20. oktobar

4 ђ

| |

| к;

_ змери са |“ стварношћу. Опадање би требало да буде осетније с обзиром "на радне односе у нашем друштву, а нарочито због свих оних

" пороцима, и руковођена разним

| на улицу

"или старатеља

Претстоји Вам ретко изне-

Купићете добре јабуке одавници Градског предуза воће и поврће, :

Ма ли у БеогРодУ

_ беспрнзорних

7“ време кад раде школе, у-

станове, фабрике и радно е, касно ноћу, виђа се 'беотрадским улицама: на живим у-

И -ловима, око мензи и железнич- · „плућа града“, па

Ких станица известан број деце младежи. Те нас слике потсе-

ћају на предратне гомиле безпри

них: на Кесароше и обијаче, а су „подвизи“ били предмет веома разрађене криминалне ру(брике ондашњих дневних листо-

ЛИ данас криминалитет бележи не крађе по трамвајима, · на јацама, у биоскопима и дру“ / местима са живим људским саобраћајем. Бележе се и тежи

_ преступи, па и покоје убиство из

користољубља. Али је криминалитет у знатном опадању. Но и поред тога он није у правој сранашом _ друштвеном

мера које су наше поратне социјалне установе учиниле — за децу без родитеља, за слабе, ста ре и изнемогле преко својих установа, масовних организација, школа и месних органа власти. И кад се узме у обзир све оно што је учињено, што се данас чини, онда је чудновато откуда се код нас поставља питање без» призорних; питање склањања са београдских улица беспослене деце и младежи која су на путу за беспризорност.

Социјално и Просветно одељење ИОНО-а прикупљају податке за децу и младеж оба пола која су измакла утицају по родице и школе, одала се разним

мотивима лутају улицама. Из по датака који се добијају долази се до одговора на питање: отку“ да беспризорни у Београду“ И што је најжалосније, највећи проценат, или више од 90 од сто морално посрнуле или деце која су на путу да посрну, пада на случајеве са једним или оба родитеља. Највећи број родитеља овакве деце се дезаинтересовао и препустио децу улици, а она су из дана у дан све више тону-

ла у пороке док нису почела да лажу, обмањују и краду. Затим долазе деца чији родитељи не живе у заједници или су сами | родитељи порочни, алкохоличари, шпекуланти, па децу гурају на улицу у циљу прибављања средстава за живот. Има и деце која се налазе код старатеља или рођака а који их држе ради експлоатисања, па ова деца беже и налазе друштво на улици. Извештаји недвосмислено говоре: да се не ради о беспризорним у правом смислу те речи; да се ова младеж није нашла на улици због (беде, беспослице, ради помањкања школа или пропуста органа социјалног стара; _ња, већ је највећи број дошао Е непажњом, _ слабом, или никаквом бригом родитеља | Несавесним од_ носом родитеља према деци по-

растао је број оних које не контролишу ни школа ни породица

_ ни радионица и самим тим ство-

_рен проблем беспризорних који се мора брзо и радикално решити, јер се та деца не смеју пустити да потону, да се из њихових релова регрутују провалници

|__и разбојници. Ми морамо од сва

ког младог човека створити. корисног члана друштва.

__ Социјални отсеци рејона, шко де и старатељски органи већ при упљају податке и стварају картотеке за слање овакве деце у одговарајуће домове. Старатељ-

и органи одузимаће од недораслих и злонамерних родитеља

__н старатеља порочну децу и мла

_ деж ради смештања у одговара __јуће домове за преваспитавање,

де ослобађајући родитеље обаве_за за материјално издржавање

детета све дотле док оно само не могне да привређује. Верујемо да ће ова мера бити опомена оним родитељима који су мање или више заборавили на своје дужности према деци, да буду буднији и нађу времена и за њих. Не сме се заборавити да је породица најмоћнији васпитни тор и, да је утицање свих их установа: школа, омлааиских и других недовољно, ако стаје правилно руковођење |

одице, Б. П. Ш,

у рано пролеће

з даљине ја-

сно одудара од плаветнила неба љубичасти омотач градске атмосфере _ која окружује – Београд, Није се много обраћала пажња на

су му улице постале прашњаве и бучне — без паркова и скверова. Тежња да од једног од најнездравијих градова Европе постане лепо и светло насеље срећних људи поставила је нове задатке, обимније него икад, људима у расадницима који раде на изградњи нових паркова, и на стварању стотине хиљада нових биљних живота, чије ће лишће ширити хлад и свежину док се асфалт топи под зажареним сунцем.

Ранијих година производило се по београдским расадницима око 10.000 комала садница лишћара и око 6000 шиб ља. Сада је расађено близу 160.000 лишћара и 80.000 шиб-

ља, да се даље култивишу. Прошле јесени засејано је 850 килограма семена — разних

лишћара, шибља и воћки и, што се још никад није У ово доба десило, већ се помаљају из земље светло-зелена влак· на. Али та још није све. Преко 400.000 резница спрема се у стакларама да почне само сталан живот.

У расаднику на Топчидеру брижљиво се одгајају руже, четинари и друге вгсте зимзе лена за садњу па“ највећем шеталишту Београда. Баштовани расадника у Панчевачком риту, који се од десетак хектара проширио на 30 да се у току Петољетке удвостручи, — баве се на широком пространству подизањем материјала за пошумљавање = лишћара, украсног шибља и воћних садница.

Градски расадник на Авалском друму, где се производи цвеће за паркове и домове и највећи број четинара, личи на простран врт у коме су топли зимски дани тек почели да буде притајени живот, а блиско пролеће се овде као нигде у граду осећа у ваздуху. Ниска трава и коров прекрили су земљу између леја, на којима су вишегодишње украсне биљке опрезно помолиле листиће. Разне врсте маховина и ниских бусена, дугих латинских имена, који се употребљавају за украшавање камењара, сребрнасто пужу по тлу. Саднице јаблано„ва, дрвета створеног за живе ограде друмова и аутострада, више личе на меке шибљике, постројене и праве као војници. На другом делу врта, иза блатњавог пута. су четинари — сребрна смрека, најлепши украс паркова, златна смрека, (блистава на сунцу, смрека У облику природне купе, златне туја, тис, јела, смрека жалосно опуштених грана — па онда разноразно

Пикирање младих биљчица

шибље за украс и за ограду за свако место и прилику. Подизање четинара ' тражи посебно знање и вештину. До сада се финије врсте уопште код нас нису производиле, већ су увожене из – иностранства. Ове године су већ хиљаде примерака 37 врсти четинара пресађене из семеништа у сак

сије, под заклоном стаклара, и сви сву изгледи да ћемо кроз неколико година, имати

код нас произведене саднице.

У стаклагама где је ваздух увек топаз и влажан (загревање се стално контролише) буја растиње без обзира на то каква је напољу температуРа и које је годишње. доба. МЕ и примуле свих Могућих боја, зелени аспара-

шумарци, шеталишта и радос бледе градске деце.

Зе. | По градским расадницима |

гуси, ружичасте икламе, црвене и беле пелагоније, црвена кризима 3а ивичњаке алеја, бегонија рекс и бегонија душктата, _раскошног лишћа нарцис из Холандије. земље цвећа, и фикуси из Египта, чине .чаробну башту од стаклене одаје, засићене – влагом и мирисима. '

Млада биљчица — засејана у сандуцима — семеништима — нежна је м крхка. Њен живот м правилан развој зависи у потпуности, од вештине баштрвана и радница које је пажљиво танким штапићима »пикирају« нове сандуже. Ту се биљчица даље разнија док не постане довољно снажна да се опет прежести, (сада У топле леје. Циклама се три пута »пикира«. _ Стотине _ новоизраслих биљчица пребадиће се почетком марта У) топле лете. У множари су ирд и полице по кривени кризјантемама, пелагонијама, фикусима — насталим од »пелцера«. Студентботаничар помаже _калемљење пузавица У малим саксијама. У посебним сандуцима засејана је украсна папргт. Када почиње да“ расте личи на зелену маховину.

Младе саднице, када изиђу у слободну природу не шаљу се одмах у паркаве на улице и друмове, Садните лишћара одржавају се још 4 доб г> дина у расаднику, шибља три године, а четинари 10, 20 па и 30 година.

вештине. воље и старање око

Много труда улажу у дрвећа и швећа баштовани расадника, а нарочито много љубави, без које се овде више но ма на коме другом послу, ништа не може постићи. Најлепша награда свима њима, стваратељима _ нових живгта, биће цветне баште и балкони нашег града, нови дрвореди,

ЗБОГ БАЗ Га ЗИМЕ

није се испољио

пооблем огрева

у Београду

а Београда никада мање нису мислили о 0греву него ове зиме. Лепо време, које је често потсећало на март, без кошава # снега, смањило је једну од великих брнга Београђана да ли ће имати довољно угља и дрвета до. краја зиме.

Али иако је блага зима, Градско _ предузеће _ »Огрева снабдело је своја стоваришта количинама дрва и угља. Већ сада на свим стовариштима У Београду могу се видети велике наслаге угља који се налази у слободној продаји. И поред тога што су се углавном сва домаћинства на време снабдела, у Београду на стовариштима »Огрева« има још окз 1000 вагона угља. План довоза угља за широку потрошњу за први Квартал 1948 године већ машен,

И дрва има доста. Снабдевање се и даље врши преко домаћинских К карата. На сто вариштима, као залиха, нала-

зи се још 18 до: 20.000 кубних

метара дрва.

Генерална _дирекција железница недавно је позвала привредна предузећа да од-

У. Градском расаднику |

сада је пре-

масовним пре-

дрвета, јер У железница ра»

мах почну са возом огревног овим месецима сполаже много већим бројем слободних „кола, него што је то до сада било. Ако привред на предузећа, и поред објективних тешкоћа, успеју да 0 безбеде транспорту довољне залихе дрвета, стварањем по+ требних количина на упутним станицама, Београд ће добити још више огрева. '

смод],

(засађују) у

_ Уређивање Карађорђевог парка

(Ове године Београд _Ће се унрасити

новим парковима, травњацима и дрворедима

опли дани унели су про-

леће у наше паркове. По вегде је већ покошена прва трава, а по скверовима и гробовима Црвеноармејаца расцветао се „дан и ноћ“. Врше се редовни радови на одржавању паркова. У току пролећа уредиће се свуда још неуређене стазе и засејаће се трава и цвеће. Прошле јесени изношен је из расадника и засађен велики број садница који је годинама лежао неискоришћен. Већ ове године, поред тога што ће се одржавати и допуњавати, прошириће се зелени појас града новим — парковима, скверовима, дрворедима и пошумљавањем. Лети треба да почну земљани радови на уређењу једног од највећих паркова Београда Ташмајдана. _Брежуљаст терен Ташмајдана врло је погодан за слободно уређење са вештачким језером, шумарпима и природним каменом. Простор око цркве Св. Марка уредиће се тако да дође до изражаја ова грађеви на од несумњиве архитектонске вредности. Тиме ће Београђани добити још једно шеталиште, наместо ружне површине од око 10 хектара, која није служила ничему.

Један од најружнијих крајева Београда код Претседништва Владе између Немањине, Адмирала Гепрата и Кнеза Милоша улице, где је некад било Министарство · финансија, украсиће се четири хектара пространим парком. Улаз ће бити из улице Кнеза Милоша. Парк ће се прилатодити стилу зграда које га окружују и конфигурацији терена са декоративним зидовима, фонтаном, перголама и разноврсним пвећем.

Трећи велики нови парк, на чијој се изградњи већ отпочело, отвориће се на Булевару Југословенске армије код Дечје кли нике и старе звездаре, па ће се моћи, готово дужином целе ове улице, пролазити кроз зеленило, јер је нешто ниже и Карађорђев парк. Део парка око опсерваторије, са скупим и осетљивим инструментима, искључиће се од приступа публике. У другом, приступном делу парка, направиће се два дечја игралишта на чију се изградњу, гото= во у свим парковима, обраћа нарочита пажња.

Поред радова у старим и новим парковима прекопаће се, у-

зивот м РАДУ ССОР Ж

В. Хоршева је московски по штар, члан великог трудбеничког колектива поштара совјетског главног града.

У СССР улога поштара је већа него у другим земљама — пре свега због тога што 90 од сто целокупног тиража совјетских листова отпада на претплату. Само у Москви поштари свако“ дневно разносе претплатницима око 1,500.000 разних новина, часопнса и писама. > 5

Поштар Хоршева права је Московљанка, Рођена пре 34 године. Станује у центру града, У великој осмоспратној кући са старицом-мајком # једанаестогодишњим сином учеником средње школе. Запослила се на пошта почетком Великог отаџбинског рата, чим је њен. муж отишао на фронт. Муж јој се није вратно — хе ројски је погинуо у борби против немачких фашиста. Совјетска држава исплаћује удови сталну помоћ за издр“ жавање сина. А

Хоршева је вредна н скромна жена. Колико је цене остали поштарн, види се по томе што је она претседним синдикалне организације свога одељења. Као синдикални радник Хоршева је такође стекла заслужено признање, Одлично је организовала социјалистичко такмичење поштара у беспрекорном вршењу службе, Пето одељење експедиције, у коме Хоршева ради, нстакло се, умногоме захваљујућн њеном „залагању, нао најбоље од

200 поштанских установа Москве % добило је прелазну црвену заставу.

Као синдикални функционер, Хоршева посвећује велику пажњу старању 9 животним потребама својих друго ва. Организовала је друштвену кон= тролу рада мензе у којој поштару добијају ручак од четири јела. Менза има н дијетално одељење, Захваљују. ћи контролни, У исхрани поштара по стигнута су даља побољшања,

Популарност Вере Хоршеве стално расте, Она је већ по трећи пут изабрана за претседника синдикалне организације пете поштанске експедиције. Ту скоро је изабрана н за члана главне синдикалне организације целе главне поште, У том својству Хоршева руководи културно - масовним радом међу многобројним службеницима ове установе.

За поштаре у СССР постоји осмочасовно радно време, Оно је у пракси краће; московским писмоношама дужност је да свакодневно обиђу свој сектор, с тим да ниједан обилазак не сме да траје дуже од два нв по часа. Уствари пак обилазак често траје час и по до два.

Плата Вере Хоршеве иста је, наравно, као и плате других — поштара. Плата се заснива на социјалистичком _ начелу које у СССР претставља темељ награђивања рада: износ плате у складу је с квалитетом н квантнтетом утрошеног труда. Хоршева прима сталну месечну плату и 20 од сто повишице за године про-

редити и засадити садницама тринаест малих скверова — оаза зеленила у прашњавим улицама — поред железничке станице Дунав, на Крунском Венцу, код Бајлонове пијаце, на „Звезди“, у Палмотићевој улици, код Јованове пијаце, у Браће Рибникара улици, на „Мостару“ итд.

Један од привлачних украса нашег града су несумњиво дрвореди, који лети шире свежину у зажареним улицама, а “ доба цветања пуне ваздух – мирисом. У преко 230 улица имамс за сада дрвореде платана, кестена, јаблана и липа. Овог пролећа засадиће се 500 садница у Још седам улица. Иде се за тим да се засаде хладовитим _ дрвећем све пространије улице. У обзир долази улица Светог Саве, Дубровачка, Студентски трг, Зелени венац, Миодрага Давидовића, Гучевска, Звечанска, Јанка Вукотића, 2 јула, Карађорђе ва и многе друге.

На Лаудановом шанцу наста виће се 'са систематским пошумљавањем, да се шумом — овај део града заклони од налета јаких ветрова, а ту шума ће уједно бити и излетиште Београђана као што је сала Топчидер в Кошутњак. Привремено ће се пошумити и обала Дунава да саднице помогну таложењу му. ља и повишавању терена за из градњу будућег краја. У току 1948 увиће се зеленилом травњака, дрвећа и цвећа новоизграђепе станбене колоније око којих ће се уредити и дечја игралишта. Посебне ралове, огромних раз мера, изводиће Отсек за паркове ИОНО-а у Новом Београду, који ће сав бити обавијен и испресецан зеленилом и парковима. Тамо се може планирати на широкој павршини, а не прилагођавати планове већ — постојећим неплански изграђеним блоко вима. Досад је извршено пробно пошумљавање на два хектара, где песковит терен омогугује правилан развој биљке. Ове године озелениће се у – Новом Београду 50 хектара са око 200 хиљада садница, пошто се претходно терен издигне и наспе сло јевима земље. Омладинске и фронтовске организације имаће овде пуне руке посла. Паркови, шуме и по два реда дрворела, кроз улице, допринеће — лепоти новог, светлог и здравог дела града — поноса Петолетке.

ведене у служби. За првенство У такмичењу · разних _ категорија – поштанских _ трудбеника Хоршевој св свака два месеца исплаћује премија

која износи 400 рубаља, па и више

Говорећи о плати Хоршеве н оста= тих поштанских службеника, треба истаћи ни многобројна пренмућства која они уживају као совјетски труде беници, Хоршева, на пример, лобија сваког месеца известан износ за лијеталну исхрану. Поштари двапут го“ дишње примају униформу која им се даје по врло повољној цени. Своје отсуство Хоршева је 1946 године провела у синликалном Дому одмора и платила је само 90 рубаља. Већи лео трошкова везаних за њен олмор полнела је синдикална организанија: совДетским синдикатима припала веома значајна. улога у организовању летовања трудбеника, као и у материјал ном старању о њиховом одмору. Про“ шле године Хоршева.се олмпрала на Криму, у једном од јЈалтских санаторијума, Као нп свим совјетским трудбеницима, Хортевој је обезбеђена, бесплатна лекарска помоћ. Поштари имају амбу= ланту у самој установи, а порел тога њима стоји на расположењу одлично уређена поликлиника.

Одлазећи на рал. многе мајке — поштанске службенице олводе споју де“ цу дошколског узраста у дечје вртове и јасле који добијају од државе сред ства за рад.

Вера Хоршева има леп стан, 38 који издаје, заједно са грејањем # водом, отприлике тридесет пети део своје месечне плате, |

Многи се поштари баве повртар= ством, За превоз приноса њихових повртњака, који се налазе у близини Москве, дозвољено је коришћење пре“ возних средстава поште. Хоршева је имала прошле године принос од пет“ наест џакова кромпира, тј. од седам и по центи, -

с. 3.