20. oktobar

__СТРАНА 4

Новина у нашем 3 градском “ саобраћају + нутим оковратницима капу

_.та журе да се склоне од ледене - кошаве или када сунце немило-~

. срдно пече, саобраћајци морају

| на свом месту да управљају кре_ тањем пешака, затим аутомоби_ ла, таљига и других возила. Њи _ хова одговорност је велика, а _ дужност тешка, јер им је поред " спретности и извежбаности по" требна велика физичка издржљи " вост. Када се на асфалту нахва"та дебела кора леда или киша

__ ваправи читаве баре промрзну, и

кроз најјаче ципеле, ноге људи- ма који се сатима не макну с места. Није им ништа пријатни_је ни када се асфалт

· лепи за ђонове, док је тежак као изнад казана.

Да би саобраћајци сачували _ вдравље и да би им се, што је могуће у већој мери, олакшао " посао, ИОНО поставиће специ"јална осмоугаона постоља од · импрегнираног дрвета, са којих ће они ускоро обављати своју дужност.

Када буду стајали на уздиг· нутим постољима, саобраћајци ће „имати бољи преглед раскршћа на коме стоје и возила која преко њега прелазе. Исто тако ће шофери јасно видети и њих и масном бојом обојена постоља, која ће ноћу осветљавати црвена светлост малих сијалица, постављених на све четири њихове стране. Постоља са којих ће саобраћајци управљати – саобраћајем биће постављена на свим главним градским – рекрсницама — на Славији, код Лондона, на Булевару Црвене армије, код хотела Балкан и где се за то укаже потреба.

ваздух

та Ка други грађани са подиг о

топи ни

а и ДЕ "

а Њ

· „20 ОКТОБАР"

ДИОГЕН

„нет

== === ==

(Стварање шумског појаса око Берг ада

нов дани раног пролећа пружили су ове године могућ ност да.се шумарски радови на терену повољно развијају. Сви започети радови у јесен 1947 године већ су довршени, а пролећно пошумљавање је у пуном јеку развоја. Стотине радника свакодневно саде хиљаде шумских садница по голетима околине Београда.

Стварање шумског зеленила око Београда има на себи Управа шумског појаса — орган Министарства шумарства НР Србије. Управа је добила нове објекте и проширила своје поље рада све до Венчаца, Букуље и Космаја. Основала је нове расаднике у површини од 40 хектара а у овима ће се произвести око 4,000.000 садница способних за садњу у јесен ове године. Главна пажња посвећена је пронзводњи бора и тополе, а уз ове се производи још око 30 врста разног шумског дрвећа. Расадник у Кошутњаку површине 12 хектара већ је 80% засејан. У његовим _ траповима има око 1,000.000 резница канадске, робусне и других врста тополе. Оне се овде примају, шаљу У друге расаднике и на терен за пошумљавање.

Радови на уређењу и паркирању доњег дела Кошутњака већ

Џређавиње бошти испред КОНО

| еограђани воле _ зеленило и цвеће. Та њихова љубав види се по посећеним парковима, _ излетиштима. а највише по уређеним башта.

Неуређена ограда

· Саветовање

(О дана у Београду се о држава саветовање — техничких директора, руководилаца и пословођа свих градилишта гра" Ђевинских предузећа која се налазе под руководством Грађевинског одељења Извршног одбора Народног одбора. Саветовање је организовало Грађевинско одељење ИОНО,

Већ прва година Петогодишњег плана показала је обимност грађевинске делатности уопште и граћевинске делатности у Београду посебно. Београд је управо био један велики радни логор, На свим странама нашега града ницале су нове фабрике, јавне и станбене зграде. Поред несумњивих успеха које је показала прошлогодишња грађевинска делатност, у раду је. сасвим природно, било и низ недостатака који су дошли као последица недовољног искуства У раду по плану, недостатка материјала итд.

Друга планска година поставила је грађевинарству нове још веће и теже задатке. Овогодишња грађевинска делатност у Београду биће знатно већа од прошлогодишње. Искуство у раду, стечено у току прошле године, у многоме ће допринети да се рад на градилиштима ове године одвија правилније и брже нето што је то досада било,

_ Саветовање техничких директора предузећа, руководилаца и пословоћа градилишта сазвано је баш из тих разлога. Оно има за задатак да упозна сва стручна и друга лица која раде у грађевинској оперативи са пропустима и недостацима у раду У прошлој години, У исти мах, саветовање ће кроз дискусију омогућити да се нађу најбоља решења за исправљање недостатака, „Саветовању су претходила три

_ милионског града,

ма, Нарочито на периферији Београда, где су куће повуче не са линија улице, готово свака кућа има башту. Те баште Београђани засађују “ цве ћем зеленилом. Већ крај саме ограде засађују равне руже“ пузавице које се преплећу по огради и које заиста лепо и: згледају. Али, у Тој својој жељи да имају што више зеленила, Београђани пуштају пузавице с" да се несметано шире.

'И долази до незгола. Ули. це периферије су ноћу слабо осветљене, а грана од понеке руже са својим бодљама и“ спружи се далеко од ограде. И врло често се догађа да пролазнику закачи и поцепа одело, огребе лице или повреди око. Наређење које је пре неки дан издао Народни одбор Седмог рејона сасвим је умесно. Требало би да та. кво наређење издају и остали рејони, тако да сви сопстве> ници башта поведу о овоме рачуна и да посеку све гране које стрше од ограде ка улици,

зрађевинских

предавања, на основу којих су се учесници упознали са проблемима нашег грађевинарства као и са задацима грађевинарства у Пето“ годишњем плану. Предавања _ су обухватила теме „Рационализатор ство и новаторство", „Пропусти у прошлој години“, м „Београд у Петогодишњем плану“,

Само пак саветовање трајаће шест дана. Свакога дан поједини

су у пуном јеку и из дана у дан 4) слику некада запуштевог Кошутњака. Дрвореди кестена, украсног , сто хиљада бора и 40.000 других врста садница 1 дрвећа већ су засађени. У простору Рујице према Раковици чисти се од трња, прерађује- и спрема за нову претежно борову шуму површина од 26 хектара. На путу од Топчидера до Кошутњака већ су постављени _дрвореди кестена, а жива ограда маклуре за који дан биће засађена. Она ће имати задатак да заустави ширење прашине према шеталишту кроз

му. У Лисичјем Потоку врши се

чишћење трња, обрађује се земљиште и пошумљава боровим садницама. Овде ће се у току овог пролећа засадити само бора око 50.000 комада, а уз то ће се засадити и друге врсте дрвећа.

Истовремено са радовима у непосредној близини Београда — ужем шумском појасу — врши се пошумљавање' у Малој Иванчи, Рипњу, Липовици и Дубоком — у ширем шумском појасу Београда. У Рипњу је основан ради пошумљавања рипањске голети — шумски расадник површине 7 хектара.

У планском раду Управе шумског појаса примећује се нова карактеристична црта свуда се

даје предност бору, багрем је скоро сасвим изостављен, вели-

· ка пажња посвећује се украсном

шибљу, брези, платану, тополи и украсним четинарима. За попуњавање зелених површина гаји се у шумском расаднику у Кошутњаку већа количина калемљеног одабраног воћа. У току пролећа засађено је на пропланцима шума око 200 комада кајсија, јабука, крушака и бресака.

Будуће шуме шумског појаса треба да буду права одмаралишта радног народа Београда, па се у том смислу разрађују сада детаљи планова за уређење шу-

ма. . Др Р. ЂОРЂЕВИЋ

Уређују се улице Београда...

Са првим пролећним данима отпочели су обимни радови на калд рмисању нових београдских ули-

ца и на поправљању старе калдрме. Међу првим улицама асфалтира се

Кратне комуналне вести.

На бандерама код трамвајских и тролејбуских станица и на другим местима биле су до сада истакнуте мрежасте корпе за отпатке које су се показале као непрактичне јер је велики део онога што је у њих убацивано испадао на улицу. Стога ће У“ права градске чистоће поставити сву“ да на њихово место нове корпе за 0тпатке од плаво обојеног метала какве се већ понегде могу видети, Грађани би требало да се користе овим сретствима за одржавање реда и чистоће, која се за њихове потребе поставља ју, а не да својом немарношћу и аљкавошћу чине поједине улице сличним са садржином корпи за хартију.

стручњака

стручњаци поднеће учесницима рефергте о најактуелнијим про“ блемима грађевинарства. Дискусија после сваког предавања и маће за циљ да се рашчисте сва питања, На крају саветовања донеће се закључци који ће се обавезно спроводити у току ове тодине _ на свим градилиштима предузећа Грађевинског одељења ИОНО.

—__А_зивоти РАДУ СССР Ж,

ап Саоћ

а

УДОКОЛИНИВМОСКВЕ

1] осле получасовнот путовања ло-

калним возом стижемо у малу станицу московске околине, И поред непосредне близине главног совјетског града, овде влада права сеоска тншина. Стаза савија око рибњака, водећи капији на којој је – исписано: „Дом одмора Свесавезног централног савета синдиката,“

Али ми још не видимо тај Дом олмора. Пред нама је дугачка, праве стаза оивичена високим боровима. Са страна стазе пружају се зелене ливаде — све до густе храстове шуме. О. ва шума, лепа и богата, снажно делује на човека, који је још лре трндесетак минута пролазио центром Москве, осећајући величанствени ритам чији трудбеници сложно и предано уједињују — своје напоре, своје тежње у остварењу великих задатака Совјетске земље,

Прешли смо неколико стотина метара и пред нама искрсава група малих, пријатних летњиковаца. Ту је ни двоспратна зграда — Дом одмора Све савезног централног савеза синдиката, Директор Дома лекар Јуриј Јудицки потсећа нас да је прва поратна сезона отворена прошле године. За време Великог отаџбинског рата у овом Дому одмарали су се Стаљинови соко„ОВЕ — совјетски авијатичари. Дола-

зили су право са фронта, после врло напорних летова у авионима — ра. зарачима. Али, 1947 у Дом су допутовали, први пут после неколико година, људи у цивилним оделима. О-

Булевар Црвене армије.

Успешно се обавља акција прскања воћКи

Дронопризрецеа отсек Оде љења комуналних послова

повео је још 15 фебруара акциг ју ва прскање воћа против кали форниске штитасте ваши на те риторији Београда. Од почетка акције до сада попрскано је пре ко 44.000 воћака а до краја мар. та треба да их буде попрскано преко 45.000. Овакав успех у ад, цији прскања воћака, која је због невремена морала битни об. бустављена још на самом почет. ку, да се продужи тек 28 фе. бруара, постигнут је због добре организације и због тога што је обављана не само добровољном, као прошле године, него и пла. ћеном радном снагом.

У овој акцији учествовале су добровољно и организације На. родног фронта. Али, да су се об. не боље заложиле постигао би се још бољи успех, план би се премашио двоструко, акција би раније била завршена и мање би стајала. Без довољно добровољне помоћне радне снаге, коју су се обавезале да дају фронтовске организације, плаћени радници морали су и поред главног цосла на прскању да обављају и помоћне, радове, те су тиме нзгубили много времена,

До сада су организације Народног фронта дале само 16 од сто од добровољне радне снаге које су се обавезале да дају, Како су организације Народног фронта обећале да ову акцију свесрдно помогну, и унеле је у свој план као једну од важних

обавеза првог тромесечја, _ било би пожељно да се бар у оним крајевима где се још врши пр скање воћака заложе свим сна« гама и допринесу да акција пр. скања воћака против калифорни„ске штитасте ваши има што ви ше успеха.

,

Акција за сузбијање кокошије куге

МЕ ивинарство је од вајкада

било важна грана наше привреде, јер јаја и месо не служе само за исхрану станов ништва већ се и извозе у и-

ностранство, Живина се код нас не гаји само по селима већ и по периферији градова, па и у Београду. У нашем гра ду постоји пет живинарских

фр брикација амбглаже,..

МАТЕ |

– Спремамо на време, да не буде у сезони песма: покварила св воће, јер није било сандучића!

собље Дома, дневни распоред, целокупна домска едужба — све је остало исто као и за време рата. Авијатичарн су увек хвалили организацију Дома.

— Могу вам рећа да су трудбениши, који се одмарају у Дому, такође задовољни, — каже доктор Јудицки, — Ми имамо овде око десет хектара шуме. Ово је од врло великог значаја за људе, који у Дому проводе свој одмор. Они добијају обилну ни укусну храну. Стоје им на расположењу све могућности за културни одмор, У једној од удобних ин пространих

" соба Дома столар Иван Орлов, агро-

ном Никнта Смпрнов и професор Ја» ков Ејдус пажљиво анализирају партије славних шаховских мајстора,

У суседној соби фрезер н новинар разговарају о новим политичким догађајима. Настављамо обилажења с<0ба: у једној проводе свој одмор текстилна радница н глумица, а прекопута — сарадница научног института и трулбеница совјетске индустрије инжењер. Дом одмора располаже одличним ме дицинским уређајима, што сведочи 0 свестраном, сталном старању управљеном што бољој ни свестранијој организацији одмора и лечења совјетских трудбеника, Дијатермија, електричне процедуре, кварц-лампе, ултра-кратки таласи, механо-терапија итд. — све је

ово беспрекорно организовано за станаре Дома. |

По доласку у Дом, свако пролази кроз најсавеснији лекарски – преглед, како би му се могао одредити најкориснији, _ најцелисходнији режим нсхране н лечења. Овај систем омогу-, ћава човеку, који овде проводи сво- | је годишње отсуство, да удружи одмор с лечењем, |

После ручка станари Дома одмарају се један час. За то време у домским ходницима влада тишина. Тај одмор; завршава се у пет часова поподне и станари Дома напуштају лепу двоспратну зграду. Једни одлазе на спортско игралиште, други свирају. трећи се упућују с књигом у руци (Дом има велику библиотгкуј према шуми, да читају све до мрска на чи стом ваздуху пуном свежег ин злр'зог мириса зеленила. ј

и. д. |

задруга, чији се чланови баве одгајањем расне живине, 3а време окупације и после рата, када је сточни фонд због пу. стошења непријатеља у вели« кој мери опао, интерес за га. Јење живине постао је већи него икада. Међутим. наше живинарство, које је до рата било поштеђено – најопасније заразне болести — кокошије куге, почело је У то време да страда од ове заразе. Коко. шија куга нанела је до сада милионске штете, Године 1946 та се зараза толико проширила по Србији, да су читава села остала без и једне коко. шке.

Кокошија куга се појавила у Београду још 1945 године и отада стално проређује кокошарнике београдских живи нара. До сада се та болест сузбијала у Београду цепљењем здравих кокошију. Цеп. љењем се постиже отпорност која траје пет — шест, месе« "ди. За то време су кокоши ' потпуно отпорне према инфек цији. Цепљењем оболеле живине, или живине у дворишти.« ма где се зараза већ појави« ла, не може се болест зауставити, пошто ол цепљења до стварања имунитета треба ла прође 15 дана

До сада се сузбијање коко« шије куге није спроводило централизовано, иако у Бео• граду има око 40—50 хиљада кокошију, Тај посао се препу. штао личној иницијативи одга јивача живине, који су је сами односила на вакцинисање код ветеринара. Имајући У виду велике. штете и опасност распростирања ове — заразе,

ек за ветеринарску службу Одељења народног здрављан социјалног старања _ ИОНО-а узео је у задатак да, у сарад. њи са живинарским задругама у Београду, спроведе у зприлу планску акцију сузбијања кокошије куге кров коју ће се сва живина подвргнути вак цинацији, Грађани (без обзира да ли су задругари или Ни су) пријављиваће задругама. број кокошију које треба вакцинисати, па ће се после одредити тачан дан вакпинације. Потребно је да се благовремено сви јаве да би се обез! дила довољна количина РАК цине. Смишљеном пропаган. дом, у којој би се изложила опасност кокошије куге, тре“ бало би подупрети ову акши. ју, која ће спасти велики БРОЈ кокошију и на тај начин ума њити економску штету

26 МАРТ 194 4