20. oktobar
ти
"Ка то
— Чуди ме да има толико изло
мљених цигала, а свега смо их пет пута премештали,.,
Фр аУ Та ПЕРУ ТО И 507 СЕДЕЛИ
папски омладинци, чланови Ује
дињење социјалистичке омладине који раде и студирају у Москви, организовали су велике манифестације солидарности са шпанском анти« франкистичком омладином која се 60ри против Франка н фаланте.
»
Елиот Рузвелт одржао је преко радија говор у коме је оптужио америчку владу да води милитаристичку политику.
=
На састанку синдикалних функцнио“ нера у Манчестру једногласно је одлучено да се од британске владе затражи спровођење истраге због отпуштања радника им смањења производње у фабрици текстилних машина „Плацбрадерс“ у Манчестру. У резолуцији се предлаже истрага у којој би учествовали ин претставници синдиката у циљу проверавања архива памучних компанија и испитивања владиних тланова за индустрију.
“
На чнецијативу Савеза пријатеља Титове Југославије у просторијама „Мугословенске књиге“ у Прагу отворена је изложба фотографија н ликовних радова ђака – Уметничко-индустриске школе у Прагу који су учествовали на изградњи пруге Шамац— Сарајево.
»
Избори за прву алжирску скупшти-
ну спроведени су под крвавим теро~
ром француских колонијалних — вла, сти. У многим местима, на покушаје народа да спречи _ махннације — при-
пребројавању гласова, полиција је одговорила плотунима, при чему је погинуо велнки број грађана,
.
На контресу у Риму Демократски фронт радника и намештеника државних н јавних служби изгласао је резолуцију у којој се де Гасперијева влада оптужује да је завела антидемократску политику деспотизма, разједињавања. народа, стлачења и застрашивања радника и намештеника. У резолуцији се подвлачи чврста одлука службеника државних и јавних установа да у заједници са италијанским радницима појачају борбу за економска, социјална и демократска права,
."
У свом предизборном говору гене. рални секретар Комунистичке партије Италије Палмиро Тољати оптужно је у Венецији де Гасперијеву владу да је завела фашистички предизборни режим (са циљем да оружаним снагама спречи окупљање _ радничких Н демокрзтских маса.
ж
Шпански герилци су појачали последњих дапа акције у борби против Франковог фашистичког режима. У провинцијама Куенка и Бајадоз, као и у провинцији Костелан _ герилске јединице извршиле су неколико ди+ верзантских акција на железницама,
»
Спремајући се да оружаном силом угуши штрајкове до којих долази у знак протеста против све веће беде у коју гура радни народ, француска влада. је одлучила да организује 54 чете „републиканске јавне безбедно сти“ које ће помагати полицији У „одржавању безбедности и поретка“.
«
Покушај Атлијеве владе ла блокира ниво плата и надница изазива све веће негодовање трулбеника. Механичари угљених _ рудника Јоркшира прете штрајком у случају да им ве булу уређене наднице.
Шуну неће заштитити
"већ свест излетника
злетишта околине све више
привлаче наше људе. Недељом, по сунчаном _ времену, Топчидер, Кошутњак и Авала пуни су Београђана, :
И ваздух, и сунце, и зелени“ ло, и свежина шуме, све је то неопходно нашим радним људи“ ма и пожељно је да све то ко“ ристе у што пунијем броју.
Али има појединаца, г често и читавих група, које природну лепоту шуме користе себично,
Срешћете их, на повратку ку“ Ћћама, са читавим прегрштима по“ киданог грања. Као да се враћа“ ју из боја, носећи трофеје,
Зато наша излетишта, данас добро посећена, после недељних дана остају као права разбојиШта: покидано грање, обиље хартија и отпадака, свуда међу зеленилом. Често се штете, на тај
_дивљачки начин, и алеје посађе-
не украсним четинарима ћем.
Међутим, велико обиље пољског цвећа омогућује свакоме да набере букетић, да освежи сво“ ју одају. Сасвим је непотребно,
С22 ЕЕ
к цве«“
и ружно, и бездушно, и себично, штетити оно што са тешка опо“ равља, уништавати заједничку и" мовину,.
Ту, заиста, не могу да помогну чувари и стотине табли са опоме“ нама. Ту може да помогне једино свест и увиђавност 0,
Зато треба свуда и на сваком месту опомињати и развијати
смисао и поштовање заједничке имовине, за поштовање природ“ них лепота, које су Користили и уживали многи пре нас, а треба
и многи после нас да уживају. Сматрам да је развијање и по~
дизање _ ове _ свести дужност фронтовске организације. Р. Ђ. >=.
„а
„1 2
ИСКОРЕНИМО ШТЕТОЧИНСТВО И ЈАВАШЛУК Р ——————————_——————————
чувири и тобде У времену штедње
вагон иструлелог кромпира
[ росторије Прве – лимарске занатске прерађивачке задруге налазе се на Булевару Југо“ словенске армије број 19. изнад подрума који служи Општој сту“ дентској мензи за магацин.
На захтев Прве лимарске 38друге, 19 прошлог месеца изи“ шла је комисија, састављена од четири члана: Веље Капетановића, инспектора рада НО Четвртог рејона; Радула Рабренсвића, ше“ фа експозитуре; др Лазовића, шефа лекара и Милорада Милићевића, радника Мензе, да испита услед чега се из подрума простире тежак задах, који код радника Лимарске задруге изазива главобољу.
Комисија је утврдила да се У
Незгоде у Градској обућарској радионици
едалеко од Славије, у улици Маршале Тита, необична је Градска обућарска радионица. Нај-
чешће на њеним вратима стоји табла: „Обуће нема“, а поред ње још крупнији натпис: „Обавештења не даје. мо“, То ништа не смета да са обе
х 2/
==
реда
стране врата стоје два Свака
грађана: посебно. Упитајте: — Шта чекатер — Ципеле, одговориће они. Тако се оптимистички чека од нога јутра. А ципеле... Кад дођу. .
дуга жене и мушкарци,
ра-
Дешавало се раније да беспослени После
покупују ципеле до подне. подне, кад се ослободи радни свет — ципела нема. Зато је дошла одлу“ ка да се ципеле вродају од 14 до 18 часова.
Отишао сам у 14 чассва: ципела није било.
— Када ће бити, питао сам.
— Не знамо, одговорено ми је. Ви долазите само...
Распитао сам се: потребно је до» лазити стално, па — кад ципела буде.
Замолио сам број телефона продвв.нице и редовно сам питао. Тако н 24 марта.
— Ципела нема, одговорено је. Пролазећи поред продавницде — илак сам стао у ред.
Око пет часова, један старији 40 век уступио ми је своје место, по што је нестало мушких ципела, а ја сам чекао на ципеле за сестру. 5,40 ушао сам, изабрао ципеле и пошао на благајну. Имао сам сестри“ ну пријаву и индустриску карту. Легитимацију нисам имао, јер је она стару предала, а нову није примила.
Благајница, међутим, арогантно _ је рекла да без писменог овлашћења не може. у
Понудио сам да задржи моју леги. тимацију и ципеле, а ја овлашћење да донесем.
То је још више разбеснело.
— Отсеците са моје индустриске карте.
— Не, нећу, одговорила је. То не предвиђа Уредба...
си наставила је да грди, њући да ме треба избацити из рад, ње.
Руководилац је био немоћан.
— Шта ја моту да ти помогнем, друже...
Изашао сам.
Напољу се разговарало о овој гру-
напоми-
жх Није квалитет у питању
= Јесте ли видели овај свете Дупло скупља ципела од ваше
а гурају се!
= Одвратне буржоаске навике,
| је у Београду синдикал.
них савеза, 8 колико тек по
дружница! Па ипак: један је шалтер.
на коме се подижу синднкалне маркице, Шта више, тај шалтер је о творен. само до 17,30 часова, 7
Појмљиво је, да је на овај начин немогуће обавити посао без непотреб
ника, за исхрану свиња, па и кува се за мензу“,
То су чињенице о подруму — ·
мегацину Опште студентске мен= зе Београдског универзитета, 0 вагону поквареног кромпира, о обољењима _ радника – Лимарске задруге, услед гасова од труљења и о кувању и„начетог“ кромпира за мензу, : Можда би било сувише још нешто рећи, јер ови подаци говоре речито о врхунцу немарности баш у оним правцима, у којима се данас води строго старање, па ипак, неопходно је подвући да се све ово дешава баш у време велике ахције за штедњу, кога треба и мора да се развија све више, стварајући све знатније у-
Како израста економија „Пролетера“
ЛЕКАРСТВО и надрилеварстбо
мали смо ове недеље Београд
облепљен паролама против туч беркулозе. Са задовољством носили смо двоструки крст у рупици од Ка пута. И међ другим лепим наролама била је једна која нас је учила то ме да сваки испљувак ваља уништи
ти, Е, то је лекарство! А помисли
те, кад нека кашљуцава баба пољуби дете и каже му: уЖив био, велики порастао!“ — онда баш због тога
њеног бајања и љубљења, на неку несрећу, дете можда неће остати ни живо, акамоли порасти, Ето, и то је чак надрилекарство!
пп АВ
јђр“а за побољшање животног стандарда РЗдника _ један је од важних задатака Петогодишњег плана. Полазна тачка за остварење тог задатка је оснивање економија од стране упргва "појединих предузећа и установа, Њихови садашњи и будући резултати најбоље говоре какво је залагање да се Петогодишњи план оствари. Економија предузећа коже и обуће „Пролетер" почела је са својим оформљавањем тек пре месец дана и већ сада може да пружи пример економијама осталих предузећа: којим путем тре6а ићи да се зедатак побољшања животног стан“ дарда радника оствари.
сротттитиу
Одмах по изласку Уредбе о служби радничког снабдевања читав колектив, свестан Колико ће резултати њиховог рада допринети њима самима, прионуо је са пуно воље на посао,
Рад се почео одвијати плански, Земљиште, које је имало ово предузеће у Кнежевцу, било је својина акционара предузећа. Доношењем Закона о национализацији и земљиште је постало својина радника, Од тог земљишта, које има нешто више. од % хектра, решено је да се начини економија, Министарство индустрије Србије дало је обртни и инвестициони кредит, Радну снагу дају сами радници. Одмах су, по свим одељењима, основане бригаде које се сваки дан смењују. На рад се одлази после рада у предузећу, око 3 сата по подне, а остаје се до 6 часова. Недељом иде цео колектив. | Ј ј Већ после кратког времена радницима се учинило да ово није довољно. Предложили су да рад у предузећу буде од 6 до 2, На газдинству радници раде све послове: орм. копају, сеју, до“ носе воду и материјал. Дирекција циглана помогла им је дозволом да се са једног зида порушене циглане „Трудбеник“ на Звездари могу Узимати цигле,
И данас, после месец дана рада, на економији су резултати овакви: набављена су два коња за рад; 45 свиња, Које су на економији опрасиле 75 комада прасади; узорано скоро две џектра и се
Вредно је помена' правилно схватање њиховог залагања од стране Месног народног одбора Кнежевца који им у многоме помаже, као. и Београд-
" ског среза, који им шаље сваке недеље свог ве“
теринара. ;
Али на овоме се колектив предузећа „Про летер" неће задржати. И не може, јер „Пролетер" има: око шест стотина радника, Биће ту још свиња, јер је планом предвиђено да сваки радник добије по пола свиње. Зато ће се до 1 маја изградити још 30 метара обора. Биће и зечева, и кунића, и живине. За њихов. смештај градиће се модерни кавези. Набавиће се ускоро један инкубатор, тако да ће се основати и живинарник. На узораним површинама засејаће се само сточна храна, тако да ће питање исхране главних становника бити решено, јер сада храну даје ИОНО м радници доношењем од својих кућа разних отпадака од јела. Изградиће се бољи стан за економа, који се тамо стално налази, а који је раније био радник овог предухећа, : |
Економија предузећа „Пролетер“ је млада, У њу се улаже пуно воље и труда. Прве резултате тог
" виденцију утрошка
материјала и осталих набавки, као и сами радници, који ће и својим добровољним радним часовима допринети много.
Пример њиховог залагања, њихове воље, као и укупна организација, може да послужи осталим економијама као образац рада. :
о. М. у
5 Позратак са орања
подруму — магацину налази око — „теде, четири; вагона кромпира. од“ ко" Требало би свим силама насто- у та се, отприлике, један вагон јати да се овакве и сличне појаве · кромпира налази у процесу тру“ не дешавају У нашој средини, а 5 љења и прети да поквари и со- оне чијом се кривицом дешавају, Испричајмо успут један доживљај сталу количину. Јака задах про- _ позвати на строгу одговорност. који кује разлику између једног и узроковао је главобоље код рад- _ У овом случају, посебно требало МР а па мена пе ника Лимарске задруге. би испитати какав је тај „на- била ма поледица, оклизне се јеКомисија је скренула пажњу у- _ чет“ кромпир, којим се, једним _ дан наш добар пријатељ и пред са« прави Мензе да св труо кром- делом хране свиње, а другим мом кућом сломи ногу. пир одвоји и баци, што је, по _ снабдева кухиња Студентске мен- Довуче се некако до стана, па ње речима управника, и учињено. _ зе, — јер последице ове погре- о 1988 Јаве ПреАУ НИМ ЕН Начет кромпир, међутим, употреб _ шке не би требало да се проши- ти и Е а лекара Ј Станицу за љава се, опет по речима управ“ рују. Д. Ж. ИЛИЋ хитну помоћ, да се вутомобиа по“ шаље. чека он и стење, И оно не прође много времена, кад неко звони. Ето 1 - помоћи! – На вратима, нећете веровати, је= а уз сарај тв р уз дан трамвајџија. Домаћин се присећа : да ли познаје тог човека. Можда неки пријатељ, неки сусед, па чуо за његову несрећу. И зато човек са сломљеном ногом каже: — Е, баш вам хвала, друже, што Потреба јавних ме обиђосте. А он, ни пет, ни шест, него задна . ли: со, штеди и зшинц _ ТЕЛЕФОНСКИХ | МОРА пим у пон | ' 5 Он му безазлено показује, обја« — Каојда не продаје народне про“ говорница шњава аја је отекла, како је по изводе нарону, зен жао цар Бредрат ако је у последње време Бео- црвенела, али овај ти мучки дохвати но време дели милостињу. К : реме у ћ па 104 а! стене. . граду укинут већи број приват- несрећну ногицу, е д Тако се говорило, јер мвоги — су _— А-јој! — стаде јадни човем да већ имали искуства, сасвим непријат 57Х телефона у циљу растерећења на телефонске централе, то се десило се дере. - Утрча његова жена, утрчаше ње« То су незгоде у Градској обућар гова деца да виде шта је, а он њимаг ској радноници. — Ништа, ништа! Све је у реду.
А, М, п Јане Которски Друг је само ногу угануо. Мало да повучем, још мало да цимнем и при“ тиснем, па ће бити добро.
— Ама ко си ти, човечећ = збуч ни се човек са сломљеном ногом, = — Па мени неки твоји пријатељи из предузећа рекоше да си ногу уга= нуо. Од: мене бољег мајстора нема, да читави крајеви остану без теле» „Онај јадник с доста бола притеже фона. Ово је веома незгодно с об-| јорган око ноге, па ће њему: зиром да је често потребно хитно — Мајстор си, верујем, мајстор да позвати лекара или јавити за пожар.| тераш трамвај. То је лепа н поштена мајсторија, Руку ми дај да ти стегТако се десило, 23 марта, да је из био пожар у једном стану у улици Ђуре Стругара 8 и да је ширина пожара захтевала хитну интервенцију Ватрогасне милиције. Како у читавој околини није било ни једног телефона, то се догодило да су ствари изгореле и пожар захватио шире размере, док су грађани успели да позову Ватрогасну милицију. аи РРА Чланови Девете основне организа“ (4 ције Првог рејона претресајући о о Ма вом случају и о недостатку телефон- нем, али ти моју ногу не стежњ ске говорнице у читавом крају, 0 Ниједноме доктору с не бих поверио да тера трамвај. Сам декан брећају осе одговорлима да и 'на-те- Медицинског па да се попне риторији њихове или неке од сусед- за мотор, сишао бих с кода, И док вих основних организација, поставе тори ће ЊЕ ногу да наместе, а ја о –= ћу ти увек бити захвалан када ме 49957. телефонску поворенцу, возиш на посао и враћаш кући се МАРНА У њу се сад опај надрилекар. Бо" а . Стално нешто измишљавају. Гундулићев Венац 6 Мелишу би зра. или пете. је НоеоЕ хж Заљупи тај мшепозвани ми врата када изађе. | . | “ Али, зар не, он није имао правор | Један једини шалтер за синдикалне маркице! Је пи НЕ | р Ц соше човека са сломљеном ногом на , 3 . рентген, па лекари видеше јасно и ног губљења времена, јер – долазе Могло би се ин радно време проду“ разговетно да нога није уганута не· блегајници подружница које броје до жити, тј, увести две смене. то занста сломљена. Пукла је нека 3.000 чланова, а треба бројати мар- ; кост што се зове фибулда. Добио је | жице, новац, проверити бројеве че- У сваком случају нешто треба учи- | чизму од гипса, сад му је лепо ски | ковних уплатвица,.. у вити, да би се избегло непотребно нули, па је проходао. Иде као пре. | Најбоље решење овог питања би- _ Губљење времена. Да му је онај незналица ногу исте ло би отворити још један шалтер Витомир ЈОВАНОВИЋ | 320, ко зна шта би било, Хе · или увести продају на више пошта. Француска 51 Б. БЕОГРАЧИЋ 1 ћ | + · . | грађено 50 метара обора, Двојица радника обаве- са њом и читав колектив већ месеца августа, када ; зала су се да изграде пумпу, двојица да воде бри- ће бити прва тура клања утовљених свиња, Друга ТУ И гу о испуњавању сетвеног плана, тројица да воде _ра клања, која ће бити крајем године, даће сваком “еј бригу о рушењу зида, тројица о зидању обора.. _раднику за уложен труд по пола свиње. И то по 4 Сама омладина је дала специјалне обавезе, које се _ Много нижим ценама но што су на тржишту. За 4 већ сада испуњавају. ђ то се стара управа предузећа, која води тачну е- 5
==
књ
и БА ваља
ПИ ет