20. oktobar
ке
“ СМРТ ФАШИЗМУ —
БРОЈ 185 ГОД. У
У ;
СЛОБОДА НАРОДУ!
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
~
РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 1ЛУ, ТЕЛ. 20-443
оносећи Закон о општедржавном буџету за 1948 годину, другу годину наше Петолетке, наша Влада је донела и Уредбу о расписивању народног зајма – Петогодишњег плана развитка народне привреде ФНРЈ. Услови уписа јасно подвлаче народни Ккарактер зајма, јер је он приступачан сваком нашем радном човеку, сваком омладинцу и сваком пиониру. Он је народни н по упису и по сврси у коју ће служити и по начину враћања и камати коју носи, а и по онемогућавању сваке шпекулације,. која је иначе редован пратилац свих државних зајмова у капитализму. Овакав зајам може расписати само истински народна држава која се у свом рађању, у условима рата, и у своме даљем привредном развитку, у условима мира, ослањала и ослања на широке радне масе. Дубоке револуционарне друштвено-економске промене ликвидирале су политичку. и економску моћ капиталистичке н експлоататорске класе. Радни народ је кроз Народни фронт, руковођен својом Партијом створио народну власт и узео у своје руке средства за производњу. Кроз планску привреду он свесно руководи путевима свога развитка и одређује крајње циљеве својих достигнућа. Радни народ је кроз своје руководство поставио себи у задатак да у овој години премаши предратну производњу и повећа народни доходак за 444% у односу на 1947 годину. Извршењем задатака ове друге планске године наши народи ће коначно прекинути са превредном 320сталошћу и бедом бивше капиталистичке Југославије и широким путевима социјализма кренути у бољи и културнији живот. Да ћемо те циљеве постићи гарантија нам је полет и занос наших радних маса, које су до сада извршиле планске задатке са 100%.
Наши непријатељи и „пријатељи“ из капиталистичких земаља ће се злурадо смејати · или сумњати у успех уписа и враћања овога зајма Они не могу ни замислити да се један зајам може уписати без крупних капиталистичких банака, које ће диктирати своје услове и касније на берзама, путем шпекулације, постизати огромне профите. У својим експлоататорским – рачунима они не могу никако израчунати како се инвестициони зајам може вратити за четири године са 10%. камате. Они то нити могу нити хоће да схвате, јер нису свесни ни заноса са којим радне масе граде социјализам, нити брзине развитка прокзводних снага, које су раскинуле окове капитализма. За наше нароле, који су истовремено и градитељи и сведоци постигнутих резултата јасно је да је повећани народни доходак реална база за упис зајма, а нови производни капацитети, који се подижу, гарантија за његово враћање,
Наши народи су имали искуства и са капиталистичким за!мовима. Сетимо се само инвзстипионог зајма и обвезниџа ратне штете после првог светског рата. Од инвестиционог зајма је света 7% употребљено -за инвестиције, а за остало се никад и никоме није положило рачуна. Свакако да је онда враћање тога зајма, као уосталом и свих других зајмова, морало пасти на плећа радничке класе ни ситног и средњег човека, који су грцали под теретом високих пореза и разног намета, Обвезнице ратне штете су, с друге стране, пример удружене шпекулације државе и капиталиста. Ове обвезнице у вредности од по, 1.000 динара добили су сељаци за претрпљену штету у рату. Како држава није у почетку плаћала ни камате нити вршила отплату зајма, а сем тога се није ни трудила да објасни сељацима карактер обвезница, то се вредност истих врло брзо потпуно спозала. Сеоски зеленаши и градски трговци мн бапкари куповали су све обвезнице по пшенема ол 60 и 70 динара. Када су на тај начин обвезнице прешле у руке банкара и шпекуаната, лржава је посветила већу пажљу отплати и каматама, тако да су обвезнице достизале
берзанску вредност и до 500 динара, Сам фаштстички и финансиски „стручњак“ Стојадиновић са својим пријатељима зарадио је милионе подижући преко ноћи, законским прописом, берзанску вредност ових обвезница.
Сваки нови зајам који је наша држава закључивала у иностранству з2 покриће буџетских дефицита значио је даље мешање иностраних банака и империјалиста у наше унутрашње политичке и привредне прилике. За поједине зајмове наша држава је морала да даје у залогу читаве групе својих прихода, на пример приходе од монопола, јер капиталисти нису _версвали у привредну снагу земље, коју су баш они својим империјалистичким методама претварали у колонијалну земљу. Сваки нов капиталистички. зајам је „на „тај начин, био он унутрашњи или спољашњи, значио даље поробљавање радног народа и претварање земље у империјалистичку · колонију, јер није служио за повећање проигводних _ сретстава, те су теретиотплата и камата пореским системом, исисавани од чарода.. ;
У чему се састоје специфичности и одлике
нашег народног зајма које га. битно разликују од свих познатих облика капиталистичких зајмова На. првом. месту сврхе овог зајма су јасно утвр-
_ ђене, Његово остварење доприноси даљој изградњи фабрика и железница, што значи нове машине и нове количике текстила и обуће, нове
тракторе и нове плугове за наше сељаке. Његсво остварење значи нове школе, болнице и одмаралишта за подизање културног и животног стандарда наших радних људи. Док капиталистички зајам значи појачање беде, народни зајам прет-
страних капиталиста, дотле народни зајам, кроз подизање економске снаге земље, значи даље учвршћење слободе и независности народа. Остварење народног зајма показаће још једном капиталистима и: њиховим незајажљивим империјалистичким апетитима да су ослобођене снаге народних маса способне да властитим средствима граде бољу будућност.
Како ће доћи до остварења зајмаг Доћи ће добровољним уписом наших радника, радних сељака, народне интелигенције, наше омладине и пионира. Зато нам је гарантија висока свест и радни полет наших народа. Наше народне масе су добровољно ишле у ослободилачку борбу и дале милионе добровољних часова на обнови и изградњи земље. Оне ће сигурно и добровољним уписом зајма манифестовати свој патриотизам, своју љубав и оданост и своје дубоко поверење у нашу. народну државу и њено руководство.
Наши ударници, новатори и рационализатори, првоборци за остварење плана, уписом зајма ће се још. чвршће „повезати „за. дело. које. стварају њихове руке, Наши радни сељаци ће кроз остварење зајма видети проширење техничке базе за реконструкцију пољопривреде. Они ће видсти своја поља и њиве преко којих прелазе нови трактори. Видеће своја електрифицирана села са новим школама, путевима и мостовима.
"Прве вести које долазе из појединих крајева наше земље јасно нам показују да су радне масе са одушевљењем прихватиле одлуку о растасивању народног зајма и да су остварење 080га зајма суватиле као питање части и патриотизма
ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ,
“
Ка новим
радним | победама
у част У котреса Комуни-
стичке партије Југославије
дмах после одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије о сСа• зиву У конгреса за 21' јули ове године, у нашим радним колективима радосно су љу“ ди довикивали: „Хоћемо ли такмичење у част У конгреса наше Партијер“. Иницијатива је дошла одоздо, од појединаца. Сви су давали предлоге, радили да што пре организују своју радну групу, одељење, да они буду први. Рад“ ни колективи припремали су се да први објаве такмичење, да њихов план такмичења буде што конкретнији, што потпунији, да обухвати и повећање производње, побољшање квалите= та. снижење пуне цене ксштања производње. Све то изискивало је темељито проучавање сваког радног места и читаве организације посла, коришћење радне снаге, машина и алата, сировина, мазива и горива. Управници, стручни руководиоци, мајстори и предрадници, планери, набављачи, пројектан“ ти — сви су живо радили — саветовали се. О-
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН. ·
ставља корак ближе ка социјализму. Док капиталнстички зајам значи проширење власти
сваког нашег ино- . :
Борци за остварење Петогодишњег плана
појединог радног човека. '_ Др Новица КНЕЖЕВИЋ
државана су радна саветовања по одељењима и радним групама. Сви су журили да буду први, и када је припрема била готова, поносно су објављивали такмичење један другоме, гру“ па — групи, одељење — одељењу, предузеће — предузећу«
Радни колектив „Нови Београд“ први је објавио такмичење у част У Конгреса и позвао све радне колективе у земљи на претконгресно такмичење. Одмах после тога објавио је своје такмичење радни колектив предузећа „Веља Стојаковић“, а иза њега читав низ предузећа, тако да данас нема скоро ни једног колектива у Београду који није прихватио такмичење „а највећи број већ је то и објавио и: такмичи се. Претконгресно такмичење организовале су омладинске радне бригаде, бригаде Фронта и масовне организације.
Значајно је да је ово такмичење почело одоздо, да је покренуто истовремено и тако широко, као ни једно такмичење до сада. Оно се одликује и тиме што је на организовању самог такмичења дошло до највећег ангажо“ вања и сарадње како управа предузећа и синдикалних подружница, тако и инжењера, стручњака, административног особља и радника, На пример: предузеће „Веља Стојаковић“ дало је, захваљујући тој сарадњи, обавезе да ће извршити план производње у јуну и јулу за 118%/е и да ће у част У конгреса уложити све напорес да испуни годишњи план до 29 новембра. Осим тога, да ће предвиђени план снижења пуве цене коштања производње пребацити за 27!
У разговору са управом предузећа „Веља Стојаковић“ и радницима, видимо да се ова; колектив спремио да своје обавезе испуни, тако што ће велику пажњу посветити рационализацији и проналасцима, уздизању стручности код радника предавањима, курсевима и прено= шењем искуства способнијих радника на мање способне, кроз свакодкевку помоћ на раду. преко курсева оспособиће 50 омладинаца за стручне раднике, да би накналио мањак струч“= не радне снаге у предузећу. Радним саветова-
Ф
(Наставак на другој страни)
Плаћање радне снаге у грађевинарству
ред грађевинарством у нашој земљи, посебно у Београду стоје
ове и наредних тодина врло велики задаци.
Испуњење плана
тотово свих привредних грана тесно је повезано са испуњењем
плана грађевинарства које треба из године
мљи да обезбеди све већи број нових индустри здравствених и комуналних објекгта.. . Инвестиције Савезне владе и владе НР Србије
У годину нашој зе-
ских, културних,
, као и инвестиције
предвиђене Петогодишњим планом изградње Београда, стављају пред сви арстео у Београду нарочито обимне, из године у годину све
веће задатке. С обзиром на карактер трађевинских радова у
механизације, којом располажу наша грађевинска мобилизације нових радника
нових стручних задатак наших предузећ свакодневно све веће могући селу и у другим гранама привреде, за живот грађевинским радн. захтевају нарочито Па ству. Уредба о платама г нон РА Ранијом, значи знатан Коран нап питања. Ова Уредба донета је обезбеђење РЕН брзог и правилног спровођења У
ости за запослење с
ицима (смештаја, исхране, платног система за раднике у грађевинаревинских радника за 1948 годину, у пореред у начину решавања тога бази прошлогодишњет искуства. УЗ
4 на мали проценат предузећа, проблем
и брзог оспособљавања огромног броја и полуквалификованих радника постаје најглавнији зећа. Сезонски карактер грађевинских радова и
еоских радника на
поред стварања све бољих услова
културног радаћ,
живот, !а нарочито
и најшире објашњавање радни-
их норми увелунуј пријети Хр ВИ и не разлике са прошлотодишњом,
цима главних момената Уредбе и ње она ће значити важан инстрменат за мобилизацију нових радника.
У прошлогодишњој примени Савезног Министарства грађевина, тито знатан број грађевинских стручњака није за њихово спровођење, а нарочито у њих праћење норми и прикупљање података и реалне. Такав је став умногоме отежао израду норми за 1948 годину, да буде поука за рад у ово радницима.
подизање про
ев:
вилна имена норми захтева тачну дневну ја 5 проитле године није 6: за обрачун,
мерења и тада нису вршили евидентичари него бригадири,
учинка. Те евиденције, међутим, п учинка вршена је обично на крају декаде,
нису била тачна. Није редак случај да је због тога • дузеће, а још чешћи је случај да је погрешан 06 . дано негодовање радника. докле иде та нетачност чињенице да је дневна = ежхватала као формалност), декадна друго, « има утврђених . примера двоструког обрачуна
односно, исправку прошлотоду + Ј одн како нашим руководиоцима тако и
дуктивности рада и
грађевинских норми, прописаних од основни недостатак био је у томе уложио довољно напора овој незаинтересованости за за ревизију где оне нису
ових грађевинских шшњих, и он треба
иденцију радног мило. Евиденција а врло често те ни она
било оштећено пре-
рачун изазивао оправ-
најбоље се види из
евиденција обично показивала једно (она се с! а месечна нешто треће и да
једног урађеног посла
год помоћних радника.
(градилиште Професорска колонија — „Комграп“). Неправилан обрачун је један од главних разлога за велику флуктуацију радне снаге У грађевинарству у Београду и руководиоци наших грађевинских, предузећа морају обезбедити, поред бржег обрачуна, сталну и тачну евиденцију учинка.
За потпуно спровођење норми потребна је одговарајућа органи-
зација рада на градилишту. Она треба да буде таква да правилним односом квалификованих и неквалификованих радника омогући највећи
"ефекат рада и потпуну евиденцију учинка једних и других. Обрачун „Урађеног посла. помоћних радника на, бази учинка
) квалификованих радника правилан је само у случају ако је однос између броја једних и других онакав какав је нормом предвиђен и ако је норма реална. Овакав обрачун је прошле године најчешће вршен, али ови предуслови нису били задовољени. У зидању до првог спрата помоћни радници, У нормом предвиђеном односу, обично су могли да снабдеју зидаре довољним количинама материјала, али у транспорту материјала изнад првог спрата ни најбољи помоћни радници нису испуњавали норму (норма
је за тај транспорт превисока). Дакле, број помоћних требало је по-
већавати и у обичајеном начину обрачуна, зидари су били оштећени. Исто тако није био редак случај да овакав систем онемогућује пун
ефекат рада једних или других (или зидари чекају материјал, или по-
моћни радници нису довољно искоришћени, јер зидари мање троше нето што они могу да пренесу). Неопходно је, дакле, убудуће, поред исправке норми, издвојити евиденцију и плаћање рада квалификованих
"Оваква ситуација, а и други разлози, траже од руководилаца наших грађевинских предузећа сталну бригу о саставу бригада и њиховом најбољем искоришћењу. Прошлогтодишње искуство говори да су неке велике мешовите бригаде, због немогућности бригадира да правилно ортанизује рад и контролише квалитет рада и учинак, показале нарочито у солидности рада слабе резултате, а такође и у подизању квалификација; приучених и помоћних радника. С друге стране, пример једне такве бригаде, која је била нарочито добро организована код грађевинског предузећа „Комграп“, _ показује да један, добро уигран колектив може да постигне далеко бољи ефекат и квалитет рада него бригаде организоване од случаја до случаја, од радника који се не познају и нису заинтересовани да као колектив покажу што бољи успех. У даљем раду морамо се оријентисати на стварање великих и чврстих радних колектива, бригада, организованих према. врсти радова у такве мање јединице, десетине, које ће омогућити најбољи преглед, и евиденцију рада, највећи мотући радни учинак и максималну одговорност за урађени посао. Овакви колективи омогућиће примање већих обавеза и омогућити потребну радну дисциплину за извршење тих обавеза, а нарочито они могу да буду одлична мера за спречавање флуктуације радне снаге,
Организација радног места је од најглавнијих услова за постизање доброг ефекта рада. На нашим градилиштима, међутим, та је организација врло часто подбацивала, те није био редак случај да високо квалификовани радник ради на послозима који захтевају мању специјалност, а мање квалификовани радници раде на пословима на којима нити могу да испуне норму, нити да постигну тражени квалитет. Из тих разлога нова Уредба о платама грађевинских радника предвиђа категоризацију свих врсти грађевинских радсва у 9 категорија, и за њено правилно спровођење треба унапред припремити потребне услове. да би се избегле прошлогодишње грешке неправилног коришћења квалификованих радника.
Норме одређују ефекат рада извесног квалитета за одређено радно време, уз прописан утрошак материјала. Док се о ефекту рада прошле године и водило рачуна, питање квалитета тога рада је било потпуно запостављено. Накнадне поправке већ извршених радова коштале су државу веома: много. Нормирани утрошии материјала били су прилично високи, те код наших предузећа није постојала готово никаква борба за штедњу материјала. И једно и друго имали су за последицу поскупљење грађевинских радова. Ове године плански задатак да се цене грађевинских радова снизе знатним процентом, ставља нарочито пред руководиоце градилишта и радне колективе озбиљну борбу за подизање квалитета рада и снижење норми утрошка материјала, а искуства из прошле године говоре да се овим и другим мерама пројектовано снижење цена може и пребацити.
Нарочито велики недостатак у досадашњем раду. наших · грађевинских предузећа је у томе, што и поред постојања врло разрађених норми знатан проценат грађевинских радника још увек ради у режији (тај проценат код неквалификованих радника иде и до 50 од сто. Врло мали број градилишта је применио увођење комплексног акорда за радове који се не могу нормирати; сасвим су ретки случајеви да се пришло нормирању извесних специјалних радова који нису нормирани савезним нормама, а предузеће „Морава“ је, поред прописаних, завело сопствене, далеко ниже норме. Е
_ Тесарске норме, за највећи део радова, биле су прошле године веома ниске, и омогућавале и слабим радницима пребацивање од преко 20 од сто, док су код неких зидарских послова биле такве да су их најбољи радници једва испуњавали. Ма да ће норме грађевинских радова за. 1948 годину попунити многе правнине и исправити нереалности, не би се могло рећи да се у оквиру предузећа и раније могло више учинити за њихову поправку.
Дакле, поред борбе за завођење норме на свим радним местима, нужно је да. наша грађевинска предузећа и „синдикалне организације предузму све мере противу њиховог неправилног спровођења, и тиме испуне један од најглавнијих предуслова за извршење плана грађевинских радова у овој години. Р. С.
радног _
пљу ва