20. oktobar
|
_ Лидије
| ОИ СМОаВаЊа
до сада није показала најбоље резултате
| постигнути акци-
јом описмењавања, која је отпочела септембра прошле године, могли су да буду много бољи, да је било већег залагања како управа предузећа, синдикалних подружница тако и фронтовских јединица. Од 2.755 неписмених, колико је забележено на почетку акције, завршило је аналфабетске течајеве у септембру месецу 48 полазника, у октобру 46, у новембру 60 и у децембру 71 полазник. За четири месеца описмењено је свега 225: лица. По предузећима је било 814 неписмених од којих је 549 обухваћено на течајевима.
По улицама од 1.895 неписмених обухваћено је на течајевима 766.
Кроз њих говори незалагање управа предузећа и синдикалних подружница које су, водећи рачуна о испуњењу производних задатака, запоставиле бригу о описмењавању, пренебрегле да се кроз описмењавање и културно уздизање радног човека иде ка бољем испуњењу Петогодишњег плана. Кроз њих. говори неозбиљно схваћен велики задатак који је постављен пред просветне раднике, пред професоре и учитеље, пред све који су способни да описмене оне који не знају да читају и пишу. Кроз ове цифре говори и недовољно " залагање неких фронтовских организација _ њихова – недовољна | брига 0 поосвећивењу шивоких | народлих маса, њихово несхватање од колихог ја зџачаја по наш град ликвидкрање неписмености, Предузећа сваког дана доби- | јају по неког нсвог радџика. Они који су задужени да воде рачуна о кеписменима, треба да о сваком повом Ппеписмепом обавесте или просветие власти у рејону, или управитеље школа, или Просветло _ одељење _ НОНОа. Само на тај начил ће се имати тачна евлделција о броју неписемених. само па тај начин ће се | моћи сзи обухватити тенајевима, | Треба да постоји чврста веза измећу упрсва предузећа, синдикалних подружница, фронтовских | организација и просветних органа у рејону. Сталним вођењем евиленци!е, бележењем свих промена ко:е наступе и залагањем. свих опих којима је поверен важан запатак описмењавања. постићи ће се добри резултати,
Неоспорпо је да је у прошлогодишњој кампањи било великих тешкоћа. Јер, овај остатак од 2.735 неписмених претставља оне који су избегавали све раније кампање и нису хтели да се упишу на течајеве. Али то не значи да треба стати пред тешкоћама и оставити оне који не знају да пишу њиховом незнању. Напротив, треба бити још упорнији, још предузимљивији. Треба објаснити људима, убедити их да се ту ради о њима самима, о њиховом просвећивању.
Стална брига о неписменима. стална контрола похађања течајева, убеђивање у то да сваки
грађанин нашега града треба да буде писмен, — свим тим средствима се треба служити да би се и они најупорнији описмеНИЛИ. По завршетку течајева полажу се испити на којима се тражи солидно знање. Дешава се да по јединци долазе скоро неспремни. Они морају поново да похађају течајеве, док не упознају добро слова и могу читко и течно да читају и пишу. Руководиоци течајева треба озбиљно да схвате свој задатак и да не изводе на испите оне који нису довољно спремни.
Наш главни град треба да слу жи за пример осталим градовима, да предњачи у свима акцијама, па исто тако и у акцији описмењавања. Ни један _ радник, ни једна домаћица, ни један грађанин у нашем граду не треба да остане неписмен. То треба да | буде, поред осталих, један од“ важних задатака и управа преду зећа, и синдикалних подружница, и фронтовских јединица и, просветних радника. Не треба до, зволити да због немарности извесног броја људи стотине и сто. тинв остану неписмене, на истом ступњу на коме су некада били, када се о просвећивању широких | народних маса није водило рачуна. · тре,
%
»
КУЛТУРИ >»
.
Хор културно-уметничког друштва „Абрашевић“
Читаоница библиотеке Првог рејона
Лана 20.660 СОгаграђана гледале је
«МОЋИ Биндиналних Нултурно-уметничних друштава
(аса 20 београдских синдикал-
них културно - уметничких друштава завршена је 18. јануара. Пред више од 20.000 Београђана трудбеници Београда приказали су резултате постигнуте у досадашњем раду на културно - уметничком пољу, а посебно и резултате постигнуте у првој години Петогодишњег плана. Смотра синдикалних културно ких друштава НР Србије, у чијем оквиру се одвијала смотра београдских
друштава — још није завршена. 31 јануара два најбоља друштва Београда — „Абрашевић“ и „Бранко Цветковић“ — мериће своје вредности са
вредностима седам најбољих друштава Србије, Војводине и Космета, да би на крају, 1 фебруара, три најбоља друштва НР Србије завршила смотру. Рејонска а затим градска смотра показале су да су, у односу на смотру јануара 1947 године, сва београдска друштва у свему – напредовала, што значи да је на културно-уметничком пољу радничка класа Београда напредовала. У борби за. културни ниво наших друштава и уметничког квалитета приредаба постигнути. су просечно добри резултати. б
Ранија лутања у _ тражењу _ линије
"програма смањена су у великој ме-
ри, и, сем неких изузетака, идејна линија | програма прилично је светла. Програми свих друштава освежени су новим тачкама темама из наше нове друштвене _ стварности, из периода борбе и изградње, из периода којим је обележен наш велики економски, друштвено-политички и културни преокрет. Кроз драме, песму, музику и рецитације, крез дела домаћих и страних аутора са садржајем везаним за борбу и изградњу, за Петогодишњи план, одвијала се идејна линија програма културно - уметничких друштава, ма да не увек срећно изабрана и складно изведена.
Исто“ тако, кад је реч о самом извођењу, много убедљивије, продубље“ но и искрено изражени су напори у народноослободилачкој борби, и много живље и полетније дата је раз“ драганост | оних који, остварујући план, подижу _ мостове, _Аутостраду, пруге, фабрике и градове.
Идејност програма кварена је понегде тиме што су извесне тачке изво ђене стилом који је чинио да се до= бије утисак безидејности – програма (лакрдијашки стил дате „Зелене гране", „Власти“, „Насеља“, „Просидбе“ и др.).
У току прошле године, а нарочито у току припрема за смотру, скоро сва друштва"су у погледу чланства бројно упадљиво ојачала, а нарочито је јаче учешће радничке омладине у њима. Ово се показало на смотри У масовнијем учешћу у појединим секцијама, а и у броју секција, Културно • уметнички рад у Београду покренуо је много оних трудбеника који имају услова да се баве овим радом,
да се активно ангажују на раду У синдикалним _ културно + уметничким друштвима,
Само у овој смотри на сцени се;
појавило више од 2.000 извођача (од којих „Абрашевић“ 229, „Слога“ Земун 187, „Никола Тесла“ 175, „Бран ко Цветковић“ 157). Но, и поред тога, још увек велики број чланова синдиката (и њихових породица) и Народног фронта није обухваћен радом у културно + уметничким друштвима, ма да се код њих осећа велики интерес за културно-уметнички рад. 12
Прошле године на смотри је наступило 4 оркестра. У току године број оркестара у друштвима се знатно повећао, тако да је, у самосталним тачкама, у комбинацији са хором или као пратња фолклора, на овој смо. три наступило укупно 14 оркестара. То значи да су друштва више него раније поклонила пажњу питању обра зовања музичких секција, Но, с обзиром да у београдским синдикалним и фронтовским организацијама — има још аматера музичара, који нису чланови ви једног од синдикалних дру: штава, досадашњи резултати у – погледу стварања и рада музичких секција нису задовољавајући,
Када се говори о успесима смо мора да се _ подвуче и то техничке припреме и техничка _ помоћ код извођача — програма биле углавном _ на висини. Нарочито су добро технички припремљене и дисциплиновано вођене приредбе „Абрашевића“, „Бранка Цвет-
да су
'
уметнич-.
"су најслабија
ковића“, „Напретка“, „Јединства“ им „Градимира“. Напредак друштва показан на овој смотри огледа се и у томе што су поједине секције квалитетно видно напредовале, У хорској секцији је највише напредовало друштво „Абрашевић“, Драма, која је иначе болна тачка наших друштава, понегде се лепо издигла, тако да „Покојник“ код „Бранка Цветковића““ претставља највећи домет наших дилетаната. Добру игру дали су чланови драме „ЉЂоке Павловића“, ,Слоге“ Земун, „Стевана _Бракуса“, „Братства“ и других. Ваља напоменути и врло успелу рецитацију „Брат“ ства“, „Бранка Цветковића“ и „Полета“. Држећи се углавном оригиналности, наш фолклор је у увежбаности, доживљавању, искрености и опреми показао леп успон (,Абрашевић“, „Полет“, „Бранко Цветковић“, . „Брат ство“, „Браћа Стаменковић“),
Нека друштва би постигла и боље резултате да поједине секције — нису узимале за себе претежак материјал, што је, разумљиво, умањило уметнич-
ки квалитет извођења –(,„Напредак“: „Руски _'људи“, „Никола _ Тесла“: „Млада гарда“, „Братство“: „Маке-
донско оро“, „Др. Сима Милошевић“: „Мокрањчеве руковети“). Поред овога, изузев. неколико раније поменутих, све рецитације на смотри биле тачка у програмима. За рецитације су узимани већ патентирани или неприпремљени рецитатори. Да се ово не би убудуће пона-
вљало, потребно је да управе друштва
ФИЛМ
и стручни руководиоци питању рецитације прилазе озбиљније.
Дубока заинтересованост за успех друштва и смотре већине стручних руководилаца, спојена се _ њиховим несебичним залагањем и преданошћу у раду, уродила је плодом и помогла "неким друштвима да забележе добре резултате. Али известан, срећом мањи број стручних руководилаца, схвата још увек рад у друштву сувише службено, и смотра је показала да се овакав однос према раду штетно одражава на резултату рада друштава, и да га свакако треба мењати. На успех друштва утицало је и то, што су многа од њих пришла свом учвршћивању, омасовљавању и озбиљном раду тек у току припрема за смотру, или задње недеље пред смотру (,Филип Кљаић“, „Светозар Марковић“, „Полет“, „Стеван Бракус“ и друга). Схватање смотре као кампање у раду, кампањски рад у друштву уопште, не може да да резултате које даје сталан и систематски рад, неопходан у нашим друштвима. Кампањски раду друштвима негативно се одразио и кроз то, што је у току припрема за смотру замро, и онако већ слаб идејно · политички и стручни рад, ма да је баш тада он морао да буде још интензивнији.
· Још од самог почетка свог рада синдикална уметничка друштва Београда уживала су сву подршку и помоћ народне власти и Народног фрон та, што је у великој мери омогућило њихов успех. А на завршетку градске смотре најбољим друштвима, секција-
Сцена из совјетског филма „Москва — престоница СССР“
ј Лејла 145, Главни град Савеза Сов„ јетских _ Социјалистичких Република је град Москва“.
Том страницом из Устава СССР почиње нови документарни филм „Москва — „главни град СССР“ — филм о великом граду, чврстом бедему социјализма, центру совјетске индустрије, науке'и културе, средишту најнапреднијих идеја човечанства.
Заједно са десетинама хиљада људи, које сваког дана пристижу у Москву,' гледалац улази у град, који је широко отворио врата пред њим просторе својих улица, врата универзитетских слушаоница, академија, с библиотека, школа, позоришта, научноиспитивачких _ лабораторија,., Пред гледаоцем се нижу слике данашње
Москве, гранитне обале, нови квартови изграђени на некада — далекој периферији, дивни, витки мостови, обасјани сунцем тргови и паркови. Као визија далеке прошлости појављују се на платну прљаве радње Охотног реда, Калдрмисане, криве у“ лице, пијачна гужва на Црвеном Тр“ гу. Аутори филма искористили су све могућности да би – приказали прошлост Москве — платна великих сликара, кадрове филмова, слике из архива дореволуционарне кинохронике. Снажно и живо они нам приказују преображај Москве, показују чијим се рукама изграђивао њен данашњи лик,
Црвени трг — срце главног града.
Старинске кремаљске зидине, изнад којих се поносно вије застава Совјетске државе. Ту је живео и радио велики Лењин, одавде је он испраћао московске раднике у бој против интерната и' белогардејаца. Ту живи и ради генијални настављач Лењиновог дела — велики Стаљин. Одавде, са Црвеног трга, чуо је цео свет 7 новембра 1941 године пламене речи историског Стаљиновог говора. И ту су на Паради Победе, у подножју маузолеја, пале гомиле – заплењених непријатељских застава.
Завршни део филма Москви будућности,
посвећен је Москви дивних
широких тргова, паркова, светлих уланца н велелепних зграда. Мајсторски _ искористивши велики
документарни материјал, творци филма дали су снажну слику великог
Тражимо службеника трговачке струке. У обзир долазе тр. говачки помоћници, магационери, манипуланти и слично. Плата по Уредби. Обратити се на телефон 24-298' или лично Васина 19 први спрат, Друштвена
исхрана,
ма и најпожртвованијим руководиоцима подељене су награде Градског од-
бора Народног фронта (у износу 100.000), Извршног одбора Народног одбора Београда (80.000) и Месног
синдикалног већа (60.000 дин.), чиме је дат потстрек за нове успехе у раду.
Са оним што су друштва на смотри приказала и сама смотра по себи претставља успех радничке класе Београда. Али права вредност смотре и стварни успех њен биће само тада потврђен, ако се оно што се показало као позитивно у — досадашњем раду усвоји и даље развије код свих друштава, а сви недостаци сигурно отклоне, Смотра ће тек тада одговорити сврси, ако за даљи рад на културно - уметничком пољу буду покренуте све постојеће и нове снаге. Још више организационо учврстити друштва, оживети н даље појачати идејно - васлитни м стручни рад у њима, окупити још већи број чланова синдиката и Народног фронта на
активан рад у друштвима, привући широке масе за помажуће — чланове њихове, спровести стални, плански и
дисциплиновани рад у свим секцијама и чвршће повезати управе друштава са чланством и стручним руководством, — то је поука смотре, томе нас уче искуства 'из " досадашњег "рада, то су ' услови за успешну борбу против свих слабости и недостатака за даљи напредак у раду на културноуметничком пољу, за виши културни ниво друштава, за бољи уметнички квалитет приредаба,
„Моснва-престоница СССР
града, у који је са љубављу и вером уперило своје очи напредно човечанство. Пред гледаоцем је Москва — то велико срце моћне социјалистичке државе, чувара мира и независности народа, доследног борца против мрачних империјалистичких сила и потпаљивача новог рата.
" Биолиот
МО инд ис за 5 а
рејона добила је своју читаоницу
ББ пблиотека Првог рејона отпоче~
ла је са радом 21 јула 1945 године. Од свога отварања она није могла да добије просторије где би без сметњи развила свој рад на популарисању ин ширењу књиге у народ. Сељакање из просторије у просто рију отежавало је и кочило сваку делатност. Прошлог понедељка библиотека је, залагањем Фронта Првог рејона, добила своје просторије, Она је сада, поред једне собе у којој је смештена библиотека са 8,500 књига, добила и просторију за читаоницу.
Нова читаоница је дугачка соба у којој се на средини налази велики сто за који може да се смести око 30 људи. Читаоница блиста од чистоће, Паркет је свеже намазан и угла чан. На свакој ствари се види нега, и старање да се људи који долази у читаоницу осећају у њој Зидови су украшени паролама и сликама маршала Тита, Лењина н Стаљина,. У Првом рејону, поред – рејонске библиотеке, постоје још и Градска и Народна библиотека, И поред тога што овај рејон има три библиотеке,
рејонска библиотека има 4.000 члано-
ва. Радници из фабрика „Елка“, „Мо равија“ н из Градског саобраћајног предузећа су њени стални посетио ци. Они редовно долазе да узимају књиге и односе их кућама да читају. Сада, после отварања читаонице, они ће и овде читати. У пројекту је да се у новој читаоници организују раднички кружоци, на којима ће се сатдва посветити заједничком _ читању извесних књига и чланака,
У такмичењу рејонских библиотека, које је одржано 22 новембра прошле године, библиотека Првог рејона није показала најбоље резултате, То лу-=
тање из просторије у просторију одра- |
зило се и на раду библиотеке, Чланови су долазили да узимају књиге, али нису били тесно повезани са библиотекаром, јер нису могли дуго да се задржавају у њој због тога што је библиотека била смештена у једној просторији,
Сада ће рад у библиотеци оживети. Фронтовски актив, састављен од десет чланова, помаже у раду на уређивању просторија. Све фронтовске јединице узеле су на себе да повећају интересовање за књигу код широких народних слојева.
КОЛАРЧЕВ народни универзитет
ПРЕГЛЕД ПРЕДАВАЊА од 2 ДО 8 ФЕБРУАРА 1948 Г.
Понедељак, 2 фебруара: у 18,15 часова: Предавање Милоша Бојића, инжењера Главне управе вода о теми: Како се савремена наука бори против суше — Како можемо да се боримо против суше у нашој земљи. — Са пројекцијама.
у 20 часова: Пословница за — културно - уметничке приредбе Мини"старства просвете НР Србије: Клавирски концерт Јелене Ненадовић,
Уторак, 3 фебруара у 18,15 часова: Предавање проф. Сретена Милојевића, начелника Геолошко-истраживачког института Министарства рударства НР Србије о теми: Тридесет година рада на истраживању минералног _— блага СССР, Уз предавање ће бити прика-
зан најновији · совјетски културни тонфилм: Богатство рудних планина СССР.
Среда, 4 фебруара у 18,15 часова: Предавање др. Бошка Милијића, лекара Државног завода ва социјално осигурање о теми: О професионалним болестима. — Са пројекцијама,
Четвртак, 5 фебруара: у 18,15 часова: Музички час: Вече совјетских композитора. _сУводно преданање ин објашњење даје Бранко – Драгутиновић, професор“ Музичке академије. Изводе чланови Удружења репродуктивних уметника музичара Србије,
Петак, 6 фебруара у 18,15 часова: Никола Ковачевић, публициста: „дДесни социјалисти крче пут империјализму“, у 20 часова: Пословница за културно + уметничке приредбе Министарства просвете НР Србије: – Камерни концерт Олге и Марије Михајловић.
Субота, 7 фебруара у 18,15 часова: у Предавање Сергеја Матвејева, орни-
толога Еколошког института мије наука о теми: О животу птица.
Уз предавање ће бити приказани фил“ мови: Младе птице; У птичјем свесуо
и Птичја брда на Исланду,
Недеља, 8 фебруара у 20 часова; Словенско културно-просветно _ дру“ штво „Франце Розман“: Академија посвећена Францу Прешерну.
па ТЕРА
Б. Пољевој: Повест о правом човеку, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 369, цена 60,— динара,
Ђорђе Јанковић: – Тесарски радови, издање Стручне библиотеке Једин> ствених _ синдиката _— Југославије, | Београд 1947, ћирилицом, страна 63, цена 7,— динара,
Максим Горки: Челкаш, издање „Просвете“ _ Београд 1947, ћирилицом, страна 47, цена 6,— динара.
Борис Лаврењов; За оне на мору, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 111, цена 17,динара. |
И. И. Соколов; Физика, део трећи Електрицитет м оптика, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 31, цена 43,50 динара. |
Лр Радомир Алексић и др Михаило Стевановић: Граматика српског језика, издање „Просвете, Београд 1947, ћирилицом, страна 240, цева 13,50 динара, |
ока Првог
пријатно,
РН_"Тт- +" | -
| ПРЕ
Акаде, | 4
рит =
|