20. oktobar

т"

« аи

о Зодиши Спвезо културно-просветних друштава у Беогроду

адаци Савеза у Београду произилазе из зада-

"така које поставља Савез културно-просвет-

них друштава Србије с једне стране и из конкретних проблема-и ситуације културно-просветног рада у Београду с друге стране. · |: Данас се Београд налази у међуградском. такмичењу са главним градовима свих република, које је почело 1 марта и траје до 31 децембра. У обавезама које је Градски одбор Народног фронта дао, обухваћено је и такмичење по питању сузбијања неписмености као и по питању рада свих драмских, хорских и фолклорних секција у нашим културним друштвима, Зато и рад нашега Савеза треба да помогне правилном развоју међуградског такмичења и унутар самога града. Савез културно - просветних друштава Србије у своме плану је предвидео активност на пољу народног просвећивања као и на подизању квалитета рада културно - уметничких друштава. Према томе, задаци Савеза у Београду били би ови: .

· 1) Савез културно - просветних друштава У Београду мора развити широко рад на народном просвећивању, укључујући ту и борбу против неписмености. ' У Београду је после ослобођења на том пољу учињено много. Данас течајеве за неписмене похађа 1800 радника, жена, свих оних којима је стара Југославија онемогућавала приступ школи. Поред тога, кроз просветне течајеве, који значе продужетак аналфабетских на којима се стичу основна знања из писмености, од ослобођења је прошло 1.800 слушалаца, а данас их има 689. међутим, сталан прилив нових неписмених у Београд, нарочито међу сезонским радницима, претставља проблем који се може решавати само добром ортанизацијом. Задаци се по овом питању састоје

у овоме: 1) помоћи да се акција на сузбијању не-,

писмености што шире развије, нарочито међу радницима, као основни предуслов за даље њихово уздизање. Без остварења овога предуслова не може бити говора да култура у правом смислу речи постане народна својина; 2) помоћи у проналажењу таквих организационих форми по којима се снате не би разбијале као што је то до сада било када је свака организација стварала свој план, нззависно од плана друге организације; 3) остварити чврсту сарадњу масовних организација у културнопросветном раду са народном влашћу; 4) спречити

" кампањски- рад у акцији описмењавања; 5) изгра-

Ђивати методе прилажења неписменима, борећи се за што правилнији однос како организација. тако и појединаца у овом раду; 6) тежиште рада пребацити на просветне течајеве који се морају још више омасовити, јер претстављају основни просветни задатак у Београду.

_Што се тиче осталих облика рада на народном просвећивању, од којих су најважнији библиотеке и народни универзитети, Савез мора посветити пуну пажњу подизању квалитета и идејности у раду ових наших установа. Наше фронтовске организације организовале су све рејонске библиотеке па их доцније предале на стручно руководство народним властима. У организовању покретних изложби, ручних библиотека, приредби за популарисање књиге као и низа читаоница које својим изгледом и актуелношћу литературе служе као пример показује иницијативу појединих основних ортанизација Фронта и синдикалних подружница на том пољу. Задатак Савеза ће бити, пре свега, у прављењу плегнова за отварање нових читаонина и

покретних библиотека на свим оним местима на којима се окупља наш народ. Поред тога, Савез који су

мора подићи квалитет рада библиотекара, данас углавном добри стручњаци, а њихов рад са читаоцима сведен је у великој мери семо на понеке приредбе.

Рад народних универзитета знатно се поправио од ослобођења до данас. Предавања која се организују у њима високог су квалитета. Међутим, недостатак плана и устаљених дана за предавања као и довољног популарисања појединих предавања довело је до тога да је велики број досалашње публике отпао. Савез културно - просветних друштгва мора давати оквирне планове обавезне за све народне универзитете, поред тога што треба да пружи, помоћ управама народних упиверзитета У одабирању предавача, у ангажовању истих у оквиру читавога града. :

.2) Задатак нашега Савеза треба да се састоји и у томе да планом подиже квалитет рада У нашим културно - уметничким друштвима, да помтже даље омасовљење културних друштава и група према потребама на терену. Оно што карактсрише рад наших организација по овом питању јесте прилична ускост и подвргавање читавог културког рада извесним устаљеним организапионим формама. Као један сд таквих примера може да се истакне рад литерарних дружина међу ученицима, који је врло слабо развијен, иако то није преживела форма већ напротив претставља велику потребу за подизањем опште културности наших ученика. Други пример је узимање све истих људи у културна друштва. Када је Градски одбор Народне омладине поставио залатак оснивања омладинских друштава У свим рејонима, поједини рејони су показали такву тенденцију да већ из постојећих друштава узимају чланове или да читава друштва проглашавају омладинским. У вези са овом појавом је и однос друштава према централним друштвима као и однос трупа према друштвима, који се састоји у томе што поједина друштва и трупе никако не пуштају своје чланове у квалитативно боље друштво, иако то конкретно може да користи и томе члану и бољем уздизању наших централних друштава. ова појава показује да неке наше организације народног фронта, Народнг омладине и синдиката не схватају довољно да људи за рад У културним друштвима има довољно, да огромна маса фронтоваца, радника и њихових породица и омладине стоји недовољно искоришћена. Поред тога, ова појава споечава остварење задатака У пружању талената и уметничких снага нашим државним школама и ансамблима. Задатак нашега Савеза је да помогне организацијама у развијању иницијативе за организовање нових друштава, огранака и група. Друг Ђилас каже да иницијативу треба „даље подржавати и развијати, а унијети у рад више контроле и организованости. више борбе за идеолошко подизање, за преваспитање маса.“

Квалитет рада у нашим културним друштвима, као и уопште квалитет и „идеолошка подлога културно - просветног рада У нашим организацијама, знатно су подигнути. Но, недостатак лежи у непланском раду наших друштава. Слаби и често безидејни програми, с којима иступају наша културна друштва, говоре о томе да је идејно-васпитни рад у друштвима сасвим подбацио. Ова безидејност провлачи се кроз програме с којима наступају наша друштва. У њима се још увек провлаче извесне кафанске песме под видом народних песама.

Е Још један недостатак непланског рада је и тај,

кул на друштва живела изоловано пто су На НЕ рло ретко коришће-

од осталог културног живота. в = уметника, којих У нашем граду има доВОтУ и који по своме ставу желе да помогну развоју масовног културног рада, ретко коришћење концерата и позоришта показују то да наша културна друштва немају довољно ширине с једне и ја ског рада с друге стране. Зато пред Савезом ст М крупан задатак да организује идејно - ари Бад у нашим друштонма дз про чини саставни у 8 н подизање руководеће др ОМ пат ву

зања идејности у на део поди пеома млад. Још увек нема довољне

кадар је 1 > А Ке се људи непрестано МАЈ 5. сада један број другова одлази на политичке аи е које организује Народни фронт. Градски одбор : Месно синдикално веће организују повремена пре 59 давања и семинаре за подизање нивоа култур х актива Београда. ионо организује СТРУКЕ. РУЈА севе за уздизање чланова културно - У ОНИ НЕ друштава од којих сада раде курсеви за чла а и рецитатора. . у драмских Урут и снитна улога наших друштава, 10 грам њихових наступа морају. изражавати АЕ стварности. Наше приредбе треба да по У. с лике особине наших људи и веру и ДЕ Кроз наш културни рад треба да сео ја Паки штина социјалистичке изградње у нашо ас да се развија и продубљује свесни одЕрЕа ПА раду, да се развија борба за идеолошко д и преваспитавање Маса еба да учине св Мана овладају сваким појединцем, 3 Наш Савез мора ПИ ар лан на остваривању ЗЕН задатак чини саставни део нашег ХУЛРР ног рада, а састоји се у томе што ће наш град пр: жити не само приредбе и предавања на селу ЗА и што ће помоћи селу, које је у старој Југославији било: тако запостављено, да развије културно-про“ светни рад, да организује културно - просветна друштва, што стоји као непосредни задатак културно - просветне активности на селу.

У своме експозеу У Ђилас, говорећи о крупном недостатку _ развитка културног живота У нашој земљи, каже да се он састоји у недовољном развијању југословенског патриотизма. „Овај наш југословенски патриотизам, каже друг Ђилас, који већ живи у широким народ-

и поставити

аше културне организаПа здрава и позитивна,

рне помоћи се-,

Народној скупштини друг

ним масама има за основу љубав, према својој: У-

жој домовини с једне стране, и према новој Југо"славији као целини с друге стране“, ја. даље: „Наш "патриотизам се заснива на љубави према другим

на поштовању њихове а редне' културе", "Друг 'Вилас затим говори у. че«

~.

историје, њихове.

на унанигтее немани павниеисе-стен

(Из реферата Јелене Поповић на оснивачкој скупштини Савеза)

му се састоји наш патриотизам и каже: „Код нас :

се ради о патриотизму који не вуче назад, ка капитализму, ка заосталости, него напред — ка социјализму, ка култури. Код нас се ради и мора се радити о патриотизму који критички гледа на прошлост, који се у прошлости ослања на напредне појаве наше и опште историје и који свијесно и смело воде народ напријед — ка социјализму“. У нашим културним установама и организацијама неговао се правилан однос према свим оним културним творевинама које су наши народи створили а које и данас стварају. Рад на културном пољу увек је изражавао то да је Београд град свих народа Југославије. Поред тога, у раду наших организација неговане су тековине демократских народа. Наше организације су се повезивале са друштвима за културну сарадњу, а нарочито са Друштвом за културну сарздњу Југославије са СССР. Турнеје наших културних друштава у иностранство употпуњавале су сарадњу на културном пољу са демократским земљама. Задатак нашета Савеза треба да буде још чвршћа веза на културном пољу са главним градовима наших република, како би се кроз разне форме друштвеног живота оживе-

. ли главни догађаји и личности из слободарске бор-

|

ЈУЛУ ВУКУ МУРЕ

МАМА РАМА

у

путу

А ЕМ

МАУ ЕПА

ла

мирту

дуЕА

М =.

мере рвук рума

паука

и; “М

(жај

лудра

а

пи

УМРУ РАМА РУЕ МУРА

уста

=

У

>

УУ

ил

АМУР

ук

МАУ

у

МАМА

70)

мудри

ма

иу

а

МА

2

гура вуку трик еукевуарвуца

Дау

бе свих наших народа. Наравно, Београд мора бити у првоме реду иницијатор за оживљавање историске прошлости ·Србије и за изграђивање свог сопственог лика.

Лик Београда још није довољно изграђен, можда мање но других градова у свету, изко је Беотрад стари град са великим традицијама. Неколико монографија написаних раније не могу да буду довољне да би показале читаву прошлост Београда. Књижевници који су живели у Београду нису много обрађивали тематику из самога града. После ослобођења наши књижевници се све чешће баве мотивима Београда. (Јован Поповић, Душан Костић, Марко Врањешевић, Танасије Младеновић, Милорад Панић). Међутим, историја Београда показује знаменити пут херојске борбе коју су водили сви народи Југославије. Београд из недавне прошлости стоји у живом сећању наших људи. Но, нико није у Београду рекао оно што је рекао друг Тито. У свом првом говору ослобођеном Београду друг Тито каже: „У овом намученом граду, пре

РУМИ УУ

„времена на време болесница се исправљаше

на постељи и осврташе се око себе. Очи су јој гледале продорно, и њеч црли, ватрени поглед „био је тежак, зао. Видела је све исто: њене две кћери седеле су пострани и шапутале, обе младе, црвенкасте и лепе, као што је и она била у њиховим годинама. А њихови мужеви, дошли с њима из далеких села, обојица удешени, у новим црним чакширама и чистим белим кошуљама, једва су се окретали, погледали је преко рамена и опет управљали погледе чапоље, кроз прозоре. „Какви су! — мислила је стара. — Не жале ме, не боли их душа. Чекају само да им кажем где су сакривене паре. Чекају само да умрем, па да се врате да гледају свој посао...“

Она. се поново опружила на постељи и затво-

рила очи. Мало по мало лице јој се умиривало,

успокојавало.. Изгледало је да спава. Две сестре.

су почеле да шеапућу још тише, ишле су на прстима, а мужеви, једнако равнодушни, држећи руке у џеповима својих нових чакшира, гледали су мапоље. Време је било лепо. Ето тамо, у пољу, изнад њива пролази црна сенка облака; ето сунце опет

огрева и међу зеленилом високих жита — не жита, већ мора! — светле се жућкасте пеге: сигурен знак, да жетва долази. Тамо гледту обојица и ћуте.

А старица није спавала. Оча је о много чему размишљала, а сада је мислила на то како је некад умро њеч свекгр. Био је то човек као стена,

о о и вшје Са ма 5" [== ђ

<

с ј <-> 7 А зет ЈР

[Е;

г и / 2 у 1 би 7 = ~ (7 / / Ке [ д-=— ј- у = | по = + у

пе 7. | (у РА Ри | У И ум здрав, јак, а пао је и легао одједном, као сноп. Дошво је једно вече, легао крај огњишта, и већ није устао. Није јаукао, није се жалио, само су му очи·упале и постале благе. 7

· — Смчајо, чуј, ја одлазим, доћи да се опростимо. Пазила си ме, поштовала си Ме. Домаћица си била. Добра си била, снајо, веома добра. Хвала ти. Нека.ти је просто од мене и од Бога, И ти ми опрости, снајо..,

Она му је пољубила оуку и он је њој пољу“ био руку

На овом месту старица се није могла уздржати, затрепта, зајеца и из њених очију, како су биле затворене, кануше сузе и потекоше по њеним сухим образима. Две сестре притрчаше к њој.

— Мајко, чемој, мајко! — рече старија, бришући јој сузе руком. — Шта радиш ти, шта пла-“ _чешт Е, болесна си, па шта онда; Човек је такав, _и разболи се и оздрави. Оздравићеш и ти, Немој тако, не жалости се. _ :

Старица је ове то чула, али се није јавила, _није отворила очи, нити је хтела да каже зашто

плаче. И наставила је даље да мисли:

—' Пољубила му је руку, пољубио је и он "њену. А затим је изгубио свест. Те вечери Братоја "није био код куће, отишао је био у водечицу. На"пољу је било ведро, али такав је ветар дувао, да "су звезде трепереле, као да ће пасти, А старац је "једнако био у несвести, непрекидно је кркљао и "груди су му се надимале. У једном тренутку он се "нагло издиже, погледа је, хтео је нешто да каже, 'али“ није могао: језик му се био завезао. И страшно гледајући, стаде да маше руком према зиду, по"'казивао је све нешто на ту страну. Она је поми"слила, да жели да позову попа Георга да га причести, и: позва га; А'после тога старац скрсти руке от умре, као да-је заспао У | пи ИМ

~ 4

"МЕ

три и по године први пут је дат отпор такозваном непобједивом њемачком освајачу.. Београд, наш главни град Југославије, тек од сада постаје главни град свих Јужних Словена, град који ће волети сви народи Југославије, град за који су проливали крв сви синови Југославије. Одавде из Београда треба да зраче оне идеје водиље које су нас носиле кроз ове тешке дане — идеје братства и јединства, идеја велике и срећније Југославије.“

Пред Савезом културно - просветних друштава стоји задатак да оживи напредну историју нашега града, да оживи све оно лепо и велико због чега народи Југославије воле Београд, због чега се становници нашега града поносе њиме. Београд је био један од значајних попришта српског народа у борби против Турака; ослобађајући њега, на његовим зидинама нашли су смрт такви јунаци као што су вође устанка Васа Чарапић, Хаџи-Рувим и други. У Београду је Доситеј Обрадовић отворио своју прву Велику школу, у Београду су живели и радили такви синови српског народа као што су Светозар Марковић, Васа Пелагић, Димитрије Туповић. Београд је подигао такве књижевнике и уметнике као што су Војислав Илић, Милован Глишић, Радоје Домановић, Корнелије Станковић, Јо· сиф. Маринковић, Стеван Мокрањац, Марко Мурат и Ђорђе Крстић. Због такве прошлости ми волимо Београд. Ми волимо Београд и по његовим борбама за слободу, националну равноправност и демократизацију земље, због Београдског универзитета и радничких штрајкова. Ми волимо Београд 14 децембра, Београд 27 марта, када је дат први отпор немачком фашизму ми волимо непокорени град који је читаво време давао отпор окупатору и зато што је из њега друг Тито руководио устанком 1941 год "зе, Волимо Београд народних хероја Ђуре Стругарг и Вукице Митровић, Београд Мирка Томића, Ђ>ке Динић, Бранка Ђоновића и Слободана Јовића, Београд који је ослобођен нашом славном · Народно-ослободилачком војском и братском Црвеном армијом. Ми, најзад, волимо Београд по онома радном хероизму после ослобођења, по ликовима наших ударника и новатора, по омладини која стоји у првим редовима борбе за извршење Плгна.

Прошлост и садашњост Београда је таква да имамо чиме да се поносимо. Данас Београд добија

| ЈОРДАН ЈОВКОВ

Пролазиле су године, дошле су бриге, немаштина — Боже, каква црча немаштина! Веома често она је размишљала: онако, како је махао стереац руком, када је умирао, да ли је хтео да позсву попа или је нешто друго желео да каже: Није ли имао негде сакривене паре и показивео где суг Та мисао пала ђој је на срце као бол. Када наиђу празници — било Божић, било Ускрс —- обрне кућу наопзко, претресе свуда, премешта шкриње, сандуке, копа на местима где могу бити закопане. паре. Нема и нема. Казала је своме мужу, Братоју — и сада као да гледа, како седи на чардаку, преморен од рада, још ознојен. Братоја није версвао.

— Одакле је стари могао да има пара — рекао је он. И он је био сиромах Као и, ја.

Али други пут је казао да се. једва присећа, као кроз маглу, одавно је то било, још је био дете, да је старац једном продго овце, а паре нису видели. Много пута у великој невољи, пре него што би потражио од туђих људи, стари је размишљао, ћутао, као да је имго пара, а није смео да у њих дирне.

Једне године дао је Бог велики берићет. Жито је нарасло — црвено, једро, као дрењина.

— Чуј, — рече јој Братога, замажи ћилер,

запуши рупе, које су направили мишеви. у амбару више нема места, насућемо Мало жита и тамо.

У ===

Она се даде на посао, али прво хтеде да мало прекопа, да би се тле Мало изравнало. Када је

| дошла до огњишта и почела да копа, тесла удари

У камен, раскопа још више — показа се плоча. „Тако јој залупа. орце, тако се узбудила, да није одмах могла да настави посао, и мало причека. А када је окренула плочу — земљани лонац, унутра у њему — златници. Није био пун, али цела гомила, злато као жеравица. -

Није сакрила, однела га је право Братоју и даде му га. Како јој се муж обрадовао — није могао да се одржи на ногама, седе. Час их броји, час их премешта рукама, пипа их, гледа их. Спусти их у лонац, промеша их, па опет их гледа. Одједном је страшно погледа, као, да је хтео да је убије, и викну јој: „Излази напоље!“ Остаде сам и сакри их •

Отада постаде сасвим други човек. Охладнио је према њој, охладнио је према својим кћерима, као да нису биле његова деца, већ туђа. Стегло му се срце, ништа није давао, није се одевао као што треба, ишао је исцепан, избезумљен. Преко воље је радио. Седео је на прагу одаје, где су биле сакривече паре, седео је као гавран на своме гњезду. Чим се смркавало, рекло би се као да га хвата лудило: „Зашто лају пси“ Хајде, застри прозор, види се кроз њега!" И затварао се у одају и само се чуло: цин-цин, бројао је паре. Пусте паре! л :

Али када је дошао час да умре, омекшало му је срце и каза јој где су паре, Толико се била намучила због тих пара, да је узела лонац, као да је унутра била змија, и закопала га дубоко, дубоко у земљу. И не у кући — зетови јој беху осетили да старац има пара, — већ на другом месту. Нико више није могао да га нађе где је:

Постеља зашкрипа, старица разбаца с муком

%

"лазили су понекад и почињали да се улагују око =

СТРАНА 3

нов изглед. У њему постоји жив рад на рекон-

струкцији. нови паркови, њега чувају и негују његови становници. Њега у првом реду подижу његови становници. Шести рејон се спрема да почне рад У новој гимназији, Четврти рејон у Дому културе. На левој обали Саве хиљаде омладинаца из Београда заједно са омладином читаве земље подижу Нови Београд. Београд треба да постане леп и велики, модеран и културан град. Ми га можемо таквим направити, јер су створени услови за развитак, јер је наша држава народна држава, јер се изменио однос према раду, јер је Београд град о коме се брину сви народи Југославије. И зато задатак нашега Савеза постаје веома озбиљан на стварању лика нашега града кроз уметничко стваУ раду на мобилизацији људи за што

ралаштво, брже мењање и уклањање тешких наслеђа про шлости.

На овом послу наш Савез очекује помоћ културних радника Београда. Та помоћ треба да се састоји у оживљавању наше историске прошлости, у изграђивању ликова наших хероја. Помоћ треба да се састоји и у давању предлога за уређење града, његових насеља и паркова. пред културне раднике наше земље поставља се данас непосредни задатак да дижу националну гордост, да пруже нашим народима дела на којима ће се кроз светле примере наш народ васпитавати у духу безграничне љубави према домовини. Данас, када се у нашој земљи ствара нови лик човека градитеља, хероја рада, новатора и ударника, стварањем У нашој земљи невиђеног полета народних маса у изградњи, рад на културном пољу мора овековечити сво доба и мора дати нашем радном човеку одушевљења и разоноде, како би са још већим полетом радио на стварању срећнијег живота наших народа. Задатак наших културних установа и других организација је да наш културни преображај очувају од декадентних утицаја и да кооз културно стваралаштво развију · оптимизам и радни хероизам.

Наш Савеза културно - просветних друштава треба да пружи ону помоћ Народном фронту коју он од њега очекује, а то је да што шире развије културни рад како би културни рад постао акти“ ван чинилац социјалистичке изградње.“

МУАМ АМ ТАМИ ме “ Ми, МУДАР РАУЛ ЋУ ЛУ ДЛМ У ПУ ДОУУРАУ МУ ЛУ АРА МГ ВУ ОМ РУПУ ИУ АМ РМ ЛУ А ЕМУААУАУМанАе

ЗЛА УУ РУДАРА УУ РУКУ ТУ РУ РУМА а

Прича »2докшобра« ~

тешке поњаве и придиже се. Очи јој беху непо- := мичне, ужагрене. У томе часу две сестре дођоше код ње. / а

— Мајко, хајде узми да Мало закусиш — ре- 12 че старија, — ево видиш какву смо ти чорбицу 5

направиле. Закуси, и да ти се не једе, закуси, Кад 25 човек не једе, болест га све више савлађује, Б

—- Хајде, мама, хајде, — замоли је и млађа Ћ Ненка, — хајде. узми, добро се нафрчи ја сам направила чорбицу, веома је добра. И црног би- В бера сам ставила, да ти отвори апетит. Држи ка- 5 шику, па једи, не бој се... х

Старица гурну _ натраг кашику, погледа ре- 5 дом своје кћери и очи јој се напунише сузама. За- 55 тим погледа своје зетове — они су једва скрива- 5 ли танке, зле осмехе — и њене очи плануше, „Не- 5 ћу вам казати где су паре, не!" — помисли она. И сети се колико су је “мучили због тих пара. До- 5

ње: „Мамице ово, мамице оно", а када им досади, ухвати их бес, и тада стану да сипају гадо- 75 сти. Ето, онај старији, с тим рашчупаним брцима = ис Ра брадом као јеж —" какве јој је све речи 5 казао: Као камење падале су на њену душу. '=

Она леже и затвори очи. „Зашто да им ка- 5 жем где су паре: — мислила је она. — Нека са- ЈЕ ми зарађују. да. би им хлеб био сладак. Од тик 5 пара ја нисам видела никеква добра, није видео 5 добра ни Братоја. Те паре су проклете паре — 5 проклео их је онај, који их је оставио, добра нема 5

од њих, горе као огањ. Нека остану у земљи", х Напољу се одједном смрачи, поче да дува = ветар, диже се прашина, багрем пред прозорима ЕУ се заљуља и зашуми. Засветлеше кратке црвене х муње, затутња гром, и тресну далеко, као да паде ђа нешто велико и тешко. Утиша се, постаде још 5 мрачније. и по цреповима поче да удара јака киша, х Старији зет с великим брцима се окрете, про- х

~

трља руке и рече: — Лепа киша. Сутра кад огреје сунце, после 5

два-три дана узми жетву готову... Баз . . ~

Он намигну млађему и обојица заједно пре- 15 ђоше у другу собу. х До касно сестре су остале код своје мајке. 5

Старици је бивало све горе. Имала је ватру, не- 5

Х га

мирно се превртала, дисала тешко, Када се мало 5 умиривала, лице јој је постајало бело као кречи 5 на њеном челу, испод њених седих коса, скупљале Е су се ситне капљице зноја. Две сестре су тумарале око ње, пробале су једно, пробале друго и, када су виделе да ништа не помаже, гледале су | једна у другу и нису знале шта да раде. И док се 5 старија некако још држала, млађа је села на зе“ мљу, покрила очи рукама и заплакала, Не заплака Е ла, већ рекло би се почела издужено, жалосно 5 да запева. 5 | ГК

Мужеви се показаше на вратима, узбуђени. У- 5

А

право у томе тренутку се старица пробуди и, на велико чуђење свију,-скочи у постељи, Као да је хтела да устане. Али чим је видела ову двојицу људи, плашљиво' их погледа и паде наузнак ча постељу. Тада се старија сестра, храбра и јака жена, наљути,

— Стојане, Димитрије! — повика она'људима. — Хајде излазите, идите тамо. Овде није за вас. Ненка, — окрете се она својој сестри — иди.

7,

БАРАЊА ЋЕ

ил

и ти. Иди да се одмориш. Х Млађа је погледа с уплаканим очима и обрец- |

ну се на њу: + 45 = Овде ћу остати. И мени је мајка. 5 Прође час-два. Одједном старица опет отво- Х

5

ри очи, виде да људи нема, хтеде да се усправи. али није могла. Њене“ очи су пламтеле, гледале час једну, час другу сестру, и пуниле се сузама. Да је „Могла, проговорила би, зли није могла. И када је прикупила све своје снаге, она подиже |едчу руку, суву и поцрнелу, и очајно поче да маше у једчом истом правцу ка углу, ка другој соби...

Две сестре погледаше једна другу

=— стани овде, Ненка, — рече старија. Ја ћу сада доћи,

И пође вратима. Млађа потрча за њом. жеви беху залремали, пробудише их.

1,

Му-

— Е), овамо је показала. Три пута је овамо замахнула, овде треба да су паре. 5 — Где! Куда; Куда је махнула% Ћ

— Овамо. На ову страну је махнула.

Осврнуше се, погледаше: свуда су претражили, чак су и земљу копали, — Ако је показала овамо, овде нема. |

ДЕ Зашто је нисте упитале — наљути се ста-

рији зет, — зар немате језик“ Хајде, запитајте је, запитајте је брже.

Сви полетеше код болеснице у другу собу. Нађоше је издахнулу. . (Превео с бугарског П Б.)

722

а

У њему се дижу нове установе, ничу.

ђ Ј 4 3 |

и-пи

и одају „ак