20. oktobar
БОРБА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
Рад оналфобетских течајева |
на почетку друге школске тодине
“јр оком јануара извршен је понован попис – неписмевих по предузећима, као и по лицама грађанских лица. опис није могао правилно да се спроведе због тога што поједине фронтовске јединице нису озбиљно схватиле његов значај, нису _ схватиле да од тачне евиденције о броју неписмених зависи и бржа ликвидација неписмености. Фронтовске јединице Трећег и Осмог рејона нису одговориле тражењу Просветног одељења ИОНО-а да се пошаље списак неписмених,. – Наведене фронтовске јединице су се изговарале предизборном кампањом. Међутим, то не значи да онај ко је задужен да води евиденци ју о неписменима није могао то да учини. Јер ако би фронтовске јединице и даље пружале просветним органима тако слабу помоћ, не би се по питању ликвидирања неписмености ништа могло учинити,
Крајем месеца децембра стање по рејонима са грађанским љицима било је следеће: У Првом рејону 197 неписмених, 0 бухваћено на течајевима 94 у Другби рејону 142, обухваћено на течајевима 34; у Трећем рејону 165, обухваћено на течајевима: 103 у Четвртом рејону 164, обухваћено на течајевима 79; у Петом рејону 216, обухваћено на течајевима 141; у Шестом рејону 365, обухваћено на течајевима 183; у Седмом рејоту 225, обухваћено на течајеви= ма 65; и у Осмом рејону 421, обухваћено на течајевима 62.
Стање на дан 31 јануара је следеће: у Првом рејону 204, обухваћено на течајевима 108; у Другом рејону 132, обухваћено на течајевима 31; Трећи рејон није послао податке, у Четвртом рејону 172, обухваћено „на течајевима 78; у Петом рејони 203, обухваћено на течајевима 146; у Шестом рејону 431, неписмени, а није достављено колико је обухваћено на течајевима; у Седмом рејону 190 неписмених, обухваћено на течајевима 57; у Осмом рејону се не зна какво је стање са непи"сменима, пошто нису достављеви подаци. |
Стање неписмених по предузећима је било следеће крајењ децембра месеца: у Првом рејону 105 неписмених, обухваћено на течајевима 102; у Другом ре"јону 127, обухваћено на течајевима 88; у Трећем рејону 131, обухваћено 73; у Четвртом рејо ну 26, обухваћено 20; у Петом
ејону 73, обухваћено 2% у
естом рејону 32, обухваћено 30; у Седмом рејону 165, обухваћено 52; и у Осмом рејону 155 неписмених, обухваћено на течајевима 155.
Дана 31 јануара било је следеће стање по предузећима: У Првом рејову 140, сви обухваћени; у Другом рејону 238, о-
178, обухваћено
бухваћено 113; у Трећем рејону 175 неписмених, а није достављено колико је обухваћено на течајевима, у Четвртом рејону
30, обухваћено на течајевима 21; ·
у Петом рејону 80, обухваћено на течајевима 65; у Шестом рејону 47 неписмених, а није достављено колико је обухваћено на течајевима; у Седмом рејону на течајевима 80; а у Осмом рејону 254, обу-= хваћено на течајевима 119.
Упоређујући стање — неписмених у прошлој години са стањем које имамо крајем јануара ове године, може се рећи да се не види неко нарочито побољшање. Нарочито се са грађанским лицима мало радило. Већ смо раније писали о томе да је са овима који су обухваћени кампањом описмењавања — најтеже радити, јер су то онн који су избегли све раније кампање. Али ту постоји једини начин убеђивање. _Говорити _ људима, позивати их, читати им, тако да се они заинтересују за поједина питања и да зажеле и сами да читају. Не треба оставити да се неписмени успавају у свом незнању, већ их сваког момента потстицати на рад.
По предузећима је ситуација са неписменима много боља, ма да и ту има појединих предузећа у којима управе и синдикал-
не подружнице не показују никакво интересовање да описмене своје неписмене раднике. На пример у Фабрици пољопривредних машина „Шумадија“ има 23 неписмена од којих, како они кажу, 18 похађају течајеве. Међутим, када је службеник из Просветног одељења отишао да обиђе течај, затекао је једног течајца који је радио са учитељицом. Када се службеник обратио управнику предузећа дру гу Касапићу он је изјавио да нема времена да води рачуна о томе. Поред тога, за течај нису обезбеђене ни просторије, Неписмени су радили стојећи, после осмочасовног рада у фабрици. Са особљем Железничке ста нице није ни организован течај. Службеници Просветног одељења су ишли неколико пута да би их натерали да раде. Али ни до данас није ништа учињено.
Међутим, има и примера где се заиста ради озбиљно, где се управа предузећа много заузима, као што је то случај у Агенцији за транспортни рад. Управник Кокотовић је сам организовао. течај који „похађа 40 неписмених. Он је ступио у везу са
Просветни _ одељењем _ИОНО нв тражио упутства и сугестије за рад.
„Пролетер“ метално-индустриско предузеће, које је прошле године врло слабо стајало са акцијом описмењавања, сада је објавило такмичење предузећу „Макиш“, тако да ће се на тај начин рада са неписменима још побољшати. Е
Врло се често дешава да у права предузећа:и синдикалне по дружнице прикривају право стање неписмених по својим предузећима. На тај начин они наносе огромну штету људима који не знају да читају и пишу, јер их и даље остављају у незнању.
А то чине само из лењости и немарности. Требало би да мало више размисле шта значи за јед ног човека да целог свог живота не уме да прочита ни новине, ви књигу, ни неки плакат, па да озбиљније приђу решавању овога питања. ,
УСТАНОВА КОЈА ПОМАЖЕ ШКОЛСКИ РАД
Музеј за експерименталну наставу у основној школи број 12
По основним школама се све више уводи експериментална настава. Деци треба објаснити извесне ствари из
природних наука, географије и других предмета, а) то се најлакше - постиже
вршењем експеримената. ви _ При основној школи број 12 постоји школски музеј, о коме се стара Просветно одељење ИОНоО-а, а чији је руково-
ма Е
"дилац учитељ Драголав Бо-
шковић, Он је и свршени техничар тако да великом вештином црта и прави ствари плотребне за експерименталну на ставу.
Да би деци било |асно како изгледају острва, полуострва, клисуре, мореузи, заливи И друго, учитељ Бошковић све те географске појмове гељеф но претставља. Од старе сар-= гије, коју претходно натзпи У смесу гипса и туткала, он пра ви брда, планине, клисуре, језера итд. Да би то у потпуно сти одговарало стварности, он те направљене планине и бгда премазује масним бојама
а пе
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ПРЕДАВАЊА НА КОЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ од 16 ДО 22 ФЕБРУАРА
Понедељак, 16 фебругра у 18,15 ча• сова: Др. Синиша Станковић, професор универзитета (читаће се његово предавање) о теми Порекло и развитак човека. Уз предавање ће бити при казав совјетски културно • научни тонфилм Човек и мајмуни.
Уторак, 17 фебруара у 18 часова: Савез бораца народноослободилачког рата: Предавање о Грчкој.
у 20 часова: Пословница за култур“ но · уметничке приредбе Комитета за културу и уметност ФНРЈ: Солистички концерт Евгена Прикола (виолина) Праг.
Среда, 18 фебруара у 18,15 часова: Милан Богдановић, професор универвитета о теми: О Радоју Домановићу. Поводом 75-годишњице рођења Радоја Домановића.
у 19 часова: Концерт културно-уметннчког друштва „Абрашевић“,
Четвртак, 19 фебруара у 18,15 часо• ва: Музички час: О Цезару Франку: Уводно предавање држи Стана Ђурић Клајн. Изводе чланови Удружења ре-,
• продуктивних уметника • музичара НР
Србије.
Петак, 20 фебруара у 18,15 часова: Политичко предавање Народног фрон та Београда,
Субота, 21 фебруара у 18,15 часо« ва: Предавање Градског фискултурног одбора Београда: Милан Ковачевић, стручни _ секретар Главног одбора ФИСАС-а о теми Фискултурници пред пролећном сезоном.
Недеља, 22 фебруара у 16 часова; Приредба за. пионире: „Шумска бајка“, комад у 4 чина са балетом; хорске тачке, рецитације, балет н др.
у 20 часова: Популарни концерт народне музике за чланове Синди“ ката.
ом Анђелић: Теорија векто > ње пене „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 407, цена 182 динара. Бранко, Влатковић: Основи хисто-
“, дошких вежби и прикази микроскопске грађе _ органа, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 47, цена 6,— ди нара.
Милан Дединац: Песме из дневника заробљеника _ број 60211, издање
„Просвете“, Београд 1947, ћири“ лицом, страна 60, цена 31— ди. нар. -
__Б. Ћопић: Армија одбрана твоја, из“
дање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 67, цена 16динара. Станко Првановић: Аритметика за ниже разреде гимназије, издање „Про свете“, Београд, 1947, _ ћирилицом, страна 838, цена 46 динара. у
Народне лирске песме, издање „Про свете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 338, цена 46 динара. .
А. Хофман: Аналитичке реакције и упутство за квалитативну. анализу, издање „Просвете“, Београд 1948, ћи. рилицом, страна 78, цена 35 динара.
Борисав Станковић: НМечиста крв, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, цена 42 динара.
Један део школског музеја
које одговарају природном
колориту.
Многа деца немају тачну претставу о томе како изгледа рудник угља. У малом школском музеју може лепо да се види цео његов изглед. Учитељ Бошковић је направио рудник угља у пресеку. Виде се окна, вагонети којима се превози угаљ, мали коњ који вуче вагоне, а изнад рудника је направљено рударско на сеље,
У музеју се може видети
_ парна машина у минијатури,
на којој деца могу лако да науче како пара покреће машине. Постоји и богата збирка инсеката, лептирова, испуњених птица и домаће живине итд. На једном столу сијају драгоцени метали из рудника Трепче. Има их петнаест разних врста. То је поклон рудника Трепче музеју.
Поред тога, музеј има 32датак да сакупља најбоље радове ученика из свих основних школа. У једном углу су радови стручне школе учени. ка у привреди. То су углавном алати израђени рукама ученика; ;
Поред свог сваколневног по сла, учитељ Бошковић прикупља материјал за израду разних типова села. Села ће исто тако бити рељефно прет стављена и стављена под ста кло да се не кваре.
Овај мали, скроман музеј, умногоме користи деци при учењу. Деца лакше схватају, са више разумевања уче и много боље запамте оно што су учила, када им се то и експериментом прикаже, Ђаци свих основних школа до-
лазе у свој музеј, који је сме- рруииаинавинивира Ер аПА БИРАНИ АВА Иаа авио аВвииПиа ва аи иипиаива папи а оваа пала ки авина
штен у школи број 12, а У ствари има централни значај, јер служи 3а потребе свих школа. По сновним школама Београда наићи ће се негде на неку збирку минерала, или лептирова, Што ниуком случају није довољно да би се рад са ученицима правилно и са мање тешкоћа развијао. Потреба за једним оваквим музејом сваким даном се све више осећа. Штета је само што је он смештен у једну просторију у сутерену школе број 12, где нема довољно места ни за саме музејске предмете, а још мање за сву децу која долаве да ту нешто науче.
На једном аналфабетском течају
Ванредно студирање.
на унивезипешима и високим школама
Крајем прошле године влада ФНРЈ издала је Уред бу о ванредном студирању на „универзитетима и високим школама. Према овој Уредби, право да се упишу као ванредни слушаоци на факултете и високе школе имају сва она лица која су у немогућности да обавезно похађају предавања услед запослености у привреди или у дру: гим службама. Ово право могу, исто тако, да користе и лица запослена у синдикату или у другим организацијама. Лица ко ја су завршила средњу стручну школу могу се уписати као ванедни слушаоци на одговарајуе факултете или високу школу ако су запослена најмање годину дана.
Доношење Уредбе о ванредном студирању на универзитетима и високим школама дошло је као неопходна потреба да се, с једне стране, омогући свршеним ученицима средњих стручних школа да наставе са усавршавањем у својој струци и да се, с друге стране, у вези са планском привредом, постави јасно планирање високо квалифи“ кованих кадрова,
На крају Петогодишњег плана са наших универзитета ти високих школа треба. да изиђе 45 хиљада високо квалификованих лица. Број студената који данас студирају је међутим мали да би се остварио план кадрова и да би задовољио потребе наше привреде која се стално све више и више развија. М не само то. Приликом планирања узето је у обзир да ће сви студенти завршити на време своје студије. У пракси се показало да је то немогуће — велики број студената не даје редовно испите услед запослености.
Да би се, дакле, остварио план оспособљавања високо ква лификованих кадрова, потребно је повећати број студената, и упосленим студентима на неки начин омогућити да редовно полажу испите. И једно и друго постићи ће се реализовањем Уредбе о ванредном студирању на универзитету ч високим школама. Правилник режима студија и организације ванредног студирања још увек се налази на дискусији у Комитету за школе и науку при влади ФНРЈ. Никакво искуство о ванредном студирању не може се користити, из простог разлога што до сада код нас није било ванредних студената, односно о њима није вођена никаква евиденција. Организација ванредног студирања у Совјетском Савезу умногоме ће допринети да се овај
проблем ипак што пре реши.
„РАДУЛАШКА“
фабрика за израду од жице и геоздрног намештаја БЕОГРАЛ, Душанова улица бр. 51 Тел, 20-644 и 30-925 — Пошт. фах 10 Тенући рачун: Народна банка Ф.НЊЕ.Ј./ Централа за Н. Р. С. Београд бр. 1—3610142
ИЗРАЂУЈЕ:
Плетиво за мадраце, „УНИВЕРЗАЛ“ четвороугаоно плетиво од жице црне и поцинковане „МЕРКУР“ шестоугаоно плетиво
ПЛАТНА;
Гвоздена, месингана, решета за угаљ и песан, бело-ланкиране, дрвене нкревете МЕ
Велике тешкоће задаје недд« статак наставног и помоћно-наставног кадра, јер су професори универзитета углавном већ сви преоптерећени. При ректорату и деканатима основаће се посебна одељења која ће се бавити. проблемима ванредних студената. Она ће имати задатак да про уче сва питања око ванредног студирања, да воде евиденцију и контролу над ванредним сту-= дентима и да држе сталну везу између факултета и студената преко предузећа у којима су за послени. Поред тога, настојаће се да се по предузећима и установама, у којима _ ради
"
већи број студената, оснују пунктови, посебне групе ко је оће — заједно — сарађивати материјал _ уз помоћ — неког
стручњака. Међутим, да би се то остварило, биће потребно из-
вршити преглед запослених сту=
дената и, уколико је то могуће, | пребацивати студенте у оне уста нове и предузећа која одговара-
ју њиховој струци на факултети | ма. Једна од олакшица била би.
и та што би се ванредним студентима продужиле студије извесно време. Наравно, да то. неће значити поново давање могућности да по неки „вечито
студирају“, пошто би се два пу- |
К -
та. у току студија вршила ко
трола над положеним испитима,
За оне који раде у Београду вероватно је да ће се на самим. факултетима или ван факулте-
та организовати вечерњи теча».
јеви, консултације курсеви итд.
С друге стране, установе и предузећа морале би да било на који начин дају што више слободног времена студентима учење. Али ванредни студенти неће имати мање радно време, Више слободног времена добиће на тај начин што ће бити ослобођени разноразних задужења у Фронту и Синдикату. Е
Потребно је нагласити да би сви запослени студенти требало да се упишу на своје фракултете као ванредни студенти. У суштини ванредни студенти се не разликују -од редовних, Једино: што их одваја то је да ванредни
за |
студент ради, да је већ укљу. |
чен у привреду и да на на фа-
култету има изгесне олакшице које ће му омог-% ти да ла 1е
стулита. Ванредни студенти пре рата, немају никаку сличност са данашњим _ ванредним студентима, ~ а
Како ће коначно бити решен режим студија, какав ће бити. читав систем ванредног студирања видеће се тек пошто влада буде усвојила предлог Коми тета за школе и науку при влади ФНРЈ. –
ла
| 3. = ни хени:
нревете гвоздене, мадраце за
– | за паде д -њешишт“_ = __-_ ~ ај =
љј-~
ма
. |