20. oktobar

Лу

__ развија свој рад

је је фебруара месеца про Фу шле године, у Кнез Ми хајловој улици број 28, истакну та фирма „Наше дете“, мајке "Београда су радосно поздравиле оснивање једне такве установе.

Првих дана рада у продавниди „Наше дете“ није се могло много купити, али и оне пеленице, бенкице ин кошуљице које су

. рађене биле су веома корисне. Мајке су свакодневно долазиле и' куповале,

__У радноници = продавнице „Наше дете“ израђивале су се у почетку само – најједноставније „ствари, као пеленице и бенкице ва новорођенчад. Но како је по тражња тих дечијих – артикала била веома велика, а радионица својом производњом није могла да задовољи потребе, бенкице и пеленице су се правиле ван раионице, по кућама. Жене које су хтеле да шију код куће до лазиле су у радноницу где су се два - три дана оспособљаваше, а затим материјал односиле

"кући.

Да би се већа деца обезбеди ла' оделцима, капама, патикама # другим плетеним стварима, у радионици се отпочело са плетењем тих артикала. Велики део посла преузимале су жене које су радиле код куће. У току 1947

"тодине код куће је радило око 200 жена, и њима је исплаћево око 800.000 динара.

Када се рад у радионици до вољно развио, почело се са н3радом капутића, ски-одела, мав тилића и данас се ти артикли пронвзводе у великим количинама. Како је приликом израде ових артикала остајало доста отпадака, од њих су се правиле разноврсне играчке за децу. А> жо се прави мантилић, од отпа|дака се праве патике, а од отпадака патика праве се играчке, Ниједна крпица не остане неп• скоришћена. Излози и рафови продавнице препуни су “разних играчака, које причињавају велику радост деци,

„Радионица ва израду дечјих о отворена је 8 априла 1947 године. До краја године произведено је у њој око 70.000 жомадла бенкица, пеленица, капу тића. ски-одела, кецељица ни других гртикала, потребних де

ши. У овој години предвиђа се израда 716.900 комада – дечјих артикала,

Централни одбор АФЖ Југо Флавије, који је отворио продавницу „Наше дете“, стао је на становиште да је и радну жену

Београда потребно снабдети у- |

усном, јевтинијом н добром одећом. Зато је отворена радиовипа за женску конфекцију у жојој су почели да се израђују артикли потребни жени. Израђивани су комбинезони, спаваћице, жућне хаљине и блузе, До краја 1947 године у радионици ва женску конфекцију израђено је 4.688 комада артикала за жене, Конфекција ва жене нгра ве лику улогу у снабдевању радних жена Београда. Модели конфек пије су веома укусни, модерни = лепи, Тим својим моделима жонфекција обогаћује асортиман свих наших продавница. У 1948 години предвиђена је израда 66.605 комада артикала потребних жени. За све артикле — и за децу и за жене — који треба да се израде у 1948 години, потребно је око – 800,000 метара тканине,

Производња у радионицама ће ње повећати. До сада је у радно ницама радило 73 раднице, алт

7" КОРИСНА УСТАНОВА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖЕНА

реду У

: службеника

ЛА 1 по.

Деца одевена из дечје конфекције

како је предвиђена израда огромног броја артикала, тај број ће се свакако повећати,

Да би се раднице оспособиле „за самосталан рад, за кројење, две најстарије раднице, пословође радионица, основале су курс кројења. Новоизучени кадрови правиће још лепше моделе и, захваљујући њиховом раду, наша деца и ваше радне жене понеће лепо, укусно и модерно одело, а асортиман наших продавница биће знатно обогаћен,

те

= То не ваља

с - вајрар игра

Као у железничкој ресторацији

те посво свратио сам једе јутра на кафу у кафану „Москва“ Знајући да је овај локал, те јест радни колектив, добио пре• длазну ваставицу у прошлом такмиче» њу, као најбољи докал и колектив те врсте, очекивао сам да нанђем #86 ред н чистоћу. Међутим, било је о братно.

Утисак који сам добио био је: ре“ сторација железничке станице..., Тако је изгледало на дохват спремљево, тако подови по угловима прљави, пе пељаре необрисане, а столице пра шњаве од прашине која се вероватно подигла приликом чишћења, а није 0= брисана. Могло се закључити на ко« јим су столицама до тот момента го“ сти седели. Морам напоменути да на« ша железничка ресторација далеко у“ редније изгледа.

Ма да вије било много гостију че као сам дуго на келнера, који је, у групи осталих, расправљао мешто на пролазу.

Донста је лепо кад радни колектив добије признање ва своје задагање и ја никако не сумњам у то да је радни колектив „Москве“ у ранијем перноду свога рада заслужио ово при знање; само Сматрам да је за оштру

ећ. ла

притику, (баш бог тога, делешња ше _ столове М

савестан рад.

Не сме се дозволити де жена које разноси пециво нема беспрекорну бе» ду кецељу; не сме се дозволити Ла спремачица, која повремено брише

истреса шепељаре, 76 Чт и „као узгред“, замазујући схолове већ кељавом крпом, м че бри шући шетресече пепељаре; не сме се дозволити да келнери у радном вре. мему дискутују на пролазу, пуштају. ћи госте да чекају м уједно ометају. ћи пролаа; не сме се ДОЗВОЛИТИ 48 изв гостију остају неуређене столице Не сме се, најзад, дозволити да је

„ден репрезентативан доказа у шентру

града чији је радни колектив истак. шут ка прво место, ујутру, кад по чиње посво, изгледа Као да је 00. следњи гост тек отишао.

Радован МАРКОВИЋ

За правилну поделу артикала У гранаповим продавницама

| Рапатова продавинне често деле поједине зртикле по језтинијим

ценама него што су ма слободном тр

жишту м тако помажу грађанима.

Па ипак при тим деобама појављује ·

се често по нека грешка. Једна, која се често јавља, јесте деоба намирни.“ ца по особи. Конкрстан пример; ско.

% +

Преплог 3 већи број биоскопских претстава

ТК угтурпе потребе грађана пашег

града огромно су порасле. Број биоскопа и позоришта у Београду ни из далека не задовољава данашње по требе. Свакодневна је појава да је веома тешко доћи до карата за био скопске претставе н да су места, на. рочито у премијерним биоскопима, У првим недељама приказивања филма, сва распродата. Услед тога извесне премијере, а и репризе филмова, при“ кезују се по неколико недеља пред грепуним салама. Јасно је, да ће се ово питање моћи у потпуности ре шити тек будућом изградњом већег броја биоскопских сала. Међутим, у садашњим условима, мислим, да би се

УЗДИЗАЊЕ СТРУЧНИХ КАДРОВА

Курсисти „Путиика“ на раду у кружоку

а успешно извршење пла

"на У Туризму од особи. те важности је уздизање стручних кадрова који ће обављати службу у туристичким установама. Недостатак који се осећа у туристичким установама у погледу довољ.

ног броја стручног особља учинио је ту потребу још важнијом.

С обзиром да се животни

стандард наших радних људи стално повећава и да је држава пружила све да се трудбеници могу користити туризмом Као особитом граном привреде, То је и огрзм. но повећан број учесника У туризму. Отуда је сасвим разумљиво да је у овогодишњем туристичком плану пред виђенд да преко милион ни 0. самдесет хиљада трудбеника из свих крајева наше земље буде упућено и примљено у

· наше најзначајније туристич=

ке крајеве н места.

Да би се тако велики по сао извршио, да би се могло спровести све што је у непо.средној вези са правилним 0бављањем _ посла у туристичким установама. а У пгвом предузећу »Путник«, већ сада се припрема знатан број службеника који ће се оспособити 32 све . послове туристичко ~ саобраћајне при роде, 1 |

Предузеће >Путнике« је н в ове године организовало један стручни курс за своје службенике. Овај други курс | „Путника“, који се знатно _ра» „зликује од оног прошлого| дишњег, како по броју и вр|сти предмета које курсисти | уче тако и по својој обимно усти # трајању, посећује 70 »зПутника« — из |евих места у којима то преудузеће њма своје пословнице,

„редовна предавања и

„_Рристичким местима и

као и из оних где намерава У току ове године да исте о твори,

Пре месец дана курс је почео са радом и 'гедовно се одржавају часови У сали мен зе хотела »Москве«, Првих месец дана учесници течаја посећивали су такозвани 2пшти део курса, на коме су слушали предавања из тури.

вма, организације туристичкКих и угоститељских предувећа, географије, саобраћаја,

политичке економије, привред ног система у ФНРЈ. Уставан ваконодавства у ФНРЈ. Сада су сви учесници подељени 7 три групе у којима ће се то. ком идућих тридесет дана специјализирати за три најважније гране пословања пре дузећа »Путник«; за паушална путовања, 8а шалтерску службу у билетрници ин за а вионски саобраћај Ова спе= цијализација ће се вршити уз прак< тичним вежбама на раду у самом предузећу,

. Ученици на овом течају сва ко пре подне слушају преда. вања, која држе специјално ангажовани _ наставници, — међу којима има и професора Уни= верзитета. После полне уче ници раде у кружоцима и ти, ме разрађују градиво које су слушали на предавању.

Кроз овај курс »Путника ће умногоме оспособити своје _ службенике и тако ће бити омогућено — добро и правилно пословање у највећим и најзначајнијим ту. С при најобимнијем послу. То ће бити од особите користи и за самз предузеће »Путнике и за унапређење нашег тури зма уопште, а тиме и за подизање те тако важне вредне гране наше земље,

предузеће '

при. | ферен:

ипак некако могао број дневних трет става по биоскопима повећати и тиме омогућити већу дневну посету грађа на и скрагити време приказивања на. весних филмова.

Предложио бих једну меру 24 но већање броја дневних претстава, коју би Градско предузеће за приказивање филмова и управе великих бноскопе могли да расмотре и по могућности да спроведу у дело.

Већина београдских биоскопа даје радним даном четири претставе 00 подне у 8, 5, 7 ин 9 часова, а шеде љом има ни матине у 10 часова пре подне. Мзвесни биоскопи, нарочито 0ни највећи, могли би отпочињатн сво“ је претставе у два сата, ни тако и мати пет поподневних претстава н то у 2. 4, 6, 8 и последњу од 10 до 12 часова увече. Увођењем ове пете прет ставе омогућило би се знатно смањивање гужве # време приказивања извесних с премијера знатно би се смањило.

г Д. =

„Идемо У депо...“

(| рако вече ка трамвајској житијт

број 6 долази до неспоразума н објашњавања између путника и трамвајских службеника. Наиме, сви трамваји ове линије на своме послед« њем путу саобраћају од Теразија ле Вуковог споменика, па одлазе у депо. Путници који чекају ша успутним ста ницама не знају када ће трамвај ла пође у депо, па се пењу у трамвај док он још ми не стане потпуно. Та да настаје објашњавање између конљуктера ни путника, Кондуктер дока» зује да је рекао дв трамвај иде У депо, путници да нису чулни, неки гр“ де во запиткују зашто тако рано 04 лазе итд,

Све би се то могло избећи, ако 6 се при поласку са станице па Терази, јама истакла на трамвеју једна Фе светљена табла, ма којој би – писале да та кола одлазе у депо н да због тота саобраћају само до Вуковог спо• меника. Путинци би већ издалека Ри

дели ха ли им одговара де улазе У та кола или ме, ша не би долазило ни де каквих објашњавања,

Првослава АНДРИЋ, Лењинтрадска 6

ве су неке продавнице лелиле то 1 жилограм ораха по цени од 66 дина: ра м 1 килограм бадема по цени од 35 динара, али по особи. То су дели: ле пре подне. Они који не раде дошили су у ред им добили, 8 по негде, где је жена била болесна или сама са децом, и није могла да чека, није ни добила. Међутим, да се делило на ло маћинске карте, онај ко може чекао би за оне који не могу. Ова грешка, која није тако мала, не би се јавља. ла када би они који руководе деобом мало размишљали. Или, ако се догоди да је немогуће, из било којих ра: алога делити по домаћинским карта. ма, тако да добију сви, онда уступити неком дечијем дому, болници ила некој другој установи, којој је најпотребније, о. М

Усреп бела дана...

У тедељу 22 прошлог месеца, оке |

подне, био сам у експрес + ре: | сторану „Касини". Свратио сам ла нешто поједем ин баш мн је јело до. несено, кад сам н2 ламперији, којом су обложени зидови унутрашњег, вад њер дела просторије опазио — папо ва. Лагано, домаћински, шетао је иви. пом...

Сматрам да један пацов, (ма како | то можда на први поглед изгледало жеважно), који усред дана Пвтевје | тосте на присуство мноштва осталих, авачи звоно на узбуну, сигнал, да се

| | |

(У

што хитније предузму ефикасне ме. ре у титересу здравља Београђана. Вукашин ТОЉЕВИЋ

в Пример за похвалу |

дует осмог фебруара ове годиве, у времену између 14,30 и 15 часова, приликом куповања пигарета | изгубно сам пелу месечну плату уви јену у платни налог. Шта је ово зна. | чило 3а мене, мислим да није по | требно наглашаватни, јер му је плата једини извор прихода, којим издржавам породицу. Нисам се надзо да ЊУ изгубљени навац лобити.

У понедељак ујутру, дакле најраније што је могао, Никола Радовић, слу: жбеник Земаљског угоститељског преджузећа, дошао је у надлештво и пре. дао ми нађени новап.

Сваки мој покушај да га маградим за његово поштење, Никола Радо. већ је иатегорички одбио. Сматрам да поштење Николе Радовића може да служи ва пример.

Миленко ЈУРКОВИЋ службеник Одељења трговине м снабдевања ИОНО-а

«%

Орманчићи за прву помоћ

= А где су лековар , Ра = Па... не може све одједном... наша управа тек годину

дана

Ције ов питање куповине : ф значају прве помоћа,

лекова, з и подружница држи кон-

=- Још ћу морати да се за. · ПОСЛИМ, .» — То је у реду... Али, мо раћеш м да радиш ..а рит

фотографска _ ремек-дела —

= Зашто нисте испунили “лњ, чни опис“2

= Нисам знао да ли према свом изгледу, или према фо графији,.,

Из књига староставних __

И беше то кала Стефан Високу

мораде престоницу земаља србе

еких пред најездом турском да пре

сели у Београд. И Београд постаде

тада одбрана Запада од Мстока) која је крвнички надирао.

Паде Београд. пале словенски граљ усред земље словенске, в навалише на њ и Турци, п трговци Гршв в ко не, тек из освојенога града Београда Ср ба нестаде.

Али сви су в Срби, 8 ес њима 4 њихова браћа народи словенски памтили ла је тај град српски, ла је сле венски, Опај паша београлског паша“ лука био је само привремев.

И вратише се домаћини понове 7 своју кућу да разбојннка отерају.

Стиже Васа Чарапић, погибе али Ф своји капију. Стиже нв Један лобер пријатељ Грк Конда, да в ок на једном бедему живот изгуби,

Шта је наш Београду Град који је ма нашу песрећу, дуго бне туђ ш тек од пре стотинак година поново је ваш, да га подигвемо. Још га ишпсиб подигли тако да бисмо могла из бре жалимо оно дуго ропство — драготе града.

А ко ће га подићир

Дошљаци. Баг као што су били 16 шљаци, ако хоћете, Васа Чарапић, Ер Белога Потока, који, блажене памета, почива у манастиру Раковиши, јер је тамо рањен пренесен т ту умро, 688 као што је дошљак бно нв Конда,

Али да ам, драга читаоче пли дре' га читатељко, нинсте п ви дошљаци! Можла сте баш п рођени у Београду; али ваш отаџ, алт ваш деда, они 67 дошли у наш велики град да 6Е 1. учинили већим,

Данас када се Београд полтие тае ла ускоро буде милнонски град, = мт га можла нећемо лочекати, 015 ће у њему живети наша леца, = Ме пас ћете још понекад чути од шекоге како каже: |

— Долази бели свет у Бестран!

Београд је увек био прага грал ит ше домовине, скинуо је п отоманске. # аустриске п хитлеровске заставе а своје тврђаве п истакао петокреву тробојницу 8 оп вели:

= Добро ма дошла!

фер побро су дошле ш кобро иоле зе те благословене многе руке, «д Ње од нашег Београда створити а 10 ви Београд, т Велики Београд, 888 град на двема великим рекама Балуе та, где је већ у неолитско поба биле васеља, а где данас прекопута Т0Г8 старога пристаништа европских пр“ љулв, који су умели да камен брусе а ускоро ла из рудника у Авали вале руде, редови авиона стоје а чекају ла повезу путнике у Шведску, у АР батију, у Чехословачку, у многе М" мље света. И да срдачно лочекоју све авноне других земаља који 859 довосе путнике,

А на том пристаништу када сте, Је титајте онога који окреће пропелер а бв мотор упалио. онога који бензин, онога који седв за за ли је рођен у Београду

Један нам је рекзог

— Београчићу, нисам из Беотрвле зли ми је Београд мио баш онако 529 мој Столац,

„а. Ље БЕОГРАЧИЋ Ј.