20. oktobar
Дру ако.
ности 30 настале штете
Тама, говорници, _ планови такмичарских комисија, дискусије на производним саветовањима — подвлаче потребу ште"дње. А док једни штеде, кго "добри домаћини у својој кући, нађу се понеке лоше газде, које расипају немилице народну имо= вину. Није да намерно расипају. Код њих се сва догађа случајно, што, наравно, не умањује штету.
Тако се, „случајно“, _ просуло меких 300 литара зејтина, који је испостава Генералне — дирекције прехранбене индустрије у Новом Саду послала са станице Бешка дензи Министарства мндустрије у Београду »
Радници су у Бешкој натова= рили 12 буради, како било, и усправно м положено. а службеници ислоставе _ Дирекције _ прехранбене индустрије нису се сетили да осигурају м повежу бу= рад. Железничари су примили у своју надлежност тако погрешно матоварен вагон зејтина м нису приметили неисправност, утолико пре што је у товарном листу испоручилац јамчио за послату ко личину•
Нико није претпостављао _ да бурад, иначе непомична на — земиљи, неће стајати мирно и у вагону. При _ сваком мМаневру, на сваком заокрету воза, ударала су се бурад једно о друго. као и о зидове вагона: Обручи су попуштали на дугама и зејтин је почео да се просипа.
Када је вагон, најзад, стигао У Београд, службеници станице Дунав-Доњи град приметили су да из њега капље зејтин. Одмах, око 16 часова, јавили су мензи Министарства индустрије у каквом је стању стигао вагон. Из мензе су послали курира, који је отишго на станицу, видео како стоји ствар, и није знао на који начин да заустави зејтин који је непрестано цурио•
Узбунила се управа мензе. Нису могли да нађу кола за пре» воз буради, јер Министарство не ради после подне. Нису _ нашли ни бачвара, ни читаву бурад на неком складишту, ни гипса да за творе пукотине. Свега тога није било на станици јер станица, наревно, не може да прави складти шта амбалаже за оне који не пзекују добро своје пошиљке, Бурад су била у јадном стању. Са 12 буради спало је 18 обручева. Два су била тешко оштећена како је записнички утврђено, а и из осталих цурио је зејтињ
Пошто ништа нису могли, Или нису успели да учине увече, слусу _ истоварили зејтин ујутру. __У међувремену, садржина буради се још _ више смањиле. Једно од буради било је потпуно празно, а два до пола, Зејтин је натапао одела _ људи који су носили бурад, _просилао се по колима, у шерпење су га док га нису
жбеници мензе
испод кола купили,
довезли ми изручили у _ казане „лензе« а Ко је кривт Очигледно онај
ко је послао бурад. Даље: околности — несналажљивост прима= оца (слање на станицу курира У једном тако критичном моменту), као и равнодушност железнича-= ра која је штету само повећала.
Кривац ће новчану штету надокнадити, Али просути зејтин по поду вагона, по прузи м улицама нестао је. Њега не може нико ·надокнадити-
Зато лоше газде треба да осете последице своје – штеточинске немарности
С
Треба пооштрати Питање Одговор-
„Откини још... откини и за чику...
едељом поподне пуне су кале-
мегданске терасе изнад ушћа. Разнолика панорама: наше велике реке са бродовима и шлеповима, кеј са дизалицама, џиновско радилиште Новог Београда, као и поглед на Чукарицу и Земун, све то привлачи наше људе. На ваздуху, међу зеленилом, на том заиста ретко лепом месту, проведу по два три сата, смењујући се на огради и на ретким клупама.
.
Прошле недеље поподне седео сам поред две жене, које су дотле са малом девојчицом. Оне су биле забављене разговором, а девојчица је, за то времг, кидала
лишће.и гранчице украснога шибља. Задовољна што се мала тако сама забавља, мајка је бодрила:
_ Откини, ни и чики... |. и мала Вишња јуначки је кидала зеленило овог нашег парка, на његовом најлепшем месту, јединственом у нашем граду. Нигде ни чувара ни милиционара. Опоменути, међутим, незванично жену која сама не схвата значај народне имовине, значило би извргнути се, можда, препирци са многима из околине, којима је Вишња доносила покидане хтранчице м који су се, дирнути, веома „забављали“. » Калемегдан, већ ми иначе, није довољно уређен. Травњаци су ис-
откини још... Отки-
пресецанм „дивљим“ стазама. цвећа готово и нема. Зато, тим пре се треба старати да оно зеленило што та има не трпи од несавесних. Нису довољне табле са опоменама. Неопходно је вршити контролу у име реда и чувања зеленила и парка уопште. Јер кад би свако дете покидало толико зеле-
нила, као мала Вишња, Калемегдан би ускоро био пуст. Посебно: то значи навикавати децу на непоштовање растиња. А то се не сме дозволити.
Зато је неопходно, у недељне дане, кад је посета велика, поставити дежурне чуваре, а прекршитеље новчано кажњавали, м. л.
х
Бирократија је често и претерана ревност
(ој дана делиле су „Гранапове“ продавнице грађанима брашно, Уз отсецање купона за хлеб, који су претходно, у рејону поништени уда ром печата.
Поједине бирократе, којих још увек има у „Гранаповим“ _ продавницама, искористиле су ово за вавођење неких личних бирократских правила.
Грађане, који су чекали по један сат и по више у реду, враћали су У рејон, да поново овере бонове на којима је било отсечено неко слово са печата, приликом ранијег _ куповања хлеба (јер хлеб је дељен за првих 15 дана 'а за каснијих 15 дана брашно). ;
Типичан пример бирократије, показао је Михајло Милошевић службеник продавнице број 85, у Приморској у“ лици. Он је враћао потврђене бонове да се наново потврде са „објашњењем“ да печат не сме бити јако ударен, или да не сме бити слабо ударен,
— Не може да добије брашно ко нема право, каже он. А заборавља да је то право било препуштено грађавима. Свако ко је хтео, могао је узети брашно. у
Људима треба помоћи и ољакшавати где год је могуће, а сваког оног,
~
=> ЈЕ
ко
супротно · чини, шта је у интересу народа, а шта не.
Ово износим стога што сам убеђена да случај није усамљен и да још има оних, који из погрешне ревности,
треба упозорити
или да не сме бити два и три Г печата на једном купону, него само поступају изразито бирократски. један, како је он захтевао, о. м.
У интересу омасовљења спортова
"Т енис-лурнир, који је прошле недеље одржан У Загребу, У оквиру Девис-купа, преношен је
већим делом преко београдског радија, што је омогућило великом броју слушалаца да прате ово занимљиво такмичење. Исто тако, преносе се такмичења и друге врсте: футбал, веслачке утакмице, итд. .
после радног времена сакупили смо се у нашем предузећу око радио-апарата, нас неколико чинов-“ ника и курир, младић са села, Слушали смо тениску утакмицу м пратили њен ток. Међутим, наш курир, кога је занимао и ток и исход, није могао да прати са разумевањем, јер није знао ни правила игре, ни термине који су употребљавани у преносу.
Нацртали смо терен на хартији и у току слушања објаснили му све. Други дан је за њега већ био пуније задовољство.
— Сад бих и сам могао да покушам да играм тенис, рекао је задовољно.
•
Овај случај дао нам је идеју да предложимо радио-станици нов начин преношења утакмица уз неопходно објашњавање правила игре м термина којима се она објашњава. То би омогућило да много више слушалаца, са пуним разуме-
вањем прати игру, а исто тако и да се спортови омасове, јер би у том случају сваки пренос утакмице био м права и најбоља пропаганда за учешће у појединим дисциплинама спорта, се обзиром да се далеко лакше приступа оном што је разумљивије.
ЈЕДАН ПРЕДЛОГ
Обавештајне табле · на јавним местима
едавно сам посетила Загреб. Н Ло тада, мени је Загреб био сасвим непознат. Нисам могла лако да се снађем у њему, због његовог великог пространи ока широке и разгранате трамв на којој се стиче много
мреже разних кола и одлази у новим правцима. Странцу је тешко да
свакога часа застаје ми тражи 0бавештења, која и не може сваки пролазник да му да. Међутим, питање ове тешкоће је решено. Израђене су велике карте — планови града и истакнуте на више места У граду. На њима је приказана читава трамвајска мрежа, са назнакама насеља, рејона и најзначајнијих улица, довољно је само неколико тренутака госту Затреба па да се упозна са читавим
аспоредом мрежа, да сазна коим ће колима и одакле најлакше да се пребаце у крај који тражи. Мени је ова, наизглед не много значајна ствар толико помогла, да сам могла да прокрстарим читав Загреб, пронађем сва места тде
: сам морала да одем, а да никога "на заустављам за разна обавеште-
т
ња, која глуком случају ипак'не би могла да буду толико потпуна. Поред ове корисне новине коју су Загрепчани унели у свој град, приметила сам, исто тако, велике дрвене табле, исто тако на најпро-
· дазнијим местима. писан програм свих загребачких биоскопа, са назнакама почетка претставе у свакоме од њих. У отсуству новина, и на најудаљенијем крају Загреба, човек може да се обавести шта ће гледати У
коме од биоскопа,
Ово су само два елучаја лепе практичности, које би м наш град, у који долазе хиљаде м хиљаде пролазника и гостију, могао да пренесе и примени. На тај начин уштедело би се доста времена људима У проналажењу разних улица им трамвајских пруга. Како израда ових корисних средстава за олакшавање сналажења људи У нашем најпространијем граду не би много стајала, предлажем да се наш град оботати и овим новим начинима обавештавања новодозлих ми пролазника, чији је број све већи. |
Лола.
“пр об теза
То би можда претстављало један мали напор за спикере спортских догађаја, али би за популаризацију спорта много значило.
и.
м.
жх
НАЈЗАД: САНДАЛЕ,..
па – сарда јр вд
„Дај ми,чико, динар
за биоскоп“...
ЈУ београдским биоскопима један је одређен за пионире. Ту се дају филмови најприкладнији за најмлађе. Но, пред свим биоскопима у граду свакодневно се виђају деца, која заустављају посетиоце биоскопа;
— чико, дај ми динар за биоскоп... ИМ људи и жене дају. Свако, разумљиво, помисли: кад ја могу да идем у биоскоп, што не би ишао и тај малишан.
Но најчешће се дешава да ти „малишани“ не иду у биоскоп, нити у ту сврху траже „динар“. Често им је тај новац потребан за цигарете, за које, разуме се, нису дорасли, а играње „крајцарица“ њихова је најомиљенија забава.
Зато сви они који се разнеже и даду динар дечаку пред биоскопом веома греше, јер га навикавају да дође до новаца на начин недостојан човека. Та се навика касније тешко искорењује.
Стога сматрам да би пре свега требало укинути праксу тог давања „динара“, а онда и увести да деца до десет година посећују биоскоп групно, у оквиру своје пионирске организације, уз пратњу родитеља или учитеља.
Илија МИЛОШЕВИЋ Тундулићев венац 6
Још увек има неуређених башта
ок у појединим деловима пре-
дузимљиви чланови Фронта, У оквиру својих локалних планова, уређују сваки комад слободне земље, стварајући травњаке и цветњаке, дотле у неким деловима града и баште остају неуређе-
Ра РИМА 951
— Кад фабрике нису унеле дечје сандале у свој радни план
унећемо ми у свој!
|овајнја
+
Урленција
Из нарочите потребе, преселио се ја из једног стана у други. М то не сам, већ комплетно сжена, плус деца, плус ташта), као што већ и бива кад је човек породичан. Дакле, и ташта је ту. Навикли сте, знам, да се зетови туже на своје таште и обрнуто. Мени то не долази ни на крај памети. Јер вреди мени ташта. Прво, чува ми децу. А триста бува лакше би било сачувати но двојицу мојих малишана. Друго, има = пензијицу.
Мала, дакле, мојој ташти пензија, јер није ни била дуго у служби. Али. ипак, то је стално месечно примање и — корисно. Знате оно: сиромаху човеку вајдица м мува да му улети у уста.
Видите, занимљиву стварчицу могу да вам испричам у вези са
том мувом, односно пензијом.
Отишао ја у надлежну канцеларију м првог чиновника на кога сам налетео упитам шта треба
да сад пензија моје тазште стиже на нову адресу. Човек ми да упутство, просто, као масуљ. — Напишите каже — малу претставку, без икакве таксе; Ранији стан тај, нови стан овај
Тако сам и ја нешто мислио. Лак сам на перу. Није прошло ни пет минута, а ја с претставком код истог чиновника.
— Сасвим добро, — вели он,
— готовот — питам ја.
Клима спокојно главом.
Збогом, хвала, и тако даље. Оперативно, експедитивно, хватам се за кваку, а за мном глас:
— Број, број!...
и не помишљам да са на мене односи. Али забрујала цела канцеларија: — Станите, друже!
Окренем се, Мени говоре.
Онај мој чиновник пружа ми комадић хартије:
— Ево вам број молбе.
— не треба ми, — кажем. — Што ће ми број! ,
— лакше ћете да ургирате, објашњава ми чиновник.
— Али ја нећу ни да ургирам, Ствар је јасна. Шта ту има да се ургира. Реците ви мени, је ли сиоливин ин у авва ба а
7 -
— Разуме се, — уверава ме саговорник с призвуком прекора У
тласу. — Е па, шта онда има! Нећу број. Збогом. Дошао први. Ташта ме, ради про = веравањћ пита: .
· пеница развија
= ппмининиининининивнининв аи ремвапииилиниинмиииивиманиивнна.
— Јеси ли ти оно свршиот
— Свршио, — одговарам као запета пушка.
Дошао пети. Како се залупи капија, ми помислимо: поштар. Оно, разуме се, није увек поштар. А и кад је поштар, дође до сандучета за писма и одмах натраг. Капија се понова залупи.
Дошао десети, Стање без промена. Ташта ми ништа не говори. Ни ја не говорим ништа. Али осећам да нас мори иста мисао.
Није друге, ја понова у ону канцеларију, код оног чиновника.
Објасним све. И кажем да није стигло. А он спокојно:;
— да погледамо. Број, иматет
— Немам број.
— Треба да имате, како сад да вам нађем7 Теже је без броја.
— Мислио сам, неће уопште требати, — објашњавам. — Све је ту тако просто и јасно. Нисам ни претпостављао...
Чиновник се намрштио. Претура нека акта. Загледа у фијоке. Врти нешто главом.
— Колико би било лакше да и„мате број, — прекорева ме.
Намрштио се и ја. Али 4 ма да знам шта је још лакше. То сам уосталом знао и онда кад сам предао претставку, а одбио да узмем број који су ми нудили, ради те њихове, такозване ургентпије, бестрата јој глава. љ.
Нови спортско дисциплино ·
По „терену“ неосветљених сте. се ова нова
спортска дисциплина
не. Гола земља, коров и ђубриште — уместо цвећа и зеленила које освежава.
Међутим, није у свим случајевима неуређених башта једини разлог недостатак иницијативе и предузимљивости. Многи су прекопавали слободне просторе, као и баште, но услед ратних разарања у непосредној близини, та су земљишта још пуна шута, тако да је неопходно нађубрити их. Али, док у појединим крајевима града, на периферији, где се држе жоњи, ђубриво пропада и кужи околину, немогуће је набавити Ђубрива за Њубрење тих земљишта. Многи су се обраћали Градском,
расаднику ИОНО-а, но оданде им је одговорено да и сами немају довољно ђубревите земље.
Стога би било потребно организовати ту набавку ђубрива и ђубревите земље, како би грађани и руководиоци радова у појединим основним организацијама
знали и имали коме да се обрате кад се за то појави потреба.
То би омогућило да се многи запуштени простори, са много шута или иловаче доведу у ред и
потраве, мили засеју цвећем, је још времена.
док
Р. БЉАЈИЋ
Припреме за Кинолошку изложбу
80 и сваке године, тако ће се
и ове године одржати Међу. народна кинолошка конференција, на челу које се налази као претседник Југословен др. Љубо Ловренчић. Ова конференција се одржава сваки пут у другој земљи, и неколико дана раније, приређује се у истој земљи и међународна изложба паса, да би,чланови конференције одмах могли видети шта је учињено на унапређењу кинологије у појединим земљама. Како ће ове године та конференција бити 13 септембра на Бледу ова међународна изложба паса биће одржана у Љубљани.
Припреме за изложбу почеле су да се врше у свим републикама.
У Републици Србији, у свим већим местима одржавају се смотре паса свих пасмина, које организује Удружење кинолога Србије у сарадњи са Ловачким удружењем Србије.
У Београду ће се ова смотра одржати 23 маја на Таш-Мајдану. Пред кинолошку комисију привешће се све пасмине паса: ловачких (бракираца и птичара) луксузних и спортских. ,
на смотри ће бити од стране Кинолошког удружења додељене натраде и изабрано више добрих паса који би учествовали на изложби у Београду 15 јуна где би
стручне судије одабрале оне псе
ПРОБЛЕМИ НАШИХ МЕНЗИ '
Просторије И ИН вонтор мензи Не одговавиј) 10
требами
Се већи број радних. грађана храни се у мен. зама Друштвене исхране или оним мензама којима. управљ ју разна предузећа. Стога ме 6 зе, њихово снабдевање, уређење, | 8
развој и проширење добијају све већи значај. МИ:
Из разговора са многобројним грађанима који се хране у мензама, може се, међутим, 8а- кључити да се овој важној грани друштвене исхране не по. свећује ни из далека она па-. жња коју заслужује, како од стране надлежних власти тако и од стране оперативних ружо~ водстава по предузећима. |
У многима, од 140 мензи ко. лико их укупно има, чистоћа ни.. је на довољној висини. Обично. већ сами локали у којима су мензе смештена не одговарају намени, па их је тешко одржа.вати. Управе. предузећа _ често не излазе у сусрет својим на. мештеницима и не труде се ла. им обезбеде пристојне просто. рије за исхрану. Тако грађевини. ско предузеће „Рад“, код ради. лишта на Бежанији, мако ма много радника, сместило је мен. _ зу у једну прљаву дашчару са подом од цигала. Није потреб. но доказивати да не претставља. никакав _ проблем – бетонирање пода у бараци и кречење 8идова. |
Да непогодност просторија ва мензу често служи за каму. флажу немарности, сведочи слу. чај мензе бродараца, која је омештена у старој, оронулој згради па је ипак у њој чисто. ћа на примерној висини, ;
Много је теже за мензе пи. тање инвентара који је обично дотрајао пи нема га ни издалека довољно. Недостатак инвентара је озбиљна кочница за проши. рење и повећање броја мензи. У мензи „Таково“, где се храни 800 претплатника, тањири Мо. рају три пута да се оперу за време једног јединог оброка. Ни у другим мензама питање инвентара није лакше. Тањири се, због брзине, перу као од беде Ти разбијају у великим количи. нама што, наравно, не олакша. ва питање недостатка инвентара.
Могло би се разумети што мензе оскудевају у посуђу. Али оне не располажу ни кухињским крпама ни столњацима. Нечисти столњаци и мутне чаше пружају ружну слику у данима _ настојања да се омогући што културнији начин исхране. У многим мензама уопште нема столњака на столовима.
Мензе су упућене да се снаб. ћевају о инвентаром на слободној продаји. Како оне не распо. лажу довољним средствима, 'ер нису – комерцијална предузећа, требало би: им омогућити набављање инвентара по што при. ступачнијим условима. Управе предузећа дужне су, са своје стране, да учине све што је у њиховој моћи за што бољу ни културнију исхрану радника и намештеника. |
поћи
:
који би нашу земљу репрезентовали на међународној изложби. На овој изложби биће проглаше- _ ни прваци и првакиње Југослави“ У је, Србије и Београда, додељене | дипломе као и већи број награда | учесницима. Сем тога, сви бракир. _ ци (зечари и лисичари) биће упи- _ сани у Југословенску родовну | књигу и тиме ће им бити призната расност у својој пасмини б че- _ му ће добити потврду од Киноло- | шког удружења. ђе ј
До пре рата кинологији, код наб_ У Југославији, није поклањано довољно пажње. Имати пса сматрало се као нека луксузна забава, а Н6 потреба, и да правилно одгајивани пси доносе велике користи пољопривреди, војсци и сваком поје- | динцу. Тек од ослобођења кино-
|
+
за
логија је добила своје право чење и почела да се диже на говарајући степен. Ова изложе значиће велики напредак на том њеном путу. Зато би требал 1 се сви власници и љубитељ
одазову У што већем броју, ! У свом личном интересу, тако. интересу унапређења наш