20. oktobar
(Обали амо посада кише шута допнсФе о к чланке у којима се говориља о ,. тлоупотреби са намештеним со бама. Дешавало се па поједини . стоводавци наплаћују за једну хамештену собу по 1000 дитаг ра па и зише. Миоги атакодетци су живели само од сте | марине намештетих соба. Ску ' по издавање соба граничило , се са шлекупацијом и том на чику зараде морало бе стати | на пут. 11 Озки дажа ксродна — злаот · издала је Уредбу којом су про · нисоде цене У ламештене со“ бе, Собе су подељене на десет катеторија и за сзану хатего“ Рију 'утррђена је одговарају“ Ка цена, Једино на овај начим, . спровођењем озе уредбе у по не, стпречиће се све могућно“ сти за шпенулисање, . | Већ неколило пута објављи замти су у »20 оптобру« дописм т којима се говори о неисправ кости јавних телефонских гозорница. Занста јавне говорнибе су зеома потребна устано за за пословне грађане, ни лиши је шедостатан сто су те·. пефони у њима покварени. У броју 159 од 12 децембра 06јавили смо допис Дрстана Ђео хића у Хоме се говори о Рђсзом стању београцсних тепефонских говориница 'уопште, Ситуација се није мкото изменипа, И данас по телефон“ СКИМ говорницама »лада ред, зрата су разваљена, тело фонских нњита нема, а што је хајватније, аларати се још у зек сваки час кваре м стоје по диктри дана у денсправном стању.
не"
Из Београда сванодневно ве| мики број студената препазн на |- предавања у Земун мн обратно. | _ Како на линији Београд — Зе| мун нема довољно аутобуса, на
_полазним станицама се ствара-
ју редови и студенти веома чеу сто занашњевају ла предаве" ња. »20 октобар« ђе објавио чла-
как Боже Илића о проблему студената који свакодневно
| прелсве из Беотрада у Земун и обратно.
| Градске саобраћајно преду“ | · веће је размотрило тај замста . зажан проблем, Кало саутобуса јеш немс« довољно, студен• тима се хе могу стављати посебни сутобуси ка располотжење, Што се тиче плаћања ксрста, студентима ће се из давати _ месечне блон-марте, које ће бити ммото |езтиније оћ досадашњих месечних ко-
| |
|| -
ЈАМА ТРГОВЦА
оруђе несавесних родитеља
С веаким је деном 6ве те уста. вова намењених с дечјој заштити п дечјем васпитању. Води се озбиљна брига за децу, без родитеља, децу без средстава за живот, децу без дома. То старање је оправдако, јер у здрава руке треба предати вапочети рад на напретку и стварању све бољих услова за живот,
Данас се деци обезбеђује ведро дечињство и стварају услови за кор. малан телесни и духовни развој.
Полазећи одатле иеобично се зивИ продазвику београдских промстинх у жица,. кад са кораци малог дечака, испод петнаест година, придруже његовима ин кед чује ваздан попуда:
Ц | | пи ; МИ ом ДИМ
У
— Кахао, батки...
— Хоћета ди кремесић
— Ево чоколаде...
— Имам бибера...
врави какао... дванавст
То су најчешћа _ малишани. Деца. Нуда своју робу, нмца искусног У тој врсти пословања, готови Да #:стану у гомили за трен ока, ако се „купац“ сумњиво обазре.
То је недозввољена улична трговина, роба је ма сумњивих навора, а овим продавцима је место у школи или на занату, а .инкако не на угловима прометних улица.
С обзиром да се власти старају ва социјално угрожену децу, с обзиром да са о деци уопште водн озбиљна брига, одакле ова децаћ Шта је повод узрок овој трговини и овом упорном шпекулисању, упркос милиције поретка, која стаје на пут свим преступима,
Највећи број ових малишана на продаје робу а „свој рачун“, Они су оруђе у рукама несавесних родитеља, који се м самн баве сличним, само крупнијим пословима, куповином н препродајом и другим „обртањем новца“,
У мање случајева ова деца оде трговину „на своју руку“, али никако да би путем ње зарадила хлеб, јер хлеб се код нас друкчије зарађује — већ да би себи омогућили копку.
Тако једно »ло повлачи друго.
Несваесми грађани, купујући код ове деце, потпомажу њихов нерад, њихово беструдно додажење до повца к даље, њихово пропадање.
Од дечака - уличних продаваца те шко ће се изградити савесни радни“ пи и корисни чланови друштва, Махом ће, н поред. свих услова, у касти.
је време, остати несређени ва послу м нестални. Добар део биће друштвепи баласт,
• Ма далеко горе примере 986 трговтне нанлазимо увече, у зокелима.
Столовима придазе обично мале болешљиве девојчице, са памештеним нетничким изразом, свога монако ра-
но сазредог лика, ш стављају ва сто |
увео цвет или искрзану дописницу са сликом, очекујући новчану помоћ.
Разуме се да ни ту инсу у питању деца, коју «су беда, глад и немаштиЊа нагнаљли да ка тај пачин долазе де хаеба. Пред вратима кафане, или ва жајближем углу, чека „пентрала“ — мајка или „тетка“, која контронише „посао“ и сабира „пазар“ сбично од некоанко дечака и дезојчица, расутих ипо хокалима. На тај начини она себи обезбеђује нерадан живот и пиће, Тргујући бедним изгледом деце, она удобно живи. А њено денствовање и цене ракије плаћају кафански гости мека срца, који одрајају свој поштено стечени новац путем њега, нвесвесто, вомажу ово вечерње ругао, које, поред осталог, оставља утисак да се о деци не РОДИ довољна брига.
•
Сличен случај је ни са малим про: дазцима бонбона, пертли, блокова, нотеса, келевдера и друге ентна роба. Те мало старији дечаци обезбеђују себи на лак вачин, џепарец ни неред, у време кад сваки поштени грађанви сматра ва своју дужност да се укљу. чи у рад и да допринесе што је могућа више за ваједкицу, па тако ни ва себе.
Свакако да се ради на изналажењу и онемогућавању свих канала којима се ова роба претаче у руке децетрговаца, али далеко је ефикаснији и правилнији пут да грађани нашега греда не користе ове бедне изворе и
да их обмапе и
да ва дозвољавају гене привидна и намештена беда и хукаво пренемагање малих – тпекулаката. Сваког малишана · тродавца треба најодхучније одбити. На тај начин ће са спречити ово зло, кдје не само што остевља ранста рђав утисак, већ
ствера људе некорнсне ва авједњицу, људе-паразита који ће касније, кад буду могли с трезвено да мисле, И самн видети да су погрешно упућени и да у овој средини за њих, тажве, њема места. с Само сувише ће касио доћи њихово сазнања им свест о не. правдн, коју су ум учинили »ише купци, који су омогућили њихов не. радви живот, но родитељи, којн су их гонпли тим путем.
Објашњење у вези са _ објављеном прогнозом
Утицај сунчаних пега на температуру
времена
след појачања ахтивности сунча.
вихж пега у о месецу _ децембру 1947 године, исопходно је дати имзвесна објашњења о дугорочној прогнози времена ва Београд и околину, ко, ја је отштампана у „20 Октобру" од 12 децембра 1947 са објашњењем о претстојећој зими. Ово је потребно услед неких померања, насталих под утицајем сунчаних пега, а која отступају од графикова прогнозе вре“ мева. . | У том циљу исопходно је, пре сзета, објасвнти структуру семог графнкона температура, Поменути графикон температура конструнсан је на осмову стварних температура проте клог првог временског полугођа, Од 21 марта до 23 септембра 1947 годиис, које регулишу кретање темпе: ратура у другом временском подугођу, од 23 септембра 1947 до 21 марта 1948 године, те га допуњују и сачнњавају заједнички једну временску целину, која је изражена у виду сред“ ње годишње температуре. Ова средња годишња _ температура, Као — основа временске године, има своје сталне границе, које за Београд м околину износа између 10 н 13 степени. У тим границама средња годишња тем“ нература Рртаи своја билансирања, при
Брига народних власти о хигијенским приликама у основним школама
а би ученицима основних
школа обезбедило _хигијенске услове за учење, Про светно одељење ИОНО-а обра. тило је ове школске године специјалну пажњу питању чистоће по основним школама, и у ту сврху образовало је једну комисију, која крајем свакога месеца редовно обилази основне школе по Београду. Поред ове градске комисије формиране су и рејонске, које обилазе све школе у своме рејону и редовно обавештавају Просветно одељење о Хигин. јенским приликама по пколама. Од почетка школске године градска комисија је У многим школама наишла на нечистоћу и неред. Тако, на пример, У школи број 22 прљави су кло. зети, а ходници су претрпани разним кулисима, Хигијенски услови за рад у основној школи број 25 у Кошутњаку још су тежи и неповољнији.
Поред образовања градске и рејонских комисија, Прзевет_ но одељење је предузело и друге мере у циљу побољша ња хигијене у београдским основним школама. Такз је оно предложило да се награди известан број послужитеља који су се одликовали великом бригом за чистоћу и уредност школских просторија, Затим, Економски отсек Одеље.. ње настоји, у границама мо гућности, да задовољи потребе школа прибором за чишће.ње, Све ове мере су учиниле да се по многим школама ста-
ње чистоће видно поправило. За похвалу је чистоћа у 0: сновној школи број 37 у 3емуну, у којој раде свега два послужитеља, а чесма са које довлаче воду за прање просторија удаљена је од школе 300 метара, МИ у основној школи број 12 стање чистоће 388довољава., Највећу и најсвестранију бригу за одржање реда и чистоће у школи показао је Владимир Матејић Управитељ основне школе брз 21 у Маринковој Бари, која је према оцени комисије Просветног одељења била у току месеца октобра и новембра у погледу чистоће, најбоља меКу свим школама. Ова школа такође нема централног греја. ња, има 13 одељења и свега два послужитеља. У ходнику и у учионицама, у кујни и трпезарији ове школе, влада примерна чистоћа, све просто. рије су украшене цвећем и сликама, тако да је ученицима, упркос свих тешкоћа. 0безбеђена удобност и хигијенски услови за рад. Да би наградило ову узорну школу, Прзеветно олељење јој је поклонило једну комплетну пионирску собу.
У интересу удобности и здравља школске деце требало би да фронтовске организације укажу најозбиљнију помоћ _ народним _ властима и школском особљу, ангажујући ђачке роднтеље и друге грађане за чишћење н уређивање
школских зграда н дворишта.
а
чему их не прекорачује,. Према том“, позневајући кретање максималне К минимална температуре у првом временском полугођу могу се одредити са тачношћу до 76 од сто мн температуре другог временског полугођа, ивравно, са' извесним корекцијама, Осталих 25 од сто обично отпада на разне аномалије, промене и помера“ ња Које се не могу предвидети У прогнозама, а које се нензбежно по јављују услед тешког и компликованог планинског терена на Балкану, који спречава нормално кретање ра“ вних ваздушних струја и често вадаје метеоролозима велике брига при одређивању времена, нако имају У рукама најпрецизније метеоролошке податке. При одређивању дугорочне прогнове времена, нанлази са на још већи број разних препрека, у првом реду услед променљивости интензитета сунчевог зрачења ва време сунчаних пе га (еруптивних појава на сунцу). У то треме сунце врачи много више топлоте и температура на земљи се знатно појачава, нарочито у данима када већа група сунчаних пега про лави кров сунчев привидни мериди јан, За то време температура може да порасте 838 више степени са трајањем до седам одана у — неколико сунчевих _ ротација с (ротација траје 27 дана), тако да се у годинама са велнким бројем сунчаних пега, као што је и ова, средња годишња тем пература 3знвтио повећава, У оваквим годинама не појављују се хладне и трајне виме са великим мразевима, већ обично благе, променљиве, ветровите са много водених талога, А“ им, сваку нову већу еруптивну поја“ ву на сунцу немогуће је тачно вре“ менски предвидети, због чега се појављује потреба ва уношењем нак надних поправки у прогнозу, вбог у“ тицаја сунчевих пега, Услед тога, графикони дугорочне прогнозе времена не треба сматрати као претсказивање времена ва сваки дан посебио, не као детаљну прогнозу, не го прогнозу општег карактера у ду жем периоду у коме се види разви так разних хладних и топлих таласа, њихова јачина, број и трајање У појединим месецима у стоку зиме. Свакако да увек има извесних померања ин рокирања према пејединим датумима, 2 с њима у вези и временских појава (ветрова, снега, киша, магли #тД.). Приметило се да је у протеклом месецу децембру 1947 године актив ност сунчаних пега била доста јака и бројала 14 посебних група од ситних пета, од којих су три биле доста значајне мн изразите, Утицај њихове појачане активности нарочито се осетио почетком н крајем прошлог месеца у виду внатног пораста температуре м појачаног кретања 88злушних струја са Атлантика према европском копну, које су ивм донеле променљиво н топло време са доста воденог талога, У исто време актив ност пега изазвала је проширења И померања топлијих таласа, према прогнози у графикону. С обзиром на горе наведене чињенице, треба од 20 до 27 јануара и од 16; до 23 фебруара 1948 године очекивати поново знатан пораст топлоте, у вези са новоствореном временском ситуацијом, те при ликом служења графиконом узети У обзир ову поправку. Б. КОЉЧИЦКИ
хидротехничар
рата.
16 дрољотта ЗАНЕГА ТРАША
рпски устаници држали су'ђБеоград у опсади више од две године, улогоривши се на Врачвру, Ташмајдану, и у најближим селима. Опсада је почела непосредно по избијању устанка, У пролеће 1804 године. Устаници су хтели да јаку турску посаду присиле глађу на предају, зко како је град био слободан према земунској страни, то су се Турци оданде снабдевали храном, в често су У мањим или већим одредима излетали из тарђаве и заметали борбу и чарке са Србима. На Ташмајдану, где се ломио камен за београдске грађевине и утврђење, Срби су имали завојиште, и ту су постављали и најјаче заседе које су дочекивале Турке из града, Од Тешмајдана до Стамбол-кепије (код данашњег позоришта) простирале су се велике мочваре, обрасле густом трском, па се м Србима мм Турцима било лаке кроз њих прикрадати. „Монитер", службе. ни лист Француске Републике, а доцније и царства, у неколико извештаја из Земуна говори о тим борбама код Београда. Од свих европских листова оног «ремене „Монитер" је највише пратио догађаје У Србији, дд Свиштовског мира, 1771 године, готово редовно доноси извештај дописника из Земуна, или 'из Цариграда, а доцније је објављивао и званичне извештаје својих дипломатских претставника, билтене о догађајима у турској царевини. За време Републике „Момнитер" с извесним симпатијама пише о Србији, зли за време царства о Србима пише као бунтовницима који су се дигли против законитог господара и које треба немилосрдно уништити, А тако је писво и Наполеон турском султану, обећавајући му притом своју помоћ.
Када је Прота Матеја Ненадовић, почетком септембра 1804 године, пошао у Русију, он се ноћу укрцао У чамац, негде на. Сави испод Врачара, # главно Мар ће биле да неоткривен заобиће беогрва“
ску тврђаву. Тадањи Београд, сем тврђаве, сачињавала је Савамала м Дорћол < дунавске стране.
У години 1806 Срби су постили своје највеће м најславније војне успехе у првом устанку, в врхунац је био ослобођење Београда. Напад на Београд био је одређен за 12 новембвр 1806 године, у 2 часа пред зору. Већ пре тога српска опсадна линија све је јаче стезана м устаници су опколили Београд од Саве и од Дунава, постављајући своју зртиљерију чак м на Ратно Острво, да би онемогућили Турцима превоз хране из Земуна. Главни устанички стан био |е на Ташмајдану. Целокупна српска војска бројала је до 25.000 бораца и 40 топова. Наоружање војске било је различито, од праћке и кијаче до најбољих криаих турских себаља, пушака и пиштоља, „У српској војсци владао је примеран ред, 80!ници су се међусобно љубили м грлили, заверавали се да један другога неће оставити"...
У огорченој борби устаници су продрли у град готово истовремено кроз четири капије, " читав град, сем тврђаве, био је до 10 сати изјутра У српским рукама, Београдска тврђава предала се Срби“ ма 8 |анувра 1807 године, „Овде ми срце игра од радости, пише један од учесника У ослобођењу Београда, сећајући се како сам у оно време радостам био, све ми се чини да полећем, а не да корачам." Ј
Тако је настало за Београд „српско време“ и Дарол.Џихад, — „кућа ратова за веру“, Како су Турци често звали Београд, постао је главни град нове српске државе.
„Монитер“ је регистроваб тај догађај као један од најсудбоноснијих у турској царевини, подвлачећи ипак притом велики српски успех м српско јунаштво.
. _ Пред ослобођење Београд је имао соко 25.000 становника, највише Турака, затим Јевреја, Јермена, Грка, Цигана, Срба најмање. Према мишљењу једмог статистичара, Србија је у време првог устанка могла да има око пола милиона становника, сам Београд највише 5.000, Почетком деветнајестог века, услед великих ратова и промена, Беогред је био град у опадању; прљав, неуређен и запуштен, куће трошне, углавном слепљене од покривене трошним црепом, зе пијаћу воду рађене су чесме и бумари, в за друге потребе служила је кишница, Заревни око Београда биле су мочварне, да би се прешле с једног краја на други данашњег Зеленог Венца, требало је употребити чамац, а у ритове на данашњим _ Теразијама ишло се у лов на дивље патке. Грађевине, које су подигли Аустријанци за време окупвције од 1717 до 1739 године, биле су у рушевинама, У једној српској грађанској песмм, насталој у осамнаестом веку, говори се о Београду како је изгледао за време те аустриске окупације. Помињу се поједине велике грађевине, палате, тако и Пиринчана — палата аустриског принца управитеља, чије су рушевине постојале све до шездесетих година прошлог века. — „Колико је у години дана, толико је на њима окана“ — пева се у песми за „принципове дворе“. — У песми се наводе им остеле грађевине, градска платна, куле са којих „уре ударају“ и друго. — „Лепо ли се из Срема гледаше, каже се у тој песми о Београду, а на брегу где се бијељаше. Још је лепше код Земуна стати, преко Саве тебе погледати,"
За време првог устанке ослобођени Београд није много променио свој изглед. Само је једна година, 1808, била релативно мирне, а м тада се требало припремати за нове догађаје м мислити на, одбрану земље. И у „српско време“ чаршију у Београду држали су Грци, Цигани су остали у Савамал“ и око Батал-џамије, 8 српске војводе и њихови во ници, као и Срби који су се уселили у Београд, стеновали су У турском Дорћолу, Карађорђе је ретко долазио у Београд и онда је отседао у Алајбегово/ двору на Дорћолу. Државни савет је заседао у Делинском конаку, а Доситеј Обрадовић држво |е Велику школу у кући коју му је Карађорђе У ту сврху поклонио, У истој згради радила је м „мала
верно аае
школа“, основна. Један од савременика овако опи-. сује. зграду Правитељствујучег Совјета: „Српски Совјет заседава у малој каменој кући која је У дворишту, Ушли смо у одељење у кома су седели совјетници, м које је више личило на подрум по својој влази и каменом своду.“ У београдској тврђави Срби су сместили свој арсенал и касарне. У арсеналу правиле су се пушке, пушчана зрна, когез, лила се звона, а сав тај посао углавном су обављали заробљени Турци, — „У горњој тврђави, која је на брду, видела се пашина кућа велика, камена, на два спрата. У великој дворани стоје у углу заставе које | су Срби отели од Турака,“ Странцима су Срби с нарочитим поносом показивали некакву велику слику на којој су били приказани српски средњевековни владари,
Године 1808 боравио је у Београду као руски емисар Димитрије Николајевић Бантиш — Каменски, У својој књизи „Путешествије в Молдавију, Валахију и Сербију", коју је штампао у Москви 1810" године, говорећи о Београду, каже: „Сам град претставља жалосни изглед војничких пустошења, о че“ му сведочи мноштво опустошених и разорених зграда. Мало која кућа да има прозоре са стаклом, они су најчешће залепљени хартијом Или зјапе
Године 1807 дошао је у Београд Досите; Обрадовић, На савској обали дочекала га је маса београд-
Београдска тврђава у почетну ХХ века ме