20. oktobar
СТРАНА 10
КОМИСИЈА ЗА МОЛБЕ | ИО ЖАЛЕ
_ меправља учињене
: зрешке и бори се | са бирократијом
и 5 А ешава се често да неки гра+ ђанин није задовољан ре| "шењем које донесе извесно одеа _ лење ИОНО-а града Београда. Дешава се да чак сматра да је | решење неправилно. Он се жа| ли н тада оделења ИОНО-а до носе другостепена решења на које грађанин нема права да се г жали. Али постоји при Извр· шном одбору града Београда коу мисија за молбе и жалбе, која прима усмене и писмене жалбе Е грађана, који сматрају да по њиховим питањима нису донета правилна решења. ~ __ Комисија за молбе и жалбе | нема права да доноси решења. их Она. само даје предлоге одељењима, како би се неко неправилно решење исправило. Рад комисије за молбе и жалбе састо; ји се, уствари, у исправљању грешака и пропуста које учине | поједина оделења ИОНО-а, или Е отсеци народних одбора рејона | у односу на грађанство Београда. Чланови комисије за молбе и жалбе имају доста посла. У | 1947 години примљено је 1.572 | жалбе, од којих 920 по станбе| ном питању. Да би се грешка једног оделења исправила потребно је доста труда. Каткада прође по месец и више дана док најзад одељење не исправи учи||_ њене грешке. Највише је жалби || ва Станбено одељење, које је у| главном због веома слабе еви|| денције _ доносило _ неправилна | решења и правило разне друге
грешке. Није био редак случај
да Станбено одељење донесе ре| шење о уселењу у неки стан, који је већ заузет. Интересантан је случај Љубице Томовић, мајке двоје деце, службенице друге Интерне клинике,
Љубица Томовић је становала | у Дечанској улици број 7, и | Станбени отсек Трећег рејона Е донео је решење да се она ода| тле исели, да би се њен стан искористио за службене просторије, а да се пресели у улицу Те Лули број 91. Међутим, гај стан је већ био заузет и она је са двоје деце остала на улици. Тада Станбено одељење доноси шење да се она „усели у ЂорВашингтона број 26. И тамо је стан био заузет и Љубица Томовић поново остаје на улици. Кад је она полнела жалбу комисији за молбе и жалбе, коми| сија је ургирала да јој се стан додели и Станбено одељење је де донело решење да се Љубици | 5 Томовић има доделити „негде“ | свео | У случају Љубице Томовић крив је Станбени отсек Трећег || рејона. На предлог комисије за | молбе и жалбе о хитном реше| њу овог случаја Станбени отсек || одговара да не може ништа да
|| учини, јер је предмет предат || Станбеном одељењу. | Зашто да буде једноставно,
|| када може компликованор Стан| бени отсек Трећег рејона придржава се изгледа строго онога: „бриго моја пређи на другота“: Моарем Бафтијаревић, чистач обуће, тражио је читаву годину дана стан. Становао је са женом и двоје деце у једној неокреченој соби, без пода, без врата, без прозора. Годину дана је чекао, а онда је дошао у комисију за молбе и жалбе и жалио се. После ургирања комисије најзад је добио леп, здрав стан, | Комисија за молбе и жалбе | исправља грешке, указује на бирократију, да би после много ЊЕ труда“ удовољила оправданим | тражењима грађана. "Комисији се не жале само гра· ђани. Жале се предузећа и у|“ станове, жале се читава насе| ља. Тако су се грађани Канаревог брда жалили на „Југоштампу“, која је крај њихових станова држала свиње. Мако су | тражили од Седмог рејона да се | -- ____ свиње уклоне из близине њихових станова, ништа није помо| гло. Најзад су комисији за молбе и жалре поднели жалбу у којој су подвукли: „Или ми да | , се иселимо, или свиње“. Коми| сија је затражила од Седмог ре| јона да ту ствар ликвидира, и најзад су свиње уклоњене, __Много је разноразних жалби. "Оне су највећим делом оправдате, јер грађани не злоупотре(бљавају ауторитет комисије. Помоћу жалби комисија не само -да' помаже грађанству Београда, него исправљајући грешке и про: пусте одељења и отсека уни| "штава бирократију, која се ту и "тамо још увек јавља.
_ Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел, |
Успеси првих кросева у нашој зе-
мљи ценили су се по броју учесника. “
Али, већ прошле године наше орга·
низације су се трудиле ин у томе до. ·
ста и успеле, да фискултурници на крос изађу н технички припремљени.
Овогодишњи крос треба у том погле. |
ду да буде још бољи.
Припреме за крос треба изводити У оквиру часова за опште физичко о Сразовање. Чланови друштва, актива
уместо да вежбају у сали, треба тре. |
ћи део часа да употребе за тренинг кроса. Са вежбањима треба почетни
лагано и не претеривати. Током тре-
нинга повећавати дужину стазе и време тренирања, Ј Успех овогодишњег кроса цениће се по броју учесника и по припремама које су они извршили. Успех ће бнти, ако. такмичари одрже пре трчања нај.
мање 6—7 тренинга. Зато је потребно да се одрже састанци по активима 3а '
опште физичко образовање, друштви. ма, секцијама, по предузећима и шко. лама, да би сви такмичари били упознати са значајем кроса. Не треба тр-
чати само за бројем м пасти у гре- | шку из прошлих такмичења. Крос тре-
ба да постане средство које ће вели. ке масе наших трудбеника приближи. ти фискултури, тако да је онн заволе и схвате као своју потребу. На крос људи треба да иду са пуно воље н задовољства а то се неће постићи ако се не изврше добре н темељне припреме.
Да би успех био још већи органи зовати такмичења између друштава и сдељења: ко ће више извести такмн. чара, ко ће одржати више тренинга и ко ће боље организовати само так, мичење. |
ТАКМИЧЕЊЕ НОВА ФОРМА НАШЕГ. РАДА
На пленумима се расправљало по питањима изградње фискудтурних о бјеката у 1948 години и о такмичењу фискултурних организација. Донесена је одлука да се такмичење одвија преко целе године а после свака че: тири месеца сабираће се резултати и проглашавати победници. Најбољи активи, секпије, друштва ни рејонн до. бијаће прелазве заставнце.
Такмичење је добро постављено а обухвата следеће тачке: [) Ко ће имати више редовних чланова, обухваће. их: у опште физичко образовање. 2) У такмичењима народног вишебоја. 3) Носилаца значки фискултурника н положених норми. 4) Ко ће оспособити "више нових руководилаца м судија. 5) Ко ће извести више такмичара на масовне акције (крос, Титова штафета итд.). 6) Ко ће више изграднти фис. културних објеката и која ће органи. зација дати више добровољних рал-
них часова и 7) Ко ће више сакупити
чланарине од редовних чланова. Исто тако заказано је и такмичење
фискултурних друштава и секција. Обавезе су реално узете ш сасвим
изводљиве. Зависи само од друштава
и рејонских одбора колико ће се они
заложити да се ангажује чланство за
спровођење у живот ових обавеза.
»
ДРУГИ РЕЈОН ИМА СЕДАМ НОВИХ НОСИЛАЦА ЗНАЧКИ ФИСКУЛТУРНИКА Фискултурници Другот рејона про. шле недеље масовно су изашли на полагање норми за Значку фискултур“ ника. Најагилнији су ипак били чланови актива првог дома ученика У привреди. Они су мзвели 190 такмичара а положили су 245 норми. Организација такмичења је била врло добра. Она чак може да послужи као одличан пример доброт сналажења и самонницијативног рада. Пола. гање корми је требало да се изведе на помоћном терену „Авале“, Али, услед великог блата терен је био врло тежак и неупотребљив. Сем тога, на њему је требала да се одржи и једна футбалска утакмица. Руководиоци Другог рејона се нису збуни ли. Пренели су препреке на слободан простор на стајању великог стаднонз. Бомба се бацала ма месту где је било прилично суво, 2 ношење терета код трибина. И такмичење се одвија“ ло врло добро ин брзо.
У недељи такмичења фискултурници |
Другог рејона положили су 1289 норми, а само тог дана освојено их је 427. У току такмичења освојене _су
7 Значки. •
Београд ће ове године
добити велики број
нових фискултурних терена
У току ове године у Београду се предвиђа изградња нових им у ређење већ постојећих терена. По већ утврђеном плану у Трећем рејону подићи ће се нова фискултурна. сала, а у Професорској колонији ни Зему. ну нова игралишта, Исто тако игралиште на Дорћолу биће преуређено. и потпуно оспособљено. На Чукарици ће се правити фискултурни дом, а на малом игралишту у Земуну завршиће се сви преостали радови.
Комисија за фискултуру НР Србије дала је 350.000 динара за изградњу мањих објеката. За уређење школских терена одобрен је: износ ол 1.000.000 динара тако да инвестиције за изградњу спортских објеката и терена у Београду износе 20.569.000.
„Извршењем ових радова биће оспе-.
собљево: 2 футбалска нгралишта, 2
лако-атлетске стазе, 15 игралишта ва.
кошарку, 20 за одбојку, 3 летња ве. жбалишта, 5 гимнастичких кутака и 3 препреке из комплекса такмичења за Значку фискултурвика,
паву м
кР
Прваци београдских средњих школа у пливању
"После дводневних такмичења завр: шено је првенство средњих школа У.
пливању. Учествовало је око 250 о младинаца и омладинки. Постигнути су доста добри резултати. Победници су следећи такмичари; »
Другови: 200 м. прсно Плавшић 3:07,6; 200 м. слободно Матејић 2:38,0; 100 м. слободно Стефановић 1:10,5; 100 м. леђно Караулић 1:20,7; 100 м. прсно Влада Корпес 1:%,4.
Другарице: 100 м. слободно Прња-
АЛТКЕ
Са прошлогодишњег пролећног кроса
товић 1:39,3; 100 м. прсно Јакшевад 1:49,9; 100. м. леђно Јакшевац 1:59,0.
Штафете: 3х50 (мушки) Четврта ги. мназија; 4Х50 — Четврта гимназија; 3х50 (жене) Б екипа Шесте гимназије; 4х50 Прва гимназија.
Падобрански курс у
Београду Спортско _ ваздухопловно _ друштво „Београд“ _ организује _ падобрански
курс који ће отпочети са радом 15 марта.
вести
Припреме за свесоколски слет у Прагу
У току прошле недеље извршени су лекарски прегледи пријављених вежбача за слет у Прагу. Мстовремено су одржане и конференције на којима су фискултурници упознати са значајем слета. Исто тако дата су м објашњења где ће се, када н како одр. жавати часови увежбавања.
Припреме почињу. 15 марта. Вежбаће се три пута недељно по два сата. Већ је извршен распоред сала н часова. Вежбачи ће бити подељени по гру« пама. 3
Е тнографсни музеј
пресељава се у зграду Прешседнишшва
ести посетидци Етнографскот му“ Ч зеја, који су навикли да је : у њему увек тишина, изненадиће сб ако ових дама уђу у његове просторије, Кроз ходннке одјекује лупа чекића 8 ремети мир музејских просторија.
И дом у музеју рад месиетано те» че, та лупа наговештава блиску сеандбу. Огроман је и врао одговоран посао преселити музеј који има око 30.000 предмета. Поједини од њих су тако крхки, да их је потребно марочи тим носилима пренети до њиховог ко вог боравишта. Поред тога важно је да се сви предмети, памоникоји нису пољ ложни ломљењу и који могу да претрпе транспорт камионима, лепо # брижљиво спакују. Тешкоће су наро-
=
владе Србије
чито велике када су у питању збир. ке. Оне се морају прво класирати, на тек онда паковати. Уз сваки сан. дук са збиркама треба да се нзправе спискови, јер су предмети драго» цени и међу њима има доста уника. та, чији би губитак претстављао 0 громну штету.
"Сама библиотека има око 5.000 ретких књига и списа. Илустративно одељење има око 11.000 предмета. Свака слика треба да се одвоји једна од друге нарочитом схартијом, 8 специ-
јална пажња треба да се обрати на велике уљане слике, јер и најмања
огреботина штети слику. Сав овај посад око паковања ради само особље музеја.
ПООГРОЛРКО СЛИКЕ
| Радови она ублажавању, станбеног проблема: Павиљон број 3 радничких у станова у Цвијићевој улици напредује у изградњи
МЕ ла
23-003- и 20-448, "Штампарско предузеће Народног: Фровта Србије, Одговорнц уреди
Алн и поред великог и обимног по, сла око селидбе, рад у музеју вије обустављен. Посете музеју сваког месеца су све многобројније. Прошле године у јануару месецу посетило је музеј 474 лица, а ове године у истом месецу 1.200 лица. У фебруару 1947 посетило је музеј 392 лица, а ва пет, наест дана фебруара ове године 1869 лица. Честе су и групне посете музеју. Прошлог месеца су посетиле музеј следеће групе: пионири, ђаци пет о сковних школа, омладина из села Бољевца, ученици у привреди Грађевинског предузећа „Дело“, 25 курсиста са библиотекарског течаја, група 0 младинаца Савезног пројектантског ин ститута, АФЖ Трећег рејона н група официра коњичке школе из Београда.
Ускоро ће престати рад у му
зеју. А музеј ће прећи у садашњу зграду Претседништва владе Србије, да ту остане док се не заврши зграда која ће ове године почети да се зида специјално за Етнолошки и Умет нички музеј, и из које се они више
неће селити.
Докле ћемо трпети самовољу кочијаша2
вих дана сам пошла да купим
О угаљ. Отишла сам на стовари. ште које се налази у Француској у> лици, на самом Дунаву. Тога лана је дувала јака кошава, која је у варо: ши била много слабија него ту, крај воде.
Обратилв сам се кочијашима који су се ту налазили да се погодимо 0 превозу угља, Све је ишло својим током док им нисам саопштила да станујем у близини Каленића пијаце. Када су то чули одговорили су ми да не могу да терају коњћ уз тако велику узбрдицу по овој кошавн. Све моје убеђивање да овде више дува него у горњем делу града, било је
узалуд. Ни остали грађани, који су становали преко линије Теразије Булевар Црвене армије, нису могли
да добију кочијаша да нм превезе угаљ. Поред тога, кочијаши нису пристајаћн да возе угаљ од два купца у нсто време, нако су ови становали у близини стоваришта. Нису хтели нн да се погађају, јер би при таквом превозу мало варадили.
Требало би стати на пут оваквој
самовољи појединаца који 32 своје
услуге траже сувише велику зараду, в нарочито када су свесни да су њихове услуге неопходне,
м. С.
ни Славко Јанновић Чен, раз, 1-4760188, Пошт, фаљ оф
"ШАХ
Зидана ти
КЕРЕСОВА ШАХОВСКА КАРИЈЕРА оред великог совјетског Ри
П ра инж. Миханла Ботвиника, чи. ју смо шаховску биографију нанели у прошлој шаховској рубрици, нарочито видну улогу на меч-турниру петорице за светско првенство игра дру ги совјетски велемајстор Павле Ке рес. У прва три кола извојевао је две победе (са веом и _Смисловим) м претрпео један пораз (са Решевским),
Керес је рођен у Перну (Естонска ССР) 1916 године. Изненађење је начинио већ као дечак од 13 година, када је са лакоћом освојио шаховско првенство свог родног града. Идуће године, а затим и кроз даље две, побеђује надмоћно на естонским о младинским шампионатима. Већ тада су се у пуној мери испољиле Кересо ве изврсне борбене особине, његова способност да стоички подноси поразе и да буде строг према себи, а уз то стално да тежи новим стваралач. ким успесима. Први пут се – Керес прочуо у светској јавности као 19 тодишњи младић, када је 1985 год. на шаховској олимпијади у Варшави на првој табли у естонској екипи по. стигао вакредне резултате. Добио је 11 партија, 5 изгубио и три ремизи“ фао. Одмах после тога Кересу при“ стижу позиви на разне међународне турнире. Већ 1936 год. осваја у Наухајму другу награду иза Аљехвна, Нарочито је 1937 за њега година сјај вих успеха. У Маргету дели прву. са Фајном, а затим побеђује узастопно у Остендеу, Прагу, Бечу и Семеринг. Бадену, где постиже бољи успех од Капабланке, Флора, Решевског и дру, гих великих мајстора.
Значајни отсек у Кересовом живо“ ту заузима АВРО-турнир 1988 годич не у Холандији. Десет година проч шло је од овог такмичења најчувенн« јих мајстора, али су н данас још у живом сећању њихове борбе. Кере« п Фајн су на том турниру делили пр“ ву н другу награду, чиме су потвр-
дили своје право на титулу кандида“ та за светског првака.
Керес је 1940 године победио у мечу Евса, а на турниру најбољих мајстора Совјетског Савеза 1941 године заузео је друго место, и то одмах н-
Керес
за победника Ботвиника. Шампионом Совјетског Савеза постао је 1947 го дине, али на том турниру није суде“ ловао Ботвиник. Крајем прошле го» дине на Чигориновом спомен-турниру постигао је нешто слабији резултат, тако да га је сем Ботвиника прете“ Кло још неколико совјетских великих мајстора.
Керес води турнирске партије чвр сто и поуздано, са овом нарочитом дубином прорачуна и јасноћом ин тунције, које су биле специфичне 38 игру Капабланке у његовим најбољни данима. Особита снага Кереса лежи у његовој ванредној – комбинаторној ишгрм, по чему му стил неки пут пот“ сећа на најгенијалнијег мајстора про шлога века Паула Морфија. Док мно, ги други велики мајстори негују У“ главном позициони шах ин чврсто се држе блокираних положаја, чекајући
ла противник погреши, дотле Керсе игра стваралачки шах. Његови по“ једини предратни успеси претставља“
ли су неку врсту ренесанса стварал ке идеје у шаху. Када су Кереса јед“ ном питали који му велики мајстор из даље или ближе прошлости служи као узор, он је одговорио: „Није дан, јер идем својим путевима у ша ху. У – Ласкеровим партијама _ учко сам стратегију, у Капаблачкиним ВИР туозност шаховске технике, у Аље хиновим вештину у вођењу нападћ али сам ипак успео да сачувам свој
стил. Ја идем својим путевима, На играм никада на ремн, већ само на победу!“
Данас се Керес оправдано сматра за једног од најјачих шаховских мај“ стора света. Шахисти свих земаља проучавају његове партије, а њего“ вом стваралачком раду посвећене СУ многобројне књиге и чланци. Ипак Керес не сматра да је у шаху 10 стигао савршенство, већ он и даље марљиво ради. Показао је да 8078 разноликости шаховског отварања # много је допринео усавршавању 'Ш4" ховске теорије. Не само да је одлН" чан борац за шаховском таблом, већ је и ванредан аналитичар паховских партија. Уз те је и првокласан ком“ пониста шаховских проблема и СУ" дија (уметничких завршница). |
О својим изгледима на меч-турииру петорице Керес није хтео ништа одре ђено да каже. Истакао је своје УБе рење. да ће победити онај, који“ 19 финиша сачува своју снагу. Што «6 њега лично тиче, обећао је да ће с8 трудити да даде занимљиве и СВАР" жајне партије. га 8