20. oktobar
.
јр 6
_ праксу ових дана.
1 ослобођењу _ Београда смештај државних установа и надлештава, као н смештај грађанства у станове постао је један од главних задатака народжних власти. Решавање _ овога задатка било је, а ин данас је, скопчано са низом тешкоћа,
Ратним операцијама срушен је велики број зграда станбеног, а
нарочито пословног карактера. “ Поред тога, за време трајања рата пије било никаквог зида“ ња, па чак ни редовних оправки ради одржавања зграда, те је и због тога станбени фонд Београда, који је и иначе био мали, још више смањен. Последица овога је квалитативно пропадање и избацивање из употре-
бе великог процента станова, који су пре рата били у употреби. Ово је нарочито било условљено начином зидања у капиталистичкој Југославији, у којој су се претежно зграде зидале _ ва ренту, од најлошијег материјала и без обзира на грађевинске и здравствене услове.
Други узрок тешке станбене ситуације Београда лежи у порасту становништва, услед прилива избеглица за време окупације из свих крајева Југославије, који је био проузрокован те-
рором окупатора. тварање новог државног а парата, који је преузео _ читав
низ нових функција, које ранн"је држава нпје имала, диктирало је потребу брзог смештаја у пословне просторије предузећа, установа и надлештава и обезбеђење њихових службеника ста новима. Из месеца у месец број становништва Београда растао је брзином која је далеко већа од брзине и обнове обнављања порушених зграда односно 83идања нових.
Пред станбене органе постављалн су се вадаци чије је реша вање бивало сваким даном теже. Обнова ратом оштећених и зндање нових зграда нису могле да задовоље потребе, те су стан бени органи били принуђени да већину најтежих проблема решавају с стешњавањем — грађана који поседују простране и недовољно искоришћене станове.
С обзиром на број и хитност захтева, станбени органи су се морали ограничити на решавање само најтежих и најхитнијих, да јући првенство у решавању проблемима ширег вначаја.
Да би се решавање ових све тежих задатака могло одвијати правилније и са више система, у 1946 години централизован је пријем и део техничке обраде захтева за доделу станбених ин пословинх просторија у Станбе-
_ ном одељењу. Овим се хтело 0о-
могућити станбеним органима да
_ јединственим увидом у све ва»
хтеве и у валиху празног про“ стора приступе планском вадовољавању свих потреба. Искуство од годину дана таквог ра-
станбених органа и при децен-
5 трализованом пријему и обради
"молби, — што је и уведено у Централна евиденција оправданих захтева
доделу станова и пословних
Изглед колоније грађевинских радника код Ветеринарског : факултета
____ да показало је да има могућно- _ __ сти за увођење плана у раду
а, која се води на јед- |
асполагање ставовиа
ном месту, као и централна евнденција простора, који долази у обзир ва расподелу, омогућава планску с расподелу просторија према степену хитности појединих вахтера.
И поред великих напора станбених органа за прелаз на план ски рад, до сада је у томе погледу било мало успеха. — Тек сада су створенн услови ва прелаз на план, коме се и пристуг па. Планско решавање омогући ће правилан рад станбених органа. ; | ;
Основне карактеристике план-_
ског рада станбених органа састоје се у следећем: Станбени органи добијају приближно тачке податке о броју и величини станова које граде грађевински органи; према сопственом искуству из досадашњег рада у 1946/47 години предвиђају број па чак приближво и станова који се могу добити сте шњавањем грађана, који уживају простране и недовољно искоришћене станове; од органа унутрашњих послова добијају по датке о броју станова, који ће се добити исељавањем лица која немају дозволе сталног 60равка у Београду.
На основу тих података станбени органи планирају раслоделу на неколико месеци унапред.
обзиром на планску расподелу станова, сва она лица ко-
величину .
ја до сада нису ушла у плац, а
поднела су ње ва додељи“ вање стана, добиће писмена обавештења о томе у коме року
ће њихове молбе бити решене,
Преласком на план ослобађају се предузећа, установе н надлештва, као и грађани, потребе да свакодневно ургирају код станбених органа брже решавање својих захтева. Станбеним пак органима овим начином омогућен је правилнији рад при решавању и појединачних захтева н проблема као целине, јер ће бити растерећени притиска сталног ургирања ин од стране установа и од појединаца.
Овим је, најзад ликвидирана и потреба тражења обавештења од стране грађана. ј
Да би се план могао у потпуности остварити, потребна је упорна борба за – проналажење празног простора и ва благовре мено довршавање започетих новоградњи и то и од стране државних органа (грађевинских и стан бвеит) и од стране масовних организација.
Помоћ масовних организација за што брже н правилније решавање вадатака станбених органа неопходна је у данашњој ситуацији. Без пуне сарадње Народног фронта, синдиката, Антифашистичког фронта жена н На родне омладине, како код објашњавања мера станбених органа и станбене ситуације тако и код помоћи у проналажењу празног простора и у борби противу шпекулације становима и пословним просторијама, станбени органи неће моћи сами у потпуности извршити вадатак.
Повећањем апарата и реоргавизацијом, којом је тежиште борбе за простор пренесено на станбене отсеке ИОНО-а' рејо“ на, створене су широке могућности за сарадњу станбених ор“ гана са масовним организација» ма и потребно је предузети сва мере да се та сарадња п оствари.
43 изнетих података, види се сва озбиљност станбене ситуације, каква је она данас и ка ква ће неминовно бити у најближој будућности, ако се има у виду да се свакодневно прима око 200 нових вахтева, од којих се 25 до 35 најтежих свакоднев но' морају остављати за вање.
Ако се има у виду да стешња вање грађана у недовољно иско» ришћеним становима има своје границе, да ће доћи до засићености, преко које се даље не може ићи у стешњавању, намеће се закључак да је једини пут којим се може лоћи — видање. Зидање нових пословних, а исто тако н станбених зграда, је задатак пред којим треба озбиљно да размисле управе предузећа, установа и надлештава, а нсто тако и синдикалне организације, и да предузму благовремено опсежне мере да се у идућој грађевинској сезони – постарају за вадовољење с својих потреба за простором.
амо тај пут обећава брзо и потпуно решење.
'Данило ОПСЕНИЦА
уопште, '
реша-
роплогодашња делатност У области филмског ствара“ ња забележила је низ ве-
ликих и значајних постигву~
ћа. Оно што још више увели. чава значај тих успеха, то је чињеница да се До ослобођења у нашој земљи није ништа урадило на филму, да нам стараа, Југослвија У филмској ин. дустрији није оставила никакво, ни материјално, ни радно наслеђе. Значи, да се у филму морало почети од почетка, без икакве или бар незнатно мале технике, без стручњака
и без искуства. То није био
нимало лак посао.
Ако се данас, на почетку Нове године, осврнемо уназад и погледамо резултате рада у 1947 години, видећемо ода је постигнут велики успех у филд му, и да је постављена чврста и солидна основа на којој ће се градити наша будућа филм ска индустрија.
Данас у нашој земљи постоји већи број филмских предузећа
Данас у Југославији постоји већи број предузећа за производњу филмова. Поред савезног филмског предузећа »Зве зда«, Које се налази у Београду, у свим центрима република већ одавно раде _републиканска филмска предузећа у Београду »Авала«, у Загребу »Јадранс, у Љубљани »Триглав«. Ове године основана су предузећа _ за _ производњу филмова и у НР Босни и Херцеговини (»Босна«филм) и У НР _ Македонији (»Вардар«филм), која су већ отпочела са снимањем.
Формирање _ филмских предузећа у Македонији и Босни и Херцеговини претставља зна чајан корак У културном жи. воту народа тих република. То нарочито важи за народ Маке доније, који све до рата није имао права чак ни да говори на свом матерњем језику.
"Рад на уметничком филму
Несумњиво да највеће тешкоће постоје приликом снимања уметничких _ филмова. Сваки уметнички филм захтева решење многих нових момената и проблема који не постоје у документарном филму или недељном журналу. Ако смо ми већ у овој години успе ли да снимимо неколико умет. ничких филмова и снимамо неколико нових, онда је то свакако највећи успех наше младе кинематографије.
У току 1947 године завршена су два уметничка филма. То су »Славица« и »Живјеће овај народ«. Приказивање првог нашег уметничког филма. >»Славица«, и поред извесних недостатака, трудбеници нам ше земље примили су са оду“ шевљењем. ИМ не без разлога. »Славица« с претставља први корак у нашој кинематографи= ји, скромни почетак велике бУ дућности, основа и потстицај у даљем раду.
_ прошлогодишња ФНЛМСКА ДЕЛАТНОС
= 1
ће »Авала« снима о»/Људи са пруге«, >Као плима« и »Соф-. ку«, »Јадранс филм из Загреба ради на филму »Заставас. у Љубљани »Триглаве филм снима, »У срцу Европе«. Сви ови филмови биће ускоро готови, тако да ће се у току ове године већ приказивати у на шим биоскопима.
Документарни филмови, журнали, месечни прегледи и наставно - научни филмови
Нарочито плодна делатност у току прошле године била је на документарним филмовима, месечним прегледима и журналима. Крајем године завршено је снимање и пет наставно _ научних филмова на У ској траци.
У низу документарних фил= мова, месечних прегледа и не дељних журнала овековечени су велики догађаји из' наше стварности, напори наших људи у остварењу Петогодил шњег плана, Прошле године предузеће »Звезда« снимило је следеће документарне филмове: »Први мај 19474, »Девети мај 1947«, »Трст«, »Георги Димитров«, »На пољопривред« ном добру« и »Блед—Варна«. Новембра месеца приказан је и први наш филм у боји »Смотра младости«, што претставља значајан датум у историји наше кинематографије.
Предузеће »Авала« дало је 5 документарних филмова, Израда још 3 филма налази се у завршној фази. Предузе. ће »Јадран« из Загреба, у прошлој години спремило је 13 документарних филмова, док ће се још 5 нових ускоро приказивати у биоскопима. »Три– глав« филм из Љубљане дао је 6 документарних филмова. Припрема се још 4 филма. ·
Свако републиканско филмско предузеће у току прошле године дало је и месечне приказе који су обухватали дога. ђаје из живота и рада народа
тих републике. »Звезда« фил приказао је прошле године 48. недељних филмских новости,
Ут рада па филму оспо- | Соб љавани су и кадрови —
ши, био је | радне снаге, У нашој земљи
филму оспособљавају _ младе људе који ће моћи да одго. воре задацима филма. При сваком филмском предузећу основани су разни курсеви који су одиграли врло важну у-
логу. с Но, свакако је најважнији. моменат у оспособљавању
филмских радника бно отварање школе ва филмску глуму и режију, које је извршено прошле године, Већ у току 1948 године из школе ће изићи први глумци ин режисери, стрчњаци у своме послу. —
' + Стечено искуство којристиће се у даљем раду
То) су резултати постигнути у току прошле подине на пољу филмског стварања, Није по-
требно понављати да су успе.
си огромни. М овде, у овој бласти, многе тешкоће које су у први мах изгледале несавладиве решили су наши људи. Али на томе се неће стати. Захтеви за нашим филмовима из нашег живота од стране трудбеника су ким даном све више расту, упоредо са општим културним
напретком радних маса, Зада-_
ци који се постављају пред налшим филмом одговорни. Користећи прошло годишње искуств), наша мла. да кинематографија ушла је у 1948 годину која ће за њу бити много плоднија.
велики но сва
5 | Џ
ле
; | није уопште постојало филмских стручњака. Зато се пред: сва предузећа поставио зада“ так да упоредо са радом на
и 7 4 '
| | | | |
3
У
велики су и
5
У Кошутњаку се подиже филмски град
Школе за подизање уметничких Ккахрова
јелу приликом је неки познати _ мислилац
као: „За уметника је потребно 3 од сто талента и 98 од сто рада". Из ове изреке може се вакључити да је ва сликара или глумца, музичара или редитеља потребан дуг и стрпљив — рад, стално – усавршавање, учење и учење.
Раније се код нас питању уздизања уметничких кадрова поклањало мало пажње. Ако су и постојале школе, из њих су излазили уметници који су све своје „стваралаштво“ посвећивали незнатном броју људи владајуће класе, ва коју је управо и постојала уметност,
анас, када је уметност пдстала · општенародна својина, жеђ ва уметношћу је внатно порасла. Због тога је ин улога школа ва подизање уметничких кадрова много већа ин много одговорнија. 1
У Београду данас ради неколико школа за подизање уметничких скадрова. У њима се спремају наши будући уметници, уметници који ће своје стваралаштво сигурно посвети. ти своме народу.
/ Академија лнковве умет-
пости У академији ликовних уметника ствара се кадар но-
вих уметника, сликара ни вајара. Ликовна академија има данас три отсека — сликарски, вајарски и графички — и једно одељење — наставничко. Општи течај траје четпри године, а
специјални две године. Поред тога, у Академији, услед недостатка наставног кадра ва пртање по средњим школама, привремено ради шестомесечни наставнички курс ва оне студенте који су већ вавршилн четворогодишњи општи течај. ,
Већ сама та чињеница да А. кадемија траје шест година, потврђује колико дуго треба радити и учити да би човек постао сликар или вајар. И не са. мо то, Уметник мора да познаје н низ других ствари. Ево, како изгледа наставни план студената Академије ликовних уметника: историја уметности, историја светске литературе, пластична анатомија, технологија, архитектура, руски језик, а у наставном отсеку још и педагогнка, калиграфија, методика, наука о стиловима итд.
Позоришни студио
Драмски ·студно је основан годину дана по ослобођењу. Са. мо две године касније наша поворишта су добила 32 нова, одлично спремљена глумца. Ове године, драмски студно је реорганизован н претворен у по, зоришни студно са два отсека = глумачки н редитељски,
Позоришни студио ће се вре-_ меном претворити у академију. Већ идуће године у плану је подизање, нове, модерне зрраоде, у коју ће се, по завршетку радова, преселити драмска академија, На тај начин наш нови глумачки кадар имаће више мо.
· озним корацима
гућности и боље услове ва развитак. Музичка академија
И Музичка академија је једна од школа за уздизање уметкичких кадрова. Годинама и го. динама овде трају студије. Годинама и годинама потребно је радити, стрпљиво учити, да (би човек постаб музичар. Само нижа школа траје шест година. Средња школа и академија по четири. године.
Рад у школама и академији
није нимало лака. Настава у нижој школи, коју посећује 136 дечака и девојчица, обухвата учење клавира, виолине ну последњим годинама учење на дувачким _ инструментима, У средњој школи, која има 76 ђака, поред — соло-певања, вира, оргуља и харфе, гудачких и дувачких инструмената постоје теоретски и наставнички 07сек, Виша школа — академија — коју слуша 263 студената 0. бухвата све предмете – средње школе и још композицију и дириговања, __ До краја 1951 године, акб се не појаве други нови. момента, Музичка академија треба да да 173 свршена музичара.
Балетска школа
Веома често у неком балсту, поред главних улога, многе балерине се појаве на позорници само ва моменат, прођу грацииспред гледа-
лаца и изведу неколико лепих
фигура. То можда изгледа сасвим једноставно, 3
кла..
Међутим, да би се учинило и тих неколико корака, потребно је да балерина исто тако дуго и много ради. Балетска шко. ла Народног позоришта траје девет година. Шест година У средњој школи и три године у вишој школи свака балерина мора да проведе, учећи многобројне и разноврсне предмете.
Балетска школа Народног позоришта основана је у месецу септембру ове године. Она је састављана с од бившег балетског отсека Музичке академије и балетског студија опере На. родног позоришта. Број ученика, који данас посећују школу, износи преко стотину,
Школа. за примењену уз метност "
Школа ва примењену уметност подељена је у много отсе. ка. После општег течаја, који траје две године, ученици школе за примењену уметност могу да бирају да ли ће отићи на унутрашњу архитектуру, декоративно сликарство, примењену графику, плакат, декоративно вајарство, о уметничку _ обраду текстила, или и позоришно сли.карство. Али да би се дошло до неког од ових отсека потреб. но је у општем теоретском делу савладати предмете као штб су историја уметности, наука о стиловима, нацртна _ геометрија, хемија, технологија, – анатомија, перспектива итд. [у
Школу посећује око сто ученика. Како је. значај кадрова за примењену уметност врло ве. лаки, у Петогодишњем нлану
ма 5
предвиђена је нзградња модерне школе,
нове,
Школа за филмску глуму и режију
Филмска школа је скоро основана, Раније за њу није по« стојала потреба из простог разлога — ми нисмо имали своју филмску индустрију,
У школи за филмску глуму по
режију на Дедињу педесет младића и девојака се спрема, радећи без прекида, од јутра до касно у ноћ, да прими на себе
важну и одговорну дужност, да
уздигне нашу филмску с индустрију, 7 Ту је сваки сат тачнб одре-
ђен ва рад, Ако се не учи или
не чита, онда се ради практич-.
но нли одлази у позориште, на изложбе и концерте.
Школе за подизање умет« вичког кадра имају важан задатак
И“ Школе ва подизање уметнич, |
ког кадра треба да одиграју велику улогу у подизању нашер новог уметничког кадра. Пораст културног нивоа наших радних маса вахтева много више од уметника. А да би уметници одговорили томе захтеву, потребно је да много више и озбиљни је раде, да се васпитавају, да постану истински народни уметници. Зато је значај школа за подизање уметничког кадра не обично велики; |
,
Х
„
: 1
( хј
. 1
3 ј
|