достојан оквир.
ПРЕД ДРУГИ КОНГРЕС
!
'АФЖ-А ЈУГОСЛАВИЈЕ па
Жене Београда
припремају се за ДР
би вначајани дан одржаваРА ња а конгреса АФЖ-а Југославије дочекале што бо ље, жене Београда су преузеле низ претконгресних обавеза. Обавезале су се да У овом крат. ком периоду до конгреса на сви“ ма секторима рада постигну што боље резултате. Сва посела, читалачке групе и друге форме рада жена имају агитационополитички карактер. На поселима и читалачким групама жене се упознају са значајем Другог конгреса који се одржава после Другог конгреса Фронта Југославије. Поред других обавеза, свих рејона Београда
жене такмиче
се у _ припремању поклона ва делегати Конгреса. Сваки _ репоклоне јон ће припремити лепе који ће се предати маршалу Титу, Централном одбору АФЖ-а Југославије и делегатима наше и страних земаља.
Чланице АФЖ-а Првог рејона припремиће као поклон ва Други конгрес неке народне мотиве, делове народних ношњи нв друге ручне радове.
Жене Другог рејона Масовно
из ГЛАВНИХ ГРАДОВА ДРУГИХ РЕПУБЛИКА А Чланови Фронта Сарајева дали су знатан прилог У првој години
Петолетке
(се се нагло опоравља из вапуштености и ру шевина. Народне власти, уз по“ моћ масовних организација, ЈЕ су измјениле његов изглед. Данас, у периоду прве године Петогодишњег плана, у _ Сарајеву се налазе у изградњи 53 зграде, које су махом предвиђене за становање. Поред станбених, граде се и разне друге државне установе, као што је Медицински факултет, Нова жељезничка станица, _ Фабрика _ порцулана, Фабрика тјестенина итд. Нарочито ће уљепшати град ново. изграђени булевар, који ће бити широк 70 метара, а протезаће се од Нове жељезничке станице до Маријин Двора. Овај булевар биће завршен у току првог Петогодишњег плана, упоредо са изградњом Нове жељезничке ста нице која ће битни, изграђена у најмодернијем стилу.
Поред грађевина извршене су поправке улица и паркова. Док су раније постојала два вапуштепа парка, сада их има пет лијепих и уређених.
Фронтовске – организације су помогле све државне мере у подизању и унапређењу Сарајева. Оне су помогле поправку и проширивање улица, изградњу објеката, пошумљавање _ голети око Сарајева, изградњу с великог Фискултурног стадиона у Кошеву, али од свега највидние место заузима акција сарајевских масовних организација у изградњи Радничког насеља у Швракином селу. Ту се подиже добровољним _ радом _ чланова Фронта 235 кућа са 500 станова за трудбенике. До сада је изграђена и под кров стављена 161 кућа, гдје се још изводе завршни унутарњи радови, каналивација и друго. Радови на овом насељу биће вавршени у 1948 години.
У непосредној близини — тога насеља гради се и Поликлиника, која ће првенствено служити ва становнике насеља. У 1948 години ту ће се подићи дом културе, двоје дечје јасле, ТЕ жница и школа седмољетка. На изградњи овог насеља учествова ло је око 84.000 синдикално организованих радника и намјеште ника. Они су дали укупно. 257.456 радних сати. Бригаде Народног фронта града Сарајева учествовале су са 70.851 чланом и дале су 292.013 радних сати. Омладинске бригаде учествовале су на изградњи – овог насеља са 11.486 чланова и дале 51.784 радна сата. У овој акцији су учествовали и демобилисани борци сарајевског гарнизона који су дали 4.450 радних часова са 650 учесника. Укупно је учествовало 166.155 грађана Сарајева: обухваћених _ масовним организацијама. Дато је укупно 605.7083 радна сата.
На културно просвјетном пољу постигнути су велики успјеси. Повећао се број основних школа и, што је важно, отвориле су се школе на периферији, гдје их раније није било. По ослобођењу у Сарајеву је ватечено око 17.000 неписмених изнад 14 година. Само ове године на описмењавању ради 79 аналфабетских течајева са 1.193 полазника, а од ослобођења до овогодишње кампање за описмењавање научило је читати и писати преко 6.000 лица.
сновних знања ва раднике са 232 полазника, који треба да, у кратком року, заврше 4 разреда основне школе.
Школа за више стручно образовање у Сарајеву раније није ни било. Није постојао ни је
% питу '
У предузе- | ћима је формирано 6 уачјЕвУ о- |
дан 1 лтет. Међутим дапас постоје Медицински н Правни факултет, Виша педагошка школа, Висока школа ва планинско газдовање, школа ва сликарство к уметничке занате и Државна музичка школа. Поред ових постоје многе осредње — стручне школе, које ће убрзати повећање броја кадрова у производњи.
_ Сви ови подаци, као и многи други, који нису овдје истакнути, јасно говоре како се Сара-
јево брзим темпом развија и претвара у истински културни и друштвени центар Народне Ре
публике Босне ни Херцеговине.
в трећом васедењу пленума Је“
динствених синдиката Слободне
Територије Трста, које се одржава поводом сталног отпуштања квалификованих радника из појединих пре дузећа, секретар Јединствених синдиата Иван Буковец изјавио је, да западни империјалнсти неће „никада помоћи да се тршћанска индустрија подигне и да они свим снагама раде да се постигне супротно од овога. И поред велнког броја наруџбина, тршћанско бродоградилиште нема довољно посла, чиме је угрожен опстанак великог броја радника; све поруџбине се шаљу бродоградилишту у Тржићу, док се тршћанским радиннцима стално претке отпуштањем. Оваквим поступцнма је циљ да се парадизује целокупна надустрија Трста н осигура терен за продирање пмеричких пронзвода који треба да поплаве Средњу Е-
вропу. в
У Трсту је почело суђоње члану Централног _ комитета Комунистичке партије Слободне Територије Трста
Бруну Дестн, који је оптужен да је тобоже „отео слободу“ неким људима за време док св Трст калазно под управом Југословенске врмије. У почетку претреса бранилац оптуженог доказао је да оптужба нема законске основе, јер се затварања ратних злочинаца не може сматрати као противваконит поступак. Бруно Деста је #зјавио: „Поводом последњих борби 29 априла 1945 године у Изоли, народ је тражно да се затворе сви ратни злочинци — фашисти“,
Ову изјаву оптуженог присутни на претресу поздравили су одобравајући: „Тако је!“ Због тога је претседник суда наредно да се дворана испразни. Народ је затим манифестовао у ходвику, протестујући против поступка претседника суда.
Поводом образовања привремене демократске влвде слободне Грчке целокупна демократска штампа света доноси низ коментара, у којима се подвлачи воља херојског грчког народа и његова решеност да се бори до коначног извојевања слободе и пезависности. Римски листови тахође посвећују велику пажњу образовању Привремене демократске владе слободне Грчке, „Уншта“ ни „Авантн“ поздрављају развој ситуапћје у Грчкој и доносе члапше који говоре 9 берби грчког народа против империјализма и слугу страваца,
•
Демократско становништво Џорушке изрвжава своје негодовање због постављања Унтеркројтера за чиновника среског начелства у Бељаку. Унтеркројтер је познати гестаповски злочинац који је већ пре рата као секретар општине у Требнњи гоннпо интнфашнстичко становништво.
.
Претседник синдикати америчких и стоваришних радника Хари Бриџес 06јавно је у службеном листу синдиката „Диспечеру“ чланак у коме се каже да ће радници одбити да укрпавају материјал на бродове који се, према „Маршаловом плану“, упућује земљима са реакционарним десничарским вла
уги конгрес
припремама – ПоКло. да. Оне су добиле од вајара Сретена тојановића бисту же“ не са класом и српом и та ће се биста излити У сребру. Сакупљаш је сребрн новац, ланчићи и дру= ге ситнице ОД сребра. За кратко време сакупљена је довољна количина сребра и та биста, ко. ја ће бити леп дар Другом кон. гресу жена Југославије, већ се лије.
Жене Трећег рејона су решиле да ва Други конгрес припреме као поклон шарену шумадиску торбу, преслицу и гусле.
У Четвртом рејону припрема се леп албум са сликама жена из свих наших република. Столарско предузеће „20 октобар“, које се налази у Четвртом рејону, израђује као поклон за Дру. ги конгрес софру са троношцима,
Жене Петог рејона спремају као дар плакету од сребра са ликом жене. Жене из предузећа прецизне механике, које се налази у Петом рејону, припре“ мају плакете са ликом Лита и Стаљина. |
Жене Шестог рејона спремају за Други конгрес броизану би-
жене која раскида ланце. _
ене Седмог рејона поклони“ ће Другом конгресу ташну од ручног рада. Сем тога; оне ће покловита једну слику, ручни рад, коју је израдила једна жена у логору ва. Бањици;
Антифашисткиње Земуна _ ВЕ Друга конгрес АФЖ-а Југосла« вије већ су спремиле сватовску чутуру, ћилиме, пешкире и Друг ге ствари које се употребљава« ју ка свадбама. ·
Поред припремања — поклонаџ жене Београда су узеле стар да до Конгреса ЗМАЈ 200. конгресвих маркица. Циљ про давања ових маркица је да шире упознавање нашег грађанства, а нарочито жена, са претстојећим Конгресом н његовим вначајем;
Поред свих ових – припрема; жене Београда пријављују своје станове ва пријем делегата. овога пута оне ће показати своје гостољубље и широм отворити врата делегатима наше и страних вемаља.
учествују У
дама као ште су Грчка, Француска и Италија. У чланку Бриџес истиче да заузимање оваквог става налажу све гласнији протести радника, каји на тај начин изражавају солидарност са прекоморсквм радницима, м то утолико пре што ће оружје и материјал које би амерички радвици укрцалн на бродове „битн употребљени баш против радништва у другим земљама, ради сузбијања штрајкова и њихове борбе протнв реанционарних послода-
ваца и монопола“, •
Народна скупштина Панаме одлучи ла је да одбије захтев Сједињених Америчких Држава за уступање база у Панамском Каналу. Секретар Комуннстичке партије Бразилије, сенатор Луне Карлос Престес, упутио је народној скупштини Панаме — поздравни телеграм у коме се наглашује да ће ова одлука охрабрити борбу народа против реакционарних влада Бразилије, Чилеа ни Доминиканске Републике, које су се потчипиле Јенки-империјализму. •
Из свих крајева Француске стижу вести о учвршћењу м јачању Генералне конфедерације рада приливом нових чланова у њене синдикате. У Са• вез синдикати департмана Вар ступило је од почетка штрајка више од 2.000 нових чланова. У Париској области укључило се ових дана у синдикате Гемералне конфедерације рада 197 намештеника пошта, | телеграфа и теле« фона, у Жирондин 90, у Ронн 59, у Со• му 12, у Галу 1, а у области Тура Генералној конфедерацији рада при« ступило је 8379 грађевинских радника.
"
На збору у Даксу (Француска) око 8.000 земљорадника из целог департ= мана Ланд протестовало је протнв пре тераних пореза н нових намета које је расписала Шумавова влада. Више говорника је оштро осудило владину политику која нарочито тешко погађа земљораднике, Земљорадницима се придружно велики број радника, трго= ваца в занатлија, формирајући повор• ку која се упутила према префектури да преда резолуцију у којој се изра-= жава негодовање због претњи хапше• њем руководвоцима Конфедерације пе љонривредника департмана Ланд.
=.
Многи јавни' радиним Шведске упу“ тили су шпанском претставнику У Шведској протестно писмо поводом смртне пресуде коју је Франков режим изрекао ипанском професору А• угустину Зороз м четвормици другнх комуниста, Међу многобројним потине сницима овога писма налазе се прете седник Централног удружења синдие ката Шведске Штранд, претседник Градских већника Стокхолма Андер= сон, књижевник Фредерик Штрем, аде вокат Георг Братинг и књижевник Ервк Бломберг,
_Спаге Народно-ослободнлачке армије Кине пресекле су све железничке пру= ге између Пекинга в осталог дела КУ“ оминтангове територије, Воде се 6 штре борбе јужно, северно н западно од Пекинга,
ДГ" - - ">