20. oktobar

“ 5

- „Јалчинов бакшиш

своје време кружила је прича о једном довит-

ту

" њивом субјекту који је пра-

· рац Јалчин одавно је, : ди, излапео. Нико га озбиљно ; не узима у обзир.» ;

:: И целог свог _ дугог _ живота м,ј увек понашво на исти начин;

“у ,

%% ва | Ка "4 ђе “1, БН „ЕУ 5

Ку,

вио изгреде и испаде на јавним местима, Чим би изгредника позвали на одговорност, он је вадио из џепа прилично излизано парче хартије и проглашавао, показујући га:

— А ја, молим леп), имам документ: психопата сам. Не одговарам ни за шта...

Турски новинар н уредник листа »Ганин« господин Јалчин чак и не даје себи труда да изнесе пред јавност овакав документ. Место Јалчина то чине добри пријатељи: кад год Јалчин напише илн каже нешто, рецимо, сувишно или оштро са њихова гледишта, пријатељи са саосећајним О смејком објашњавају Турцима и странцима:

~— Ама, вреди ли воднти 9 овоме рачунар Маните! Стазнате Јалчин је, додуше, већ стар, што се тиче његове издапелости, ту човек може и да не поверује. Да не поверује већ ес обвиром на то што се Јалчин

друштвеног реда, био је увек циничан ин разуларен у својим

# +» шоступцима ни речима.

| Мињеницер Изволите,

" Џош пре првог светског рата Јалчин је добио бакшиш « орден гвозденог крста од <8мог кајзера Виљема, Јалчин је почео гласно да агнтује ва улазак Турске у рат на стра~

„ни Немачке, МИ пошто Немци

нису вакупили сам> Јалчина, Турска је ушла у рат. Познато ја чиме се то — взвршило: по взавршехку рата Турска је територијално постала трипут

' мања, а самог Јалчина Енгле-

ви су као немачког вгента

протерали на острво Малту.

По повратку с Малте, обувет размишљањима о томе од жога би ваљало добити бакшиш, Јалчин је повукао удицу француске валуте. У – сваком случају, 1922 године, на Шозанској конференцији, на

којој се годину и по дана. миру после

расправљало 0 грчко ~ турског рата, Јалчин је већ ради за Французе. Салашњи _ претседник — Турске Мемет Инени, који је предводио турску делегацију на Лозанској конференцији, називао га је издајником отаџбине. А уредник турскот листа >Јени Сабах« Сараџоглу писао је да је це турски парламент (меџлис) упућивао Тих дана Јалчину узвик: »Нека је проклет!« -

Творац Турске Републике Кемал Ататурк забранио је Јалчину да се бави новинарском делатношћу.

— Од Јалчиновог пера, —

· рекао је он, — турски народ __ неће ништа добро да дочека.

;

, у

Али Ататурк је умро н Јалчин се неприметно довукао до свог пера и поново је прибегао помоћи немачке кесе. Додуше, пре тога у животу нзашег љубитеља страних бакши ша догодила се следећа 6безмачајна епизода: Јалчин је

· вбог издаје био осуђен на ка-

Х , И

;

· зик Хитлерову КЊИГУ

зну смрти, ова му је казна замењена ваточењем. заточење — прогонством..; Али, ето, Јалчин је већ поново У Анкари п Истамбулу н прима рајхсмарке од самог Рибентро па... Превео је на турски је »Мајн

" кампф« и растура ову Књигу

;

по Турској (што се, узгред

квално у временском размаку од пет минута, да је црна и бела. Тек малопре Јалчин се клео да је ова ствар бела и, ето, још не завршивши реченицу, мрмља;

...ма да, внате ли, пре ће бити да је она црна. Наравно! Црна! Невероватно црна! Па ипак, није тако... Бела је. Нека буде бела...

После пораза фашистичких трупа код Москве Јалчин се уплашио и у истом оном листу у коме је напада) СССР почео је — додуше врло збуњено — да пише о агресивним подухватима Немачке.

Јалчин није дуго писао у том духу. Рибентроп нли Рззенбергт показали су му чек

—

ст одушевљењем, Јалчин је загроктао н сео да пише. гадости о Совјетском Савезу и Црвеној армији,

Али завршио се и други светски рат. Да није Јалчин остао без нових господарар Таман посла!

Упућени људи тврде да су Енглези већ одбројали Јалчину позамашну суму. Додуше, Јалчин данас више »ради« ва Американце, али ко. опет, не зна да и сами Енглези »раде« за Американце! А плоред тога зашто ми морамо да сматрамо да Јалчин није стр-

" пао у џеп им који долар...

буди речено ради, чак и да· мас). :

Међу ретке Јалчинове |одли-

| ке, које му обезбеђују бак-

“ способност " исту ствар тврди,

шиш са свих страна, да за

спада н једну те н то бу-

У свакмм случају Јалчин се сада размеће атомском – бомбом као да му она лежи на писаћем стољу и као да је он лично пронашај те атоме који умеју тако занимљиво да експлодирају.

Желите, можда, пример Поводом писања _ Совјетске штампе о атомској бомби Јалчин пише са захукталошћу правог лудака:

>..; да би се ли су тврђења постоји врло једноставно средство, а нанме: незпходно је да се атомска бомба баци на један од руских градова.

Такав лавеж нисмо чули ни од окорелнх паса херстовског мопора.,

Ми већ рнамо: Јалчин је изванредно практичан тип, Он тази пристојност онда кад то користи његовом џепу. Стога је од целог лавежа. који овај неваљалац шири, интересантно само једно; чији бакши загрева Јалчинов Џеп у овом тренутку

Данас у кеси турсибг — лажова звече дебели доларн, ударајући о испијене фунте. („Крокодил“, Москва) ти

Руса _ тачна,

ТРГОВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ · ЗА ПРОМЕТ НАФТЕ И НАФТИНИХ ДЕРИВАТА

НОВИ САД

Телефони: 30-87, 25-24, 41.98 и 23-91.

индустрију, остале гране привреде са свим врстама петролејских про-

Снабдева пољопривреду,

извода. — Стоваришта

малопродавци пи пумпе

саобраћај н

станице

у свим већим местима Војводине,

По оин- -- | а а

9 ЈАНУАР. 1948

20 ОКТОБАР.

СТРАНА 3

Изабран је Градски одбор Савеза бораца народно ЕТ | ослободилачког рата

за Београд

ров читаву своју историју, : Београд је претстављао револуционарни центар, жариште одакле су се увек јављали протестни гласови против свих угњетача. „У Београду су сечули први јавни протести и против шестојануарске _ диктатуре. У њему се развијала револуционарна (борба радничке — класе преко упорних и дуготрајних ма совних штрајкова, преко крва. вих демонстрација у “борби за економске и политичке слободе. Београдски универзитет био је један од најслободољубивијих у" ниверзитета у свету. Овде, у Београду, чуо се глас протеста противу окупирања Чехословачке, против Минхена ни против тројног пакта који је закључила петоколонашка влада Цветко. вић — Мачек. У Београду се одмах после окупације, у почетку устанка, развила јака борба против окупатора и његових слу гу. Из Београда су непрекидно, ва време рата, одлазиле стотине Београђана, радника и омладинаца, у партизанске одреде. Бео град је на крају показао свој патриотизам приликом ослобо., ђења. И данас је Београд центар нашег политичког, државног и културног рада,“ — рекао је Драги Стаменковић на градској скупштини Савеза бораца наПАЛИ рата ва

еотрад.

И занста, Београд никада ни. је био покорен. То се нарочито могло да види у последњем ратух када су се хиљаде и хиљаде Београђана на овај или онај начин бориле против окупатора. У доба нзградње и обнове на. ше земље Београд је наставио да се бори за бољи и срећнији живот свих наших народа.

Одмах после оснивања Савеза бораца — народноослободилачкот рата — широке и борбене оргавизације оквиру – Народног фронта која је окупила све оне који су се у последњем рату борили против окупатора било на фронту или у позадини —

БЕОГРАДСКА ПРЕДУЗЕЋ

Београђани су масовним уписом поново дали доказа о својој оданости тековинама народно, ослободилачке борбе и спремности да дају све од себе за извршење Петогодишњег плана.

После оснивачких скупштина рејонских одбора Савеза, на којима је извршен избор деле. гата за Градску и Земаљску скупштину, на скупштини Савева бораца народноослободилачког рата за Београд изабран је Градски и Надзорни одбор. реферату који је Драги Стамен. ковић поднео скупштини, изнесени су основни задаци и улога к треба да одигра организа. цаја Савеза бораца _народноослободилачког рата. „Наша ор“ ганизација биће једна од највећих и најбројнијих у нашој земљи. Наш Савез ће организовати предавања на којима ће раскринкавати пропагаторе рата и

ратне хушкаче, _ Органнзоваће предавања и академије на којима ће популарисати политику

земаља које се боре за трајан мир и демократију у свету. Наше организације отвараће читао_ нице са разним часописима, КЊИ гама н листовима. Један од 838датака нашег Савеза биће и брига о учесницима народноослободилачког рата. Радници у предузећима, чланови нашег Са веза, треба да предњаче у бор. би против изостајања са посла, ва штедњу материјала, за увођење радних норми и плаћање у акорду. Чланови нашег Савеза треба да предњаче у организацији социјалистичког такмиче. ња. Службеници по установама, чланови нашег Савеза бориће са

против бпрократизма и за добро ин савесно испуњавање _ својих вадатака. Наши студенти и ђа ци морају у учењу да предња. че“, (Из реферата Драгог Ста. менковића).

На предлог кандидационог од бора, за чланове Градског од-

Драги Стаменковић

бора Савеза бораца народно-

ослободилачког рата за град Вео град изабрани су: за претседника Драги Стаменковић, а ва секретара Јосип Мишковић. Чланови: ЈЊубиша Јовановић, Никола Аврамовић, Сава Анђелковић, Богдан Пешић, Илија Прица, Јелена Поповић, Драшко Ди вић, Милада Рајтер, Петар Ив ковић, Марко Никезић, Петар Јапунџић, Драгомир Гуелмино, Момир Бошковић, Миле Радмановић, Мирко Новаковић, Бла гоје Белић, Матија Килибарда, Дратутли Марковић, Мирко Ђу ковић, Славка Ђурић, Мара Ми рановић, Никола Вукојевић мн Борка Јокић,

За чланове Извршног одбора изабрани су: Вучко Ивковић, Дејан Лапчевић, др. Стеван Ђе линео, Пиво Караматијевић и Бора Дреновац.

ЈОШ ЈЕДНО ХЕРОЈСКО ДЕЛО

НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ку. У прохладно јутро, првог дана 1948 године, по прва пу у нашој земљи вабрујале су машине које ће изграђивати ма

шине ва наше нове фабрике. На: |

родна омладина Југославије вавршила је још једно херојско

дело, испунила још једну оба: везу дату својим народима и. свом Маршалу. о а

Грађење творнице тешких ма-

шина алатљика у Железнику от _

почело је 21 априла прошле го: дине. Задатак који се поставио пред стручњаке и младе гради:

теље није био ни мало лак, Фа: _

брика овакве величине и ове

врсте до сада се није уопште

код нас градила. По предвиђа“ њима, која су се постављала уочи почетка радова, сматрало се да је до коначног завршетка творнице потребно најмање две године. Али, премашујући све

· досадашње радне норме, нечу“

веним радним хероизмом, На родна омладина Југославије, уз помоћ стручних радника, извр' шила је овај задатак ва свега 254 радна дана.

Просторно фабрички комплекс обухвата око 220.000 квадрат“ них метара. Подигнуте су зграде машинске хале, ливнице, нице, трансформаторске стани“ це, моделарнице, управе, низ других погонских зграда, затим синдикални дом ин менза, гара: жа, пндустриска школа итд. радничком насељу све – зграде предвиђене _ овогодишњим пла: ном су озидане, покривене и омалтерисана. Од укупно 42 зграде ва становање, 22 су пот: пуно оспособљене за усељава ње нових станара. Просторно, радничко насеље обухвата око 140.000 квадратних метара.

На пројектовању и саставља“ њу целокупног елабората утро“ шено је око 21.225 радних ча сова, од којих око 10.000 преко“

(Наставак на четвртој страни)

ИЗВРШУЈУ СВОЈЕ ЗАДАТКЕ

авршепа је прва годнта пр-

вог Петогодишњегт ,плана.

Непресушни радни полет наших трудбеника достигао је незапамћене границе. Залагање трудбеника у борби ва остварење вадатака Петолетке вахватило је сваког нашег човека, продрло је у свако предузеће, у сваку установу, у свако село, у сваку школу. Нове фабрике и нови путеви, иове грађевине и кове железничке пруге, подигнуте у току прошле године то су дела наших људи.

Ушли смо у 1948 годину. За нама је остало 12 месеци тешког напора, али и великих победа.

„Нека 1947 година буде година још већих побједа у изградњи наше земље“, рекао је шал Тито у свом говору уочи Нове године. Радништво широм читаве Југославије одговорило је на позив свога вође ни учитеља. Година 1947 је година великих успеха н велнких победа,

У тој тешкој п племенитој у-

такмици ва побољшање животног стандарда наших народа, трудбеници Београда дали су вначајан допринос. пре Нове године велики број радних колектива Београда, извршивши пре рока свој годишњи производни план, црвеним словима је забележио завршетак своје радне 1947 године п поче так нове 1948. Последњих дана број предузећа, која су часно извршила своје обавезе, још више је нарастао. На тај начин многи радни колективи већ сада су поставили чврсте темеље који ће осигурати извршење

· предизне

Још много.

Београд се изграђује

Плана, кехо ва илућу тако и ва извршење Петогодишњегт плана уопште,

На основу извештаја свидикалних подружница који су послати месним одборима, преду“ већа која су њепунила пре рока илп на време сво су следећа:

Метална предузећа: „Морава“, Ортопедски завод, Београдско електрично _ предузеће, „Веља Стојаковић“, „Снага и светлост“, „Искра“ „Балкан“, Ливница „Меркур“, _ Индустрија

механике, — „Елиза“ (Предузеће ва производњу електричног материјала), Предузеће прецизне механике н „Сутјеска“ (Предузеће ва дубинска бушење) Текстилпа предузећа: Завод за израду војне одеће, „Милош Матејић“, „Бајчетић“, „Партизанка“, Градско кројачко преду“ зеће, Војно трговачко предузеће, _ „Стаљинград“, – „Космај“, Ткачница „Руно“, „Анђа Ранковић“, _ „Октобарска слобода“,

· „Мачва“ и „Дунав“.

Предузећа _ речне – пловидбе: Бродоградилиште Чукарица, Бродоградилиште Аде Циганлије, Радилиште ва изградњу савског пристаништа. Предузеће за вађе, ње и спасавање пловних објеката ин Бродарско багреско преду“ веће.

Грађевинска предузећа: „Градис“, Градско молерско предузеће, „Железник“ (фабрика тешких машина алатљика), „Пионир“ и „Вапа“.

Предузећа за друштвену исхрану: Пивара „7 јули“, Град“ ско предузеће за хлеб, Пивара „Београд“, Комбинат шећера и

годишњи план ·

· предузећима,

врења, „Србија“ предувеће ва производњу алкохолних пића и ГАЛ тичко цреварско – преду“ веће.

Хемиска предузараа „Милош Мамић“, – „Срборит“, „Стар“, „Београд“ (фабрика хартије),

„Рекорд“ (фабрика гумених производа), – „Југоазбест“, – „Бели медвед“ и „Пролек“.

Комунална предузећа: Бевод, Беле Воде, Градско предузеће ва чистоћу, Градско саобраћајно предузеће и Градско аутомобилско предузеће.

Кожарска предузећа; „Филип Кљајић“ (фабрика обуће), „29 новембар“, _ „Пролетер“, „Партизан“, „Дрвар“ (предузеће за производњу _ коже), „Милорад

етровић“ (Градско предузеће ва обућу) ин „Спорт“,

Столарска предузећа: „20 ок-

тобар“,. _ „Макиш“ Ктрурирај, Столарско предузеће „На-Ма“, предузеће

Градско _ етоларско „Пионир“ пл и Првеца ввезда“ ан предузеће у – Земуну.). · То су потпуни подаци 6 предузећима – Веограда, која су пре рока, или на време, испунила свој годишњи план. Овако велики број предузећа показује да су наши радници, схватили у потпуности колики вначај има остварење свадатака Петогодишњег плана, колико ће он вначити ва бољи н лепши живот свих наших народа.

Величина услеха који су по стигнути лежи. у чињеници да је прошла година била прва планска година. Почетак рада по плану захтевао је да се у многим пословима, поготово свим изврши _ потпуна реорганизација и да се крене другим новим путем. Не мали напори морали су да се уложе

па да се у већини предузећа радници обухвате радом по норми, да се уведе, свуда где су за то постојале објективне могућ“ ности, радне норме, да се побољ-

ковач:

5 у

Ј ' 73

на

ша евиденција, да се још више.

"учврсти радна дисциплина и да се, што је најважније, радни човек, основни фактор производ“ ње, навикне да ради по плану.

Наравно да је борба за све то.

била тешка и да је у многим случајевима _ кочила – правилно извршење плана. И баш због свега тога, данас се може рећи, ла су предузећа, која су испу“ утла на време свој план, учини“ ла огроман успех.

Шта

њењу производних задатака дру“ ге планске године»

Борећи се са многобројним тешкоћама разне природе, ] радни колективћ, уопште и наша

руководства, посебно, стекли су

неизмерно (богато радно иску“ ство. владане, још једанпут су јасна показале свим скептицима и о портунистима да је план реалан

и да се може и мора извршити. _

ће све значити прошла година у даљем раду на испу-

наши

е тешкоће, које су са

У исти мах оне су свим трудбе- _

ницима дале веру и поуздање у своје сопствене снаге. МЕ

Све то огромно радно искуство ; пдућој планској години ће моћи да се багато искористи, како би производња ишла много боље и без оних неравномер“ пости које су биле карактери-. стичне нарочито у првом полу“

годишту. С друге стране, пре-

дузећа која су свој годишњи

план вавршила пре рока, још је данпут су дала доказе да се Пе тогодишњи план може и пре вре мена да изврши. А то је: бржи пут ка бољем н лепшем животу,

· бржи пут ка социјализму — дав.

нашњем циљу свих трудбеника