20. oktobar
4 ђе и
|“.
испитивањ
“ њи
Тђоградска тврђава, са: својим кулама и бедемима, одувек је привлачила љубитеље историје. Они су, лутајући ње-
ним зидинама, загледајући сва- ·
ки камен, сваки зарез на њему, читали и проучавали прошлост Београда.
Бурна је н крвава била про-.
шлост, сада. мирне, калемегданске падине. Град на ушћу две-
ју река и један од најстаријих ·
градова у Европи, мењао је че-
сто господаре. Он је био и пре-.
историско насеље # келтски град, римска тврђава и Атилин табор, бедем Византије
ских краљева и деспота.
сториских породица н келтске војсковође, римски патрицији и хунске поглавице, сарматске вође и германске старешине, византиски стратноти ин аварске војсковође, бугарски „намесници
и мађарски племићи, српски кра-.
љеви и цареви и турске паше.
темеље Београдске тврђаве уре-.
зана је историја скитачких племена, која су, идући за пленом, лутала од града до града. Свако од тих племена остављало је трагове свог, некада кратког, а некада дужег, боравка.
И Хитлерове хорде су ушле у Београдску тврђаву. А Зидине Београдске тврђаве стајале
су усправно и чврсто, као што.
је и српски народ чврсто бранио свој град и своју тврђаву. · Оживети ту прошлост, сачу“ вати њене трагове од потпуне пропасти, значило би дати. вели-
ки културни допринос животу.
Београда и његових грађана,
Али и поред тога ни. једна ра-.
нија општинска управа то није учинила. Сматрало се да би тај посао изискивао многобројну рад ну снагу и крупна материјална средства, а неби пружио ни-
какву вараду ни општини ви ње-,
'Београдс
а У За ==
против . навале варвара и престоница срп. ње-. му су владале старешине прен-
_ Деши трад.
Б5
ка тврђава (Горњи град)
Почетак радова на Београдској тврђави
ним функционерима. Културно уздизање маса није сматрано погодним послом за улагање новца.
Чим су, после ослобођења, формиране установе за заштиту и проучавање историских споменика; у први план је дошла Београдска тврђава, њено проучавање и конзервација. Ваљало је хитати да се сачува од квара тај наш драгоцени споменик про шлости. На иницијативу Извршног одбора града Београда " Завода за заштиту и проучавање споменика културе, Археолошки институт Српске академије наука преузео је на себе ту дужност. Окупивши архитекте, чаре и археологе, Институт је отпочео са организовањем и при премама за велике радове. Те. рен је добро испитан, тако да може одмах да се отпочне са радовима на местима која су већ обележена и утврђена као археолошка и историска налазишта. На тај начин неће бити лутања, већ ће се трагом старих, пронађених налазишта, ићи ка новим, још неоткривеним објектима.
Ових дана је Извршни одбор града Београда одобрио кредит од три милиона динара за овогодишње радове и дао налог за почетак радова.
Ово ће бити највећа археолошка испитивања у нашој земљи и трајаће 4—5 година. Београдска тврђава захвата простор 0л 70 хектара земљишта. Оно је временом постало терен за избацивање шута и смећа, тако да је од драгоцених споменика –проштлости постале ругло. Кула Небојша браће Јакшића данао је затрпана скоро за читав спрат ђубретом , избаченим из града, Зато ће се првенствено приступити рашчишћавању наноса, па тек онда отпочети са научним радовима.
а у нашој земљи
истори- |
не
позива и
Радиће се иствремено на 2—8 утврђена места у Горњем и Доњем граду, да се не би губило у времену, Радови се неће обустављати до касне јесени, од“ носно догод то временске прилике буду дозвољавале. Проучавање и конзервација Београдске тврђаве треба да се оконча за следеће четири године. За све ове радове предвиђена је сума од око 30 милиона динара.
За који дан ће, део по део, почети да оживљава прошкост Београда и његове тврђаве. Калемегдан више неће бити само парк пун зеленила и сенки, неће бити само место на коме ће Београђани наћи свежипу и одмор, већ ће пажњу шетача при влачити радови који ће свако-
га дана откривати историју Београда и његове тврђаве.
јада се неко потписује, никада не треба да стави прво презиме па онда име и никада, тачку после потписа.
Презиме пре имена појављује се само у званичним актима, у регистрима, у телефонским именицима и томе слично, али у писму, на крају песме или приповетке не пише се Андрић Иво него Иво Андрић, јер само поред ових наведених „случајева имамо у поезији испретурана имена и презимена: „Отуд иде Обилић Милошу...“
Исто туко, као што се тачка не ставља иза потписа, ње нема ни иза наслова. Наш „20 Октобар“ нема тачке, нема тачке ни „Борба“, ни „Глас“ ни „Политика“, и у свима нашим листовима видећете да после наслова чланака и вести тачке нема.
(се пунији београдски излози показују нашим грађанима обиље нове робе. До недавно набављало се оно што се појави, без обзира на специфичну _ потребу. — Данас, међутим, велике скале у квалитету, облику и боји омогућују избор. |
То говори да производња ра.сте. То обогаћује наш живот и подиже његов стандард.
Али, у последње време све чешће појављују се на нашем 'тржишту , у нашим градским излозима, _артикли за широку · потрошњу који изненађују не. складношћу боја и облика, као и аљкавошћу израде.
Недавно су пуштени у продају џемпери (задружна про. давница у улици Лоле Рибара, на пример) нескладних, отровно-ружичастих и неранџастих 60. ја. Онда, на другим местима, џемпери комбиновани од две и више боја, које се никако не смеју поставити једна – поред друге,јер остављају ружан утисак. Излози галантерија, (ма. хом приватних) пуни су мушких машни, веома неукусних. У приватним папирницама појавили су се нотеси и албуми за фотографије сасвим несолидно израђени, примерно ружних, ша. рених и дречећих, несолидних корица. Исто тако, са наменом да служе украшавању одаја (вероватно) руже београдске из. лоте Снежана и патуљци, на ба. зи Дизнијевих цртежа, као и читав низ дечјих и животињских фигура начињених од посебне смесе и обојених не. складним бојама. У продавници _ Народног _ магацина (ва углу Теразија" и Нушићеве улице)
+ 4 поред ових фигура, у излогу,
он
„ ти бесплатно за народ,
Наши научници
+ на свом ства
ралачком раду
ме Милоја Васића везано је са
плодоносним радом на богаћењу страница историје наше земље. Са високим стручним знањем и по савременим методама археолошког истраживања, професор Милоје Васић први је отпочео да проучава преисториску проћлост наше земље. Шта више, за њега се с правом може рећи да је један од оснивача преисториске археологије на Балкану.
Професор Милоје Васић отпочео је каријеру научника пре нешто више од педесет година. њетов први научнички рад, из области класичне археологије наша земље, изишао је у „Старинару“ 1894 године. До првог светског рата професор Васић објавио је У нашим и страним часописима преко 50 радова. Тим својим радовима он је привукао пажњу многих научника на археолошка богатства наше земље, као и целог Џодунавља. Нарочито су запажени радови који се односе на културу преисториског периода.
После првог светског рата професор Васић интензивно је наставио рад на ископавању и проучавању локалитета Винче. У периоду између 19832 и 1936 године он ја публиковао свој главни рад „преисториска Винча“ у четири свеске. После другог светског рата професор Васић је завршио свој најновији рад „Јонска колонија Винча“, који обухвата у доста сажетом облику, најновије резултате у проучавању Винчине културе.
Преисториска Вивча, 14 километара далеко од Београда, коју је он истражио, стекла је у науци реноме једног од најбогатијих и најсавесније испитаних насеља У подунављу.
Богатство Винчине културе, неоспорне везе ове области са Егејом, као и чињеница да су Грци почели да врше већ од осмог века пре наше ере колонизацију обала Црног Мора и предела око ушћа Дунава, дали су повода професору Васићу да преисториску Винчу сматра за колонију Јонских Грка, основану на прелазу седмота у шести век.
Тако ниским датовањем овог на-
Х
ЗАСЛУГЕ И ЗНАЧАЈ
· пробесода Милоја
Професор Милоје
сеља, чији објекти, по процени извесних стручњака припадају неолитској култури, професор Васић је изазвао у науци живу диску“ сију. По схватању нордијских и средње-европских археолога, неолитска култура подунавских земаља развила се под утицајима који су се преносили са севера према југу. На тај начин, целокупна европска култура, која своје корене има већ у неолитском добу, требало би да се припише средњеевропским и нордијским областима. На овим схватањима, пантер“ манска тенденција је покушавала да створи свој научни ослонац. у Као први противник таквих схватања истакао се професор Васић, и баш на примеру Винче доказао да је Европа елементе своје културе примила с југа, из Егејске области. '
. лози
ДЕЛА.
Јавића
Васић
Без радова професора Васића тешко би се могла имати јасна претстава о преисториској прошлости наше земље и о културно-усториским проблемима који су везани за Балкан и Подунавље, Својим научним радом о Винчи професор Васић је изградио основу, на којој ће будући археоЈугославије и подунавских земаља, по једној новој оријентацији, продужити његов рад, пун научних заслуга, доћи до нових резултата и обогатити историју културе Подунавља, најинтересантнијег дела Европе у преисториским периодима.
А те нове генерације будућих археолога неуморно припрема на Ђеоградском универзитету професор Васић, мако већ прилично стар.
О. МИЛАНОВИЋ
зивот м РАДУ ССЕР А
Сун
чани Сухуми 0 --
Поглед на један део града Сухуми н на улицу која пре Велике октобарске
револуције није ни постојала
истакнута је напомена уда се оне не продају, већ да „служе украсу“ излога. Међутим, њи. хово дејство је обрнуто: оне делују ружно, погрешно развијајући код људи, а нарочито код деце (коју привлаче својим шаренилом) рђав укус. У многим швећарским радњама, на
. „ПУТНИКОВА туристичко предивоњо 30 нород У циљу што бољег популарисања
наших туристичких крајева, предузеће „Путник“ је организовало низ предавања из области туризма. Ова предавања праћена су приказивањем диапозитива у боји. Тако су до сада одржана предавања у домовима културе Трећег и Петог рејона, као и у Земуну м Панчеву, са темом о тури. стичким лепотама Црногорског При морја и Боке Которске. У пројекту су
предавања за синдикалне и друге ма. совне организације.
„Ускоро ће „Путник“ приредити и неколико предавања о Истри и Сло. веначком Приморју, такође са“ приказивањем диапозитива.
„Путник“ припрема ни два краћа, у. ска, туристичка филма о лепотама наше земље, који ће ускоро бити довршени и' који ће се такође приказива-
,
| ПОЛА СТМЕПГАВАЈНЊЕЕ МГМ (СИА. ПЉИШАХ 2 6
ај
трговима и прометним угловима, продаје се ружно, папирно, вештачко цвеће које, поред оста. лог, имаиту негативну особину што сабира прашину. Ту свакако треба додати читаву скалу папуча, домаћих ципела и сандала најслабије и најружније израде. Затим; „зембиљи“ од различитих материјала, као и читав низ других краткотрајних, а по облику, боји и изради нескладних артикала што често својом релативно ниском ценом заваравају потрошаче.
Време штедње и рационалне производње, у коме се ми да. нас налазимо, диктира потребу да се на наше тржиште изба. цује не само заиста добра, већ и складна и укусна роба.
Са обзиром да државни и градски произвђачки. сектор мо. же да диктира квалитет робе, треба настојати да у продају не иде оно што квари укус нашег човека, што му краткотрајно служи, што га креће натраг у културном погледу и уназађује
Можда ће.се неком – нашем суграђанину допасти џемпер отровно-ружичасте боје или ру. жно папирно цвеће. Зато баш и треба настојати да се његов у-
„кус поправи пуштањем на тржи.
ште разноврсних, корисних, со. лидних и укусних артикала. Треба настојати да наше за. натске и. индустриске радио. нице раде по узорима одобре. ним од стручњака прокушаног укуса. То ће омогућити да се крупним корацима удаљимо од примитивности и "јавашлука, у које се чешће скреће -и да и са те стране подигнемо, како кул. турни ниво, тако и целокупан животни стандард наших људи. б А
· онима, чијим је старањем С
адалеко је чувен Сухуми, тлаве ни град Абхаске Аутономне Совјетске Социјалистичке Репуч блике. Обиље сунца и топлота дивна клима, густо и бујно зеленило одлике су овог напредног
града. Но не треба сматрати да је природа увек мазила сунчани Сухуми. Још пре неколико деценија Сухуми је претстављао опасно легло маларије. Утолико је зна. чајнији огромни преображај који је главни град Абхазије доживе захваљујући совјетској власти. Мочварно тле — тај расадник маларије — потпуно је исушено и претворено у лепе паркове, којима се становници Сухумија с правом поносе. На територији главно! абхаског града лепо м разнолику дрвеће ствара пријатну, здраву свежину. Колико је флора Суху“ мија богата, види се по томе што
њен списак садржи 1145 назива. "ту има тропске и суптропске фло“ ре — еукалипта, мимозе, бамбуса палми и другог ретког растиња. цитрусови плодови одлично успе“
вају под животворним сухумским сунцем.
Тако је Сухуми, после великог октобра, заувек ослобођен мала“ рије и претвсрен, сложним и план“ ским радом совјетских људи трад који се непрекидно развија и користи велика природна 60татства за опште добро, поуздан, изграђујући своју све лепшу " лепшу будућност.
шта више, Сухуми је заслуже но стекао славу првокласног ле чилишта. Његови становници мно“ то полажу на то да се совјетски људи из других република и кра“ дева што боље осећају у главном абхаском центру за време лето“ вања и лечења, Стога се у СУХУ мију неуморно наставља штиреска комунална делатност. Граде се базени и водоскоци, повећава се број паркова м скверова.
Ведар, сунчан, саву зеленилу, Сухуми из дана у дан постаје свв лепши.
Град располаже са шест одлич) но уређених санаторијума и х свестрано
мова одмора. Природа Х притиче упомоћ лекарима ОВА установа: У погледу рали јапи)
сунца Сухуми знатно превазила“ зи славну Ривијеру. Е
У непосредној близини сухуми“ ја пронађени су извори првокла“ сне минералне воде, што обезбе“ ђује овом граду још брже и 2 ше перспективе развоја. СУХУМА ће, несумњиво, постати Велик, климатско - балнеолошко лечили ште,
У Сухумију је основана, кратког времена, клиника у Коу се болесници лече авадхарско, минералном водом, која се дон си у бурићима. Авадхарска ВОН много користи болесницима #06 пате од чира у стомаку. СВИ. салесници истичу узорну органи: цију нове клинике и захвали претворен у град = парк, траА 7 лечилиште, .