20. oktobar
13 ФЕБРУАР 1948
„20 ОКТОБАР“
ЈОШ ЈЕДНА ВЕЛИКА ПОБЕДА НАРОДНОГ ФРОНТА-У БЕОГРАДУ
Масовно учешће на изборима
у основним организацијама
езултати избора У основним фронтовским организацијама у Београду показују "с једне стране стално јачање и учвршћење редова Народног фронта а с друге стране непрекилно и успешно уздизање политичке свести његових чланова. На изборима је учествовало више гласача но икад раније на ма којим изборима У Београду. То повећање броја учесника не долази само због учешћа чланова Народне омладине испод 18 год, већ пре свега због великог интересовања за изборе од стране свих грађана. Проценат гласа лих достиже у рејонима 97 по сто, а проценат отсутних отпала већином на оне који су на дан избора били на путу или су теже болесни и везани за кревет, те за њих није било техничке могућности да гласају. Једва један по сто да дола. зи на људе, коти се немарно односе према свим фронтовским дужностима, те нису нашли за потребно да учествују ви у избору политичких руководстава у својим организацијама. Избори су, дакле, били не само смотра снаге већ и повод
· внатном порасту и јачању наше
је,
=
ПРЕД ИЗБОРЕ ЗАР
Фронтовске организације Ако упоредимо изборне резултате ол прошле џи ове године, видеемо, колико је Народни фрон, У Београду успео да окупи најшире народне масе, да их кроз различите форме и свакодневне акпије мобилише у извршењу задатака, који значе стално напредовање у стварању бољих Ууслсва живота радног човека. Протле године те на изборима учествотало 175.170 чланова Фронта и 23.057 чланова На. ролне омладине укупно .198.227 гласача. е године број гласачких чланова Фронта износи 201.948 а брол гласале омладине 44.546, укупно. дакле. 246.494. Овај пораст броја гласача од пуних 48.267 учесника на изборима, не долази, као што ре. космо. само због повећања броја становника, већ у првом реду због сталног. повећавања броја чланова Фронта. из редо. ва оних грађана, који су раније стајали по страни и пасивно се односили према раду и питањима Народног фронта, Датас је све мање таквих љу. ди, који не уочавају стваралачку улогу Народног фронта у брзој изградњи земље, који не виде у програму Фронта једини пут ка остварењу срећније
булућности наших народа. О. туда се сваким даном све више изолују они бедни појединци, који живе. у магли варољивих илузија — да ће се повратити уЊихево време“. Они дохте од
немоћног беса и онда је јасно '
због чега се нашло неколико појединаца коћи се за изборе нису интересовали.
За нас је важно — да ову огромну _ победу на изборима правилно искористимо, да је Учврстимо и развијемо до краја Пред свима активистима Фронта _ појављује се потреба још већег проширења његове масовне основе, потреба анализе сваког места, слабости и недостатка који још увек ту и тамо има. Масама треба при. ћи још ближе, непосредније, кроз конкретан _рад у свако дневно! агитацији, у културно. просветном деловању и сталном политичком узлигању чланова. Фронта. То мора да була неодложна брига новоизабра. них одбора. којума су бирачи бројним _ гласовима _ изразили поверење и истсвремечо ставили У дужност руковођење њиховом борбом ·за испуњење протрама .и плана Народног фронта.
ЕЈОНСКЕ И ГРАДСКИ. ОДБОР ФРОНТА
_ У недељу се одржабају рејонсђе
Рронференције
Те избора органа у основ= ним организацијама Фронта, који су обављени прошле недеље, претстоје избори за рејонске одборе и Градски одбор Народног фронта Београда. недељу, 15 фебруара, састаће се на рејонским конференцијама делега. ти основних организација, иза» брани демократским путим, уз учешће. хиљада чланова Народног фронта. На овим конференцијама „бираће се рејонски одбори Фрон. та, делегати за Градску конференцију и делегати за Други конгрес Народног фронта Србич Све рејонске конференције одржавају се у 9 часова, а њихов
„дневни ред састоји се из више
тачака. Прво се бирају верифи. кационе „комисије за оверу пувомоћја присутних делегата, а ватим конференција одлучује на који начин ће се вршити избори одбора и делегата. Уколико се изабере не==4 избора преко кан. дилационог одбора, онда се пре читања решерата бирају чланови овог одбора. На конференцијама ће, даље, досадашњи рејонски извршни одбори дати реферате о раду и задапима Народног фрон. та, обрађујући планове својих организација у 1948 години. Ти планови, које ће усвојити прет-
. ставници основних организација,
послужиће новим рејонским олборима као оквири, у којима ће се одвијати фронтовска актив. ност у овој години. Баш у томе
и јесте важност ових конферен-
ција — да у нова руководства Изаберу такве људе, који ће најбоље организовати рад на извр» шењу задатака Фронта, који ће повести масе у борбу за још веће успехе, за потпуно испуњење и „премашење с постављеног плана.
На изборима у основним организацијама, 8 фебруара, изабрано је у Београду 3.895 делегата за "рејонске конференције уз учешће
; 246.494 гласача. Резултати избо. · ра по рејонима, су следећи:
Први рејон: На изборима је учествовало 33.620 гласача, 27.830 чланова Фронта и 5.790 чланова Народне омладине. Изабрано је 507 делегата за рејонску конференцију. Према томе, у Првом рејону бира се,101 делегат за Градску конференцију и 10 деле. гата за Конгрес Народног фронта Србије.
Други рејон: је _ учествовало сача, 26.179. чланова _ Фронта и 5.275 чланова Народне омладине. Изабрано је 533 деле. гата за рејонску конференпију. За Градску конференцију у ДРУгом рејону бира се 106 делегата, а за Конгрес Народног фронта Србије 11 делегата. 4
Трећи рејон: На изборима је учествовало 37.094 гласача, 29.000 чланова Фронта и 8.094 чланова Народне омладине. Изабрано је
На изборима 31.454 _ гла-
“510 делегата за рејонску конфе-
ренцију. За Градску конферен-. цију Трећи рејон бира 102 леле. гата, а за Конгрес 10.
(Четврти рејон: На изборима је учествовало 39.446 гласача, 33.009 чланова Фронта и 6.437 чланова Народне омладине. Изабрано је 640 делегата за рејонску конференцију. За Гралску конференцију бира се у Четвртом ретону 148 делегата, а за Конгрес 13.
Пети рејон: На изборима је у. чествовало 35.533 гласача, 29.355 чланова Фронта и 6.178 чланова Народне омладине. Изабрано је 580 едегала за рејонску конфе-
ренцију. За Градску конференцију бира се у Петом рејону 116 делегата. а за Конгрес Народног фронта Србије 12 делегата.
Шести рејон: На изборима је учествовало 24.189 _ гласача, 20.020 чланова Фронта и 4.169 чланова Народне омладине. Иза. брано је 435 делегата за рејонску конференцију. За Градску конференцију бира се у Шестом рејону 87 делегата, а за Конгрес Народног фронта Србије 9 деле. гата.
Седми рејон: учествовао 21.801 члана
На изборима је гласач, 18.802 Фронта и 2.999 чланова
Народне омладине. Изабрано је.
290 делегата за рејонску коћфе. ренцију. За Градску конференцију бира се 58 делегата, а, за Конгрес Народног фронта Србије 6 делегата,
Земун: На изборима је уче. ствовало 23.357 гласача, 17.753 члана Фронта ни 5.604 члана, Народне омладине. Изабрано је 400 делегата за конференцију у
Земуну. За Градску конференпи-
ју бира се 80 делегата, а за Кона“
грес Народног фронта Србије 8 делегата. '
Према томе, за Градску кон. ференцију Народног фронта Београда биће изабрано укупно 798 делегата, док на Други конгрес Народног фронта Србије Београд шаље 79 делегата.
Градска конференција Фронта одржава се 22 фебруара, и на њој ће бити изабран нови Града ски одбор Народног фронта Бео. града. На конференцији ће истовремено _ досадашњи – Извршни одбор поднети извештај о раду у прошлој години и дати реферат
0 задацима и плану за 1948 го-
дину. На Градској конференцији оцениће се најбољи рејов и нај. боља _ основна организација У 1947 години, којима ће се за показане успехе лоделнти награде и поклони. Најбољим активисти ма Фронта предаће се'значке „За пожртвовани рад“, које је уста. новио Земаљски извршни одбор Народног фронта Србије.
РАД а: задаћи ()
СТРАНА - 3
да Бизграда
на јачању веза са селима
Ј] У многим задацима који се пред организацију Народног фронта Београда постављају У другој години Петогодишњег пла• на изградње наше земље, постав“ ља се и задатак организоване по“ моћи града селу. Од колике је важности. овај задатак није потребно нарочито истицати, када се зна да од његовог извршења 32виси брже уклањање разлика које постоје између _ села и града и када се зна да ће резултати ове мопоћи знатно утицати на јачање савеза радника и сељака.
У прошлогодишњем периоду ра да на обнови и изградњи наше зе. мље радни људи Београда — својим залагањем на извршавању задатака у производњи, установама и предузећима дали су резултате који претстављају огроман допри
нос за стварање бољег живота нашем радном сељаштву, Захва“ љујући оваквом залагању, наша
су села добила више машина и алата за обраду земље, грађевинског материјала, одеће, обуће и осталих предмета потребних сео“ ском становништву,
Поред ових резултата, _— који претстављају основну и главну помоћ селу, радни народ Београда, свестан јединствености интереса села и града, окупљен у општој политичкој _ организацији, Народном фронту, помагао је се“ ла у околини Београда и по дру“ гим питањима,
Радне екипе организације Фрон“ та одласком у села учествовале су на обнови ратом оштећених зграда, оправци пољопривредних машина и алата, осталог инвен“ тара, одеће и обуће. _ Нарочито видну помоћ наше су организације дале сеоским радним задруга ма, која се састоји у набавци ма“ шина и алата и којима је послато: 17 сејалица, 4 тријера, 8 плу“ гова, 4 дољаче, 4 жетелице, 6 ко“ сачица, 3 круњаче, 8 инкубатора, 8 радио апбрата, кзо и других разних машина и! алата.
Даља помоћ организације Фронта селу одразила се у одашиља-“ њу лекарских екипа у циљу ука" зивања лекарске помоћи цима. Таквих екипа било је 38, које су одлазиле у села и извршиле више хиљада прегледа, одр“ жевале предавања из области ме» дицине о чувању здравља — итд. Затим на културно просветном деловању рад се одвијао на по“ моћи описмењавању, организаци“
! ји културних домова, одашиљању разних књига, часописа, штампе и
сеља“
ПОПИС ЛИЦА КОЈА ЖЕЛЕ ДА НАЂУ ЗАПОСЛЕЊЕ
· Велике потребе наше привреде
“
_ У радној снази
етотодишњи план развит=
ка народне привреде у Народној Републици Србији поставља да се током пет година Плана укључи у привреду још толико нових радника, колико је било на почетку Петолетке, Ово двоструко повећање броја радника изискује обимност задатака који се постављају планом, изградња боље будућности наших народа, материјални и културни процват наше земље,
Обезбедити нашу привреду 0воликим бројем нових кадрова и то обезбедити у првом реду ин правовремено основне привредне гране, као што су индустрија, грађевинарство, рударство, саобраћај, шумска делатност и по „љопривреда, јесте озбиљан. привредни задатак.
Наша привреда не може рачунати да ће из редова незапослених радника добијати потребне кадрове. У нашој земљи ликвидирала је незапосленост као дру штвена појава. Код нас нема пауперизовања сељаштва и пропадања ситних занатлија, _ који
стално испуњавају резервну ар.
мију незапослених, као што је то у капиталистичким земљама в како је било и 'у старој Југославији. Привреда, која је у крајњој линији свог развитка управљена на остварење све боље будућности свих, трудбеника, привреда којом се руководи све сно и плански, не познаје незапосленост, ~
Олакле ће наша привреда, онда, добити толики број кадровар У нашој земљи постоје огром= не резерве радне снаге још неукључене у привреду. Оне посто је у селима, као вишкови радне снаге која није неопходна за радове на селу, или која на. се-
. да НР Србије, у
лу не налази довољно рада пи зараде, нарочито у пасивним кра јевима. Село, које ће се добро механизирати, подизати јално и културно „биће убудуће основни извор радних – кадрова за нашу изградњу и индустрију,
Другу велику резерву радне снаге претстављају жене — домаћице у граду п у селу. Жене које чине половину станове ништва заступљене су у привреди НР Србије са свега око 20 од сто ол укупног броја радника, а женска омладина са око 9 од сто од укупног броја ученика у привреди. У нашој индустрији, саобраћају и другим при вредним гранама на многим рад ним местима жена се са успехом може упослити и ослободити мушкарца као радну снагу за друге послове. На хиљаде омлади“ ваца и омладинки, нарочито са села, спремно је да ступи у приврелу, да се кроз њу учи и стиче квалификацију.
Наш велики недостатак до сада био је што нисмо имали остварену евиденцију, преглед 0вих великих извора радне снаге, Недостатак евиденције онемогућавао је да се организовано в плански приђе укључењу те радне снаге у приврелу. Заводећи нланирање и на сектору кадрова, ми смо прошле године знатно напредовали у постављању . плана кадрова потребних за извршење _ планских _ задатака. Међутим, питање евиденција рас положивих радних снага, још неукључених у привреду, извора радне снаге, остало је још нерешено, Ове године Министарство расарадњи _ са
Главним одбором _ Јединствених синдиката, пришло је, преко сво
матери-_
јих теренских органа, остварењу евиденције расположиве радне снаге. Остварење евиденције отпочело је од 1 до 10 фебруара ове године, великом кампањом добровољног рада уписа за у-
кључење у привреду свих оних ,
лица, која из било каквих разлога нису до сада укључена У привреду, а могу и желе да се запосле. Упис ће се и даље наставити, и он обухвата целу те• риторију НР Србије и Београд, Лица оба пола од 14 до 55 година старости, која још нису укључена у привреду а желе да се запосле као радници у једној од основних грана наше при вреде и тиме допринесу како побољшању властитог материјал ног положаја тако и нашој привредној изградњи. попуњавају листић „Пријаву за укључење у привреду“, назначујући на њему у којој основној привредној грани желе запослење и какву врсту запослења (као стални, се зонски, повремени радник или ученик у привреди).
При отсецима рада наролних одбора формирани су савети за кадрове, преко којих ће масовне организације пружити пуну – помоћ око овога посла, Задатак масовних организација биће ла правилним објашњавањем значаја уписа за укључење у привреду и истицањем значаја запошљавања у основне привредне гране, мобилишу што већи број липа да се пријаве за укључење у привреду.
Ни јелан за рал способан гра• ђанпин наше Републике пи –Беоттрада не би пребало да остане изван привреде, изван рада на изградњи боље булућности, јер је то у исто време стварање бо• ље будућности, његове и његове деце.
разног школског прибора. И'најзад, наше су организације не симо одласком у села, кроз ове и друге акције, стварале чврсте везе са селом, већ су то оне по" стизале и путем .дописивања _ са фронтовским организацијама 'и задругама појединих · села у унутрашњости Србије.
Значај помоћи коју су органи“ зације "Фронта указале селима око Београда, поред материјалног ефекта, огледа се и у томе што су оваквим радом потискивани остаци прошлости не само У погледу заосталости начина _жи вота и рада на селу, већ и. остаци неповврења које је раније у селима постојало према _ граду. И најзад, све ове акције помоћи селу оставиле су снажан утисак на наше радно сељаштво и оне су му у многоме помогле да изврши оне задатке који су пред њега били постављени,
Овогодишњи _ план Народног фронта Београда по питању по моћи селу пред све наше органи зације поставља велике задатке, који се не само по својој обимности већ и по. садржају знатно разликују од оних из прошле го: дине. Наиме, _они се темеље на нашем Петогодишњем _ плану и усредсређени су на што ефикаснију помоћ радном сељаштву. у
_ погледу економског, здравственог
и културно · просветног развоја нашег села,
Схватајући важносу ових зада"
така "помоћи селу, дужност је фронтовских · организација, _ пре свега, да организовано раде на
стварању економске сарадње са селима. На овом питању оне би се нарочито морале ангажовати у селима која се налазе у _ ширем појасу Београда. (Ово због тога, што је ту варадњу и најлакше остварити, с обзиром на раздаљи“ ну терена и саобраћајне могућ“ ности. На тај начин наше би фоонтовске организације _ путем повезивања са сеоским запруга“ ма и организацијама Фронта у селу, с једне страна утицале и помагале радним људима на од-
гајивању и развијању · оних по" Љљопривредних култура које су неопходно потребне за уредно
снабдевање нашег града. С друге стране, треба настојати да на ша локална индустрија. производи предмете потребне селу, којима ће се снабдевати сељаци преко
_ својих задруга,
Нарочиту бригу и помоћ нашим сеоским задругама у најближеј о" колини Београда требало би дати организацији и развоју – млекар“ ства и повотарства, Исто тако тре ба настојати да наше сеоске задруге износе своје производе непосредно на београдско _ тржи ште и да се на тај начин истисну непотребни. посгредкици између потрошача и произвођача,
У дањем своме раду на помоћи селу, задатак је наших организација Фронта да. са својим радним екипама помогну изград' њу задружних домова м других важних објеката у селима околних срезова; затим организацији стручних курсева, помоћу _ којих ће се оспособљавати кадрови за село. Због тога је потребно да се на идућим курсевима, који се одржавају у Београду, Као што су грађевински, 'библиотекарски, санитетски или: неким другим који су потребни нашим људима у селу, омогући учешће и полазни“ цима са села, |
Поред других предавања које ће наше организације одржавати У селима, потребно је да се тумаче наши закони, уредбе и прописи, јер ће. се на тај начин најбоље утицати на спровођење ме"
"ра које предузимају наше народ-
не власти. Исто тако треба у се
лима развијати осећај штедње и.
рационалног искоришћавања. ма-
теријала, а нарочито штедње нов“
ца путем уложних књижица, „По питању лекарске помоћи сељаци ма, потребно је слати санитетске екипе, јер ће се на тај на“ чин у знатној мери утицати на побољшање здравствених услова села, |
Поред ових ми других форми -ра да са селом, потребно је м даље одржавати везе путем дописивања са месним и среским оргж низацијама Фронта ради што успешнијег извршавања свих задетака. |
Извршавтђући ове задатке по моћи селу, у заједничком _ Раду са радним сељаштвом, организа ција Фронта Београда изграћива: ће и |ачати сввез радника и се љака и давати свој допринос на отклањању заосталости села,
у
| нога освајача, олвојмо ол свог“ |
ПОМОЋИ ГРЧКОМ НАРОДУ
К олико · сутра, такорећи, де“ . „сет . година ће, битика
ко се грчки народ бори „нај
живот и смрт, за живот а про“ тив смрти, за слободу а против
робовања. Јер грчки народ жи:|
вотом сматра само и једино живот раднога народа у слободи, а гробо! вање раднога народа. коме било, смрћу. | је
Прво је морао да се брани од.
зверског Мусолинијевог · фаши- ||
зма. Надојен златним млеком великога међународнога капата лизма а охрабрен оног, назови, божјег "комесара; фашизам је насрнуо био на Хеладу, да у њу, у колевку европске цивилизације, као |п рат
Виз Аде шт (у крајеве невер: |.
ника), убаци пламен паликућа,
да по класичној Ахаји, Атице |
и Спарти, пронесе омчу и брадву џелата. А све зато да би угасио слободњачки дух грчког народа и. од његове отаџбине створио позицију са које ће“ господар фашизма, западни _ империјали-
зам, надзирати, по вољи затва“ ||
рати и отварати, важне путеве. који воде у јужна и источна мо“ ра ни континенте. Али грчки: народ' поновио је' подвиге Леонидине и Темистоклове. · Бедноме Фанфарону из Палацо-Венеције
морао је похитати у помоћ на~ |
Нистички моторизовани Голијат. Ни. тада се грчки народ. није дао сломити него је дао врло снажан (отпор, народноослободилачку борбу“ грчкога. | није успело да скрши ни најопасније фашистичко оружје, ви квисличшка деморализација ни глад. ' Грчки
васкрслу слободу. -
Али које разочарење, умес ла: савезници миртовим гранама овенчају мачеве бораца за сло: боду, као што је некада древна Атика окитила тираноубилачко оружје Хармодија и Аристогеј-,
тона, савезници се преко: ноћи ||
прометнуше у заштитнике _ МО-. нархофатистичке реакније, У отворене душмане грчке демократије. МИ тако је присиљен“ грчки народ да без прелаха настави бор 6у, опет голорук против налмоћвих непријатеља. Па. ипак грчка демократија до сала. не само ла одолева но, ол монапхо-фашиста, отетим оружјем,. са жиговима англосаксонских фабрика, непрестано проширује слободне те: риторије. Војницима легендарнога генерала Маркоса, у коме оживљава слободарски и ратнички дух Аристида, Велизарија и Миаулиса, ни'е потребна никаква помоћ; они сами себи теку и оружје и џебану и олело. Али херојска грчка позапина, мала тамо
! ве позадине и нема, — ого-|_
љена, лишена већином и крова над главом, од неверних савезни ка ни њихових слугу око наметнутога краља, она данас дрхће без честита хаљетка и једноуди на хлебу са струготином Но пепелом.
_ Нико не може да нам замери, а још мање да нас осуди за то. што осећамо потребу да помогне, мо своме саборцу на делу праве. слободе: п _ демократије, своме првоме суседу, најстаг"јем бра-.
ту наше балканске породице на,
коју смо горди.
Прошла су. времена када су измећу напола и нарола, чак. И између најсроднијих и по свему, највише упућених јелно на дру“ го, постојали 'постелници, истре.. чавале се династије, олигархије, натурени класни тутори. Да-' нас народи стоје очи у очи једно према другоме, лако се разу-. меју, саосећање је мећу њима природна појава, а ол природно га осећања и речи до дела нема витле великога јаза. о АЕ · Поносни грчки народ не моли; кад пружи руку не чини то лај| проси већ ла прихвати оружје а брани слоболу. Али ми, у пр. | вом реду Београђани, не чекао да се главе јунака погруже, похитајмо сами да им ублажимо тегобе. · за
Зар ах има још која не виле да је слобола јелна и нелељи-| ва, као што је радни нарол це: | нелељпв> |-
лога света један и Стога, коме је драга ова наша. крваво извојевана, слобола, нека
помогне грчким боппима ла јеј_
одбране на своме фронту. |
„Давно пре ове, верујемо, по-||
слелње фазе у борби за слобо-
ду. рекао је велики грчки напно |
нални песник Костис Паламас; — „Отапбичо моја, какав да ти пружим дар, |
о: Новој години која лолазвр = | _ чело моје, пј|
Лавовску снагу, мач са љутом оштрипом!.., ЈЕ, да би замах ослоболитељ-
скога мача у рупи грчког наро-
да био снажан, ла се не би на на томе светоме пту натпег зајелничког лома. честитог Балча:
благословом |
Еама |
борпи ' за слоболу | својим' грудима су крчили про“ лаз' савезничким дивизијама. и
сами својом ковљу су освештали |,
РО ИЦИНУ а а зе А о свега а Е
на, залегло Аујски скот мрач-|
ттогол можемо, за пепу, за стаћ
це за пођолипе “у нужли ливнчих| -
јелинских хепоја! ! 4 Вељко ПЕТРОВИЋ. ·
СВОД наде АЕ