20. oktobar
,
Ди
,
СТРАНА 4
( . :: аијтном Пољске одр-
_ _"жана је 17 ни 18 фебруара ове године конференција министара спољних послова Југосла вије, Пољске ни Чехословачке. Одмах се мора истаћи да ова конференција није сазвана из разлога као што се то обично практикује на вападној хемисфери. Забринутост јавног мњења свих мирољубивих земјаља, због догађаја у Немачкој, а нарочито забринутост народа Чехословачке, Пољске и Југославије, који су били прве жртве хитлеровске агресије, морали су, логично, довести и до прашке конференције.
Иако се печатни восак већ одавно осушио на документима потписаним у Јалти и Потсдаму, народима који су осетили свирепост фашистичких — освајача још увек су у свежем памћењу фебруарски дани 1945 године, када су шефови трију великих сила објавили пред читавим светом историске одлуке. На-
ди Чехословачке, Пољске и угославије нису ни данас још заборавили да су Совјетски Савез, Сједињене Америчке Државе и Велика Британија 1! фебруара 1945 у Јалти — ставили свој потпис на документ који се не може ничим порећи. Савезници су изјавили тих дана да је њихов непоколебив циљ уништење немачког _ милитаризма ни нацизма и гарантија да Немачка никад више неће бити у стању да поремети мир целог света. Исте речи поновљене су у још одлучнијој форми 2 августа 1945 у Потсдаму. Народи света били су још једном сведоци да су савезници занста од» лучили да искорене Немачки ми, литаризам и нацизам и да ће предузети мере које су неопходне да Немачка никада више не угрози своје суседе или опстанак мира у целом свету.
Од тог времена прошле су већ пуне три године. Те. обавезе остварене су и остварују се данас само у совјетској окупационој зони. Совјетски Савез доказао је и овог пута да иза његовог потписа на сваком међународном акту стоји стварност — истина. Нажалост, у окупационим зонама Сједињених Аме, ричких Држава, Велике Британије и Француске не само што нису извршене ни основне приприме за демилитаризацију и денацификацију, већ је омогућено организовање нових ратних фашистичких формација.
У такозваној „бизонији“ одржавају се и поновно формирају војни одреди од бивших војника и официра хитлеровске војске. У области Минстера, на путу из Хановера за Хамбург, још увек су размештене јединице југословенске квислиншке — војске, а у градићу Везел, близу Дујизбурга под – покровитељством Англоамериканаца, ради војно.полициска школа за југословенске злочинце и издајнике.
Демилитаризација у западним зонама није спроведена. Војнопривредни потенцијал Рурске области остао је и до данас недирнут. У америчкој окупационој зони остала су крупна пре. дузећа за производњу тенкова, авиона и експлозива, Десетине подземних фабрика _ производе ратни материјал за оружане снаге Сједињених Америчких Држава. С дозволом америчких војних власти организована је у Минхену странка „Немаца депортованих у Немачку“, коју воде опробани _ фашисти. Та странка диже свој глас — са дозволом Сједињених Америчких Држава — н захтева да се сви исељени Немци врате у оне земље из коих су пресељени после пораза
емачке. Исто тако, није тајна да су такозвани – социјал-демократи у западним зонама, _ са Шумахером на челу, уствари маскирани нацисти. Буктињу реванша, коју је Черчил запалио у Фултону, данас отворено дижу империјалистички — провокатори ових врста, са жељом да створе нови Минхен.
На главним положајима у својим зонама Британци и Американци поставили су нацисте. На пример, познатом нацисти Шланге-Шенингену · поверено је во. ђење исхране у британској зони. А претставнику највиших кругова који су првобитно финансирали Хитлера — Динкелбаху, поверена је _ „декартелизација“ великих картела у Западној Немачкој, чији је организатор био он сам... још много таквих примера може се навести.
Недавно су у Лондону ми. нистри спољних послова Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске од" били предлог совјетске владе за образовање општенемачке демо кратске владе, као и немачких централних управа. И тако је двозонално Економско веће, које је створено прошле године, по. стало основа будуће марионетске државе „бизоније“, или, после нове конференције министара САД, Велике Британије и
Француске у Лондону — „тризоније“. Окупационе британске п америчке власти донеле су програм репарација који је безначајан у поређењу са штетом коју су окупиране земље претрпеле А сем тога, Како се то наглашава у Декларацији министара спољних послова Југославије, Пољске и Чехословачке, та! програм британске ин америчке власти свеле су на једну трећину и нису никада одредиле накнаду из текуће производње. _Репарације које с правом захтевају Југославија и Чехословачка, чланице Међусавезничке репарационе комисије, постале су илузорне. А, с друге стране, ни Пољска не добија репарације које су јој одређене, пошто се из западних зона не додељују _ репарације СССР.у из којих, према Потсдамском уговору, треба да буде подмирена Пољска.
Природно је зато што народи, који су били прве жртве нацистичких агресора, нису „могли
равнодушно да посматрају – те догађаје у Немачкој. Зато су се претставници Пољске, Чехословачке и Југославије и састали у Прагу. Поучени искуством блиске прошлости, они су дигли свој глас против садашњих покушаја таквог решења немачког проблема. Пољска, Чехословачка и Југославија не могу рав. нодушно да гледају како се Немачка опет претвара у жариште немира и оруђе агресије. Претставници трију влада дигли су свој глас пред целим демократ"ским светом пред опасношћу која прети Европи ако се на време не онемогуће империјалистички планови Сједињених Америчких Држава. Три владе с правом захтевају поштовање и спровођење одлука Уједињених напија.
Свим слободољубивим народи-ма света данас је јасно да остварење експанзионистичких те. жњи Америке, или, како се то службено назива, Маршаловог плана, има поред осталог и за-
___ПВАВА_САКСКО_ПРАШКО_ЛВЕТОВАЊА_
датак да обнови снаге немачког милитаризма. То је стварност. А зар се могу _ заборавити _ дани Минхена» Зар се може заборавити како су била _ жртвована најосновнија права Чехословачке, Пољске ин Југославијер Догађаји у Немачкој дају мало на. де уверењу да су гашењем ватре у крематоријама Мајданека престале и идеје реванша. Фашистичка зверства се никада неће заборавити. Народи Југославије, ољске и Чехословачке много су научили. И зато су одлуке конференције у Прагу поздрављене не само од народа тих земаља већ и од свих осталих народа којима на срцу леже велики циљеви за које су гину-
ли и борили се њихови најбољи“
синови. Зато се они данас уједињују да би осигурали трајан мир. Зато они упозоравају свег на садашње покушаје наопаког решења немачких проблема.
То је прави смисао прашког
саветовања. Никола КЕРН
,
У пелој Албанији одржани су #3бори за среске н градске народне одборе, Ти избори одржани су у атмосфери изванредног одушевљења и у знаку политичког јединства албанског народа окупљеног око Де мократског фронта,
•
Конгрес румунске радничке партије изабрао је нови Централни комитет партије од 41 члана и 16 замеинка. У Централни комитет ушли су познати руководиоци румунске радничке класе Георгиу Деж, Ана Паукер, Васил Лука, Теокарн Ђорђеску, Емил Воднараш, Георге Апостол. Лотар Радачану, Стефан Војтек, Миша Левин и други.
•
Вођ левог крила лабуристичке стран ке, народни посланик Кони Зилијакус, одржао је у Конвектију говор о брнтанској спољној политици, Између осталог он је рекао: „Мин морамо из основа изменити основна начела наше садашње спољне политике, да би Велика Британија могла избећи нацнонално банкротство и задобити мир“.
На двадесетом Земаљском конгресу Комунистичке партије. Велике Брнтаније генерални секретар Хари Полит
У ЛИСТЕ
т
ТУ
У | ЕКСПОЗИТУРИ
М1
_ УП
СПОЗИТУ' “
КУЋИ РАЧУН КОД НАРОДНЕ
Позивају се послодавци да пос
и да на СВАКОЈ ДОЗНАЦИ ОЗНА ЕКСПОЗИТУРЕ _ ДРЖАВНОГ ЗАВ
5 _ ВРЕМЕНСКИ ИСПЛАТНИ ПЕРИ
листама и индиви дуалним п
п ЕКСПОЗИТУРИ
ЕКСПОЗИТУРИ
ЕКСПОЗИТУ РИ
И; |
2 У [Ер 12 ) 7 : 6) СВЕЛО
поднео је извештај о политичкој ситуацији, у коме се критички осврнуо на спољну и унутрашњу политику ла-
буристичке владе. Он је истакао да од свих политичких странака једино Комунистичка партија располаже програмом који може лечити кризу у интересу народа,
.
Сенатор Глен Тејлор, познати критичар реакционарне двопартиске спољне политике Америке, изјавно је да ће се кандидовати за потпретседника Америчких Сједињених Држава на листи независност кандидата Хенри Валаса, •
Национални савез синдиката радника запослених у ливницама у Енглеској једнодушно је усвојио резолуцију којом се одбацује владина „Бела књига“ о блокирању надница и осуђују одлуке Генералног савета Конгреса тредјуниона о пружању подршке владиној политици, У резолуцији се такође нстиче да ће послодавци сада искориститн ову одлуку Генералног савета за одбацивање законитости радничких захтева за повећањем надница. У резолуцији се такође истиче да инфлација не долази од надница и плата радника и средње класе, већ од набу-
ДУЖАВНИ ЗАВОД ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ — ФУЛИЈАЛА У БЕОГРАДУ
ПАЖЊЕ ПОСЛОДАВЦИМА У БЕОГА. ДУ И ЗЕМУНУ
Скреће се пажња свима послодавцима који врше пријаву радника исплатним с ријавама (за 28 од сто приноса) код експозитура ове филијале, да ће од ! МАРТА 1948 Г. УПЛАТУ ДОПРИНОСА ВРШИТИ НА ТЕКУЋЕ РАЧУНЕ НАДЛЕЖНЕ НАШЕ ЕКСПОЗИТУРЕ У БЕОГРАДУ КОД КОЈЕ ПОДНОСЕ ИСПЛАТНЕ ЛИСТЕ И ПРИЈАВЕ, из РАКОВИЦИ којиће плаћати ЕКСПОЗИТУРИ УП
чун код филијале
у Ђ. Вашингтона
прихода — број 102-9200026;
хода — број 103-9200043;
ЕКСПОЗИТУРА _број 1-9200045
љање прихода — 1.9200046.
ЕКСПОЗИТУРИ у Табановачкој ул. бр. 38 на текући родне банке: ЕКСПОЗИТУРА М1 РЕЈ завода за социјално осигурање
љање прихода — 1-9200046
ЕКСПОЗИТУРИ и ЕКСПОЗИТУРИ У РАКО ВИЦИ, Војводе Мишића бр. 19 на текући рачуп код филијале Народне банке: ЕКСПОЗИТУРА УП РЕЈОНА филијале Држ авног завода за социјално осигурање — прикупљање прихода — 103-9200044;
КОД ЕКСПОЗРТУРЕ У ЗЕ пи Народне банке: ДРЖ Е ЗЕМУН
Све рекламације по
— прикупљање
ЗА
осигурање – дознач ује.
ДРЖАВНИ ЗАВОД ЗА СОПИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ ј _ филијала у Београду
узев послодаваца експозитуре у РЕЈОНА.
вези горњег од 1 МАРТА 1948 послодавци који ПОДНОСЕ ИСПЛАТНЕ И ПРИЈАВЕ у
1 ЕКСПОЗИТУРИ у Капетан Мишиној ул. бр. ба вршиће уплате на текући раародне банке: ЕКСПОЗИТУРА 1 РЕЈОНА филијале Државног завода за еоцијално осигурање у Београду — прикупљање прихода — 101-9200023;
. 17 на текући рачун код филијале Народне банке: ЕКСПОЗИТУРА П РЕЈОНА филијале Државног завода за социјално осигурање у Београду
у М. Поцерца бр. 32 на текући рачун код банке: ЕКСПОЗИТУРА Ш РЕЈОНА филијале Државног за- | вода за социјално осигурање у Београду — прикупљање при-
у Средачкој бр. 2 на текући рачун филијале Народне банке: 1 М РЕЈОНА филијале Државног завода за социјално осигурање у Београду — прикупљање прихода
на Булевару Црвене армије бр. 201 на текући рачун код филајале Народне банке: ЕКСПОЗИТУРА. У РЕЈОНА филијале Државног завода за социјално осигурање у Београду — прикуп-
МУНУ, Трг Југословенске а АВНИ ЗАВОД ЗА СОЦИЈ прихода — 110-9200001,
уплатама као и жалб 5 1948 УПУЋИВАТИ НАДЛЕЖНИМ ЕКСПОЗИТУРАМА = ка од 1 МАРТА
УПЛАТУ ДОПРИНОСА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ДРЖАВНИХ СЛУ
ЖБЕНИКА И ПЕНЗИОНЕРА (68%) ДОЗНАЧИВАТИ И ДАЉЕ НА НАШ ТЕ. БАНКЕ ЦЕНТРАЛЕ ЗА НРС бр. 1-920007.
тупају по горњем упутству од 1 ма | ; ЧЕ конто БРОЈ У СВОГА марта 1948 г ОДА ЗА СОПИЈ
АЛНО ОСИГУРА ! од односно м НО 5
ЕСЕЦ за који се новаш ва
јалих прихода и акумулнраних профита капиталиста, као н од прекомерних издатака за војску.
На заседању провинциске скупштин, Сицилије претставници свих политичких странака оптужили су хришћанско-демократску _ провинциску — владу да је разбила јединство сицилијанског народа ни издала интересе и аутономију Сицилије за рачун домаће и стране капиталистичке реакције, После тешких оптужби за сарадњу са десничарима и фашистима, провинциска влада је била принуђена да поднесе 0ставку. •
Ди Виторно, генерални секретар нталијанске – Генералне конфедерације рада, упутио је у име Конфедерације проглас женама — радницама Италије, у коме их позива да ступе у велику јединствену организацију — свих италијанских радника. У прогласу се наглашава да се конфедерација рада борн за право жене на рад, за изједначење надница мушкараца н жена, за изједначење грађанских и друштвевих права између мушкараца и жена и за пуноправно учешће жена у свим областима политичке и јавне делатно сти. ха |
= а
прикупљање
филијале – Народне
Дазув код филијале НаНА филијале Државног у Београду — прикупљање
мије 5 на гекући рачун фиЛНО ОСИГУРАЊЕ
РАЧУНА
| 1 120 ОКТОБАР" ние 27 ФЕБРУАР 1948
=
ОМЛАДИНА ПРЕД ГРАДСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ
Са досадашњим искуствима на испуњење нових задатака
1 рошла је година дана од прошлогодишње конферен. ције Градског одбора Народне омладине Бограда. За протекло време наши народи и наша о. младина постигли су крупне ре. зултате на пољу изградње и обнове наше земље, на извршењу задатака прве године нашег Пе. тогодишњег плана. У оквиру тих успеха омладина Београда постигла је значајне резултате. О. дазивајући се позиву друга Тита, који је упутио свим нашим народима на почетку 1947 године, омладина Београда прегла је на извршење задатака који су пред њом стајали у току 1947 године: мобилизација омладине на испуњењу Петогодишњег плана, обухватање оног дела омла. дине, који је стајао ван наше организације, појачан идејно-политички рад, што шире обухватање омладине у фискултуру | доследно _ спровођење у живот Статута организације Народне омладине, Кроз извршења ових задатака организација се учвршћивала и јачала, тако да данас стоји још спремнија за извршење нових и тежих задатака. Учествујући на изборима за органе народне власти и Народног фронта у Београду омладинска организација је развила живу политичку делатност на акти. вирању што већег броја чланова
Народне омладине, Гласајући 97%, за органе народне власти и Народног фронта, омладина
Београда је још једном јасно манифестовала високу политичку свест и своју приврженост организацији Народног фронта. Учествујући у изградњи своје земље омладина Београда дала је све од себе на испуњењу задатака прве године Петогодиш« њег плана. Радничка омладина била је носилац елана и такмичарског полета у предузећима. Она је својим залагањем знатно допринела повишењу производње и побољшању — продуктивности рада. Испуњавање и премашивање обавеза у нашим организацијама није био редак случај. Из редова радничке омладине никло је 2.071 ударник, а 5.976 омладинаца је похваљено и награђено. И на стручном уздиза. њу омладинаца омладинска ор-
ганизација је показала знатне успехе. Тако је кроз – стручне курсеве, у току године, оспособљено 3.000 омладинаца. _ На изградњи — омладинске _ пруге Шамац — Сарајево учество-
вало је 10.000 омладинаца и омладинки, Осам бригада вратило се са Пруге трипут уларне, 14 бригала двапут ударне, а све остале бригаде једанпут ударне, 1.292 омладинца и омлалички постали су ударниџи, а 1.523 !е похваљено и награђено, На изградњи Пионирске пруге радило је 760 омладинаца и омладинки, а на градњи фабрике тешких машина — алатљика у Железнику учествовало је 690 омладинаца, од чега је 105 похваљено, а 61 проглашено за ударнике. Организација Народне омлади. не у средњим школама учинила је крупан корак напред. У току године знатно се побољшао рад на идејно-политичком васпитању омладине, на учењу и у осталим формама рада. Ово је допринело да је 85% ученика у средњим школама и 900/) ученика у стручним школама са успехом завршило 1946/47 школску годину.
На пољу фискултуре наша организација је такође видно на. предовала, _ Кроз разне форме фискултурне активности обухваћен је већи број омладине у фискултуру. На Савезном слету фис културника, у дефилеу и на гимнастичко.спортском наступу Учествовало је 9.000 омладинапл. На Дану спорта на води 3.500 омладинаца, на Пполећном и Јесењем кросу 33.000 омладинаца, у ношењу Титове штафете 800, У прослави Првог маја 83.000. у бакљали фискултурника 16.000. Има 1700 омлалинапа носилаца значке фискултурника,
Сви сви успеси праћени су живим политичким ралом. Омлздини су на вреем објашњавани значају и важност задатака. Тако је одржано 3.000 прелавања на којима је окупљено 90.000 омладинаца. У културном раду обухваћено је у току прошле године 10.000 омладинаца у 40 фестивалских јединица. .
Пуна садржина рада у пио. нирској организацији и стална помоћ одредима и четама допринела је јачању пионирске организације. Осамостаљење рејонских штабова пионира и њихова оперативност у ралу знатно је попринела у спровођењу свих зл. латака. Путем дочека Нове године, _ припрема за Пионирски дан, „Поздрава пролећу“ и при. према пионира за Савезни слет фискултурника омасовила се пи-
онирска организација, тако ја она данас броји 30.000 организр, ваних пионира.
Радећи на програму“ Народног фронта и спроводећи линију ја. чања Народне омладине омла. динска _ организација се знатнр омасовила и организационо сре дила. У 1947 учлањено је 10.000 нових чланова, тако да Н. 0, да. нас броји 44.490 омладинаца,
Сви ови резултати говоре б томе да је омладинска органџ. зација темељећи свој рад у току 1947 године на обавезама које је дала другу Титу и новој Југо, славији спремна да прихвати но, ве и теже обавезе у 1948 години,
Овогодишња градска конфе. ренција сумираће успехе и резул тате које је омладина Београда постигла у протеклој години, у. очиће слабости и поставити нова задатке, Као најважније питање, о коме ће конференција расправ, љати, јесте питање идејно-поли, тичког рада. Зато ће бити и за. датак наших руководстава да овом питању посвете много већ пажњу у свом будућем раду, да се доследно боре за уношење више идејности и марксистичко, лењинистичког схватања у одга, јању правог народног омладинца, Овај рад неће требати да се ра, звија само кроз разна предава. ња, дебатне клубове п кружоке, већ да се свуда и на сваком ме. сту, било то у предузећу, уста. нови, школи, или на улици, ва, спитно утиче на сваког – члана Народне омладине. Задатак кон. ференције такође ће бити да про. дискутује о томе како ће сеп онај део омладине који је до сала био ван омлалинске орга. низације, у току 1948 године, активирати на извршењу залатака који стоје пред нашом организа» цијом, како би се они укључили у свакодневни живот и рад оф ганизације народне омладине,
Учешће омладине у испуњењу залатака [| године Титове Пето.
· љетке н уношење такмичарског
духа у сву нашу омладину, биће јелан од најважнијих задатака, у 1948 годени.
Залатак конференције ће бити да на основу искуства у протек. лој голини пролискутује 0 организанионом извршењу и стилу рада руководстава и у активирању што већег броја омлали, не. Исто тако ззлатак конференције је да пролискутује о раду и олносу организапије према 06. талим масовним организапијама. нарочито о томе како Народна омладина треба да се укључи У задатке Народног фронта и, с друге стране, како Народни фћпонт и остале организације треба да помогну у раду организације Народне омладине.
Спровођење одлуке које ће донети конференција по овим и осталим питањима још ће више допринети даљем јачању и учвр. шћању организације и у бржем испуњењу задатака друге годи« не Петогодишњег плана.
=
по а тик. а дека.
Припреме за Међународни празник жена
[] ""ближава се међународна дан жена, 8 март. И жене Београда ће, као и жене целога света, прославити тај дан у зна“ ку борбености за мир и демокра“ тију у свету. Да би тај велики дан што боље дочекале, — при Градском одбору АФЖ форми“ ран је актив који ће преузети на себе извршење свих – потребних припрема за дочек великог пра“ зника. При сваком рејону такоде ђе је формиран актив који ће се старати о припремама за 8 март. На сам лан празника град пе бити украшен цвећем и. парола“ ма, а биће уређено и неколико излога са сликама које ће при“ казивати живот и рад жена нове Југославије.
Како је потребно да се све жене Београда упознају што боље са значајем 8 марта, [10 основчим организацијама, по пре дузећима, установама, фоку!е тима и средњим школама одржа“ ће се прелавања. Сваки рејов ла“ ће по неколико предавача, ко'е ће _— актив Градског _ олбопа АФЖ распоредити. У њима Пе бити обухваћене одлуке и 319 чај Другог конгреса, што ће се ове повезати са значајем овога
. дана. Кроз реферате и предава«
ња наше жене треба у току ти: дана, а на сам дан 8 марта наро“ чито, да се осете везане са Же" нама читавог света, да осете Ка• ко живе жене у земљама где још влада фашизам, и како живе же“ не у земљама где уживају пу8
срободу,