20. oktobar

–

= Шта се давало у позоришту2 = Три банке за“ седиште

Г Не питам те то, већ шта су глумци давали» Ништа! Њих бесплатно...

су пуштали

ШОФЕРСКИ РАЗГОВОРИ

|- =- .. и онда ја дрекнем на ње; га: „Пази куд идеш, после могу || - ја да ти будем крив!..“

Завршен је Ризрој | пореза Но доходон | за 195) ГОДИНУ

| д 20 до 24 марта 08 годи| не у Београду, на јавним | расправама, уз пуно учешће

грађана, утврђена је висина до| ходка за приватна занимања и | имовину за 1947 годину, на ос: > нову које ће се касније изврЕ 13 шити опорезивање, | Ки (Основно начело нашег новог | =

пореског система је да сваки у грађанин, према својој економ| ској снази, допринесе заједници | за што боље извршење њених задатака. Да би се ово начело спровело, уведено је прогресивно опорезивање доходка сваког грађанина, односно домаћинства. Међутим, искуство је показало да се кроз досадашњи разрез 1 на доходак од приватних зани| мања и имовине ово начело није могло доследно да спроведе из два разлога. Прво, зато што је приликом разреза приличан број пореских обвезника из приватног сектсра промакао опорезивању. Порезом су била захваћена само | она лица из приватно-привредног || сектора која су се водила по евиденцијама финансиских отсе| ка рејонских народних одбора, И | то јест бна лица, која су имала | у протоколисане фирме, док је маРу ' _ са пореских обвезника радила | у без фирме и извлачила се од опорезивања, иако је остваривала | уносне зараде. И друго, зато | што се од осталих лица, која су | била _ захваћена _– опорезивањем, '___ разрез пореза није могао да из| врши на основу стварно оства| |

реног доходка. Њ' Да би се основно начело на| шег новог пореског система у | потпуности могло да спроведе у И живот, што значи, да би се из| бегли досадашњи пропусти, у | "опорезивању, за 1947 годину, Ц> које је извршено ових дана, проМо ценат утврђивања доходка ре| - јонски народни одбори су поверили пореским комисијама. у При сваком рејонском народ"> ном одбору образовано је неко__- . лико блоковских комисија које су састављене од најбољих гра| ђана, односно од најуреднијих ; пореских обвезника, Већи број | комисија, које су биле раштрка: не по свим деловима једног ре| јона, дале су могућност да се тачно и правилно оцени економ| ска снага појединца |. Са утврђеним доходком сва| ког појединца, односно домаћина, комисије су излазиле пред ~ грађане на јавну расправу, Комисије су грађанима износиле висину доходка сваког појединог |; порезника и обрачун величине Б пореза. Грађани су узимали жи| _вог учешћа у расправама, дајући, као најбољи познаваоци ећ" кономског стања сваког поједин|| ца, мишљење о величини опорезивања, На тај начин је извршена -потпуна демократизација приликом _ разреза пореза, јер у разрезу ни| _ су учествовали само комисија, _рејокски народни одбор и порезници, већ и сви грађани који

Ае Пи КЕ. 4

К. "кајбоље познају економске приЕ: _ лике, врсту и обим пословање - _ фваког појединца. :

стручно

Н вродне власти уложиле су до са.

да много напора н имале вели. |

ких материјалних издатака да – београдске улице буду што чистије, град лепши и уређенији са доста зелени. ла. Али, насупрот напорима народних власти, постоје још увек несаћесни грађани који се не брину много • томе како ће изгледати њихов град. Поред таквих грађана, у време изво. ђења грађевинских радова, чест је случај да н сами руководноци поје“ диних градилишта не ебраћају до вољно пажње на места где се оставља материјал н нарочито на то како се износи земља и шут. Готово на свим градилиштима, приликом _ извођења земљаних радова, земља се најчешће односи коњским запрегама које су, У највећем броју случајева, у врло ло-. шем стању. Мако се, баш због тога, на кола може да натовари врло мало, и превозници и радници праве на својим колима високе куполе земље, само да би добили потврду да је превезно 2 кубика земље. Приликом товарења никоме не пада на памет да ће се из оваквих препуних кола добар део земље истрести успут по улицама, и да ће остати видљиве пруге земље од самог радилишта ло

места истовара.

На тај ћачин, све залагање службеника Управе градске чистоће је сасвим узалудно, јер поред свих њихо. вих напора улице ће бити за време сунчаних дана пуне прашине, а у ки шним данима пуне блата.

Потребно је због тога да народне власти скрену пажњу свим руководн-

оцима градилишта у Београду да во: де рачуна о томе где да се држи

Једна корист, двострука штета

материјал и како да се износи земља и шут. Пажљиво преношење земље и шута од градилишта до места исто:

вара умногоме ће допринети да у лет. њим данима наш град не буде пув прашине

Јане КОСПОРСКИ Озренска бр. 61

ећ неколико пута остао сам приликом деобе у свом рејону без меса н како верујем да нисам једн“ ни, предложио бих извесне мере 38 побољшање начина расподеле, меса. Кад се месо делило у мом рејону, пошто сам вапослен, отишао сам на пијацу тек поподне у 4 сата. У свим приватним месарницама месо је било распродато још пре подне. На другој пијаци ситуација је била иста, те сам решио да покушам срећу у 6 сати удутро, пре калцеларије. Међутим, та“ да је ред био тако огроман да су многи људи, који су се журили у канцеларију, остали без меса. | Главни разлог за овакав неред у снабдевању месом је тај, што постоји дозвола да грађани могу куповати месо по свим рејонима. Тако сам у

Чекаоница за горњу салу биоскопа „90 октобар“

м сви знамеа да биоскопи данас врше једну значајну културну мисију, с обзиром да су филмови који се приказују, од далеко веће вредности но раније, да мају широ културно . просветни карактер.

Али средина самих сала и чекаониц» имало се изменила. Тако и чекаоницг горње сале биоскопа ,,20 октобар“ њ ма „намештај“ који се састоји ољ једног ледњака и баштенске клупе. У» то тамни зидови у, и иначе мрачно» простору, обијени и прљави, Све те оставља веома мучен утисак и по, сећа на претсобља коцкарница и ло кала последње врсте.

жжж

Међутим, са мало труда: када би се просторија окречила и уредила, била би пријатна за оне који чекају.

А, Б, |

Градско предузеће за воће и поврће

УУ

Тре

а би ученицима: у привреди обезбедиле што по» вољније услове за живот и за уздизање, — народне власти и управе државних привредних предузећа у Бео. граду отвориле су досад 18 домова за ученике у привреди. Међутим, број и величина 0вих домова не задовољавају у потпуности, јер услед све већег планског развоја наше привреде прилив нових уче. ника расте из дана У дан. Тако, на пример, само У току фебруара упослило се преко службе за посредовање рада 342 нова ученика и 51 ученица. Због оваквсг прилива уче. ника, у извесним домовима по чиње да се осећа недостатак просторија. Овај недостатак особито се осећа у домовима грађевинских ученика, У дому предузећа »Шумадија« и У до му саобраћајног предузећа у Панчићевој улици број 2. У дому грађевинских ученика на Јужном Булевару собе за спа вање су преоптерећене. Одељење рала ИОНО пре дузело је током фебруара чичав низ мера за решење овога питања просторија. Пре све. га, оно је Претседништву Вла де НР Србије дало предлог за остварење нових домова при извесним предузећима са«

нуди деликатесну робу

а ..- ди КЕ. | марта

пагеаовуру ВРТЕТр н тутора = | -

ЕР, Бе а ФЕР

БРИГА О МЛАДИМ КАДРОВИМА

Стање београдсних домова за ученине у привреди

везног, републиканског и ло« калног значаја У Београду. Такође су предузете мере да се пронађе нова зграда ради проширења Првог дома уче. ница. Да би се обезбедило до вољно просторија за смештај ученика, Одељење рада ће настојати, да се у дом Градског саобраћајног _ предузећа убудуће више не усељавају лица која нису ученици. Оно је такође _ постигло — споразум

На практичном раду ;

са Грађевинским олељењем

О, да се у радничким становима на Јужном Булевару испразни један павиљон, како би се добиле потребне радне собе за грађевинске у. ченике. Према том споразуму, у овим становима ће се обезбедити једна соба у којој ће се уредити амбуланта за уче нике,

Међутим, Одељење рада је настојало да ученицима У до. мовима обезбеди не само ловољно просторија за смештај, већ'и остале материјалне Ууслове за живот, Тако, на при. мер, оно је задужило управника Трећег дома ученика, да изради предрачун за оправку инсталација за прање рубља, које се налазе у Томе дому. Оправка ових инсталација 0могућиће да се у перионици Трећег дома ученика хигијен. ски редовно пере рубље из свих осталих домова. Под руководством Одељења, у току прошлог · месеца, такође је испитано и благајничко и економско _ пословање домова. Међу проблемима овога по. словања, једно од најважнијих питања претстављала је чи. њеница да велики број преду-

зећа није на време исплатио домовима дугове за изложе,

вање својих ученика, ~

Предлог за бољу деобу меса.

свом рејону нагло у редовима пред месарницама многе људе из других рејона.

МЕ САМУ

Сматрам да овакав начин снабдевања није ни мало погодан з= запослече људе, н предложио бих једну меру 38 побољшање начина расподеле меса. Народни одбори би требало да приликом издавања карата утисну на свакој карти поред печата и број рејона ни нареде да грађани могу куповати месо само у свом рејону. На тај начин, када свакн рејон буде добиб онолико. меса колико има прија. вљених потрошача, наше обезбеђено снабдевање неће никада доћи у питање због грађана који долаве из других рејона. Е Мирољуб. ТОДОРОВИЋ

Добрачина · 21/1

ж Један леп пример

Н линији број 1, 8 овот ме сеца изгубно сам у тролејбусу вовчаник са 1.200 динара, личном кар, том, пријавом стана и другим доку ментима. Већ сам се био помирио са штетом и предузео мере за прибавља-

ње дупликата изгубљених докуменат, Међутим, изгубљени новчаник нашао је друг Илија Вуковић, кондуктер тролејбуса број 763 и предао ми лич во са новцем и документима,

Овај пример друга Вуковића карзк терише лик човека који високо н пра. витко пепи своју дужност.

Милисав Новаковић, просветни инструктор Мин. просвете НРС

· Треба оправити „Шарену ћуприју преко Бањичког

Потока ТЕ ако на „Шареној ћуприји“, ко. ја код Градског расадника прелази преко Бањичког Потока, колски

прелаз није одвојен од пешачког, то се редовно дешава да возила прелазе

на пешачки део, који је слаб и на ко. |

ме су даске размакнуте и иструлеле.

Због оваквог стања свакодневно се дешавају повреде коња и кварови Н оштећења возила.

Ма да је ургирано да се ова ћуприја оправи и ма да је увек говорено да је оправка „у плану“, до сад ништа није предузето. Међутим, опасност је све већа, а штете су знатне.

Сматрам да би оправци ове ћуприје, ма како онз, с обзиром на нове планове била привремена, требало најскорије приступити,

Одељење рада — посвећује подједнаку пажњу ин питањиња културног уздизања ученика. У сарадњи са претстав. ницима Месног синдикалног већа, оно је израдило план по коме ће радничка културноуметничка друштва помагати културно = уметнички рад У. ченика по домовима. Према овом плану, културно-умет. ничко друштво »РАбрашевић« већ је пружило знатну помоћ

уметницима у Трећем дому, а

нарочито њиховој хорској. драмској и музичкој секцији. Ученици овог лома увежба-

вају и "фолклор. Захваљујући своме залагању н помоћи »А. брашевића«, они су већ у то-

ку фебруара могли да изведу| ===-7<-.

један _ културно - уметнички наступ на Коларчевом универзитету. Друштва »Полет«е и »Никола Теслас помажу на сличан начин културно-уметничку делатност у Првом ло. му ученика и у Првом дому ученица. Одељење рада 'се бринуло и за развој физичке културе међу ученицима по домовима. Најзад, У циљу побољшања васпитног рада < ученицима по домовима. организовав је и васпитачки курс на који се досад пријавило 27 полазника, _ 5

5 ~

Приручник за беотрадско понашање

РЈЕТ пођеш од куће тресни Кате

=» ју да довратници зазвече и од, чах пљуни на тротоар, не би ли по казво да син ваљан човек, то јест да имат ђонове од „назидане“ гуме џ осталу реквизиту човека који цену „старо добро време“,

Откиви, у пролазу, грапчицу са у. седног јасмина, Имаћет да зупкаџ в труниш све до угла. А тамо већ чуцу „кикирикџија“. Купи кикирики и, гриц. кајући их ин бацајући љуске около, че, ћеш ни опазити кад сн пре стигао ча трамвајску станицу.

Ту, наравно, има доста света, Г[Гр стани мало понздаље. Не из скромно. сти, већ да имаш бољи залет. Чиџ трамвај стигне, килиши јуначки: пови се мало, одгурпи старца са штаком, прогурај се ппред мајке са дететом и — улети на платформу, газећи по ногама.

Ако ти неко од настрадале околине каже да си му откинуо дугме, одбру. си му: у

— Што се нисте пазили»

се и „духовито“ саопшти околини ла жена „дотичног“ није добро ушила дугме — елем, она сноси кривицу,

При свем том се осмехуј као сваки светски човек ни што дуже кочи пролаз, тражећи ситнину по оним џепови, ма гле је нема. Врти се, за то време, и гурај жустро. То бе ти помоћи да гурнеш неку од жена, а ова да, при том, поцепа чарапу. Будин спреман да јој кажеш са достојне висине:

— Кад носите свилене чарапе, купњ те ауто... ;

То редовно „пали'", ;

„„Истреси“ још коју досетку и по» нашај се живахно, што је препоруче љиво у теснацу. То ће ти бити при“ јатна забава док ве стигнеш на Славију. Скоро сви силазе. Али, зашто да ти не будеш међу првима7 Зато: лактова у помоћ! Ако неко дете заплаче прили ком твог пролаза, не обазири се, Де ' ца и треба да плачу. Ако, пак, нске јекње, обавести га:

=— Ово је трамвај, а не амбуланта,

Карту, по силаску, баци на земљу, или бар поред котарице. Јер, бирекратија је за то трашити времена, Те котарице су, уосталом, за бојаж• љиве људе. Ти си већ толико пута бацао све могуће и немогуће на тротоаре, у олуке, кроз прозор, и гдегод је то могуће... И — шта ти је би“ лог Разуме се: ништа. И улични чистачи треба да живе — то је чињевица, Као човек „рентијер“ имаш доста времена И излози, разуме се, привлаче твоју пажњу. Али види ти врага, — и други хоће да гледају излоге. Начепили се у први ред. Зар они нмају веће право од тебер Не, То не смеш дозволити!

Стартуј оштро! Неодбрањиво се нађи у првом реду пред излогом. При том се руком и носом наслони, на стакло. То ће оставити масне мрље: нем се зна да си н ти гледао робу.

Поред Цветног трга маса света. Лепо је време: сви жељни шетње. Теби се не жури, али као бивши „бизнисмен“ не волиш да идеш млако.

Узми, зато, правап: Албанија... 8 почни да „шишаш“,

Саплети се на дечја колица, Гурни старицу да испусти ташну, Закачи се о корпу девојке која жури...

Ако ти нешто примети, одговори реско:

— Нисам те ништа пит'о!

•.. И продужи даље.

Пролази достојанствено испред в8у= томобила. То показује твоју срчаност и сналажљивост у великом граду.

Пет је сати. Пронађи карте на пр“ ној берзи и „убаци“ се у биоскопе Шешир не скидај, а текст читај гла« сно,. Околина ће уживати!

У биоскопу једи семенке: нека 838 тебе остане „обележено“ место на по• ду. При изласку сретни пријатеља У гужви п застани на дужи разговор.

Време ће бити да се јавиш пријатељима, Правац: телефонска говорница, Измајсториши улазак преко реда, 8 због оних што су се бунили остани унутра четврт сата. За то време жвр« љај оловком по зидовима говорнице; „завитлавај“ телефоном лекаре н Ста“ инцу за хитну помоћ. Потом се [0ш натенане очешљај, обриши вос, 6 метни на своје место, затегни ма. У обуци рукавице и победоносно изађи,

#25

2 пи

5 ="

На месту састанка са пријатељима, код „Загреба“, стави капут на столи“ цу, и ако их нема довољно. Пепео 6ацај на под, расејано,

Даље се снађи како знаш, алн КАД се вратиш кући потражи на радну, У3 фијукање, музику за игру. То ће при“ Јатно пробудити сустанаре,

Ово је приручник начињен на основу дужих искустава са појединим Бес“ грађанима, а намењен је, онима _ КОД којих није развијен смисао за живот за свој рачун“, да га проуче а при“ мене, |

Ма)

_ДУЛИЈА ДУЧЕВ О