20. oktobar
и
ари
нит
те
СТРАНА 2
Ма 68 (Наставак са прве стране) Њима по одељењима и радним бригадама стално ће побољшавати организацију посла. Упра-
"ва предузећа одржаваће редовне састанке са стручним руководиоцима,
Овакав план омогућиће систематску борбу за повећање продуктивности рада и он најбо= ље одражава расположење трудбеника тог предузећа према својој рођеној Партији, која нас учи да без повећања продуктивности рада не може да се изгради социјализам. Не само боЉом радном дисциплином и залагањем радника да до максимума искористе своју машину и алат, већ сталним усавршавањем производње и производних средстава произвешћемо много више материјалних, добара са мање муке и у краћем времену. Уносити свуда и стално социјалистички однос према раду и друштвеној и~
мовини, то треба да буде стална мисао свих.
оних који воле своју земљу, партију и друга Тита.
Истовремено са широким развијањем самонннцијативе и такмичарског елана радних Људи, нужно је повести већу бригу о снабдевању и становима. С тим у вези, поставља се задатак и обавеза предузећа да одреди способне Људе који ће за чнтав радни колектив обављати све послове око снабдевања и станова Они морају водлнти упорну борбу да обезбеде све „Оно на што радници његовог преду“ зећа, имају право „да ни један радник не мора да губи своју надницу ради тога да би ишао да-набави угаљ, или да добије карте за снабдевање, Узмимо само два примера: Од пре неког времена пред свим стовариштима угља већ од 4—5 часова после подне, Радници узимају ред и чекају целу ноћ, некп пут џи цео други дан да дођу наред за угаљ, Када после таквог мучења ин губљења радних часова конач“ но дођу на ред за угаљ, онда не могу добити кола да га презезу кући. Зар не би било боље да један службеник предузећа обави за цео радни колектив упосао око зајма за угаљ, набавке угља и да га допреми кућама радника. То би било јевтиније н боље, 2 то је могуће провести уз савестан 'рал набављача и наших трговачких предузећа. Жруго: услед слабог рада извесних службеникаћу отсецима за снабдевање, дешава се да велики број људи илн не добије своје карте за снабдевање, нли добије погрешну категорију. Услед тога, велики број Људи мора да напушта свој посао и дан или два да изгуби да би исправто ту грешку. Уз савеснији рад тих службениња и већу бригу предузећа, ни један радник „због тога не би морао напустити посао.
Овако, како су радни људи.наших преду“ зећа сада пришли организацији“ такмичења и отклањању разних сметњи, немалсумње да ће и ови недостаци око снабдевања и бриге о људима бити отклоњени.
Овако широка стваралачка иницијатива и такмичарски елан нашег народа који се развио у такмичењу у част. У конгреса наше славне и вољене Комунистичке партије Југослави= је, показује дубоку љубав према нашој Пар тији „Централном комитету и другу Титу, који су нас Бодили из једне историске победе у другу. под чијим смо мудрим руководством ослободили нашу земљу од страних завојевача ин домаћих капиталиста. Под руководством наше Партије ствесрено је јединство наших наро= да у Народном фронту, обтовљена земља и створени услови изградње социјализма у нашој земљи.
Пети конгрес наше Партије донеће значајне, историске одлуке за даљи развој и напредак наше земље у правцу изградње социјали“ зма. Широка стваралачка иницијатива СВИХ радних људи наше земље показује да ћемо бити спремни да све одлуке У конгреса доследно спроведемо у дело и да смело корачамо ка
новим победама. Грга ЈАНКЕС
Комунистичку
ПРЕДВОЈНИЧКА ОБУКА
Ма 17 јуни ркодол. — У овој истој кући у којој се ми налазимо био је пре неки дан четнички војвода
Баћовић с јо:: шест људи. Изгледа да је међу њима био и чика Бранко, алиас Зарија Остојић. Кренули су за Романију. Од сељака дознајемо за ситуацију на прузи. Немци су довели појачања У Подград где се налази приличан магацин. Још синоћ су заузели положаје Крварицу, Кик и Пасторак који штите Подград. Ово је место и раскрсница за Горажде и Фочу. Пругом често саобраћају „панцери“ — оклопни возови.
Пошли смо пред мрак за Сјетлину, али уместо два сата ишли смо пет! Од Подграда и Реновице чула се борба. Око два сата дошли смо до првих кућа Сјетлине. Један цриогорски батаљон се већ био пребацио, кад је Стари донео одлуку да се ове ноћи не прелази пруга. Стари се налази у шуми, сат хода од Сјетлине, а Пеко је остао на истом месту. Киша је почела да пада — најбоља наша противавионска одбрана.
петак, 18 јуни
Код Сјетлине. — Друга пролетерска бригада се код Стамболчића сасвим пребацила — прешла је и нека болница. Седма дивизија није успела да заузме Подград. Да би несрећа била још већа — Јакшић и његов комесар Кладарин рањени су од бацача. Кладаринова рана је тежа.
Марко је с једнога виса лепо осмотрио Стамболчић и јединице Друге пролетерске. Све у свему непријатељ има мало снага на прузи и изгледа да ћемо је лако прећи.
Предвече смо кренули. Киша је ојачала. Око осам били смо на прузи. Неколико стотина метара испред пруге затичемо Јакшића и Кладарина. Леже на земљи прекривени шаторским крилима. Одмарају се мало. 1
Баш када смо Пеко ми ја били испред пруге, испод једног високог гвозденог моста, полако се појавише фарови оклопног воза из правпа Сарајева и одједном стадоше. И једна и друга страна брета била је препуна војске и рањеника, а доле испод самог моста једна група Далматинаца наложила ватру! Тек што смо Џеко и ја прошли испод моста и зашли у шуму — затрештао је митраљез. Срећом свега један рафал. б
Узаном стазом пели смо се горе. Киша је шибала. Пеко ми рече:
— Какве ли страшне муке подносе наши рање-
Сетих се Олге.
После смо ишли кроз неко шибље. Једва смо се пробијали. У шуми се не види ни прст пред оком. Пешачили смо још два сата, па дођосмо до једне колибе где се сместио штаб Четврте црногорске бригаде. Унутра људи збијени један уз другог.
Субота, 19 јуни
Бабићи. — Пошли смо даље већ око пет изјутра.
Прелаз је углавном извршен без већих тешкоћа. Остао је само један део Пратећег батаљона с оне
ТА ОФАНЗИВА
Одломак из „Дневника", други део, од В, Дедијера ·
стране пруге, међу њима и Никита Баков м 17 друтова. Пресрели их тенкови.
У једној колиби затекли смо штаб Друге далмати неке ркењн. Ту смо се мало одморили. Неко рече да пролази Назор, Пеко скочи и нареди да се стари песник уведе унутра. Назор је био сав прокисао, дрхтао је стално. Пеко замоли другове да направе места, подложи ватру, посади Назора на столицу и поче да му сам скида ципеле им влажне чарапе. Митар нађе неку топлу кашу. Назор је гутао јело, а у очима су му се виделе сузе. Очитледно био је дирнут Пековом пажњом.
Добро се држи Назор. Кроз највеће патње лако је пролазио. И сада је ведар:
— Прођосмот То се и очекивало...
Пеко ми у другом углу вели:
— Бреди нам Назор много... Скоро му је седамдесет година и како лепо ово све подноси...
Када сам изишао напоље — срео сам Олгу. Била је на коњу, ћутала, покисла. У лицу се много изменила.
— Морамо хитно ампутирати руку! — рекао ми је доктор Павлетић.
У оној истој соби, из које је Назор с Пеком малопре изиштао, почесмо да вршимо припреме за операцију. Болничарка је мела собу. Ја сам био напољу и правио носила, јер после операције Олга неће моћи да продужи на коњу. У тој мрачној, прљавој собици врши се та грозна операција. Олга није ни речи проговорила. Кад сам ушао унутра, замолила је да легнем поред ње:
— Нећу моћи више да будем хирург, али ћу бити дечји лекар...
Доктор Павлетић је у другом утлу слетнуо раменима: — Добро ће бити!
Али видео сам да не говори истину. Олта му рече:
— Нешто си се много журио! Да ми је само да ову ноћ проведем под кровом, ево већ десети дан како спавамо напољу...
Није имала среће, јер уђе Ратко Софијанић, заменик команданта Друге далматинске бритаде, и рече ми:
— Чује се борба сасвим близу, метци већ падају око куће. Требало би Олгу што пре евакуисати. Ја на положају имам само једну чету.
Сместили смо је на носила. Дванаест гладних људи из Друге далматинске су је понели по блатњавом гутићу. Изнад нас је кружио извиђач. Морали смо застајкивати под дрвећем.
После два сата стигосмо до села Бабића где се налазио један део Врховног штаба и штаб Друге дивизије. Поред Олге су две болничарке, а ја сам се попео до штаба дивизије да добијем даљи правац. Пеко ми је одредио 12 другова из Пратеће чете Дивизије да носе Олгу. Причекао сам да они ручају, па да кренемо. Било је око пет сати када смо пошли низбрдо ка Олги. Ја сам био на челу. Кад смо
Пизо Карамзтијевић: ПРЕД ПРЕЛАЗ СУТЈЕСКЕ (скица из партв,зјнау
У
ошли ледину испод села, запраштали су митр Пази изнад аи глава. Појурио сам ка потоку тде је била Олга. Одједном се проломи бацач поређ мене, осетих нешто топло по образу, од залета како сам трчао низбрдо им од експлозија, претурих се преко главе и треснух у неки поточуј, Остала ми је у глави слика Олгиних носила преу кривених белим ћебетом, која сам тренутак експлозије видео како брзо прођоше низ поток, То су је они другови Далматинци пронели. „Хладна вода ме је освестила. Подигао сам се. Све је Кључало око мене. Бацачи су ударали, митраљези са. кли свуда наоколо. Сјурио сам се у поток, али О није било. Њена носила се нису видела. Поред ме не су пројурили стари Рибар, Вицко Крстуловић
"са децом и другарицом, чика Јанко. Пошао сам
суседну падину. Митраљези су секли грање изн; пас. Рибарев бели коњ био је одлична мета. В и
је муку мучио с децом. Није могао обадвоје деца
да носи узбрдо. Узео сам малог Вибора из његових руку. Малишан је вриштао, ја сам га пољубио не плаче. Дете је још више завриштало. Образ
био крвав. Тада сам приметио да сам рањен у тла, ву. Моја крв је умрљала Вибора и дете се Уплаштило. Митраљези су нас тукли све док нисмо пре, шли гребен. Одједном сам почео да малаксавам, Докторка Станојка Ђурић ми је превила рану;
— Изгледа да ти је рана дубока! — рекла ми је,
чика Јанко ми је дао свог коња, крв ми је ране непрекидно текла. Помогли су ми другови дођем до штаба Друге далматинске бригаде, Један курир Друге пролетерске дошао је м јавио ми да је Олга извучена из оног потока. Далматинци су је били склонили у једну воденицу неколико метара од места где сам је последњи пут видео, а после је наишао Љубо Ђурић и наредио да се пренесе у болницу Друге бригаде.
Недеља, јуни
покрет. — прешао сам у Медаковиће. Темпа. ратура ме је мучила — 39 степени. Митар ме око подне позва у страну. Видим да хоће нешто да и
е: "
Ре Олги је врло тешко. Даћемо ти коња, Илу одмах до ње.
Предао ми је писмо које је написао Крцув: „Другарица Олга је на самрти...“, а затим о:
— Знао сам ја то још јуче. Ампутација је за. каснила. Доктор Павлетић је рекао да је у % од
о случајева смрт сигурна... о. Жва пука сата ишао сам с Гојком Николишем на коњу. Сусрели смо Другу пролетерску. Олту су носили на носилима уз Романију. Била је сасвим свесна:
— Јуче је било страшно. Чула сам да си рањен, Јеси ли узео инјекцију против тетануса7
И морао сам да примим инјекцију. После је доштла Станојка Ђурић да Олги да камфор-инјекцију, али је Олга одбила:
— Немој, Станојка, трошити драгоцени лек, чу вај га за другове којима ће спасти живот!
Другови су спустили носила да се мало одморе, Олта ме је позвала поред себе:
— Чувај Милицу. Лепо је васпитавај. Нека буде лекар, у војсци. Кад дођеш кући, кажи јој да се угледа на своју Маму...
То су биле њене последње речи. Требало је наћи нове другове који ће носити носила. Пошао сам до команданта батаљона. Олга је умрла после десетак минута, свесна до последњег тренутка.
ж
Стајао сам на ивици Романије, у стенама, на стази која води од Стојна-Медаковића за Мокро. Ноћ је већ пала, ветар је хујао и свијао огромне смреке. Копали смо гроб за Олту шакама, ножевима, јер ашова нисмо имали. Са мном је био један вод, заштитница наше колоне. Сви остали отишли су напред. До села је имало два сата, а у њему су већ вероватно Немци.
Олга је лежала увијена у бело ћебе. Њена црна коса покривала је скоро цело лице. Ветар је све јаче свијао смреке, а рудар Лаза, родом из Шековића, борац из Србије још: од 1941 године, грабио је шакама земљу: : |
— Владо, дођосмо до камена...
Последње прегршти земље вадио је један друг кога је Олга оперисала: 8
— Мени је живот спасла. Сви смо је волели...
положили смо је у плиткг |“об, послагали бусење, наваљали камење, напргвили могилу, осам метара од изласка стазе на Романију, поред саме литице на југоисток. Скинули смо капе Саша Божовић, Станојка Ђурић, три друга из овога вода и ја.
— Слава другарици Олги! — узвикнуо је Лазо, а за њим ми сви остали.
Кренули смо у тамну шуму, сустигли један батаљон Друге пролетерске бригаде. У мраку, ћутећи тазили смо кроз густу, мочварну шуму. Погинула је Олга за свој народ. Погинула је као члан наше Партије. Стезао сам у руци њен сат који сам понео за Милицу. М потекоше ми сузе, једна, две читав поток.
нашој земљи
нитима
акон о војној обавези др-
жављана ФНРЈ, измењен и
допуњен 1! децембра 1947 године, предвидео је да се са свом сеоском и радничком омла. дином од 17 до 21 године ста. рости, средњошколском омлади_ ном 'у вишим разредима и сту. дентском омладином на факул. тетима изводи предвојничка 0бука. Уредба о предвојничко! обуци, објављена пре неколико дана, регулисала је основна пи. тања на који ће се начин организовати предвојничка обука ни како ће се она спроводити, 06. јављивањем Уредбе о продвојничкој обуци, пред нашу Арми. ју, пред народну власт и све наше. народне организације по.
стављен је конкретан задатак —
провести Закон о војној обавези држављана ФНРЈ у живот, тј. приступити спровођењу предвој ничке обуке са омладином. Увођење предвојничке обуке са омладином је крупан кораку јачању олбранбене моћи наше земље, у јачању наше Армије. Та мера нашег државног руководства дошла је из потребе да се ојача одбранбена способност наших народа, да се још боље осигура наша слобола и неза. висност, како би наши народи што сигурније могли слоболно, у миру да изграђују своју нову социјалистичку отаџбину — за. једницу _ равноправних — народа. здижући нашу земљу у сваком погледу, стварајући срећан жи_ вот свим радним људима у њој, наши народи у исто време ми. сле и на то како ће се што бо, ље обезбедити од империјали. ста, којима смо сада, а којима ћемо бити и убудуће још више, трн у оку. Наши народи виде у коме правцу делују разни рат. во - хушкачки елементи у свету. Ми добро видимо какав за. датак су пред себе поставили империјалисти, који свим сила. ма настоје да не дође ло чврстог мира међу народима. То нам вајбоље товори Ррчка, Па.
лестина, Кина, разне провокаци_ је на границама мирољубивих на рода нтд. Због тога и постав. љамо, упоредо са изградњом ве. мље, ни други неопходан зада. так — обезбедити се од свих мо гућих незаситних — империјали. стичких прохтева. Наш народ хоће, ако гради своју земљу, ако подиже градове, пруге, це_ сте, творнице, ако ствара задруге итд. да све то гради за себе, ради свог напретка. Зато наш народ хоће и сигурне границе своје земље и зато воли своју Армију — гаранцију своје без. бедноста,
Наша Армија данас будво чу.
ва границе своје земље. У исто време она се уздиже, усавршава и у својим редовима васпитава све нове и нове масе трудбеника у духу одбране независности наше земље и слободе наших на рода, у духу љубави према отап бини и народу. Учи их да си. гурно рукују свом _ савременом ратном техником којом је снаб. девена. У нашој Армији су за. ступљени сви родови оружја и службе. Ми имамо модерно нао_ ружану пешадију, савремену ар тиљерију, авијацију, морнару, оклопне и механизоване јелини_ це, модерна средства везе итд. Сваки наш војник мора да по. стане мајстор свога оружја ко. је му је поверено. У свом говору на смотри загребачког гарнизона друг Тито је рекао: „Да бисте могли учинити да будете сигур. на гаранција за мирни развитак и напредак наших народа, ви мо рате неуморно учити и освајати војну вештину. Савремени рат је показао да техника игра 0– громну улогу у рату. Освојити ту, технику до најмањих танчина то је наша дужност — и бораца и подофицира и официра. Рукова_ ти том техником значи створити снажну одбрану против сваког покушаја напада на слободу и независност наших народа“.
Да би наша Армија могла да
— изврши тај свој ведики задатак
који је пред њу поставио народ и њен Врховни командант, војни обвезници би требало да дођу на отслужење редовног кадра са извесним војничким предзнањем, које би им омогућило да лакше савладају теже и компликова_ није војничке радње у току обуке у Армији. Предвојничка обука са омладином н има тај задатак.
Допунска обука са студенти. ма на факултетима је даљи ко. рак у подизању квалитета војне обуке у Армији, у припреми регрута за службу редовног ка. дровскот _ рока. Пролазећи у средњим школама основну обу. ку, а на факултетима допунску,
Уписивање зајма је манифестација љубави и оданости према новој Југославији
студенти ће добити солидпу о. снову војничког знања и вешти. на. Предвојничка обука на'фа. култетима ће (бити усклађена према садржају и природи рада појединих факултета, јер ће се на разним факултетима пролази. ти и различит програм допунске обуке. На тај начин ће се сту_ денти специјализирати за потребе Армије, у оном правцу који најбоље одговара природи лљи_ ховот факултета.
Наша Армија је саставни део
народа, његов органски део, У случају потребе читав ће се на. род претворити у једну моно. литну и непобедиву армију. За то је Уредба о предвојничкој обуци предвидела да се држављани женског пола до навршене 27 године старости могу позва. ти на предвојничку обуку ради оспособљавања за стручне и тех ничке службе, као и за радове у вези олбране земље. Ми имамо довољно искуства и примера ко.
лико жене могу помоћи одбрани своје земље. То нам је показала наша Народноослободилачка бор ба, где су се наше жене раме уз раме са својим друговима, не заостајући за њима ни по борбе, ности ни по издржљивости, херојски бориле за слободу наших народа и где су дале непроце. њиве заслуге за ослобођење сво јих народа. Оспособљавајући се у току мира за разне стручне „и техничке службе, жене ће мно.го допринети за јачање одбрап_ бене моћи наше земље а тиме ћемо постићи још већу гаранцију за миран и несметан развитак и напредак наших народа. Пролазећи предвојничку обу.
ку, омладина ће добити минимум војно - стручног знања. Но, то није све. Кроз предвојничку о. буку она ће се још више васпи. тати у духу љубави према сво. јој земљи и своме народу, у духу великих ослободилачких традиција наших народа пл на примерима народних хероја из. грађивати лик народног борца.
По карактеру наше Армије, па карактеру нашег државног и друштвеног уређења _ припрема народа за одбрану земље није само ствар наше регуларне ар. мије. То је питање наше народ. не власти, свих наших државних В других установа, народних ор. ганизација, руководстава преду. већа и школа, то је коначно пи_ тање сваког поштеног и родољубивог грађанина наше нове до_
мовине, Због тога и Уредба о предвојничкој обуци поставља задатке пред органе народне
власти, пред предузећа и школе, да се старају за правилно изво.
ђење предвојничке обуке и да су одговорни за њено матери_ јално обезбеђење. Предвојпичка обука са омладином умногоме ће допринети томе, да питање припреме народа за одбрану зе. мље постане још више општена. родно питање.
Предвојничка обука у нашој земљи није никакав акт агресив них намера, нити пак бојазан од скорога рата, како ће то покушати да прикажу непријатељи наших народа и непријатељи ми_ ра у свету. Ми не можемо имати никакве агресивне намере. По карактеру нашег друштвеног у– вођена по карактеру ин задацама наше Армије, наша се земља припрема само за одбрану, она јача своју Армију да обезбеди мирсн живот и слободан развитак нашим народима. Да је то тако, најбоље показује мирољубива политика нашег државног руководства коју оно сала спро води и коју ће и убудуће спро. водити. Наша земља се налази у блоку антиимперијалистичких н демократских земаља, које се на челу са Совјетским. Савезом боре за чврст мир међу народи. ма. Јачањем наше војне силе ми у исто време јачамо блок демо кратских земаља. Штогод буду јаче демократије у свету, тиме
е бити теже ратним хушкачима да остваре своју подлу намеру тј. да човечанство поново баце у Је „страхоте и страдања.
епријатељи наше земље и не пријатељи мира у свету поку. шаће да прикажу како се наша земља милитаризује. Међутим, Ммилитаризација је својствена на падачким, империјалистичким зе мљама. У истинским, народним демократским земљама нема по. требе за милитаризацијом. Ту су интереси армије истоветни са интересима народа. У капатали_ стичким земљама, које своје ар. мије припремају за освајање ту. ђих територија, милитаризапија је још једна форма више за на_ Зилно одржање власти над вла-
ститим народом и на његово ху. шкање на друге земље. Предвојничкој обуци у нашој земљи није једина основа Закон и Уредба. Њена основа се нала. зи у свести наших народа, у све сти наше омладине, у свеопштој љубави према слободи. Наша 0младина је увек стајала у пр. вим борбеним редовима свога народа, било да се ту радило 0 борби за слободу или изградњу земље. Свесна потребе јачања наше Армије и наше оружане с4 ле уопште, ради одбране земље, она ће ову одлуку прихватити са истом одлучношћу и озбиљно“ шћу како је и до сада прихватила све задатке које је пред њу постављао њен народ, Кому« вистичка партија и друг Тито, Ослободилачки рат је из 04 снова изменио појам отаџбине Сва материјална и културна до“ бра прешла су у руке народа. вашем народу постоји данаб истински југословенски патрно“ тизам, којем нема примера у 82" шој историји. Наши радници, сељаци, наша омладина и С88 наши народи · поносни су 84 своју нову домовину. Они #ма“ ју шта да бране од непријатеља У томе н јесте извор тог # југословенског патриотизма. _ Организација предвојничке буке са омладином у Београд је прилично тежак задатак Ко ји се поставља пред све народ“ не организације, установе, ПРЕ дузећа и школе. Због разновр“ оности услова живота и рада радничке омладине, због већег броја средњих и стручних шко ла, као и великог броја студе вата по факултетима, биће 00 требно пуно _ ангажовање сната које нам стоје на расте ложењу, па да се овај задата. изврши какб треба, Овај Па захтеваће _ МНОГО иницијатн код свих руководстава, предуз ћа, установа и с. као родних организација шњу везу са војно-територајал нам органима. Б, МАКИЋ,.