20. oktobar
Отварање Градске музичке школе у Четвртом рејону
нашем граду постоје свега , две музичке школе, поред. музичких течајева основаних по појединим рејонима. Тај број ни у Ком случају није довољан, Две школа не могу да приме све оне који имају талента и који желе Да се посвете музици. Да би се онима који желе да уче музику створила могућност да развију свој таленат, _ Градски _ одбор ИОНО-а донео је одлуку да се, док се не нађу погодније просторије, за сада отвори у Шуматовачкој улици број 122-а, Градска музичка школа,
У ову школу ће се примати само она деца која имају смисла за музику. Настава ће бити бесплатна, На тај начин ће се пружити могућност свакоме ко осећа и воли музику да је и учи. Школа је смештеча на периферији града, тако да ће деца тих рејона моћи још лакше да је похађају. Ове две школе које већ постоје налазе се у центру и биле су приступачне само извесном броју
деце која станују у центру.
У школи ће постојати отсек за клавир. за оркестарске — инструменте, гудачке и дувачке, као и отсек зд соло-певање. Школе тре. ба да буду те које ће међу децОом зегажати таленте и упућивати их у Градску музичку школу, Инструменти су углавном набављени. тако да ће од | априла отпочети гудиције за пријем ученика у школу,
Спровођење плана за ликвидацију неписмености
ним организацијама, 15 основних организација дало је своје активисте на курс за руководиоце где ће се овн упознати са правилним методама и
скорењивање неписмености у пре~
дузећима, на радилиштима н у улицама изискује добру организацију борбе против _ непнсмености, _ добро организоване течајеве и сталну помоћ руководиоцима и течајцима,
У Београд придолазе непрекидно нови становници, међу којима и известан број неписмених, Тај нови прнлив неписмених, који ће трајати све до потпуне ликвидације неписмености у земљи, отежава у извесној мери остварење постављених планова. 0Осим тога, услови рада на грађевинама, често прелажење радника са једне грађевине на другу, прекидају – рад течајева и отежавају евиденцију. Неусклађене смене рада у појединим предузећима и несналажење појединих подружница такође успоравају окупљање свих неписмених на течајеве,
Појављује се ин проблем кадрова, Снаге просветних радника нису довољне да се и у току летњег одмора обезбеде руководиоци течајева.
Непрекидни прилив неписмених у Београд отежава и евиденцију о бројном стању неписмених, пошто изискује стално проверавање _— статистичке евиденције, ради правилног планирања у раду.
Због свега тога, Као н због недовољно организоване помоћи фронтовских организација, у овој години нису сви рејони остварили свој план на ликвидацији неписмености. Од 3.396 неписмених обухваћено је 50 од сто. У априлу се очекује ни нови прилив (30.000) грађевинских радника, Неписмени међу њима повећаће бројно стање неписмених у Београду.
Поставља се као хитан задатак: 0бухватити све неписмене раднике у
Идућег месеца отпочеће курс за библиотекаре
ђе Београду се све више грана мрежа библиотека. Та разграната мрежа изискује и већи и спремнији библиотечки _ кадар, који'ће на свом послу показати стручно знање, Да би се то постигло, Одељење за културу и уметност ИОНО-а организује течај за млађе библиотекаре, који не располажу стручним знањем, а који су запослени по рејонским библиотекама и библиотекама по установама. Течај ће отпочети 1 априла и трајаће до 1 јула, а 0државаће се у Градској библиотеци. Циљ течаја за библиотекаре је да се ови што више оспособе и добију што шире знање. како би се на свома послу показали што спремнији, а самим тим и кориснији. Поред библиотекара који су већ запослени, моћи ће да се пријаве на течај и незапослена лица, која имају извесну школску спрему и која би се радо посветила том позиву.
Ова! курс ће се састојати из општег дела, који ће обухватити учење југословенске и светске књижевности, и из дела која ће обухватити _ изучавење — стручних, чисто библиотечких послова. На течају ће. бити предавачи библиотекари Народне, Универзитетске и Градске библиотеке, с обзиром
дз су они већ искусни библиотекари и да добро познају ову врсти посла,
Од нарочите је важности што ће се на овом течају. поред струч них послова, библиотекари упознати и са књижевношћу, Познајући југословенску и светску књи. жевност они ће много више кори– стити читаоцима, јер се у досадашњем раду код појединих библиотекара осећао као велики“недостатак баш непознавање књижевности. Упис на овај курс већ је отпочео и врши се у Градској библио-
теци. “.
Шта је оштета, а шта је отштетар Две потпуно различите речи, два потпуно супротна појма. Онај ко оштети мора да да отштету. А често се греши м пише и једно и друго без т.
Слична је ствар са претпродајом И препродајом. "Имамо, нажалост, прноберзијанаца који пред позориштем # биоскопима препродају улазнице да на томе зараде. То је препродаја. А претпродаја са т пише се онда. када се унапред продају карте,
предузећима ин на грађевинама.
Сви рејони не спроводе ове задатке једнако експеднтивно, У Шестом рејону, на пример, евиденцију о неписменим и течајевима води сама школа без помоћи Народног фронта, а учитељи сами окупљају неписмене, Слично је стање и на Бањици, где учнтељн одлазе од куће до куће ради окупљања ин поучавања неписмених. ИОНФ Седмог рејона питање омасовљења борбе за ликвидацију неписмености дуго није стављао на дневни ред, док су други рејони ство рили читав систем у успешном организовању течајева, група н индивидуалног рада са неписменима. У Првом рејону на пример, где се борба за ликвидацију неписмености спроводи ор ганизовано и са успехом, ИОНФ ставио је ликвидацију неписмености У први ред својих задатака. Основне ор ганизације су конкретизовале план рада н у већини су учврстиле своје културно . просветне секције, које су повезане са културно - просветном
секцијом при ИО рејона. Задатке које
поставља Градски МОНФ преко културно . просветне секције, — са којом је у тесној вези преко руководилаца секције и члана задуженог за аналфабетске и просветне течајеве рејонска секција спроводи плански, експедитивно ни са осећањем одговорности. Систем недељних планова рада доприноси и конкретизовању задатака и контролисању њихових извршења и правилног вођења евиденције.
На састанку секције најпре се утврђује шта је остварено из плана за протеклу недељу, а потом се саставља план за текућу недељу. Чланови секције остварују задатке оперативним путем н преко основне организације. Само у месецу марту обишли су 8 предузећа и радилишта на грађевини. Присуствовали су на три испита аналфабетских и просветних течајева ни основали у предузећима, радилиштима
и улицама 4 аналфабетска и 2 просветна течаја.
Систематским радом ни залагањем синдикалних организација успело се
да се сви неписмени радници у 11 пре дузећа обухвате на аналфабетске течајеве. Последња два неписмена радника у пивари „Београд“ обучава члан синдикалне организације — намеште» вик у пивари,
У улици има још 74 необухваћена меписмена, а за раднике по грађевинама врше се припреме за течајеве.
Припремање помоћних кадрова за руководиоце _ аналфабетских – течајева
секција обавља у заједници са масов-
=
поступком у обучавању – неписмених, Курс ће почети првих ' дана априла под руководством секције,
Основне организације које имају учвршћене секције за културно . про светни рад пружају велику помоћ. Оне врше непрекидну контролу о стању неписмених у улици, организују, групе и течајеве, и о томе обавешта-« вају како рејонску секцију тако н подручну основну школу, ради тачне евиденције. Заједно са АФЖ-ом ва дужују активисте да у споразуму са учитељем = руководиоцем · поучавају изостале течајце, враћајући их на те чај, на тај начин спречавају осипање течајева, За успешан рад – течајева на радилиштима омладинска организација Првог рејона даје омладинце за руководиоце и пет омлади“ наца за актив који ће уједно посетечајеве и са посебним
ћивати све задатком. Библиотека Првог рејона, преко својих чланова секције, посе-.
ћује аналфабетске течајеве мн лепим читањем литературе развија интересо-= вање течајаца за књигу н њено коришћење. Омладинци ће н у томе пру жити помоћ посећујући течајеве у предузећима и на грађевинама,
И Пети рејон показује правилан систем рада у борби против непнсмености. У Миониру је остало 42 неписмељ на радника а у улицама 54 неписмена. На грађевинама је обухваћено 48 неписмених радника од којих 30 Шип, тара. Највеће осипање трпе ови течајеви, Стога би било потребно да се за летње месеце позову учитељи Шип тари са Космета који ће оспособити све шиптарске раднике да читају н пишу.
Настојањем Градско ИОНФ — да свим рејонским одборима пружи пуну помоћ у бољој организацији аналфабетских течајева преко секције и актива за аналфабетске течајеве, с једне стране, н одазивањем задужених чланова из рејонских одбора на сгро вођењу свих задатака — на вођењу добре евиденције о неписменима 4 течајевима у предузећима, радилиштима и улицама, на организовању течајева и пружању непрекидне помоћи руководиоцима и течајцима, уношењем непрекидне контроле и олтоворности у раду — с друге стране оства. риће се план ИНО-а Београда за ликвидацију с неписмености у 1948 го-
дини. А. М.
Градско драмско позориште давало је недавно у Народном позоришту премг» јеру »Прст пред носом“ од Јожа Хорвата. На слици „ је једна сцена из овог комада,
на неае наиаиесененинннананениншаннлиниакеиеневининевеннилеевиитиивевеар ем рити кадрове, људе који ће моћи да
НАШИ УМЕТНИЦИ НА СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ
Наш први филмски режисер | и писац сценарија
ЕТ" рекламним стубовима _ испред биоскопа плакате су оглашава де: Наш први уметнички филм „Славица“. Дуги редови су (били пред благајнама биоскопа. Сатима су стаЈали људи да би добили карте. А доле, у мрачној сали, на платну су се одвијале слике из незаборавних дана недавне прошлости народа Далмације — незаситна жеља експлоататора, бес италијанских окупатора и величанстве ви отпор радног народа. ;
— Опет си оста, Маринер — чуле су се са платна прве речи изговорене нашим језиком, одакле се годинама слушао само енглески или француски, италијански или немачки језик,
Године 1947 створен је први уметвички филм у Југославији. У малој групи од око 30 трудбеника „Авала филма био је Вјекослав Афрић, пи-
а 2: 1
сац сценарија и режисер, човек чијим је залагањем управо и учињен први корак у нашој кинематографији.
— Створила смо први филм, прича данас Вјекослав Афрић, готово без икаквих техничких средстава, Имали смо свега две камере и врло мало искуства, Но ипак, хтели смо да ство римо први филм. Због тога што смо морали за време ферија да користимо позоришне _ глумце, радили смо на брзину, у журби...
Ту је застао за моменат н онда нагло, полако ширећи руке, наставио да говори:
— Каквих је све тешкоћа било! Ми смо углавном успели, но тек када је филм изишао могли смо да уочимо све грешке које су биле почетничке,
Вјекослав Афрић је био познат пре рата, али не као филмски режи-
сер, већ као позоришни глумац. Још 1924 године он се појавио на сцени, Отада па све до рата наступао је у многим позориштима Југославије (од 1931 стално у Загребу). Његово снажно ни непосредно уживљавање, жар којим се уносио у игру, створили су му репутацију једног од наших најпознатијих глумаџа. У годинама Ослободилачког рата он се налази као првоборац заједно са својим народом. За цело време рата Вјекослав Афрић је уметнички руководилац Позоришта народног ослобођења,
— Зашто сте напустили позориштер
— Мене је филм од увек привла-
чио, Али као што знате код нас пре рата није било филмске уметности. Нисам желео да идем у иностранство јер бих тамо морао да радим онако како би ми наређивали,
Тек после ослобођења створена је могућност израде нашег домаћег филма. Тада је Вјекослав Афрић могао да се посвети ономе што је толико много волео. И већ 1945 године он ради у „Мос“ филму као помоћни режисер чувеног Совјетског режисера Рома. У заједници са њим тада је етворен филм „У планинама Југославије“, У
— Поред тога што сам био помоћвик режисера, ја сам у филму планинама Југославије“ и играо Дражу Михајловића, Сам сам хтео да нграм. Мислим да нткада режисер не може да позна суштину игре у филму ако сам пре тога није глумио, Треба камеру осетити. После тога филма прешао сам на „Славицу“,
Стварањем првог домаћег филма „Славица“ ударен је темељ за даљи напредак нашег филма. Вјекослав Афрић је доказао да, и поред оскудних техничких _ средстава, у – нашој земљи постоји могућност за неслућени развитак филма, Али требало је ство-
„У :
приме на себе овај тежак и одговорни посао, И Вјекослав Афрић, некада позоришни глумац, па. режисер, Узео је на себе тај задатак, Отварањем школе за филмску глуму и режију, он је постао њен директор и наставник глуме, режије и технике филма,
— Наша киноматографија имаће добре кадрове, — каже Вјекослав Афрић. Наравно, резултати ове школе моћи ће да се виде касније, тек 38 десетак година, док млади стручњаци добију искуство и рутину кроз рад на филму. Глумац н режисер треба да имају животног искуства, да познају живот,
— Шта мислите о даљем развоју на шег филмар
— Шта имам да вам кажем! То се већ и сада види, Филм ће код нас ускоро да постигне такав успех да ће моћи да се такмичи са свим филмовима света,
— Да ли сада што спремате7ћ.
— Да, радим један манускрипт, Тежак је и не знам како ће испасти. Но, ја се ипак надам да ће успети...
Оправдана је та нада. Јер, Вјекослав Афрић је и до сада много пута дао доказа да се у њега може веровати, у д. сл.
|
Књижевно вече у Четвртом ре ону
к ултурни живот библиоте%. ке Четвртог рејона све је пунији и садржајнији,
23 овог. месеца, на књижев. ном вечеру се поновило приказивање најпопуларније и најчитаније књиге совјетских
читалаца »Млада гарда« од Фадејева. _ Другарица Марчетић, про-
фесор Треће мушке гимнази. је са успехом је приказала 0во дело, |
Максим Горки
Осамдесетогодишњица
МАКСИМА ГОРКОГ
| ре осам деценија родио се генијални _ пролетерски књижевник, неуморни 60рац за победе социјализма, У" метник пламене револ“у"ионарне речи Максим Горки, Вечно живо _ творачко, потстицајно дело Максима Горког дандањи прати—и пратиће увек—совјетски народ на његовом све тлом и славном путу. Најчитанији совјетски КЊИжевник, чија су дела после Велике октобарске социјали“ стичке револуције постигла У СССР тираж од близу четрдесет пет милиона примерака, Горки је својим стварањем урастао у свест и тежње труд“ беника земље социјализма. Го“ рки је класик и покретач социјалистичког реализма, који је совјетску књижевност обога» тио и обогаћује делима високе идејноуметничке вредно" сти. Најснажнији тумач воље и настојања многомилионских руских радних маса, из којих је поникао и којима је припадао сваком својом речју, сваким делићем свога бића, Горки је генијалио одразио џиновски преображајни размах – пролетаријат и непресушном _снагом својих књига ширио, уз дизао, јачао тај размах.
Авангарда демократских маг са Русије-пролетаријат дао је отаџбини и целом човечанству грандизвног писца, који је у његовим _ редовима, несалом“ љиво истрајан и чрвсто убеђен у победу, учвршћаво револуционарну вољу пролетера Ру" сије, Својим делима, својим животом, који пружа _ велики пример васпитања воље, максималног усредсређивања свих интелектуалних и физичких
снага, Горки је извршио вечни '
револуционарни, творачки под виг, зато тако дубоко, тако снажно звуче странице Горког, зато оне одушевљавају и воде не само трудбенике земље со: цијализма, већ и милионе рад“ чих људи широм целог света,
Мисао |Горкога о што већој активности) творачких народ“
них снага одавно је прешла границе његове отаџбине, Она моћно звучи како у вемљама које су збациле капиталисти“ чки јарам и поуздано иду ка социјализму, тако и међу рад=
ним масама капиталистичких земаља, Свугде на кугли зе" мљиној, гдегод се народне
снаге борбено супротстављају незајажљивом _ подјармљиваче ком и експлоататорском мрач“ њаштву, у позивима на борбу за срећну и светлу будућност, за слободу, за остварење те: жњи радних маса одјекују, пламте и зову речи Максима Гор“ ког, |
Многе од тих речи написане су пре Револуције, многа су оварене победничком светљо= шћу оствареног светскоисто“ риског дела . Великог октобра, али и једне и друге делују подједнаком снагом: као да су речене најнепосредније, на самом тлу борбе,
Радни човек ићи ће све ве" дрије, поузденија и поносније великим путем, на коме ће му књиге Горког и пример његовог живота бити један од потстицаја и путоказа,
дане ара сатана |
Карл Маркс: Критика готског програма, издање „Културе“, Београд 1948, ћирилицом, страна 69, цена 7 дин,
Константин Паустовски: Колхида, издање „Културе“ — Дечја библиотеКа, Београд 1948, ћирилицом, страна 131, цена 18 динара,
Б. С. Илић ни др. Рад. Јовановић; Наука о човеку и хигијена за трећи разред гимназије, издање „Про• свете“, Београд 1948, – ћирилицом, страна 177, цена 22,50 динара.
В. Овечкин: Поздрав с фронта, изда“ ње „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 191, цена 38 динара.
Проф. А. М. Лебедински: У свету звезда, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 52, цена 6,50 динара.
ФИЛМ
„ПоОдвиг обавештајца“
ф „Подвиг обавештајца“ приказује херојски рад совјетског обавештајца који у годинама Великог отаџбинског рата побеђује у опасној
борби са фашистичком контрашпију-.
нажом, Филм прича о људима чији су подвизи и ватрено родољубље достој. ви дивљења и подражавања. Опасна дужност обавешгајца увек је тесно повезана са ратном тајном, Зато слав-
258:
Сцена нз агмМатског фи
има
на имена и бесмртни подвизи обавештајца и остају непознати.
Творци овога филма детаљно су про. учили занимљиви материјал из истинитих ратних догађаја. Они су тачно осетили и оваплотили у свом делу идеје совјетског родољубља, које су и покретале совјетске борце на хе: ројске подвиге.
Филм се приказује „Београд“ и „Јадран“,
у биоскопима
уПодвиг обавештајца“
___-нм __|