20. oktobar
___СТРАНА 4
рани љекар ита мрава
В Мр ув пат
,
Какви
о АМАЧТО
Ри њи а а и то и им Пе ју ТИ
,
„20 ОКТОБАР“
ПРИ пи РА ИЕ по а
се задаци постављају
пред локалну индустрију и занатство
" ђ последњем заседању Нау родисг одбора града Београда расправљало се о стању "локалне индустрије и занат"оства и о задацима који стоје пред Одбором у даљем развитку локалне привреде у Београду. У свом реферату претседник Планске комисије ИОНО.а "Зага Јовановић изнела је досадашње стање локалне привреде и задатке Народног одбора У њеном даљем развитку.
Већ од првих дана свога постојања Извршни одбор је био оријентисан на привредну де 'латност у корист најширих сло јева становништва — давао своје најбоље људе да обезбеде и регулишу исхрану у граду, тражио прикладне организационе форме руковођења градском привредом, чистио бирократизам и администрирање у. своме, највећим делом наслеђеном, чиновничком апарату. Међутим, све до 1947 го“ дине развитку локалне индустрије у Београду, а ни решавању горућих питања занат“ ства није било посвећено д)вољно бриге. Поред тога, низ принципијелно нерешених проблема у погледу обима и прав ца развоја локане индустрије, недостатак довољних количина сировина из савезних и републиканских извора, уз неза: оштрену питање мобилизације сировина из локалних изнора, недовољно одређена оријентација да локално тржиште треба у првом реду да снабдевају локална предузећа предметима широке потрошње, јесу углавном узроци прилично неразвијене локалне индустрије у Безграду. Треба имати у виду и то да Бедград, за разлику на“ пример од Љубљане или Загреба, није ни до рата имао У већој мери на своме подручју развијену продукцију артикала ширзке потрошње (изузев кроз занатство) којом би по кривао потребе градског тржишта. Градска предузећа су се фор мирала до 1947 на различите начине. Дванаест предузећа је насталз од конфисковане имовине и машина одузетих од са: "радника окупатора и ратних добитника. Услед недовољно организоване дистрибуције и недостатка сировина цене занатским услугама су порасле и грађани нису могли да добију ни најнужније ситне ствари, Због тога је Извршни одбор формирао шест градских занатских радионица, које су с успехом интервенисале на тр: жишту. Услед обимне грађевинске делатности, у којој занатски радови износе око 40 зд сто, створено је низ градских предузећа као: столаоска, мо лерскз - фарбарска, електро инсталатерска, стаклорезачка, гипсарска и друге радионице и предузете мере за рационали“ зацију продукције у цигланама. Овим предузећима руководио је Извршни одбор преко Одељења индустрије и занат ства. .
Приватна локална индустрија у Безграду такође је Нера: звијена и бројно и технички. Приватни произвођач држи Углавном прехранбену, хемиску, дрвну и графичку грану. Док један део послује стварно као произвођач и даје свој допринос у снабдевању градског тржишта артиклима НуЖНИМ У свакодневном животу грађана, дотле се други део скрива иза фирме произвођача, а уствари спровди трговину на шпеку. лантској основи, разбијајући при томе наше тржиште и ометајући нормално снабдевање трудбеника Београда.
У Београду данас има око 4.500 занатлија. Занатство све до другог полугодишта 1947 није бил» обухваћено план ским задацима и Тек је У другом полугодишту око 400 за: натлија било плански укључено у извршење грађевинског протрама. Наше државно рукз водство заузело ја правилан став према занатству, као не "опходној друштвеној делатности. Међутим, због оскудице сировина за прераду или лоше дистрибуције, као и због ту и тамд неправилног разреза порезе и неправилног односа чиновничког апарата Извршног одбора према занатлијама, за: натство практично није још о~
_ сетило у пуној мери резултате
принципијелно правилно по стављеног односа према њему од стране државног руководства. Осећа се опадање броја ученика, чему је, поред недостатака – материјала и алата био узрок и све до скора нерешено питање издржавања ученика и ученичких
домова. Крајем 1947 било је код занатлија свега око 1.000 ученика, а већ постоји могућност и гашења неких заната, као на пример моделара, дуб»>резаца и сличних. (Ово прет ставља озбиљан проблем, коме треба посветити што више па. жње, јер занатство игра вели“ ку улогу у подизању квалифи-
кованих кадрова и специјали“ ста.
У Београду је крајем 1947 била 51 задруга са око 1.900
чланова и 394 ученика. Даље развијање ових задруга оте: жано је делом због недостатка просторија за рад.
Као што се види, Карактер и обим локалне производње У Београду до краја 1947 није одговарао потребама станов„ништва града и околине.
Крајем 1947, одлуком Владе Народне Републике Србије, пре дато је на руковођење Изврш' ном одбору Београда 24 преду зећа која су била под руководством Министарства индустри· је НР Србије. Тиме је темељито измењен обим и структура локалне привреде и дати мате ријални услови за процват локалне индустрије, Преузета пре дузећа су великих капацитета и производњом низа артикала могу да задовоље не само Београд већ и околину. Према плану производње за 1948, сва градска предузећа имају да произведу око 250 врста арти: кала. Локална индустрија може сада да задовољи својим производима најразноврсније по требе грађана: да израђује кре вете и намештај, ваге и пиљарске кантаре, ножеве и виљушке, жилете и перорезе, грађе вински оков и металну галантерију, ципеле, памучну и вунену трикотажу, текстилну галантерију и разне артикле хемиске гране, мастило, тушеве, пантљике за писаће машине, дугмад, чешљеве и најразноврсније предмете личног ком“ фора.
Што се тиче укупног руковођења локалном индустријом од стране ИОНО-а „односно Оде љења индустрије и занатства, може се рећи да се тек задњих месеци, и то углавном приликом израде Петогодишњег пла> на. Београда, почело темељитије и са јасним перспективима да прилази сређивању и развијању градских предузећа.
После преузимања 24 велика предузећа, крајем прошле го дине, настао је прелом У развит ку локалне индустрије и Одељење индустрије и занатства приступило је увођењу организационих форми и методама руковођења својствених соци: јалистичкој привреди. Први пут су локална предузећа у 1948 години добила план производње, При даљем развијању локалне производње, Извршни од: бор треба да приступи сређивању постојећих — предузећа, Основно је притоме да се од предузећа па до одељења 3безбеди оперативност у раду, брза интервенција и контрола, прилагођавања организационе технике карактеру наше привреде. .
У развијању локалне произ: водње треба врло активно да учествују и рејонски народни одбори. Иницијатива Што ши-
рег круга људи, окупљених око.
народних одбора рејона, може
само да убрза стварање мреже
нових, Београду врло потребних, предузећа, да проналази досад неискоришћене могућности за производњу у кадрови ма, машинама, материјалу и просторијама. Рејонски одбори треба да се брзо преоријенти -
Рад у обућарској прерађивачкој задрузи
шу на привредну делатност, јер то учвршћује њихову економеску базу и пружа шире мо“ гућности За побољшање живот ног стандарда трудбеника,
Стварањем нових предузећа отварају се нови извори акумулације. У нашем друштву дјобит из производње не претставља више профит капиталисте, већ се слива у општедруштвене приходе од којих се граде и стварају нова предузе“ ћа, подижу културни и здравствени услови, — утиче на подизање животног – стандарда трудбеника. ЛПовећавање акумулације истовремено омогућу је да се укину разни фискални приходи (трошарина), а да се издаци за издржавање апарата и инвестиције покријвају од прихода социјалистичке привреде, У живој привредној делатности занатство ће заузимати зна чајно место. Преко струковних занатских набавно - продајних задруга може се организовано прикупљати неискоришћени ма
теријал, те тиме побољшати снабдевање занатства. Занатство у 1948 години има већ знат но бољу ситуацију у погледу снабдевања материјалом, јер су му додељени посебни контин· генти, Такође занатство треба да активно учествује у подизању кадрова.
Даљим развитком локалне привреде у Београду, чији су задаци постављени на последњем заседању Нарздног одбо: ра, побољшаће се снабдевање становништва предметима широке потрошње и тиме знатно подићи животни стандард становништва у Београду.
У ДРУГОЈ ГОДИНИ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА
ТРЕБА ПРОШИРИТИ ДЕЛАТНОСТ КАСА УЗАЈАМНЕ ПОМОЋИ
рке узајамне помоћи формиране су са циљем да се код радника и намештеника ра-
звије смисао за штедњу и омо-'
гући у хитним случајевима брзо добијање краткорочних и дугорочних зајмова. Касама је поред тога циљ и да делују васпитно на радне масе, одвикавајући их од подизања зајмова код државних кредитних завода и од аконтирања извесних сума од предузећа у којима раде. Поред растерећења државних новчаних завода, касе узајамних помоћи омогућују тим заводима и корисно руковање радничконамештеничким уштедама.
Касе омогућују штедњу кроз стално и неосетно улагање, а такође и брзо подизање зајмова — без великих процедура, без потписивања _ меница, плаћања камата и других административних трошкова. Чест је случај да социјално угрожени чланови каса добијају новчану помоћ коју нису обавезни да ррате,
Број каса узајамне помоћи у Београду је током 1947 године знатно порастао. Док је 1946 у свега 60 каса било учлањено око 7500 чланова, у 1947 број каса се попео на 251, а чланова на 27.972. Из каса узајамне помоћи у прошлој години издато је 24.149 зајмова, чија укупна сума износи 20,849.719 динара. С обзиром да укупан износ улога износи 7,121.899 динара, значи да је тај улог три пута током прошле године узиман у виду зајмова и опет враћан натраг касама. Али, поред знатних резултата које су касе узајамне помоћи забележиле у току прошле године, чињеница је да синдикалне организације Београда нису схватиле њихов пуни значај, нису се ангажовале довољно на учлањавању што ширег броја радника. Овакво стање најбоље потврђују бројеви, јер је од преко 130.000 радника и намештеника, колико их у Београду има, у касе учлањено свега њих 27.972.
Схватајући сав значај каса за брзу и ефикасну помоћ радним масама, месно синдикално веће Београда је пре кратког времена одржало семинаре за руководиоце каса узајамне помоћи. На тим семинарима слушаоци су проучили правилник који је издао Централни одбор Јединствених синдиката Југославије и упутства за правилно административно и финансиско пословање каса. На семинарима су
Ји у || били заступљени претставници |.
руководстава каса из свих мених одбора Београда.
Овај семинар допринеће да се у другој години Петогодишњег плана још више усаврши рад каса узајамне помоћи. Да би се при томе постигао што бољи успех, неопходно је потребно да Управни _ одбори синдикалних подружница посвете популарисању каса већу пажњу, учлањујући у њих што шири круг радника из својих предузећа. Радницима и намештеницима треба објаснити сав значај каса узајамне помоћи, јер је чест случај да синдикално чланство није ни обавештено о њиховом постојању, а још мање о начину њиховог пословања.
Проширивањем делатности и повећавањем улога, касе узајамне помоћи ће у 1948 години моћи да буду чврст ослонац радним масама, омогућујући им брзо издавање зајмова у хитним случајевима, а с друге стране, касе ће учинити да се државни новчани заводи растерете давања зајмова радницима и намештеницима, имајући што шире могућности. за инвестирање обилних радова који су предвиђени у другој години Петолетке. Ф
Банковна веза: Народна банна, сједиште СИСАН | Текући рачун 46-461.050.
ЗАВРШЕНИ
6 ФЕБРУАР 1948
су ПЛЕНУМИ МЕСНИХ ОДБОРА и | |
Значај занључана пленума.
за даљи рад синдиналних организација
у свом новогодишњем говору маршал Тито је подвукао све успехе, али и недостатке, који су током 1947 године кочили правилан развој производње. Сви месни одбори Београда одржали су, у вези са помену“ тим говором, од 10 до 22 јануара пленуме у којима је узело учешћа преко 3.500 синдикалних руководилаца. Предмет рада пленума углавно састојао у _ претресању свих недостатака који су кочили п рад синднкалних организација. Пи ња односа чланова синдиката према народној имовини, раду, испуњењу плана и стручним кадровима најбоље су обрађена на пленумима које су 0пржали месни одбори речне пловидбе, металаца, грађевинаца, трговачких предузећа,
Новогодишњи говор маршала Тита потстакао је на размишљање радништво Београда, што су доказале ни дискусије на пленумима, у којима је узело учешћа око „250 синдикалних руководилаца. Низ недостатака у раду је том приликом осветљен, а истовремено су дати предлози за њихово отклањање,
Један од главних педостатака синдикалних организација у раду током 1947 године било је недовољно схватање питања контроле извршења про мзводних с задатака, Статистика предузећа није довољно коришћена, јер се из ње нису доносили закључци одмоса према раду, односа према народној имовини и испуњењу плана, што је било сасвим лако могуће.
На свим пленумима је констатовано да у досадашњем раду није довољно коришћена помоћ најширих слојева радника, који су могли да дају своје примедбе на производним саветовањима, Досад такође нису довољно коришћена искуства оних радних колектива који су, захваљујући добро организованим производним саветовањима, постигли добре радне резултате. Уочен је такође низ других недостатака који се односе на организацију посла, радну дисциплину н бриту о људима. Синдикалне подружнице металаца нису се трудиле да сва та питања и проблеме решавају на произ водним саветовањима, а редак је случај да је таквих саветовања уопште било по канцеларијама међу намештеницима, што претставља један од даљих пропуста синдикалних организација. Пленуми су бацили светлост такође на низ недостатака који су се провлачили приликом решавања питања подизања стручних кадрова, појачавања бриге о људима, увођења норми и правилног награђивања радника, евиденције ни низа организацноних про блема. На пленумима је велики број учесника дао своје предлоге који су помогли да се у закључцима предвиле мере за отклањање свих недостатака у раду. Обрађујући на овај начин новогодишњи говор маршала Тита, београдске синдикалне организапије пришле су озбиљно стварању услова за отклањање свих досадашњих недостатака и успешно извршење плана у току 1948 године.
м се оних
равилан та-
Што се тиче саме организације пленума, поред оних који су били добро организовани, било је случајева да поједини месни одбори нису посветили довољну пажњу припремама за пленум. Пленум Месног одбора угоститеља био је лоше припремљен. Пленум Месног одбора просветних радника такође, а пленум Месног одбора хемичара дао је веома штуре закључке.
Почетком _ месеца _ јануара Месно синдикално веће одржало је проширене седнице на којима је дискутовано о организацији пленума. Општи 3акључак тих седница је да пленуми убудуће морају темељито да обраде недостатке уочене у раду предузећа н установа у вези са говором маршала Тита. Потребно је да закључци пленума једног месног одбора буду конкретни задаци подређених му синдикалних организација за утврђени временски пернод. Међутим, ни поред ових одлука поновила се погрешка да закључци неких пленума буду оп-
ПРОИЗВОДИ:
кожараца и
шти ни неконкретни. Тако су после богате дискусије на пленуму Месног одбора трговачких службеника донесени неконкретни закључци из којих се не види шта подружнице треба непосредно да ураде да би отклониле уочене недостатке. Питању закључака овако важних _ скупова убудуће треба посветити највећу пажњу, Закључци пленума Месног одбора не могу бити једнаки са закључцима Главног одбора или Централне управе, Њихово шаблонско преношење,
без разраде, не води ничему. Закључци
пленума треба да предвиде и време кад ће се поједине ставке донесених одлука извршити, а такође н начин на који треба извршити контролу извршења тих одлука. Општа одлука свих пленума била је да свака синдикална подружница темељно проради говор маршала Тита, чиме ће заинтересовати широке масе чланства за уклањање недостатака у пронзводњи и у синдикалној организацији,
Успех пленума, поред свега реченот, треба ценити ни по извршавању одлука које су донесене на њему, односло по начину како су оне пренете и усвојене у управним одборима, пододборима, синдикалним групама. Извршавање закључака пленума – треба такође строго контролисати. Међутим, Месни одбор текстилаца, чији је пленум одржан 14 јануара, ни после 18 даса од доношења одлука није испитао како се оне спроводе у живот, Дужност _ синдикалних _ руководилаца састоји се и у контролисању отклањања уочених недостатака ни спровођењу мера које је пленум одлучио,
Месни одбор металаца проценио је да пленум неће бити довољан за успешно провођење задатака, Зато је одржао групне састанке — секретара, на којима су поновно претресени ти закључци, пружајући и већу помоћ управним одборима. Али ни ово неће бити довољно, ако Месни одбор не обезбеди директну помоћ бар најважнијим подружницама и не контролнише спровођење задатака до краја. Месни одбор грађевинара је озбиљно схватно важност пленума, залажући се да их синдикалне подружнице што брже спроведу у дело,
Синднкалне организације које до краја нису спровеле у дело закључке пленума треба активно да раде на спровођењу истих, користећи искуства из предузећа у којима су конференције већ одржане. Онде где до сада одржане конференције, _ услед недовољне припреме нису биле задо-
вољавајуће (као што је то било у предузећу „Стаљинград“ на првој конференцији), синдикалне — организа.
ције морају да обезбеде коначно под вођење постављених задатака, у
Пленуми месних одбора – Београда показали су учешћем великог броја синдикалних функционера у дискуснји да синдикална организација — располаже у Београду довољним бројем кадрова, који су способни да се ухвате у коштац са слабостима н омогуће да се борба за извршење плана у 1948 години отпочне одмах на почетку године, а не како је то било раније, пред крај месних одбора и
године. Пленуми конференције — по предузећима, на којима се разрађују закључци донесени на пленумима, треба да мобилишу н окупе све синднкално чланство око синдикалних подружница за борбу против недостатака, нарочито “оних на које је ука-
зао маршал Тито, #
Говорећи о грешкама ин недостацима у свом новогодишњем говору маршал Тито је рекао: „Све ове грешке ни недостаци које сам напријед изнио имају чисто субјективни карактер и могу се не само дјелимично избећи, већ и сасма ликвидниратн, ако се то стално буде имало у виду“, Ове речи маршала Тита упућене су сваком труд бенику наше земље а у првом реду синдикалним руководиоцима, Љубивоје ЛАЗАРЕВИЋ
РУТЕ
ну киселину, квасац, жестока пића, (рум, линер, коњан), поташу, калијске соли.
Ноши производи у слободној продаји:
квасац пекарсни, угљична киселина, поташа, шпи-
ритус, за горење.
Увјерите се о прворазре
производа.
шпиритус (рафинирани, сирови и гориви) угљич-
дној квалитети наших
| ННННННННА њива