20. oktobar
ЈЉ
ли онај кратак период, по окон-
о ЊОГОвОМ_ ДОЛУ
и смо, у културном и уметничком животу, преброди“
чању народноослободилачког рата, кад су наши књижевници и уметници застали, делимично да предахну и среде снажне утиске преживљенога, а делимично се и земислили пред крупним проблемима _ уметничког _ уобличавања нове тематике, пред тражењем адекватног израза за њу,
Већ данас, ма да нас од коначног ослобођења дели релативно кратак отсек времена, наша уметност и наша књижевност напазе се у једном сталном развоју.
Наша књижевност из дана У дан добија нове прилоге, све значајније у погледу тематике и обраде, све пуније с обзиром на чисто уметнички захват. Ликсвна уметност, која је имала дужи застој, због потребе ликвидирљња старих ларпурлгртистичких гогледа, даје зрела и блиска народу уметничка дела. Музика и позооишна уметност, кго и за нас млада и потпуео "нова филмска остварења, пружају заиста сигуран ослонац културно-уметничком уз" дизању нашега народа, његових најширих слојева. Дубоко поодирање уметности у народ код нас је отпочело заиста знажно и бе-
„лежи своје прве успехе.
. дица је
Сав тај расцват наше књижевности и наших уметности послевеликог политичко-дру“ штвеног преображаја код нас и нових услова за живот и рзд.
Ослобођење из злочичачко • капиталистичких уза, од Маказ: И цовене оловке цензуре, наша књижевност и уметности налазе данас сигурну потпору и потстижвј у данашњој народној дожави и нашој народно! власти.
Оно што се некада о-ећало, бележило, па крило, данас пуги наше излоге у уметничкој опре“ ми, растаче се и разлива у књи“ жнице, у школе, на курсевз и до мове и још увек не може д> з7
довољи глац каших читалгца за слободно и уметнички реченом истином. (Оно што се некап ви-
зионарски сагледало и ззмишљ=-, ло, данас се преноси на платна | и глину, побђел лиховних леп“, нз изложбзма, пголазе десетине хи- | љала посетилаца, да касније Та дела укпаге просторија моствних организација и осталих нгролних мстачова. да обележе наше тоегове им пахкозе. (но што сз кекад кроз зубе, уз револт, шспутал“, данас се пеза пумим гпупима, М нсвим уметнимким облицима, Праве уметничке тежње, које си У век бипе споб-ларски-револуџионазне, данас користе широкз> могућности За пун размгх и натазе,
сназссог опјена у масама, којима ! су и нгмежемеа У духу потстицања и ослонца
који наша нсродна држава пр“жа нашим уметницима, јесу и награ»;
,
«где које Комитет з културу и У-
" најбоља књижевна и
метност влале ФНРЈ додељује за уметеичка дела, објављена, приказана, изложена или репродукована У периоду од једне године. М за на» боља дела, која су оствареча У периоду од 1 јанугра до 31 д"
· цамбра 1947 гсдике додељене су
_ потстрека за
нзграде одлуком Комитета, а на основу оцена наименованих _жирија за свако уметничко подручје.
(Ове ће награде пружити уметницима и књижевницима _ новог даљи _ плодонссни рад, за даља залагања и успеха,
· који ће нашем народу омогућити
културно-уметничко _ Уздизање и
права уметничка доживљавања.
' сок.
Добро и рђаво организовани
течајеви за неписмене . по предузећима
рема последњој статистици
у Београду је, концем фебруара, било 1843 неписмена запослена радника. Од овог броја 1225 ради у предузећима а 618 на грађевинама __Број није тако велики, кад се узме у обзир да у Београд непрестано ' придолазе радници из крајева где је проценат неписмених пре рата бис врло виИ на први поглед би се рекло, да се тај број може бр~, зб и лако описменити пошто постоје сви услови: искуство, просторије, наставници, помоћ масовних организсзција, учила, уџбеници. евиденцијг и, што је врло важно, неписмени су груписани по предузећима или радилиштима, Али поред свих услова у извесном броју предузећа питање ће и даље остати нерешено, или ће се решавати половично и неплански као и до сада, пошто у већем броју предузећа управе и синдикалне подружнице не прим ступају решавању проблема не. писмености _ организовано и плански. Мали број је успео да нађе најбоље решење за ликвидацију неписмености у свом радом колективу, као да им не смета проценат аналфабета кач ко за квалитет рада тако и за културно, политичко и стручно уздизање "њихових радника, Тако, на пример, управа метал ног прелузећа „Обилић“ нити има евиденшије, нити се стара да омогући рад течаја коти је тамо организовало Просветно одељење ИОНО-а. Теча је У том прелузећу смештен у тес« ној и прљавој просторији, која се не ложи, а наставник, који тамо ради бесплатно поред редовног посла, не наилази ни на какву подршку од стране управе предузећа. Напротив, од њега се тражи да сам окупља раднике на час. а често се час и не држи због тога што течај. ци не лолззе. Такав је случај и са Железничком ложионицом и предузећем „Стаљинград“. Иако постоје сви услови да се ситурно и брзо описмене сви запослени радници, у овим и још неким предузећима због небриге управа прелузећа и синдикатних подружница пита ње се одлаже и вуче кроз читаве три године кампање
Насупрот овима, неке управе предугећа су правилно схватиле знача! борбе против аналфабетизма међу радницима, на. шле су времена да се тим питањем озбиљно позабаве и да га правилно реше. Тако је уз права Агенције | транспортних радника увидела да разбацаност радника, који су неписмени, по обалама Саве и Дунава омета ствзрање течаја који би управа могла да контролише, снабдева и свестрано помаже. Ради тога су сви неписмени запослени на једном месту где је нађена просторија за одрч жавање течаја, Течај сада успешно и редовно похађа 40 радника. О редовном похађању, уџбеницима, _ писаћем мал теријалу, одржавању чистоће и утопљавању просторије брине се један члан њихове подружнице, Савез угоститељских радника поступио је на исти наз чин, окупљајући све своје неписмене _ чланове, без обзира где су запослени, на течај који ради 'у једној од просторија њиховот дома.
Управа предузећа и синди-
НАШИ УМЕТНИЦИ НА СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ
%
кална подружница предузећа „Октобарска слобода“ такође настоје да што пре ликвидира ју неписменост у свом бројном колективу. У овом предузећу персонални референт води тач. ну евиденцију · неписмених, Уноси у спискове сваког новог неписменог радника те се на тај начин омогућава стварање нових стечајева и група. Три члана синдикалне подружнице брину се о раду течајева и груч па, редовном похађању и снаб. девању писаћим материјалом полазника Да би се постигао што већи успех, да би похађање било што уредније, управа предузећа ће оспособити потребне простарије за рад течајева у самом предузећу. Ако би сва прељузећа и сва ради“ лишта на овај начин организоч вали рад течајева за неписмене на сваки начин, међу 1843 неписмена радника крајем овогодишње кампање не би било вич ше аналфабета,
Куре за музичаре на дувачким инструментима
ако се у нашој музици 0-
сећа недостатак музичара који свирају у дувачке инструменте, то је Одељење за културу и уметност, у заједници са Месним синдикалним већем, организовало курс На коме ће се папа нови кадрови за ду“ вачке инструменте.
Курс је отпочео са радом 8 марта и трајаће две године. Посетиоци курса су углавном ученици у привреди, и то ученици Градског саобраћајног предузећа, питомци Дома ученика У привреди број 1 и питомци Дома број 3.
Курс се одржава у просторијама Дома ученика у привреди број 3 и у просторијама Градског _ саобраћајног _ предузећа. „Од полазника овог курса ство риће се пет дувачких оркестара. На тај начин, оспособљавањем _ нових музичких — кадрова из редова радничке омладине, стварањем пет оркестара, употпуниће се празнина која постоји код нас у недостатку ансамбла дувачких инструмената у културно-уметничким друштвима Београда.
ФИЛМ ;
ЖИВОТ ЈЕ НАШ
Сцена из новог домаћег уметничког филма. „Живот је наш“
Завршено је снимање и сада се приводи крају обрада нашег новог уметничког филма производње „Авала-филм“ — „Живот је наш“. Сценарио је написао Влатко Влатковић,
а режију води Густав Гаврин.
Ово је наш први уметнички филм који обрађује тему из – изградње наше земље и испуњења првог Петогодишњег плана. Радња филма одвни. ја се на Омладинској прузи. Снимање филма је вршено на градилишту пруге. Шамац — Сарајево и у атељенима „Авала · филм.“
ВУК КАРАЏИЋ
По сценарију ин у режији Петра Стојановића снимљен је документарни филм о прослави стогодишњице по беде народног језика — о Вуку Караџићу борцу за народни језик и правопис. Поред снимања саме прославе, филм обухвата и снимљена документа о Вуковом животу и раду.
БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ
По сценарију и у режији Вере Куленовић почело је снимање докумен« тарног филма „Београдски улхиверзи«
Композитор „Охридске легенде.
КОМПОНУЈЕ МУЗИКУ ЗА ФИЛМ „СОФКА“
"7 је то пре 40 година, На по зорници Београдског позоришта пожњео је прве успехе славе двадесетдвогодишњи _ Композитор _ Стеван Христић са својом композицијом _ за комад „Чучук Стана“ од Милорада Петровића, То је био његов први контакт са љубитељима музике.
Као дванаестогодишњи дечак почео је да учи виолину. Учио је | код Стевана Мокрањца, који је у душу дечака улио љубав према музици, Касније је отишао у Лајпциг ва Конзерваторијум да учи композицију И дириговање, где је 1908 године са У“ спехом дипломирао. Нешто пре дњ пломирања, за време распуста, појавино се пред београдском публиком са својом првом композицијом за Комад „Чучук Стана“, Био је то његов први успед.,
По завршеним студијама вратно се у Београд и постао професор У истој музичкој школи у којој је упознао и заволео музнку. Касније је путовањем у Москву, Париз мн Рим и проширио своја знања упознавши се са музиком тадањих музичких центара света. Вративши се поново у Београд постао је диригент у Народном по« зоришту. Тада позориште још није имало оперу. У паузама између чино. ва драмских комада, свирао је оре. местар којим је .дириговао Стевап Христић, Још тада је он мислно на оперу и тражио пута м начина да се н у београдском Народном позоришту отпочне са извођењем опере. Та замисао спроведена је у дело тек ПО« сле првог Светског рата и 1924 годи=
наше прве Опере, на којој дужности остаје до 1985 године. Тада излази из позоришта и две године касније постаје професор композиције у Музичкој академији, а ту дужност и да. нас обавља.
Још док је био директор Опере, 1932 године, дошао је на идеју да компонује музику за народни балет, Прича о постанку гугутке, коју му је мајка испричала још у детињству, инспирисала га је и послужила му као мотив за стварање великог на-
родног балета „Охридска легенда“, — Почео сам да радим на том бадету још 1932 године, Али онда сам само направио план рада ни нешто мало сам компоновао.
Тек после о-
слобођења почео сам заиста да радим на компоновању — прича Стеван Христић,
После напорног рада целог балет ског хора на спремању „Охридске легенде“, после завршене инструментације коју је Стеван Христић радно читаву годину дана, 29 новембра 1947 године на сцени београдског Позоришта развила се радња коју је музич« ки тако богато обрадио Стеван Христић, На сцени нашег Народног по зоришта појавио се, захваљујући Стевану Христићу, први пут балет из нашег народног живота, То је био његов други успех, који га је довео у ред наших најпознатијих композитора, у ред највећих стваралаца на
Стеван Христић ·
тет“. Кроз историски пресек филм говори о борби народних студената за слободу и демократију, Као и о новом духу кога носи наша универзитеска омладина данас у великој борби за изградњу земље н за. стварање нових стручних кадрова. Филм снима Михајло Поповић.
СЕЛО ПОД КОСМАЈЕМ
Ових дана се завршава обрада документарног филма „Село под Космајем“. Сценарио за филм написала је К. Рајевска, а снимио га је и режирао Михајло Поповић.
»
У режији Влатка Влатковића, писца сценариа за уметнички филм „Жи вот је наш“, вавршава се документарни филм посвећен Другом конгресу Н. Ф. Србије. Филм износи резул. тате и успехе у раду Народног фрон. та Србије од Првог конгреса до данас. • Документарни филм о Народној Републици Македонији налази се у завршној фази. Филм је режирао
Жорж Скригин, а снимио Вуко Карановић, Ивар па
музичком пољу код нас. Комнтет за културу и уметности при Влади ФНРЈ одао је признање Стевану Христићу за његов компознторски рад на стварању „Охридске легенде“, награ. дившн га са 50.000 динара.
Стеван Христић је један од најбољих познавалаца наших народних мелодија и фолклора, Он сматра да је данас задатак свих наших компози« тора да што боље упознају народне песме и нгре, да упознају карактер наших народних мелодија,
— Микомпознтори морамо да нађемо такву обраду народне – песме, која ће задовољнти културно „ уметнички ниво, и која неће ништа изгубити од свог карактера, да би нстовремено могла да буде блиска народу. Ако се композитор у обради удаљи од карактера мелодије, онда је за народ та мелодија далека, неприступачна, А то није циљ компо« знтора. у
Иако већ прилично стар, Стеван
Христић и данас ствара. У својој радној соби, у малу нотну свеску бележи он данас ноте које ће слити у музику за наш уметнички филм „Софка“. Он први пут пише музику за филм, Тај посао је прилично тежан, јер композитор непрестано мора да се прилогођава сценама и потребама филма, и мора да се тру„ди да музика не изгуби јединство.
— Кад композитор компонује му зику за филм — каже Стеван Хрнстић — мора да се труди да велики, делови музике буду јединствени, да би се створило н музичко дело
Са компоновањем музике за филм „Софка“ Стеван Христић је отпочео пре два месеца. До лета, композиција ће бити готова. Са платна, на коме ће се одвијати живот Софке, за-
брујаће звуци музике Стевана Христића, звуци које он сад ствара. ф Ј
У 2 : 5
београдског
Ових дана одржана је на сцени
Народног позоришта
премијера опере — бајке „Русалка“ од Дворжака. На слици: једна сцена из опере
П._ВЕРШИГОРА:
„Људи чисте савести“
_ (Издање „Културе“)
Је рата скоро непознат труд“ беник совјетског филма и аутор сценарија, Петро Вершигора прошао је током ратних година тежак, али славан пут — пут истакнутог пар. тизана, једног од најближих сарадни“« ка двоструког хероја Совјетског Са веза генерала Сидора Ковпака.
Боравећи крајем 1946 године у Београду, члан совјетске делегације на Словенском с конгресу С. А. Ковпак причао је с дубоком и једноставном топлином о својим саборцима — хе. ројски погинулом генералу Рудњеву н Петру Вершигори, такође генералу, кога је књига „Људи чисте савести“ увела у ред чувених совјетских књИижевника. Имена Ковпака, Рудњева и Вершигоре неодвојено су везана за херојске борбе украјинских партизана против немачко-фашистичког окупатора.
Украјински партизани дали су зна чајан и у историји видно истакнут допринос победи над фашистичким не. пријатељем. У свести партизана, чијом је одважном борбом руководио генерал Ковпак са својим помоћницима Рудњевим и Вершигором, увек су пламтеле речни вође и учитеља совјетског народа Јосифа Висарионовића Стаљина од 1 маја 1942 године — речи Стаљинове наредбе, у којој је речено и ово:
„Партизанима и партизанкама — по-« јачати партизански рад у позадини немачких освајача, рушити непријатељ. ска средства везе и саобраћаја, не жалити метке против угњетача наше Отаџбине!“
„Подвиви партизана добили су до стојно место у књижевности Совјетског Савеза. Верно и свестрано одражавајући сву величину и моћ народног хероизма, совјетска књижевност 060гатила се делима о херојима — партизанима и њиховој славној борби.
Што је најзначајније, писци дела о украјинским партизанима су њихови вођи — генерали Сидор Ковлак и Пе. тро Вершигора. Широка и снажна сли. ка партизанских борби у другим подручјима СССР која су доживела немачко ~ фашистичку окупацију дата су у књигама Хероја Совјетског Савеза пуковника Г. Љињкова „Рат у непријатељској позадини“, Т. Логунове „У смоленским шумама“ итд. Сва дела партизана о партизанима претстављају књижевни документ са грађом најнепосредније и најверније црпљеном на извору догађаја, документ од великог идејног значаја. У књигама, о којима је реч, одражена је несаломљива и победничка снага народне борбе, снага која је чинила да и мање партизанске групе стално уливају непријатељу страх, да на сваком кораку — уништавајући фаши. стичку живу снагу, саобраћајна и ратно - техничка средства — опомињу освајаче на нензбежност њиховог неславног завршетка.
Ковпакова књига „Од Путивља до Карпата“ већ раније је преведена на наш језик, а пре неколико дана „Култура“ је издала, у преводу Олге Митриновић, а у редакцији Вида Лат. ковића, дела Петра Вершигоре „Људи чисте савести;“.
Средина између повести и високе књижевне репортаже,. дело Петра Вер. шигоре има ону дубоку унутрашњу целовитост која га је заслужено омасовила у Совјетском Савезу, урезавши најснажније странице „„Ђуди чисте савести“ (а нарочито странице о бољ,
АЕ) 62] КА К "КАКО СЕ ПИШЕ
Кома се појави неки нови појам,
баш као н када се роди дете, треба томе појму дати неко име, као што се н детету даје.
Прошлога петка поменусмо шта су кованице и како се разликују добре од рђавих.
За нове појмове наш народ употребљава само кованице, тропе. у .
Шта је то троп
Троп је, на пример, реч лист ка« да се не казује више у ономе своме првобитноме смислу: лист на др« вету, Троп је када тај лист постане одједном лист књиге би јеле. Или када је то дневни лист. _
Троп је и коло, Коло је, ако се момци и девојке ухвате за руке и играју. Али коло је н то ако је коло на воденици. Коло је и ако је то једна серија књига: Ко
ло Српске књижевне задруге. Тропи су необично чести у нашем народу и обично срећни, јер ће свако разумети да књиге не играју нити мељу него тај троп замењује једну реч коју ми немамо.
Ето, зар ипак није лепше казати коло књига Него серија књига
не него и
шевички одважном и човечном генералу Рудњеву, о шеснаестогодишњем партизану Волођи Шишову) у свест читалаца.
Партизански рат знатно је проширио творачке видике Петра Вершигоре. То ком борби, које су водили Ковпакови партизани, Вершигора је растао за једно са својим друговима. Укључен у велики подвиг масовног народног хероизма, он је огромном дубином и снагом осетио целу атмосферу и све потстицајне Моћи овог подвига. Вер. шигорин таленат непосредног, јасног, живописног излагања одразио је У „Људима чисте савести“ ликове народних осветника — партизана у широко захваћеном богатству њихових индивидуалних црта, али, упоредо с тим у свој моћи њиховог заједничког дела. Организам партизанског одре• да, коме родна груда, напаћена и бескрајно вољена — вољена љубављу совјетских родољуба, даје ненсцрпну снагу за борбу, — овај организам по беднички живи и расте кроз страни“ це „Људи чисте савести“.
Жива 'конкретност епопеје украјин“ ских партизана, стварност преобилна свакодневним подвизима и тешким борбама, које моту да издрже само челични родољуби у одбрани своје земље, својих достигнућа и своје бу“ дућности — то је основа Вершигорине књиге. У „Људима чисте савести“ нарочито је значајно и потврдно то што ово дело слика партизане и партизанске борбе у свој њиховој многостраности и суровој лепоти. Љу. ди и догађаји дати су у Њиховом развитку. А они су се развијали на тлу славне народне борбе оном лнинијом која се подударала с путем самог Вершигоре.
Примивши вод у првим данима Великог отаџбинског рата, Вершигора је из рата изишао као генерал-мајор, с врло великим искуством борбе, = исто тако — са значајним творачким искуством, продубљеним и увећаним у ратним годинама. Ово му је омогућило да напише књигу која одише чврстом и светлом вером у совјетске људе, која их обухватно приказује, која је прожета дубоком, активном и храбром совјетском човечношћу,
Л. 3.
Стручно уздизање чланова хорова културно —уметничких друштава
Да би се чланови хорова културно-уметничких друштава Београда стручно уздигли, Одељење за културу и уметност ИОНО-а града Београда, у заједници са Месним синдикалним већем,“ организовало је течај на коме ће чланови хорова учити певање по нотама. Свакако да ће'тај течај много допринети подизању квалитета наших хорова.
Течај је почео са радом 3 марта. Стручно рукводство течаја поверено је доценту Музичке академије Миодрагу Васиљевићу. Настава ће се обављати уз Бе дован рад хорова. Миодраг Васиљевић ће руководити хоровима културно - уметничких друштава „Братство“ и „Ђока Павловић“, а хоровође осталих хорова присуствоваће тим часовима, да би могли да примене метод и начин рада на своје хорове.
Први део течаја трајаће четири месеца и за то време -обрадие се материјал Це-дура. Да би тај течај боље успео, да би се
рад што правилније одвијао, Одељење за културу и уметност.
вабавило је 600 уџбеника прве књиге професора Васиљевића и разделило их члановима хорова. _ На течају којим руководи професор Миодраг Васиљевић настава се одржава по функпионалној методи. хору „Иво-Лола Рибар“ професор Калчић одржаваће наставу по методи фономими од Гргошевића. На крају ових течајева
упоредиће се примењени методи
и у даљем раду хорова користиће се онај, који се у пракси покаже као бољи, Да би ови течајеви успели, руг ководиоци хорова треба да објасне члановима од коликог је то значаја за подизање квалитета хора. Сви чланови хорова треба да присуствују часовима течаја, да научили. да читају
и на тај начин задста омсгуди“
„а напредак свољшћ дорова. |
Истовремено у.
Роте |
тј
Е >
Пери
2
. ~ БАЗУ АЈА
%